|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 04. 11. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 04. 11. 2005.
|
|
|
GRAĐANI SPREČILI RADNIKE „GLOBUSA“ DA PREKREČE GOVOR MRŽNJE
Više smeta farba od grafita!
Dva stanara bloka zgrada u Platonovoj ulici, u čijem je dvorištu ispisano mnogo grafita, među kojima i nekoliko nacionalističke sadržine, juče nisu dozvolili radnicima firme „Globus“ da uklone grafite sa zidova. Grad je ovu firmu po nalogu komunalne inspekcije zadužio da prekreči grafite. Radnik „Globusa“je uspeo da prekreči nekoliko slova belom farbom, kada je izašao jedan od stanara i zabranio mu da nastavi uklanjanje grafita, ukoliko boju ne uskladi sa bojom zgrade i ukoliko ne dobije dozvolu stanara za nastavak rada!
Komentar: Anđeo Čuvar - 04. 11. 2005.
Ne bi uopšte čudilo da su autori grafita iz te zgrade - sudeći po opisu "Kućnog saveta" I "Stanara". Činjenica je da se u Novi Sad uselilo zlo, koje polako počinje da kulja, a gde su završili, i kako, to niko, izgleda ne razmišlja. Slično je krenulo i u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu, a epiloge svega mislim da svi znamo. Za nikakve reakcije GRADSKE VLASTI, ne treba nikog da čudi, s obzirom da je njihova politika uzrok svega što se dešava - GRAFITA - INCIDENATA - MRZNJE UOPSTE. Samo još "SVATOVI" da se pojave, pa da se "NAJNEVERNIJIM TOMAMA" konačno otvore oči - KUDA SVE OVO VODI.
|
Stanara koji nije hteo da se predstavi, pitali smo da li mu više smeta bela farba nego grafiti koji su preplavili dvorište, na šta je on odgovorio da ne zna kome to smeta i da prekrečavanje u belu boju ne dolazi u obzir, jer je to skrnavljenje. Na pitanje ko je predsednik kućnog saveta, nije hteo da odgovori, te je naš fotoreporter ušao u zgradu da proveri, na šta ga je misteriozni stanar verbalno napao da nema prava na to.
Kako smo ipak saznali ime predsednika Saveta stanara, pozvonili smo na interfon gospodina Šehovca i direktorka „Globusa“ Biserka Dražić ga je pozvala da izađe u dvorište. Dražićeva mu se predstavila i objasnila da je došla po nalogu komunalne inspekcije kako bi prekrečili grafite, ali da ih je sprečio jedan od stanara. Šehovac se začudio natpisima u dvorištu (od kojih su, inače, mnogi tu već odavno i nemoguće ih je ne primetiti), malo razmišljao i pitao Dražićevu da mu opiše tog stanara. Prepoznao je ko je u pitanju, ušao u zgradu i doveo ga. Tada je počela svađa, jer je, kasnije smo saznali, zamenik predsednika kućnog saveta vikao, malo psovao i govorio da niko nema prava da kreči bez dozvole stanara i tako ukrug. Rekao je još da će tražiti „da ga Maja primi“.
Akcija nakon napisa u „Dnevniku“
„Hrvate pod nož, Turke na Kolac, Mađare pod led, Šiptarima lomača, Jevreje u Aušvic, Romi u Indiju“ i „Manjine napolje“ grafiti su koje je juče „Globus“ imao nameru da prekreči. Komunalna inspekcija je inicirala uklanjanje grafita, nakon napisa i fotografija u jučerašnjem „Dnevniku“. Informacije o sve brojnijim grafitima mržnje u gradu, između ostalog, dobijamo svakodnevno od sve zabrinutijih sugrađana, čitalaca našeg lista.
|
Situacija je postajala sve neprijatnija i agresivnija, pa su se direktorka „Globusa“ i radnici povukli, jer posao zbog kojeg su došli nisu mogli da obave. Događaj će prijaviti komunalnoj inspekciji s kojom će se dogovoriti šta dalje.
Prekrečavanje grafita, pokazalo se juče, tokom prve akcije od kada su Novi Sad počeli da masovno preplavljuju grafiti nacionalističke sadržine, očito zahteva i policijsko prisustvo.
|
|
|
GRAFITI MRŽNJE
Građani brišu, idioti pišu
Sve učestaliju pojavu ispisivanja grafita mržnje u Novom Sadu rešavamo valjanim, ali kratkotrajnim rešenjima. Građani ih sami prekreče, a na istom ili drugom mestu sutradan osvanu novi. Skorašnji primer je sledeći: ... grafite na Telepu Savet ove mesne zajednice prekreči kako bi pokazao komšijama da nema mesta strahu i da postoji želja za mirnim suživotom. Ubrzo nakon toga, ovaj put na Novom naselju, na zgradi „Maksi marketa“, pojavljuje se poruka „Mlad Balija trči poljem, ja ga stižem pa ga koljem“ u potpisu Vojvoda Sinđelić. Naravno, i ovaj grafit je prekrečen, ali time nije uklonjena i mogućnost pojavljivanja nekog sledećeg.
