VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  07. novembar 2005.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 07. 11. 2005.

  SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 07. 11. 2005.

Prošlost pod visokim naponom

Horgoš: Priveden je kraju nastavak istraživanja na arheološkom nalazištu „Stub 76” kod Horgoša, koje je otkriveno i prvi put istraživano 1988. godine, prilikom postavljanja stuba dalekovodne mreže od Subotice do državne granice sa Republikom Mađarskom. Tada je zaštitna arheološka iskopavanja obavio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada, jer je uočeno da se radi o vrlo zanimljivom i značajnom arheološkom nalazištu iz vremena Velike seobe naroda.
S obzirom da je lokalitet vrlo ugrožen obradom zemljišta, usledila su sistematska zaštitna arheološka istraživanja Muzeja Vojvodine. Na završetku ovogodišnjih istraživanja koja su trajala mesec dana, ekipu arheologa Muzeja Vojvodine iz Novog Sada koju predvodi viši kustos, arheolog Stanko Trifunović, obišao je zamenik predsednika kanjiške opštine Nandor Maraci. Prema rečima Trifunovića, potrebno je istraživanja na ovom lokalitetu nastaviti i narednih godina, kako bi se iskopavanja okončala, a nalazište trajno zaštitilo pravljenjem odgovarajuće dokumentacije. Maraci je izrazio spremnost kanjiške opštine da pomogne da se ovo arheološko nalazište kod Horgoša do kraja istraži.
Dosadašnja iskopavanja obavljena su na površini od oko 4.000 kvadratnih metara i ustanovljeno je da se radi o naselju smeštenom na jednom od nekadašnjih brojnih ostrvaca u kraju okruženom močvarama i vodotokovima. Trifunović objašnjava da je otkriveno staro naselje trajalo u kontinuitetu tokom tri faze, tako da je za sobom ostavilo odgovarajuće građevinske konstrukcije, a da je naslojavanje vertikalno, s obziorm na relativno ograničen prostor koje je naselje zahvatilo.
- Građevinski ostaci kao i jasna, unapred postavljena koncepcija u organizaciji ovog naselja, čine ovo arheološko nalazište izuzetnim u arhelogiji Velike seobe naroda. Ove godine iskopavanja su bila usmerena ka saveroistočnom i istočnom delu nalazišta, gde je otkriveno više poluzemunica i nadzemnih objekata, čije je međusobno naslojavanje pomoglo uspostavljanje pouzdane hronologije. Potvrđeni su i dobijeni novi elementi za etnokulturno poreklo stanovništva ovog naselja – kaže Trifunović.
Iako istraživanja nisu okončana, već sada je jasno da jugozapadni deo nalazišta čine nadzemne građevine većih dimenzija, od kojih su neke verovatno imale i spratne konstrukcije. Na severoistočnom delu nalazišta otkrivene su uobičajene poluukopane i nadzemne kuće u jasnom rasporedu koji se držao već pomenutih građevina na suprotnoj strani. U samom sedištu lokaliteta, istražen je jedini objekat kružne osnove sa polukružnim dodatkom na istoku, ukupne dužine 16 metara.

Veze sa Atilom Bičem Božjim
Staro naselje na arheološkom lokalitetu kod Horgoša, slično kao i neki drugi lokaliteti u Vojvodini, dovodi se u vezu sa Atilom, hunskim vojskovođom i vladarom, poznatim kao Atila, Bič Božiji. Organizovanost i otkrivene građevine starog naselja kod Horgoša, prema rečima Trifunovića, kazuju da ovde nije stanovao makar ko, nego ipak neka od važnijih ličnosti iz tog perioda. - Ovakvi arheološki podaci generalno odgovaraju poznatim istorijskim činjenicama o etničkoj mešavini Hunskog plemenskog saveza. Novopridošli Sloveni sa istočnoevropskih prostora u oblast Panonije opisani su kod retora Priska 448. godine, prilikom posete romejskog carskog poslanstva Atili. Iz tog opisa je jasno da iz tog doba na našim prostorima možemo očekivati ostatke većih i bogatijih objekata koji su pripadali ljudima iz Atilinog okruženja. Izričito se pominje dvor žene Atilinog brata, koji ovo poslanstvo posećuje. Da li će ovaj arheološki kompleks moći da se dovede u vezu sa podacima takve vrste iz pisanih izvora, videće se po završenim arheološkim istraživanjima – zaključuje Trifunović.

