vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 31. 10. 2005.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 31. 10. 2005.
|
|
JELENA MITROVIC PROPADA KROZ OBLAKE BRZINOM OD 150 KM NA SAT
Nema straha od slobodnog letenja
Pred otvaranje Mosta Slobode, u Novom Sadu se kao jedna od glavnih atrakcija pred presecanje vrpce pominjalo da ce ekipa padobranaca, medu kojima i jedna devojka – Jelena Mitrovic, ucestvovati na ovoj svecanosti. Novosadani su, nažalost, zbog radikalskih sitnopolitikantskih racunica, ostali uskraceni za ovakav spektakl mladih padobranaca, ali je pažnja javnosti, ipak, skrenuta u pravcu ovog atraktivnog sporta i jedne od njegovih najuspešnijih predstavnica.
Jelena Mitrovic je clanica ekipe beogradskog Kraljevskog vazduhoplovnog kluba “Soko”, koja je ove godine pobedila Vojsku SCG na državnom prvenstvu, višestruka je prvakinja u figurativnim padobranskim skokovima i vicešampionka SCG u klasicnim disciplinama. Nakon 16 godina bavljenja padobranstvom, iza sebe ima 905 skokova.
– Padobranstvom se bavim od 18. godine. Pre toga trenirala sam nordijsko skijanje i atletiku. Skijanje je, inace, moja prva ljubav i zbog toga i sad najviše volim padobransku disciplinu koja se zove paraski, a u sebi spaja veleslalom i prezicni padobranski skok – kaže Jelena. – U Valjevu, gde sam rodena i odrasla, živela sam u blizini stadiona. Tamo sam cesto na raznim gradskim svecanostima gledala takmicenja padobranaca i tako sam poželela da i ja pocnem time da se bavim.
Svima onima koji se ne bi usudili da skacu s padobranom Jelena porucuje da to uopšte nije tako strašno kao što sa zemlje izgleda. – Ja to poredim s vožnjom automobilom, jer rizik od nesrece nije ništa veci nego na drumu. Za sve ove godine, samo sam dvaput bila u situaciji da otvaram rezervni padobran jer sam imala tehnickih problema s glavnim. Ja to, opet, poredim s menjanjem gume. Oni koji se plaše, treba da probaju slobodni pad, jer u njemu je sva draž padobranstva.
U inostranstvu, kako kaže Jelena, nije retko da neko ko želi da vidi kako izgleda skociti s nekoliko hiljada metara visine plati da bi to isprobao. S instruktorom, na jednom padobranu, on izvodi takozvani tandem-skok, s 4.000 metara visine. Padobran otvaraju na 1.500 metara, tako da padobranac-amater ima vremena da, u slobodnom skoku, oseti svu lepotu ovog sporta. Kod nas, u nedostatku odgovarajucih aviona za tako velike visine, to se radi veoma retko, uglavnom kad gostuju instruktori iz inostranstva.
– U našoj zemlji ima više muškaraca nego žena padobranaca. Medutim, ne zaostajemo za njima u dobrim rezultatima – tvrdi Jelena. – U ekipi šampiona iz KVK “Soko” bile su tri žene. U seniorskoj konkurenciji, sve tri smo u grupi od 12 najboljih padobranaca Srbije i Crne Gore. Osim toga, prve tri plasirane ekipe na državnom prvenstvu imaju po jednu ženu. Žene imaju jednake fizicke mogucosti da se bave padobranstvom, a dokaz za to jeste i cinjenica da u svetu ima podjednak broj žena i muškaraca u ovom sportu.
Ove godine, na Svetskom prvenstvu u disciplini paraski na Žabljaku, Jelena se prvi put povredila, i to zbog toga što je Žabljak bio zavejan, a staze nedovoljo pripremljene.
– Postoje neke discipline kojima se nikad ne bih bavila, kao, na primer, bejz džamp, odnosno skakanje s visokih zgrada. Suština je u tome da se skace s jednim padobranom, tako da je rizik povecan. Ako se padobran ne otvori – nema popravke. Ja u tome ne vidim nikavu draž, jer u toj disciplini nema slobodnog pada. Osecaj kad letiš 150 kilometara na sat, a ne osecaš nikakvo opterecenje, više je nego fantastican. A tek kad se propada kroz oblak! Osim toga, ja uživam i u panorami koja se pruža ispod mene dok padam.
Jelena je mnogo putovala. Bila je na takmicenjima i pripremama u Italiji, Poljskoj, Slovackoj, a u SAD provela je pet meseci, radeci na pakovanju padobrana na sportskom aerodromu. Danas ima svoju agenciju koja se, izmedu ostalog, bavi i reklamnim skokovima. Sa svojom ekipom skace na raznim manifestacijama, kao što su sajmovi, konjicke i moto-trke i drugo.
|
|
U SUBOTICI POČEO „BIO-FEST”
Promocija organske hrane
Povodom 15 godina rada, Udruženje „Teras” organizuje u Subotici Prvi međunarodni festival organskih proizvoda „Bio-fest”. Pokrovitelji su Opštine Subotica i Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine. Prekomerna i nekontrolisana hemizacija u proizvodnji hrane, koja govori da se više od 90 odsto štetnih metarija po zdravlje unosi u organizam kroz hranu i koje, istovremeno, zagađuju životnu sredinu, podstakli su grupu entuzijasta da pre deceniju i po formira udruženje za zdravu ishranu, čiji je osnovni osnovni cilj bio razvoj organske poljoprivrede.