Policija će hapsiti počinioce
Ukoliko policija zatekne nekoga da piše grafite, uhapsiće ga na licu mesta. Za sada mogu jedino da izađu na uviđaj, obaveste tužioca i sudiju i napišu prijavu protiv NN lica - rekao je za „Dnevnik“ portparol novosadske policije Stevan Krstić.
Načelnik novosadskog SUP-a Miladin Kostrešević izdao je prošle nedelje nalog za pojačane mere bezbednosti, kao i donošenje posebnog plana policije zbog pisanja nacionalističkih grafita koji se u poslednje vreme sve više pojavljuju po gradu.
|
Mnogobrojni su komentari stizali na „Dnevnikov“ sajt , a povodom tekstova o grafititima i poseti ministra za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasima LJajića. Razna su se tu mišljenja iznesena, od „radikalnih“, ne u političkom smislu, „dao bih im lični primer batinom sve dok se ne unerede od bolova“ do ogorčenih i razočaranih „E, moj Novi Sade, koja je mržnja u tebi. Ne znam u čije ime ti idioti pišu i da li oni znaju da takvim ponašanjem uništavaju ovaj grad i ovu zemlju“. Svakodnevno se u redakciju našeg lista javljaju Novosađani i telefonom. Obaveštavaju nas u kojim delovima grada niču grafiti i kakvog su sadržaja.
Gradonačelnica nema komentar
Direktor Centra za regionalizaciju Aleksandar Popov rešenje problema sa grafitima koji pozivaju na mržnju vidi u angažovanju političara i gradskih čelnika, koji bi svojim primerom trebalo da pokažu građanima da to ne treba činiti. Zato je prošle sedmice pozvao gradonačelnicu Maju Gojković da osim osude, grafite mržnje i sama prekreči. Međutim, tada je gradonačelnica bila van zemlje. Kako je sada u gradu, pokušali smo da je pitamo šta misli o tome da li bi ona trebalo da da primer sugrađanima. Nakon tri dana pokušavanja, dobili smo odgovor da nema komentar.
|
Možda nije moguće definitivno iskoreniti potrebu šaranja po zidovima, jer to još nijedna zemlja nije uspela, ali postoje načini da se bar namera raspirivanja međunacionalne netrpeljivosti, ako ne zaustavi, ono makar svede na minimum. Trebalo bi objasniti „autorima“ takvih grafita, koji su očito podložni autoritetima, ali i samouvereni da su im junaci imali ili imaju iste ideje, da je veoma diskutabilno šta bi, na primer, Stevan Sinđelić rekao na ovakvo sramno korišćenje njegovog imena.
|
|
|
KRSTA SANDIĆ
„Novi Sad, grad u kojem je sve moguće!”
Povod za razgovor sa gradskim menadžerom je bio, ne samo “demistifikovanje” njegovog posla i funkcije u proteklih godinu dana nego i predstavljanje Novog Sada na nedavno održanom velikom i značajnom Sajmu investicija u Minhenu “Ekspo real”.
- Iako sam bio rezervisan, jer smo mi prvi put na tom sajmu, veoma sam zadovoljan kako smo prošli. U delegaciji Novog Sada, pored gradonačelnice Maje Gojković i mene, bili su i direktor Zavoda za izgradnju grada Igor Mirović, direktor “Novosadskog sajma” Aleksandar Andrejević i još nekoliko stručnjaka i saradnika - priča Sandić. - Ispostavilo se da je tačno sve ono što smo i pretpostavljali, a to je da ljudi u inostranstvu ne znaju ni gde je Novi Sad. Akcenat smo stavili na Petrovaradin i Tvrđavu koja ima puno sadržaja. Napravićemo koncept kako će se razvijati saradnja, jer nam je ideja da privatni sektori sami sarađuju, a da na nama bude da pokrenemo taj lanac.
O kojim konkretnim projektima je bilo reči na tom sajmu, Sandić odgovara da su ponudili most Franca Jozefa sa tunelom, zemljište kod Kaćke petlje, a da su posetioci, odnosno poslovni ljudi, imali na raspolaganju i ZIG-ov katalog lokacija. Najviše zainteresovani bili su Nemci, a iznenađenje su bili investitori iz Češke, Slovačke, Poljske, Hrvatske i Slovenije.