U različitim tehnikama gradnje, za sve objekte korišćeni su drvo i glina. Dok su male porodične kuće uglavnom rađene delimičnim ukopavanjem u zemlju i nadgrađivane drvetom, sa trščanim krovom, velike nadzemne zgrade na jugozapadu nalazišta građene su pobijanjem drvenih stubova u dva reda i nabijanjem gline između njih. Velika kružna građevina građena je pobijanjem balvana ili dasaka u temeljni rov. Trifunović objašnjava da sve ukazuje da je naselje ogranizovano oko ove građevine, koja je verovatno bila kultnog karaktera.
O takvom njenom karakteru svedoči centralna pozicija u ansleju, oblik različit od svih ostalih građevina, pravilna orijentacija ka istoku, veliki slobodni prostor oko nje, vatrišta u njenom okruženju, kao i izvesne analogije među slovenskim svetilištima. Dok se kompleks velikih građevina pretpostavljene površine oko 1.500 kvadratnih metara, najverovatnije nadovezuje na nju, stambeni prostor poluzemunica do sada istražene površine oko 3.000 kvadrata, odvojen je od ove građevine slobodnim prostorom, površine oko 500 kvadrata.
Pokretne arheološke nalaze čini uglavnom grnčarija i malobrojne alatke. Grnčarija je najvećim delom rađena gnjetanjem, dok su retki primerci ulomaka posuda izrađenih na sporom i brzom vitlu.
- Sa sigurnošću se ne može precizno utvrditi iz kog je perioda naselje, a datovanje je ključno i od njega zavisi celokupna interpretacija ovog izuzetnog arheološkog nalazišta – ukazuje arheolog, Stanko Trifunović. - Većina arheoloških parametara ukazuje na život ovog naselja od vremena Huna do dolaska Avara 568. godine, iako ima indicija koje govore o nešto mlađem datovanju, sve do 8. i 9.veka. O naglom i nasilnom zamiranju ovog naselja, svedoče i malobrojni nalazi delova ljudskih kostiju, ostalih moguće posle bitke u samom naselju. Lokacija nekropole ovog naselja još nije poznata, iako bi to bilo vrlo značajno za formiranje potpunih zaključaka o njegovim stanovnicima.
Odlike grnčarije ukazuju pre svega na stanovništvo sa istočnoslovenskih prostora iz Kijevske i Černjahovske kulture, odakle su u okviru Hunskog plemenskog saveza kao i kasnije, u zajednici sa Avarima, istočni Sloveni dolazili na prostore Panonije, iako su evidentne i karakteristike vezane za kasnoantičko stanovništvo ovih prostora Bačke i Banata. Prema tumačenju Trifunovića, nomadskom stanovništvu hunskog ili nekog drugog porekla, odgovara vrlo mali procenat nalaza. Zbog slabe istraženosti, do sada je poznato svega nekoliko nalazišta u ovom delu Evrope iz ovog perioda. Takve okolnosti onemogućavaju pouzdanija i potpunija zaključivanja o istoriji i kulturi Slovena, Huna, Avara, Germana i drugih naroda koji su tokom Velike seobe naroda postavljali temelje kasnijih srednjevekovnih država.

