|
vojvodina.com
arhiva
|
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 20. 10. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 20. 10. 2005.
|
|
|
Počinju „Dani Istre u Vojvodini”
Danas počinje tradicionalna manifestacija “Dani Istre u Vojvodini” u okviru koje će politička, privredna i kulturna delegacija Istarske županije boraviti u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Subotici, Bačkoj Topoli i Senti, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Izvršnom veću Vojvodine. Manifestacija traje do 22. oktobra.
Potpredsednik pokrajinske vlade Dušan Jakovljev rekao je da Vojvodina i Istra više godina neguju iskrene i prijateljske odnose, a da je ovogodišnja manifestacija “Dani Istre u Vojvodini” nastavak saradnje u oblasti kulture i turizma. Jakovljev je rekao da Skupština i Izvršno veće Vojvodine “dobro razumeju” procese koji Evropu pretvaraju u Evropu regiona. Učešćem u Skupštini evropskih regija, projektu Dunav-Tisa-Kriš-Moriš i aktivnostima podunavskih zemalja, vojvođanska administracija, po rečima Jakovljeva, pokazuje da “najkraći, najbrži i najlakši” put u Evropu vodi preko Vojvodine.
Koncert na „Gradilištu”
Rok koncert istarskog benda “Sake, Šajete, Gustafi” u subotu u Novom Sadu neće se održati na Trgu slobode, kako je to prvobitno bilo planirano, jer meteorolozi za taj dan, po rečima Roberta Kolara, predviđaju kišu. Koncert će biti održan na “Gradilištu” kod Filozofskog fakulteta, u 21.30 sati.
U Subotici i Zrenjaninu koncerti će biti održani na centralnim gradskim trgovima.
|
Savetnik predsednika pokrajinskog parlamenta za međuregionalnu saradnju Aleksandar Kravić rekao je da je politička saradnja Istre i Vojvodine “nesporna”, ali da treba proširiti saradnju na planu ekonomije i kulture. Kravić je dodao da postoji “veliki interes” istarskih privrednika za ulaganja u Vojvodinu, kao i za kupovinu vojvođanskih proizvoda. On je rekao da se narednog proleća očekuje uzvratna poseta u kojoj bi delegacija Vojvodine posetila Istru.
Zamenik sekretara za kulturu i obrazovanje Robert Kolar rekao je da će politička, privredno-turistička i delegacija kulture Istre na čelu sa istarskim županom Ivanom Jakovčićem, danas i sutra imati niz radnih sastanaka s vojvođanskim zvaničnicima, opštinskim vlastima, predstavnicima privrednih komora, privrednicima i turističkim radnicima. Za istarske turizmologe i privrednike danas će biti organizovan obilazak salaša u okolini Novog Sada i prezentacija atraktivnih lokacija za investiranje.
Vojvođanima će se istarska kultura predstaviti kroz Pozorište “Dr Inat” koji će izvesti predstavu “Krugovi”, i to danas u Subotici, u petak u Zrenjaninu, a u subotu u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Nakon predstava, predviđeni su rok koncerti benda “Sake, Šajete, Gustafi” u sva tri grada. Istarsko pevačko društvo “Batana” predstaviće se vojvođanskoj publici danas u Bačkoj Topoli, a u petak u Zrenjaninu.
|
|
|
Pada podrška ulasku u EU
Skoro dve trećine građana Srbije glasalo bi za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji ukoliko bi referendum o ulasku državne zajednice u EU sutra bio raspisan, navodi se u istraživanju javnog mnenja koje je glede evropskih integracija provela Kanacelarija za pridruživanje EU Vlade Srbije. Dobijeni podaci ukazuju da bi 64 odsto građana glasalo za učlanjennje SCG u EU, dok bi 12 odsto bilo protiv, a 16 odsto ne bi glasalo. Na prethodnom istraživanju, sprovednom u septembru 2004, podršku ulasku u EU, dalo je 71 odsto građana Srbije, a direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević taj pad podrške objašnjava rastom procenta građana koji postaju svesni da priključenje EU, osim koristi, donosi i obaveze.