„Šta smo mi radili?”
Na pitanje da izdvoji nekog ko je u proteklih godinu dana došao u Novi Sad i rekao da želi nešto da uloži, odnosno da imenuje konkretno firmu koju možemo da očekujemo u gradu, gradski menadžer je odgovorio:
- Pa...koga bih mogao da izdvojim....Šta smo mi radili.... Šta smo mi radili? Ajde, ono što se može očekivati , da kažemo čija konkretizacija je izvesna jeste u vezi sa centralnim prečistačem otpadnih voda. To će biti relativno velika investicija. Bilo je i mnogo trgovačkih lanaca - odgovara Sandić.
Kao na primer?
- Kako mislite kao na primer?
Koji trgovački lanci su želeli da ulože u Novi Sad?
- Pa...pričali smo o strategiji, pričali smo o... To se sve sada radi. Reč je o italijanskoj kući za koju trenutno tražimo lokaciju. Ali jednu stvar bih voleo da razjasnimo. Ja nisam trgovački posrednik.
Ne niste, ali ste “magnet za investicije”? Da li je istina da su nedavno Novi Sad posetili japanski investitori koji su želeli da investiraju, da zaposle veliki broj Novosađana, da su odbijeni i otišli u Kovin gde su počeli izgradnju?
- Čuo sam da su bili, ali nisu bili kod mene. Reč je o kompaniji za proizvodnju kablova. Problem je što su tražili besplatno zemljište što mi ne možemo da ponudimo zbog zakonske regulative, jer oko 50 odsto prihoda grada dolazi od građevinskog zemljišta. Taj novac nam puno znači. Mi možemo da se angažujemo da pomognemo kao kod privatizacije “Milana Vidaka”, gde se grad angažovao da posreduje, grad je bio garant ozbiljnosti.
|
Na pitanje koja konkretno strana kompanija je izvesna u narednih godinu dana, Sandić odgovara da je reč o kompaniji “Bauhaus”. Međutim, izgleda da ni to nije sigurno, jer , kaže on, da su oni odlučili da investiraju u Srbiji, ali da sledi utakmica sa ostalim gradovima.
- Postoje i još neke kompanije koje se bave logistikom, jer je posebno zanimljiv Koridor 10. Mnogo njih je zainteresovano i za izgradnju šoping centara, što meni nije drago, jer je to u redu ako ljudi imaju novca. Nama je primarno da se izgradi nešto što će ljudima doneti novac - priča Sandić i objašnjava da sada sortiraju kontakte, kao što to čine i u ZIG-u, nakon čega će se sve to procenjivati.
Kroz štand Novog Sada je, prema proceni gradskog menadžera, prošlo oko dvesta ljudi. Kaže da smo apsolutno bili intrigantni, a i slogan je bio “Novi početak Novog Sada”.
- Predstavili smo se kao grad u kojem je sve moguće - kaže Sandić.
Osvrćući se na proteklih godinu dana, Sandić tvrdi da mu donacije nisu prioritetni deo strategije poslovanja i razvoja grada. Smatra da smo prošli fazu da budemo prosjaci, te naveo da stranci, kada, na primer, izađu sa beogradskog aerodroma, prvo što mogu da ugledaju su žuti autobusi sa natpisom da su oni donacija japanske vlade.
- To im govori kakva je zemlja u koju su došli, da je reč o zemlji koja ne radi ništa i čeka da joj se nešto pokloni. To odaje pogrešnu sliku o nama - smatra Sandić i dodaje da je u redu ako neko poželi da im da donaciju, ali da to nije prioritet.
Kaže da mnogi investitori i odustanu kada čuju da zemljište mora da se plati. NJima je problem što moraju da najam po kvadratu plaćaju po ceni kao da ga kupuju, a pri tom zemljište nije njihovo. To je problem cele Srbije i sada se čeka promena Ustava i zemljišne reforme.
Prema njegovim rečima, pre nekoliko godina smo bili privlačni investitorima kao neka vrsta špekulativnog kapitala. Tvrdi da su nam potrebne dugoročne investicije, ali da nemamo prilagođenu infrastrukturu i zakonodavstvo, što je najveći problem.
U poređenju sa nekim manjim opštinama u Vojvodini, stiče se utisak da se u Novom Sadu poslednjih godinu dana ništa nije uložilo, da nijedno radno mesto nije otvoreno, da niko nije zainteresovan za Novi Sad i da niko ne dolazi. S obzirom na to da su gradski čelnici najavili da je imperativ za narednu godinu zapošljavanje Novosađana, pitali smo Sandića da li već sada imaju plan i strategiju kako to da učine.