Inđija na Dunavskoj konferenciji

Na Petoj dunavskoj konferenciji u Centru „Sava“, Opština Inđija će učestvovati 10. i 11. novembra 2005. godine. Cilj održavanja Konferencije je da se obezbede optimalni uslovi za održivi ekonomski razvoj zemalja Dunavske regije, otklone barijere koje ometaju trgovinske, industrijske, turističke i ostale oblike saradnje, kao i da se poveća atraktivnost za investitore i da se unapredi saradnja između javnog i privatnog sektora. Predsednik Opštine Inđija Goran Ješić, na poziv Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) govoriće već prvog dana o privlačenju investicija, ali i o ulozi i uticaju opština to, posebno iz ugla najrazvijenije opštine u Srbiji.
Po rečima direktorke SIEPE Jasne Matić, Inđija predstavlja pravi primer uspeha na lokalnom nivou, sa kojom svi privrednici iz zemlje žele da sarađuju, kao i da zajednički promovišu investicije u Srbiji. U okviru Konferencije će biti organizovano pet radnih grupa koje će diskutovati o investicijama, malim i srednjim preduzećima i finansijskim uslugama, transportu i infrastrukturi, turizmu i kulturi, zaštiti životne sredine, upravljanju vodama i saradnji nauke i biznisa.
Konferenciji će prisustvovati oko 400 učesnika iz zemlje i inostranstva, a potvrđeno je i da će iz svih deset podunavskih zemalja biti i predstavnici državnih institucija, ministarstava, podunavskih opština i gradova, kao i predstavnici privrednog sektora zainteresovanih za saradnju sa drugim privrednicima iz zemalja i gradova duž Dunava.
Konferencija će se održati pod pokroviteljstvom komesara za spoljne poslove i evropsku susedsku politiku Benite Ferero Valdner i Ministarstva inostranih poslova SCG. Organizatori Konferencije su Republičko ministarstvo trgovine, turizma i usluga i Privredna komora Srbije. Koorganizator Konferencije je Nemačka organizacija za tehničku sardnju (GTZ) u ime Saveznog ministrastva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) Savezne Republike Nemačke. G. U.

Biznis s magarcima, onim pravim i od betona

Male Pijace, ili na mađarskom Kišpiac, poznate su na severu Bačke po velikom vašaru, na koji se odlazi kada već odjutri. Uskim asfaltnim puteljkom od Malog Peska, sreću se ranoranioci koji su sve videli i eventualno pazarili, pa se već vraćaju kućama. Vašar je od marta do novembra uvek zadnje nedelje u mesecu, a prošlonedeljni je bio pretposlednji pre zimske pauze.
Već sam naziv naselja Male Pijace, smeštenog u zagrljaju Telečke visoravni, rečice Kereš i velikog pašnjaka Jaraš, kazuje da se ovde trgovalo još dok salaši nisu ušoreni, pa je tradicija nastavljena na travnatoj ledini pretvorenoj u vašarište. Mada se i na malopijačkom vašaru trguje i robom koja se sreće na varoškim buvljacima, atmosfera je sasvim drugačija. Iz meseca u mesec sreću se gotovo ista lica, majstori zanata koji odumiru. Proizvođači kaučeva iz Ruskog Krstura, prodavci raznih delova za poljoprivredne mašine i potrepština bez kojih se u seoskim gazdinstvima ne može... Prilika je da se upravo na mesečnom vašaru sve to pokupuje.
Prostor za biznis svako traži na svoj način, ali za mnoge aktere ovo je najčešće samo jedan od vašara, buvljaka ili najobičnija pijaca gde može da se zaradi neka crkavica za puko preživljavanje. Tu su i prepoznatljive face subotičkih šibicara. Među brojnim posetiocima, pokušavaju da među naivcima nađu koga će rutinski namagarčiti po uhodanoj šemi.
Nakupci nude junad za 400 evra, ovdašnji domaćini nude krave raznih pasmina i uvijenih rogova, ovce, koze… u zavisnosti već ko se čime bavi, ili ga je neka nevolja naterala da unovči svoj trud i muku. Ponuda prasadi velika, a Zoltan Pernjes sa horgoških salaša veli da je cena bagatelna, imajući u vidu kako su tovljenici žive vage i meso u kasapnicama poskupeli. Busiju su zauzeli i džambasi. U tom delu vašarišta proneo se glas: mlađani salašar i ovčar Čaba Feher iz Vojvode Zimonjića ovna trampio za magarca! Čaba priča da će završiti u ljutim bačkim kobasicama. A magare ko magare, ne sluteći šta mu se sprema, paslo je vredno iščekujući povratak s vašara i novim gazdom.
Malo podalje, za kamion novopazarske registracije privezano desetak konja i približno isto magaraca. Zna se ko je tu na vašaru da prebrojava konje, magarce i novce, ali i ko šiša ovce. Nije prvi put da se pronosi glas o unosnom biznisu sa magarcima, koja se poimenično odnosila na jednog dovitljivog Čokanina. Kao, sprema se da kupi desetak mršavijih magaraca za sto evra po komadu, koje će preko zime malo dohraniti, pa na proleće prodati ovčarima po 300 evra, da ih koriste za prevoz mleka kada krenu sa stadima na ispašu po severnobanatskim slatinama.
Ako je priča tačna, nije teško izračunati da je zarada solidna, posebno što je znano da je ove sezone trave bilo u izobilju, kukuruz, ječam i zob su jeftini, a magarci baš i nisu mnogo zahtevni. Taman da magarci novopazarske registracije zaokruže šemu magarećeg biznisa u Čoki, ako dotični već nije krdo pazario na nekom drugom vašaru. Poznanici iz Novog Kneževca uveravaju me da će oni ipak završiti u kobasicama. Magareće kobasice, ili na mađarskom „samar kolbas”, narodni je specijalitet koji se spravlja u ovom delu Bačke.
Kod viđenog krda konjskih i magarećih raga prikupljenih iz brda u okolini Novog Pazara, postaje jasnije da isluženi nikom ne trebaju, samo ih treba provozati na sever Bačke i eto biznisa. Kilo konjetine žive vage od rage, nudi se za 80 do 90 dinara, a po sličnoj ceni izađe i magarčevina.
Magarci se prodaju po ceni od 100 do 140 evra po komadu. I ove treba malo dotoviti, a čujemo da se u kobasice ugrađuju po paritetu: jedno magare, jedna krmača! Jeftino magare, a i meso krmača nije skupo, pa kada se sve to samelje i začini, eto za trpezu jeftinih „samar kolbas”. Ko voli neka izvoli!
Vašarske pljeskavice i kobasice, ali ne magareće, mirišu pod šatrom „Zaboš čarde” Deneša Zaboša iz Svetićeva. On leti u Svetićevu priređuje događaj sezone u vidu „velike trke magaraca”, mada su mnogo poznatije trke magaraca u Bačkim Vinogradima i Sakulama u Banatu. Magarci šareni, ukrasni, od betona, viđeni su na drugom kraju vašara. Šepure se tu u društvu sedam patuljaka i beli labudovi sa crvenim kljunovima iz produkcije Dragana Šajnovića iz Subotice, bez ikakve bojazni da će oboleti od ptičjeg gripa. Garancija za betonske magarce zajedno sa vazama u vidu bisaga, daje se za sva vremena, izuzev za farbu koju kada nagrize zub vremena treba obnavljati.
Od betona su jake marke, ali, upozorava majstor Šajnović potencijalne kupce, ako se premeštaju, za svaki slučaj ipak treba pripaziti da se ne podižu držanjem za glavu zbog težine trupa, jer vrat im je slaba tačka.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 07. 11. 2005.

