JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

KOSTREŠ: Rešenje je novi ustav

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je za “Dnevnik” da je poslanicima Evropskog parlamenta na jučerašnjoj raspravi o položaju nacionalnih manjina u SCG predložio zaključak po kom treba težiti temeljnom rešenju ovog pitanja.
- To podrazumeva donošenje novog ustava Republike Srbije u kojem moraju postojati jasne garancije za manjine, da ustavom moraju biti zaštićena sva ljudska i građanska prava i da ona moraju biti razvijena u skladu sa svim evropskim standardima. I na kraju, da Vojvodini treba vratiti autonomiju – izjavio je Kostreš nakon završetka rasprave u Briselu. - Smatram da je Vojvodina sposobna da se nosi sa ovim pitanjima i da Vojvođani najbolje znaju kako treba uređivati međusobne odnose. Do 1988. godine, dok je Vojvodina imala punu autonomiju, nismo imali međunacionalnih problema.
Kostreš je rekao da je jučerašnja rasprava bila preliminarno saslušanje, što po njegovim rečima znači da je jedino predsedavajuća Doris Pak načelno iznela zaključke, koji će biti doneti u pisanoj formi.
- Poslanicima parlamenta sam rekao da je jako važno da se o problemima međunacionalnih odnosa u Vojvodini razgovara, jer sam siguran da ćemo razgovorom doći do rešenja. Rekao sam da je jako važno da pokrajinska i republička administracija sarađuju povodom ovog pitanja, da smo imali određene pomake, odnosno da se broj međunacionalnih incidenata u Vojvodini značajno smanjio, ali da razlozi zbog kojih do njih dolazi nisu otklonjeni – preneo je Kostreš.

Multietničnost košta Kostreš kaže da je “veoma zadovoljan” rezultatima jučerašnjeg sastanka sa šeficom delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak, koji je održan uoči rasprave o položaju nacionalnih manjina u SCG u Briselu. „Obostrani zaključak bio je da je neophodno vratiti Vojvodini ingerencije i autonomiju jer je vojvođanska administracija najpozvanija i nastručnija da se bavi ovim pitanjima. Naročito je podvučeno da Vojvodina mora imati veće ingerencije u oblasti obrazovanja, da joj je potrebno vratiti njenu policiju, da joj je neophodno omogućiti i nadležnosti u oblasti ekonomskih pitanja kako bi mogla da finansira sve ove aktivnosti, jer multietničnost i multilingvalnost u Vojvodini veoma mnogo koštaju”, izjavio je Kostreš.

STRANCI SVE ČEŠĆI GOSTI U VOJVODINI

Palić i Novi Sad najatraktivniji

Povećano interesovanje stranih turista za boravak u Vojvodini, za osam meseci ,od 20 posto uklapa se u ranije ocene turističkih organizacija , da Palić i Novi Sad, postaju najatraktivnije turističke destinacije u Srbiji.
Od ukupno 46 064 stranih gostiju, koliko ih je to vreme boravilo u Vojvodini, čak 17 posto posetilo je Suboticu i Palić.
Sledi Novi Sad sa okolinom, posebno Sremskim Karlovcima ,u kojem je boravilo 13 posto stranih turista. Zdravstveni turizam i interesovanje za boravak u banjama nalaze se na trećem mestu najposećenijih mesta , sa 12 posto ukupnog broja stranih turistsa koji su u to vreme boravili u Pokrajini.
Najčešće strani turisti kod nas borave iz poslovnih razloga ( oko 80 posto), a u okviru kojih se organizuju i izleti i turističke ture obilazaka znamenitosti i turistički atraktivnih lokacija. Ankete pokazuju da gosti kod nas i dalje najviše cene prirodu i nacionalnu kuhinju. Na vrhu liste stranih turista koji su, za osam meseci ove godine, posetili Vojvodinu , kao i u prethodnom periodu , nalaze se Nemci i Italijani.
Od posetilaca iz zemalja bivših republika SFRJ najčešće u Pokrajini borave gosti iz BiH , Slovenije, Makedonije i Hrvatske.