Početak pregovora 7. novembra
Prvim susretima pregovaračkih timova 7. i 8. novembra u Beogradu će raktično početi pregovori Srbije i Crne Gore i Evropske unije, koji bi trebalo da se okončaju potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju, potvrdila je Tanja Miščević, pojasnivši da će se prvo razgovarati o preambuli Sporazuma. „Zbog toga radne grupe sa nivoa državne zajednice rade užurbano, da bi za početak pregovora imale završenu pregovaračku poziciju“, rekla je ona.
|
“Građani će biti ti koji će u poslednjoj instanci reći da li žele u EU ili ne”, rekla je Miščević. Prema istraživanju, 40 odsto ispitanika očekuje da će SCG postati punopravan član EU do 2010, isti broj očekuje da će se to desiti do 2015, dok jedna petina očekuje da će državna zajednica postati punopravan član tek posle 2015. godine. Upitani o strahovima u vezi sa pridruživanjem EU, više od polovine ispitanika smatra da će porasti trgovina drogom i kriminal (54 odsto), a da će pridruživanje dovesti do porasta troškova za SCG smatra 47 odsto. Da će pridurživane EU doneti više problema domaćoj poljoprivrede smatra 43 odsto ispitanika, a 42 odsto do gubitka nacionalnog identiteta i sve manje upotrebe srpskog jezika.
|
|
|
STATUS PETROVARADINA I DALJE NEREŠEN
Čeka se novi ustav, ili građanska inicijativa
U članu 99. Statuta grada kaže se „ukoliko organ gradske opštine duže od mesec dana ne obavlja poslove koji su utvrđeni Statutom, Gradsko veće će na to upozoriti organ gradske opštine“. Međutim, Savet opštine Petrovaradin ne postoji već bezmalo godinu dana, odnosno od lokalnih izbora i formiranja gradskog parlamenta, a vladajuća koalicija je tek na prošloj sednici na brzinu konstituisala savete gradskih opština, uz burno protivljenje opozicije, koja je zahtevala da se prvo izmeni Statut grada i uskladi sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. Skupštinska većina je na osnovu mesta stanovanja rasporedila šest odbornika u Savet gradske opštine Petrovaradin, a preostala 72 odbornika predstavljaće Savet gradske opštine Novi Sad.
Inače, predsednik Skupštine grada Zoran Vučević je još u martu izjavio da do tada nisu imali vremena da se pozabave ovim pitanjem, te da će na jednoj od narednih sednica odbornici raspravljati i o statusu Petrovaradina. Rasprava je za sada izostala, bar od strane vladajuće koalicije.
Mada su sve tri odborničke grupe opozicije, još početkom septembra zahtevale da se na dnevni red Skupštine grada uvrsti predlog o izmeni Statuta grada, po kojem bi se umesto Saveta gradske opštine uvela institucija Skupštine gradske opštine i njih bi činili odbornici izabrani s teritorije te opštine. Tako bi Skupština gradske opštine Novi Sad imala 63 odbornika, a Skupština gradske opštine Petrovaradin 23 odbornika i njihov rad bi organizovao predsednik, koji bi se birao tajnim glasanjem. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, član 27. propisuje da u Skupštini gradske opštine može biti od 19 do 75 odbornika. Međutim, ovaj predlog će se tek naći na dnevnom redu sutrašnje sednice gradskog parlamenta.
Petrovaradincima uskraćena prava
Predsednik Saveta MZ „Petrovaradin“ Petar Mudri izjavio je za „Dnevnik“ da očekuje da će Milorad Mirčić ispuniti obećanje dato na prethodnoj sednici gradskog parlamenta.