Reference
Krsta Sandić se seća izjave koju je dao na prvoj konferenciji za novinare da, ukoliko se za godinu dana ne vide rezultati njegovog rada, njega neće biti, te kaže da sačekamo kraj godine.
Na pitanje da izdvoji neke od referenci koje ga kvalifikuju za bavljenje ovim poslom, kaže da je najviše radio na finansijama, organizaciji i menadžmentu.
- Radio sam na upravljanju dugovima u atinskoj konsultantskoj kući gde je bilo dosta srpskih klijenata. Pre toga sam bio direktor na organizaciji u kompaniji “Verano comercial”. Radio sam u zapadnom u okruženju, gde su drugačiji načini razmišljanja, ponašanja i poslovanja - odgovorio je Sandić.
|
- Pričao sam sa dosta poslovnih ljudi, trgovaca i mogu da zaključim da se mi još vodimo kao zemlja visokog rizika za ulaganja. Velika boljka cele zemlje je nepostojanje pozitivne investicione klime - odgovara Sandić.
Na pitanje kako može tako da zaključi kada imamo primer opština Inđije ili Zrenjanina koje su se dosta razvile za proteklih godinu ili dve, naš sagovornik tvrdi da je Novi Sad mesto koje se traži, te da ko god nešto radi u Srbiji, mora to da radi u Novom Sadu.
- Zakonska procedura mora da se modernizuje i prilagodi svetskim standardima, da bude otvorena prema investitorima. Neće nas niko juriti. Kapital, pošto je mobilan, može da ide bilo gde. To nije problem. Zašto nije...Mi smo poslovni, mi smo super...e to mora da se konkretizuje. Infrastruktura mora da se modernizuje. Ko će da dođe ovde ako ne funkcionišu struja, voda, ako su putevi loši -priča gradski menadžer i dodaje da je dovođenje investitora relativno lak posao ako postoje preduslovi.
|
|
|
TONI PARSONS
Šarm na londonski način
U Novom Sadu odavno nije viđen toliki red (bez gužve) kakav se pre dve večeri stvorio u Zmaj Jovinoj, pred knjižarom Aj-pi-es, čiji gost je bio Toni Parsons (1955) iz Velike Britanije. Književna zvezda planetarnih razmera, Parsons je gost Beogradskog sajma knjiga, na kome promoviše najnoviji roman “Naše nezaboravljene priče”, uporedo sa premijerom u nekoliko drugih zemalja. NJegov dolazak u Srbiju organizovali su Britanski savet i beogradska “Laguna”, ekskluzivni izdavač sva četiri njegova romana prevedena na srpski.
Manirom vrhunskog profesionalca, Parsons je stojeći gotovo dva sata potpisivao svoje knjige, ćaskao i slikao se sa čitaocima, u majici na kojoj je ćirilicom pisalo: “Srbija”. NJegov izdavač nam je rekao da je sam kupio T-shirt u Knez Mihailovoj. Mladi Novosađani, kojih je bilo najviše, glasno su komentarisali da je Toni “kul tip”, kao i njegovi romani.
Čovek čije su knjige prevedene na 37 jezika i prodaju se u milionskim tiražima, Srbiju ubraja u “top five”; ne računajući Veliku Britaniju, njegovi romani se najviše traže u Japanu, Švedskoj, Poljskoj, Brazilu i ovde. Sebe smatra porodičnim tipom, koji dobro živi zahvaljujući književnom i novinarskom poslu. DŽin mu je najodvratnije piće na svetu, a radio je u fabrici za proizvodnju tog pića kao dvadesetogodišnjak i u to vreme napisao roman “Klinci”. Trenutno piše filmski scenario po svojoj knjizi “Prava porodica”, koji je naručila DŽulija Roberts.
Kako doživljavate susrete sa ovdašnjim čitaocima u Novom Sadu i u Beogradu? Šta se promenilo u odnosu na vreme pre 30 godina, kada ste bili u Srbiji kao turista? - pitali smo Tonija Parsonsa?
- Prvi put sam vašu bivšu zajedničku državu obišao uzduž i popreko kao siromašni mladić. Sve se promenilo, sem ljudi koji su ostali jednako topli i ljubazni. Danas sam zaista preplavljen prijatnim emocijama koje isijavaju iz mojih čitalaca. Dolazak u Beograd i Novi Sad za mene je savršen događaj. Ja inače volim da komuniciram sa svojim poštovaocima, a kod vas je to izuzetno lako i lepo. Vidim da su ljudi razumeli o čemu pišem, da im se to sviđa, a većina govori engleski. Posebno me je obradovalo da su mnogi na potpis doneli sve moje knjige objavljene na srpskom, koje su očigledno kupljene ranije.