PRODUŽEN KONKURS ZA POSLOVNE IDEJE
Konkurs za poslovne ideje, koji je raspisala pokrajinska uprava u saradnji sa Fondom za podršku investicijama u Vojvodini produžen je do 15. novembra. Kako se navodi, konkurs je produžen da niko od preduzetnika iz Vojvodine ne bi bio uskraćen da oproba svoje poslovne mogućnosti. Navodi se da je cilj ovog konkursa da se poslovne ideje razviju u poslovne planove, što će kasnije biti jedan od uslova da preduzeća ili pojedinci koji se prijavljuju na konkurs postanu korisnici usluga poslovnih inkubatora Vojvodine. Oni će se osnivati s ciljem da unaprede uslove za privredni razvoj u Vojvodini, kroz razvoj malih i srednjih preduzeća. Do sada se prijavilo 250 preduzetnika, a dobitnici će biti objavljeni polovinom decembra. Pobednici će tada osvojiti nagrade u vrednosti od 250.000 i 150.000 dinara.

KAĆ GRADI SPORTSKI CENTAR
Uprava rukometnog kluba "Jugović" iz Kaća pripremila je projekat i pronašla sponzora koji je spreman da izgradi sportski centar u ovom naselju. Potrebna dokumentacija je predata u ZIG i još je ostalo samo da se dobije dozvola. Sportski centar će se prostirati na deset hektara, uz sadašnji fudbalski teren i rukometno igralište. U sportskom centru seplanira izgradnja manjeg hotela, tri bazena, klizališta, teniskih terena tako da će ovaj kompleks biti idealan za pripremu sportista. Izgradnja celog kompleksa bi trajala tri godine, a već naredne godine deo objekata bi mogao da se koristi. (021)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com