- Mirčić je izjavio da će se sutra odmah raspravljati o izmenama Statuta. Na taj način bi se dugoročno rešio problem gradskih opština i bila bi zadovoljena biračka volja žitelja Petrovaradina. Sada su im uskraćena demokratska prava, jer ih predstavljaju odbornici koje nisu birali. Ako Alibunar sa 7.000 stanovnika ima 25 odbornika, ne može Petrovaradin sa 45.000 žitelja da zastupa šest odbornika, a pritom nisu ni direktno birani - rekao je Mudri.
|
Zaključke na ovaj predlog opozicije dali su gradonačelnica Maja Gojković i Milorad Mirčić (SRS) kao predsednik Saveta za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu Skupštine grada. Ako je suditi po njihovom obrazloženju, predlog opozicije neće proći kod vladajuće većine i ako je Komisija za propise gradskog parlamenta potvrdila da je ovaj akt pravno moguć. U gradonačelnicinom obrazloženju stoji sledeće:
„Imajući u vidu da Statut grada nije izmenjen pre održavanja lokalnih izbora prošle godine, što bi stvorilo uslove da se članovi saveta gradskih opština biraju na neposrednim izborima istovremeno sa izborima za Skupštinu grada, ocenjuje se kao necelishodo donošenje odluke o izmenama Statuta grada, čiji je predlog utvrdila opozicija. Sprovođenje neposrednih izbora samo za odbornike u savete gradskih opština, u uslovima kada se očekuje donošenje novog ustava kojim će se regulisati i položaj opština i gradova, neracionalno je.“
Slično mišljenje dao je i Mirčić i naglasio da osnivanje saveta gradskih opština treba da bude privremeno rešenje. Šef odborničke grupe Demokratske stranke Mihailo Brkić, istakao je za „Dnevnik“ da će predlog opozicije ostati na dnevnom redu, ali će ga vladajuća većina odbaciti kao besmislenim.
Opozicija ulazi u radna tela!
Predsednik Skupštine grada Zoran Vučević, održao je juče konsultacije sa šefovima odborničkih grupa svih partija zastupljenih u gradskom parlamentu. Na sastanku je dogovoreno da Vučević ubuduće pre sastavljanja dnevnog reda Skupštine poziva šefove odborničkih grupa na konsultacije, što prethodnih meseci nije bio slučaj i da skupštinski materijal stiže na vreme. Ukoliko kuriri ne nađu odbornika kod kuće, ili na radnom mestu, dužni su da materijal dostave u sedište stranke kojoj odbornik pripada.
Pomak je napravljen kad su u pitanju i radna tela Skupštine grada, jer su predstavnici opozicije istakli da su spremni da uđu u radna tela. Naknadno će rešiti raspored odbornika u komisije i savete.
|
- Druge opštine nisu čekale donošenje ustava, pa su zajedno sa lokalnim izborima održali i izbore za savete opština. Promenom Satuta mogu se odmah održati izbori za gradske opštine, a vađenje na ustav je besmisleno. Radikali jednostavno izbegavaju izbore - rekao je Brkić.
Po mišljenju odbornika G17 plus Aleksandra Radonjića formiranje saveta gradskih opština ne zadovoljava građane sremske strane grada i oni neće osetiti nikakav boljitak.
- Predlog opozicije je sveobuhvatan i na taj način dve opštine ne bi postojale samo na papiru i decentralizovala bi se vlast. Tako bi Petrovaradin dobio svoje odbornike, koji bi rešavali goruće probleme, koji ne manjkaju. Vladajuća koalicija misli da su ovim potezom zadovoljili žitelje Petrovaradina i rešili njihove nevolje - objasnio je Radonjić.
Šef odborničke grupe koalicije „Zajedno za Vojvodinu“ Aleksandar Jovanović takođe smatra da ustav nije argument za odlaganje izmena Statuta, več po njemu radikali za ozbiljno političko pitanje pronalaze moduse da se o njemu ne priča.
Ukoliko žitelji Petrovaradina žele da preuzmu stvar u svoje ruke, mogu da pokrenu građansku inicijativu, a za to im je potrebno najmanje deset odsto potpisa građana sa teritorije grada. Na taj način mogu zatražiti raspisivanje referenduma, a da bi se inicijativa prihvatila za nju se mora izjasniti skupštinska većina. Onda bi bar Petrovaradincima bilo jasno ko želi, a ko ne da im pomogne u rešavanju problema.
|
|
|
ZAŠTO JE RODBINA STEVANA SREMCA I NAKON SMRTI OSTALA POSVAĐANA NA GROBLJU U SENTI?