Na koji način vam je novinarsko iskustvo pomoglo u pisanju romana?
- Vrlo mi je koristilo. Iz novinarskog posla naučite se jasnom i brzom pisanju i, naravo, poštovanju dogovorenih rokova.
Porodica je jedna od vaših omiljenih tema. Da li je tačno da je porodica danas ugrožena?
- U proteklih tridesetak godina, savremena porodica je zaista ugrožena ubitačnim tempom života, a naročito liberalizacijom zakona o razvodu. Danas porodice ne ostaju zauvek na okupu, kao u stara vremena. Postoje, naravno, različite vrste porodica; i sam sam živeo u nekoliko takvih. Rođen sam u Eseksu, jednom od najsiromašnijih delova Londona i bio sam jedinac. Moji roditelji potiču iz mnogočlanih, vrlo tradicionalnih familija. Baš porodici dugujem svoje literarno opredeljenje: majka mi je mnogo čitala i pričala, još kao dečak zaljubio sam se u knjige.
Kakva je pozicija književne zvezde u Velikoj Britaniji, koliko vaših kolega može da živi od književnog rada?
- Mnogi pisci u mojoj zemlji mogu da žive od književnog rada, zato što je Engleska velika zemlja, gusto naseljena, a njeni žitelji vole da čitaju. Ako je neko kao pisac prihvaćen, može sasvim lepo da živi od pisanja, kao ja. Jedino su pesnici u malo lošijoj poziciji.
Žalite li ponekad što ste veoma rano napustili školu, bili ste šesnaestogodišnjak?
- Sada, u zrelim godinama, često razmišljam o tome i žalim pomalo. Život bi mi sigurno bio duhovno bogatiji da sam završio univerzitet, a duže bih ostao dete. Ovako sam rano sazreo, radio sam dosta teških, loše plaćenih poslova. Ipak, ne žalim se, jer sam kasnije mnogo postigao u literaturi i novinarstvu.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 04. 11. 2005.
|
|
|
|
OTVOREN KONKURS ZA MLADE U VOJVODINI
Pokrajinski Fond za razvoj neprofitnog sektora raspisao je konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata na temu "Mladi u Vojvodini". Prioritet imaju programi koji se realizuju u manjim sredinama, a bave se obrazovanjem, zapošljavanjem, zdravljem, kulturom i slobodnim vremenom, mobilnošau i aktivnim ueešaem mladih u društvu, ekologijom ili socijalnom politikom prema mladima. Za sredstva mogu da konkurišu projekti organizacija sa teritorije Vojvodine, a iznosi se kreau od 50.000 do 200.000 dinara. Konkurs je otvoren do 9. novembra, formulari se mogu preuzeti u sobi 39 u prizemlju Izvršnog veaa, a informacije se mogu dobiti na telefon 487-47-57 svakog radnog dana od 10 do 15 sati. Potrebni formulari konkursa mogu se naai i na internet adresi: http://www.fondrnps.org.yu/cs/tekstkonkursa7.htm Fond za razvoj neprofitnog sektora u petak 28. oktobra organizuje seminar na kom se mogu dobiti detaljnije informacije o konkursu "Mladi u Vojvodini". Info sastanak se održava u podne u sali 3. na treaem spratu Izvršnog veaa.
U PANČEVU I DALJE ZAGAĐEN VAZDUH
U Pančevu je tokom noći i jutros ponovo bilo povećanog zagađenja vazduha praškastim materijama i benzenom, saopšteno je iz opštinskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Aparati za merenje aerozagađenja zabeležili su koncentracije praškastih materija u vazduhu koje su četiri puta veće od evropskog standarda. Zabeležene su i višečasovne povećane koncentracije benzena, noćas i jutros u proseku 40 mikrograma. Prema važećim propisima, prisustvo benzena u vazduhu nije dozvoljeno.
KUĆE MILEVE MARIĆ AJNŠTAJN POD ZAŠTITOM DRŽAVE
Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici je donela odluka o utvrđivanju porodične kuće Mileve Marić-Ajnštajn u Novom Sadu za spomenik kulture, saznaje Radio 021. Na sajtu Vlade Srbije se ne navode druge informacije o pomenutoj odluci, ali je očigledno da se radi o kući u Kisačkoj ulici 20 gde su Mileva Marić i Albert Ajnštajn živeli početkom prošlog veka.
|
|