- Od tada je na području opštine organska proizvodnja započela na oko 550 hektara, dok je u tzv. pripremnoj fazi čak 2.000 hektara, koji bi trebalo vrlo brzo da uđu u puni postupak organske poljoprivrede - rekao je, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu na otvaranju «„Bio-festa”» Slobodan Teofanov. - Istovremeno, pokrajinska Vlada je u budžetu za 2006. godinu predvidela preko 100 miliona dinara koji će, u saradnji s «„Terasom”» biti uloženi u edukaciju poljoprivrednih proizvođača, a odvojeno je i dodatnih 300 miliona dinara za razvoj poljoprivrede u ruralnim mestima, kako bi se rešila nezaposlenost i podstakla organska proizvodnja u selima.
Predsednica Udruženja„ «Teras” dr Tereza Horvat-Skenderović» je govoreći o deceniji i po rada Udruženja, kao primer navela biofarmu Josipa Mamužića iz LJutova, koji se još pre nekoliko godina opredelio za organsku proizvodnju i do sada je uspeo da obezbedi plasman svojih proizvoda na domaćem, ali i inostranom tržištu.
Na ovom nesvakidašnjem sajmu poljoprivrede posetioci su u prilici da kupe sveže voće i povrće: - jabuke, kupus, karfiol, paprike, brokoli, prešun, šargarepu, ali isto tako i sokove i džemove od voća, kao i specijalno pripremljenu zimnicu, to jest biofermentisano povrće u teglama. Osim toga, na štandovima su izloženi i peciva, keks i kolači od integralnog brašna, namazi od kikirikija i bundevinih semenki, čajevi od lekovitog bilja, sve proizvedeno organskim postupkom, odnosno bez prskanja i upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava. Inače, za najbolji proizvod «„Bio-festa”» proglašeno je „devičansko bundevino ulje”, preduzeća „Suncokret” iz Hajdukova, koje proizvodi Ivan Perčić.
Izlagači na sajmu su, pored domaćih, i poljoprivredni proizvođači iz Mađarske, dok su se na savetovanju u okviru „Biofestać, posvećenom razvojnim trendovima organske proizvodnje, kao učesnici osim domaćih, pojavili i stručnjaci iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Albanije. Ideja je, kako najavljuje dr Tereza Horvat Skenderović, da „Bio-fest” postane tradicionalna i jedinstvena poslovno-sajamska manifestacija organskih proizvoda u Srbiji, iza koje će u potpunosti stati grad i pokrajina.
|
|
ŠTA DONOSE IZMENE GENERALNOG URBANISTIČKOG PLANA GRADA
Novi Sad sa novom autobuskom stanicom, tri nova mosta i tramvajima
- Predlog izmena i dopuna Generalnog urbanističkog plana (GUP) grada do 2021. godine, uslovljen je rokovima koji su propisani u Zakonu o planiranju i izgradnji iz maja 2003. godine, kao i ranije donetom odobrenju Izvršnog odbora grada iz iste godine da se usvoje izmene u vezi s namenom zemljišta oko Spensa i rasadnika Gradskog zelenila na Futoškom putu - rekao je za “Dnevnik” direktor “Urbanizma” Aleksandar Jevtić. Javni uvid je završen, a u toku uvida dostavljeno je oko 180 primedbi građana, uglavnom, kako navodi Jevtić, oko vrste stambenih zgrada u Almaškom kraju i trasi predviđenog puta kroz Alibegovac.
GUP predviđa i izgradnju još tri mosta - preko Ribarca za Sremsku Kamenicu, kroz tunel ispod Tvrđave na stubovima nekadašeg mosta Franca Jozefa i još jednog koji bi iz Petrovaradina vodio ka Kovilju. Jevtić kaže da je prvi na listi most kod Tvrđave koji bi rasteretio Podgrađe Petrovaradinske tvrđave i Bulevar Mihajla Pupina, a on očekuje da idejni projekat bude gotov sledeće godine.
Trg umesto Riblje pijace
Jedna od značajnih izmena GUP-a je i izmeštanje Međugradske autobuske stanice na zemljište ATP “Vojvodina”. Jevtić kaže da bi se time rasteretili glavni gradski putni pravci, kao što je Bulevar oslobođenja, a da bi se na sadašnji MAS premestio celokupan gradski autobuski saobraćaj. Time bi se rešilo izmeštanje terminala kod Riblje pijace, umesto koga bi se dobio prostor za gradski trg veći od Trga slobode, kaže Jevtić.
Prostor za izmeštanje terminala sa Riblje pijace u prethodnom GUP-u nalazi se na sadašnjoj Ranžirnoj stanici ŽTP “Beograd”, na trasi budućeg Subotičkog bulevara, a on će poslužiti, kaže Jevtić, kada budu uvođeni tramvaji. Prema njegovim rečima, do 2013. godine autobuski saobraćaj neće moći da podmiri potrebe grada te će morati da se traže alternativni načini prevoza, što tramvaj svakako jeste.