Reportaže: Ujak sahranio živoga sestrića
Senćani se pripremaju da uskoro obeleže 150 godina od rođenja svog znamenitog žitelja, književnika Stevana Sremca (1855–1906). Neumorni istraživač zavičajne istorije Petar Terzić priprema dopunjeno izdanje svoje knjige “Stevan Sremac – Senćanin”. U Senti je osnovana i Zavičajna fondacija “Stevan Sremac”, koja će negovati kult autora “Pop Ćire i Spire”, “Zone Zamforove” ili “Ivkove slave” u njegovoj rodnoj kući, koja se obnovlja.
Vek i po od rođenja Sremca, Terzić otkriva nove detalje iz života pisca i njegove porodice, do kojih je došao zahvaljujući prepisci najmlađeg piščevog brata Andreja s ujakom Jovanom Đorđevićem, koji je posle prerane smrti Avrama i Ekatarine - Katice Sremac, rođene Đorđević, Sremčevih roditelja, presudno uticao njihove potomke.
Tragom podataka iz prepiske, na pravoslavnom groblju u Senti je Teodora Terzić, pomažući suprugu Petru, pronašla spomenik Katici Sremac i nekolicini članova familije koji su na istom mestu sahranjeni. Grobnica je bila zarasla u korov i šiblje, pa su je Terzićevi uredili. Čudno je što u istoj grobnici nije sahranjen piščev otac Avram. Mada podaci iz crkvenih arhiva kazuju da je sahranjen u Senti, za grob mu se ne zna.
Stubovi kulture u korovu
Petar Terzić namerava da izradi katastar pravoslavnog groblja u Senti, pa se nada da će prilikom obilaska parcela pronaći i grob Avrama Sremca. Zasad se ne zna gde je sahranjen i da li je nad njegovim grobom podignuto trajnije obeležje.
Uz malo dobre volje i rada, sjaj se može vratiti i drugim spomenicima znamenitih Srba sahranjenih na senćanskom groblju. Odmah kraj kapele, u centralnom delu groblja, izbledela su slova na spomeniku od ružičastog mermera, podignutom nekadašnjem senćanskom parohu Timotiju Brankoviću, ocu potonjeg patrijarha Georgija.
- Moramo više ceniti pretke koji su sahranjeni na ovdašnjem groblju, pogotovo što su ti ljudi bili stubovi kulture u svoje vreme. Spomenici su dokaz da su ovde živeli znameniti članovi porodica poput Vujić, Đorđević, Branovački – kaže Terzić.
|
Avram Sremac i Ekatarina Đorđević venčali su se u Senti 12. novembra 1853, u pravoslavnom hramu svetog arhangela Mihaila. Avram je tada imao 24 godine, a Ekatarina 19. Iz tog braka rodilo se troje muške dece: Stevan 1855, Jovan 1857. i Andrej 1858. Braća su rano ostala bez roditelja. Majka im je umrla veoma mlada, s 24 leta (Stevan je tad imao tri godine), a 1867, šest godina kasnije, umire im i otac. Dečaci su odrastala u dedinoj kući, a kako su ubrzo ostali i bez dede, brigu o njima preuzeo je ujak Jovan, koji se sa sestrom Martom 1868. preselio u Beograd.
U ujakovoj kući najduže je ostao Stevan. Ujak mu je poklonio najviše pažnje kad je pokazao volju i smisao za učenje i pisanje. Mlađa braća su se posle osnovne škole latila zanata. Jovan je postao bravar i radio u raznim mestima tadašnje Austrougarske, da bi se na kraju skrasio u Beogradu, dok je Andrej završio za krojača i iznenada nestao iz Beograda. Posle izvesnog vremena javio se iz NJujorka. U SAD se dobro snašao i osnovao porodicu. Sa suprugom Hedvigom imao je četvoro dece: Georgija, Martu, Katu, Jelenu i Melaniju, koja je, nažalost, umrla s godinu dana.
Andreja Sremac je vredno radio kao kojač, stekao nešto kapitala, pa 1894. došao u Sentu s namerom da kapital uloži, ali i podigne spomenik roditeljima. U pismu ujaku Jovanu Đorđeviću 1895. obaveštava ga o svojim namerama: “Još kad sam, dragi ujače, u Ameriku bijo i kada sam god grob pohodijo moje nezaboravljene Melanije, svagda sam pomišljao i na grobove mojih nezaboravljenih roditelja i želja mi je bila da im pepelu spomen podignem. Ja sam evo sretno došo u zavičaj, ali pošto moram opet da mislim na povratak to se nebi rad bijo povratiti doklen nebi moju davnu želju ispunijo a to je spomenik mojim dragim roditeljima podići.” Na kraju pisma Andrej obaveštava ujaka da će spomenik koštati 100 forinti, a ograda oko 20 forinti, te veli: “Molim da me izvestite odobravate li ovu moju nameru. S pozdravom ljubeći Vam ruku nećak Andreja Sremac.”
Na pismo Adreja Sremca ujak Jovan Đorđević mu odgovara: “Dragi nećače, kad me nisi hteo slušati prošle godine, da se ne seliš onako na prečac iz Amerike u Evropu, i kad vidim da me ne misliš poslušati ni sad, kad ti savetujem da se ne vraćaš u Ameriku, nego si se sasvim podao pa te za nos vuče tvoja žena, koja te po što po to želi natrag odvući, da opet dirinčiš njenoj rodbini - koja mrvice ljubavi ne pokazuje ni prema srpstvu i pravoslavlju, ni prema rodbini svoga muža - onda čini što znaš, samo me se jedan put okani! Od moja tri nećaka jedan se ponašao prema meni kao Arnautin, drugi me je jedio velikom lakomislenošću. S tobom sam se jedino dičio, a sad te se moram stideti, jer vidim da si kukavica i kao večito šeprtlja, koji stenje pod papučom jedne lukave i sebične žene! Ja nemam više ni jednog nećaka! Za spomenik radi što ti je volja! Tvoj ujak JĐ.”
Ujak mu odgovara prilično oštro, iz čega zaključujemo da se sestrić i ujak u mnogo čemu nisu slagali, mada je Andrej Đorđevića izuzetno poštovao. Nedugo zatim vratio se u Ameriku.
- Na severnom delu groblja, levo od kapele koju je Jakov Kragujević sazidao jedincu Milanu 1863, zarastao u korov, stajao je spomnik koji se pominje u pismu Andreja Sremca ujaku Jovanu Đorđeviću. Posle nekoliko dana krčenja, čemu je pripomogao i grobar, i ponovnog klesanja imena, pojavio se monument u punoj veličini. Jedino gvozdene ograde o kojoj je Andreja pisao, a vidi se da je postojala, nije bilo - priča Petar Terzić.
Na spomeniku je, pored imena Katice Sremac i ostale familije, zabeleženo da ga je podigao Andreja Sremac, “građanin slobodne Amerike u NJujorku”. Ali, zašto pored majke Stevana Sremca nije sahranjen i njegov otac Avram? Pretpostavlja se da im brak nije bio srećan, a ubrzo posle smrti Stevanove majke 1858. Avram se oženio Milicom Radivojević i 1861. dobio sina Vladimira.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 20. 10. 2005.
|
|
|
|
KOMISIJA NIJE USTANOVILA PROPUSTE
Komisija ministarstva zdravlja zaključila je da u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici nema propusta i da se rad odvija na najvišem nivou, javlja B92. U dopisu se navodi da je četvoročlana lekarska komisija vanredan nadzor izvršila 12. oktobra i da je pozitivnu ocenu donela jednoglasno.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević ostao je pri ranijem stavu da načelnik Instituta Ninoslav Radovanović treba da ode u penziju, pošto je ispunio sve zakonske usove.
FUTOŠKA KUPUSIJADA
U Futogu će se od 3. do 6. novembra održati tradicionalna Kupusijada.
Izmedju ostalog, biće održano takmičenje "Kupus – višeboj", ali i takmičenje u kuvanju slatkog kupusa.
|
|