Zelenilo po starom
Ekološki pokret grada javno je izneo primedbu da je sve manje javnih zelenih površina. Jevtić kaže da su zadržane zelene površine iz ranije verzije GUP-a, kao i da nije dozvoljeno da Ribnjak postane stambena zona, što su želeli stanovnici tog naselja. Ribnjak ostaje park, kaže Jevtić, a oni koji grade na njemu treba da znaju da je to klizište koje će kad-tad krenuti u Dunav.
Tri varijante za Spens
- Za promenu namene zemljišta oko Spensa imamo tri varijante: prva je da ostane sadašnje stanje, znači objekti sportske namene, druga je da bude dozvoljena izgradnja stambeno-poslovnih objekata i treća, najverovatnija, da se dozvoli izgradnja poslovnih zgrada na delu ka Bulevaru oslobođenja, odnosno na 20 procenata sadašnje površine - rekao je Jevtić.
|
Glavne razlike u odnosu na postojeći GUP do 2021. godine su da su u novom predlogu, oko 300 hektara Majurske ade, sada namenjeni za vojnu upotrebu umesto dosadašnje poslovne. Jevtić napominje da je zbog toga, oko 230 hektara zelenih površina kod Kaćke petlje i između Temerinskog i puta za Kać, sada predviđeno u zemljište za poslovne objekte. Jevtić kaže da se tako omogućuje investitorima da podižu velike poslovne objekte kao što su hiper marketi, za koje nema prostora u samom gradu.
Promena načina korišćenja auto-puta Novi Sad-Beograd, koji će nakon izgradnje i druge trake, postati put zatvorenog tipa, uslovila je izmene koje predviđaju izgradnje petlji u više nivoa, kao i izmenu same trase dela auto-puta, kod priključenja puta Futog-Planta na autoput.
Na Mišeluku „status kvo”
Izmenjena je i namena zemljišta poznatijeg kao Depresija, kod Ribarskog ostrva, gde je sada moguće graditi poslovne objekte, čime bi se rešio problem stanovanja stanovnika u ovom delu grada.
Što se tiče primedbi stanovnika Alamškog kraja, koji traže da se zaustavi stanogradnja i očuva pojedinačno stanovanje u kućama, Jevtić kaže da će verovatno udovoljiti tim zahtevima, ali da će se to odraziti na cenu komunalnog opremanja zemljišta.
Upravo zbog cene opremanja, koja opada s većim brojem stanovnika po jedinici površine, za sada se odustalo da se na Mišeluku dozvoli isključivo pojedinačno stanovanje, što je tražio Zavod za izgradnju grada.
- Zemljište na Mišeluku je les, koji kada se nakvasi, postaje jako nestabilan, i sva ulaganja u infrastrukturu postaju višestruko skuplja u odnosu na ulaganja u gradu - kaže Jevtić. On dodaje da bi time investirtori morali da plaćaju ogroman novac samo za opremanje zemljišta, i da je pitanje da li bi neko imao interes da to radi.
Tako je ostalo da je u centru Mišeluka dozvoljena izgradnja samo stambenih zgrada, dok je na obodima moguća i izgradnja kuća.
- Novi Sad je do sada ispunio oko 80 odsto plana zacrtanog u GUP-ovima iz 1950., 1963. i 1974. godine. Početkom izgradnje Subotičkog bulevara rešićemo tranzitni saobraćaj kroz centar grada. Tu je i obilaznica oko Veternika i Futoga, u produžetku Bulevara vojvode Stepe, a predviđen je i treći pravac ka Veterniku u produžetku Bulevara Jovana Dučića - kaže Jevtić.
Nova verzija GUP-a je, dakle, osim nabrojanih izmena zadržala stara rešenja. Novi Sad sa šest mostova, nekoliko tranzitnih pravaca, s izlaskom na auto-put za sada gleda samo s papira. Kada će planovi postati stvarnost ostaje da se vidi.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 31. 10. 2005.
|
|
U ČAST INSTRUMENTU
Koncert za gudače pod nazivom "U čast instrumentu" održava se večeras u Sinagogi. Učestvuju kamerni gudački orkestar "Vivaldi", gudački kvartet "Tajj", a svi umetnici sviraju na instrumentima koje je izradio novosadski graditelj Stevan Rakić, koji obeležava 15 godina rada.
Na programu su kompozicije Baha, Vivaldija, Vrebalova. Početak je u 20 sati, a ulaz je slobodan. (021)
ŠUPUTOVA KOMPOZICIJA
Izložba skulptura pod nazivom "Kompozicija", autora Borislava Šuputa, biće otvorena večeras u sedam sati u galeriji Udruženja likovnih umetnika na Bulevaru Mihajla Pupina broj 9.
Autor koji je poznat po skulpturama u drvetu, sada se iskazuje u novom materijalu – terakoti. Radovi su nastali tokom leta. (021)
|
|