BELA CRKVA:Centar za invalide

Predsednik Udruženja paraplegičara novosadskog regiona i predsednik koordinacionog odbora telesnih invalida južnobačkog regiona Josip Vlček posetio je Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja „Vera Radivojević” u Beloj Crkvi. Dom je toku letnjih meseci jedan deo raspoloživih kapaciteta prilagodio potrebama invalidnih lica i ponudio ih na korišćenje udrženjima invlida.
- Ovakav smeštaj prilagođen invalidima sigurno danas u Srbiji nema - rekao je Vlček. - Organizacija je zainteresovana je za korišćenje ovog prostora, ali je potrebno da se uredi staza do Gradskog jezera i da se za invalide prilagodi prilaz jezeru. Na jednom mestu, a Bela Crkva se upravo smatra idelnom, treba da se formira centar za smeštaj invalidnih lica od najmlađih do najstarijih. Objekat bi imao osnovu i srednju školu i prostor za profesionalno osposobljavanje lica, koja mogu da se bave nekim poslom i od toga ostvaruju prihod. U relizaciju ovakovog projekta morala bi da se uključi država, centri za socijlni rad i donatori.
Ministar Lalović je upoznat sa idejom i voljan je da je podrži. rvobitno je bila ideja da to bude na Čeneju, ali kako Bela Crkva već ima objekte, želeli bismo da to bude ovde. Jedan od preduslova za ulazak u ovakav projekat je izjednačavanje naknade za tuđu negu svim invalidima, bez obzira na uzrok nastanka invaliditeta. To bi pokrilo troškove boravka u ovakovoj ustanovi, a invalidi bi dobili kvalitenije životne uslove. Ovo nikako ne bi trebalo da izgleda kao geto. Lica koja odluče da tu žive, imala bi smeštaj i uslove, u zavisnoti od stepena invalidnosti, a moguće bi bilo i zapošljavanje na poslovima za koje se obuče - rekao je Vlček.
Kao posebno pogodan objekat za ovakvu Ustanovu pomenuta je kasarna, koju je vajska u Beloj Crkvi napustila. Konačna odluka o ovom objektu i njegovoj sudbini je u rukama, vojske i ministra Dinkića, pa je gostima predloženo da svoj uticaj iskoriste u tom pravcu. Država bi tako na kvalitetan način rešila problem lica sa invaliditetom, oni bi povratili poverenje u državu, a Bela Crkva bi dobila nekoliko stotina radnih mesta, zaključili su na učesnici skupa.

Odlaze dve barže

Srednje dve barže pontonskog mosta biće uklonjene do kraja nedelje, rekao je za „Dnevnik“ šef Profitabilnog centra Novi Sad „Mostogradnje“ Arsen Pribić. On je rekao da će radnici ovog preduzeća otkačiti barže koje su sada otvorene, a da će preduzeće „Heroj Pinki“ obezbediti tegljač koji će odvesti barže.
Direktor „Heroj Pinkija“ Slobodan Rubežić potvrdio je da će ovo preduzeće, kada stigne zvaničan zahtev, obezbediti plovilo. Kapetanija Novi Sad trebalo bi da koordinira ovaj posao. Time će započeti proces uklanjanja mosta na baržama, koji je otvoren za prolazak brodova istog dana kada je otvoren Most slobode, 7. oktobra, što je bio uslov Evropske agencije za rekonstrukciju, koja je finansirala obnovu Mosta slobode.
Načelnik gradske Uprave za saobraćaj i puteve Milivoj Vuković, rekao je za naš list da je izdao nalog za uklanjanje mosta na baržama i da je preostalo da grad isplati dugovanja „Heroj Pinkiju“, „Mostogradnji“ i „Putu“ i da je time posao grada završen. On je potvrdio da će betonski ispusti na obe dunavske obale biti uklonjeni kada bude uklonjena i poslednja barža.

Ima posla i za ronioce Most na baržama je, nakon rušenja sva tri novosadska mosta, izgrađen za tridesetak dana. Preko njega je dnevno prelazilo oko 25.000 vozila. I pored toga što je bio improvizacija, pontonac se pokazao veoma izdržljivim i verno je služio Novosađane. Rasklapanje mosta biće komplikovan posao u kojem će učestvovati i ronioci. Prvo će se barže privezati za tegljač, a zatim će biti otkačene sajle koje ga vezuju za stubove bivšeg železničkog mosta. Prognoze koliko će ovaj posao trajati kreću se od 15 do 40 dana, a pošto se rečni saobraćaj neprestano odvija, to će dodatno usporiti posao.

ARHEOLOŠKA ISKOPAVANJA NA SEVERU BANATA

Tri hrama ispod vinograda

Na arheološkom lokalitetu manastirišta Oroslanoš u sevrnobanatskom mestu Majdan, u toku su iskopavanja koja traju četvrtu godinu na otkrivanju ostataka crkava, manastirskih konaka i nekropole. Radovi na istraživanju ovog značajnog arheološkog nalazišta otkrivenog ispod jednog vinograda, nastavljeni su zahvaljujući finansijskoj podrši Ministarstva za kulturu i medije Srbije, a novokneževačka opština je otkupila deo zemljišta, pa je omogućeno da se prethodnih dana u poptunosti otkriju zapadni i središnji deo velike romaničke crkve, a otkriveno je i novih oko stotinu grobova nekropole.
- Sada je evidentno da se na ovom lokalitetu nalazila romanička crkva širine 12 metara, da je na ulazu imala dva velika zvonika, a pretpostavljena dužina je čak 28 metara. U pitanju je izuzetno velika crkva iz 12 veka, kakve u tom periodu nije bilo u arealu od stotinu kilometara – kaže arheolog Snežana Grčki-Stanimirov iz Novog Kneževca.
Dosadašnjim četvorogodišnjim istraživanjem na arheološkom nalazištu manastirišta Oroslanoš u Majdanu pored romaničke, u potpunosti je otkrivena i gotička, ustanovljeno je da na ovom lokalitetu postoji i treća crkva, a tek sada je počelo otkrivanje manastirskih konaka. Sudeći prema onome što je dosad ustanovljeno na lokalitetu, u Majdanu predstoji posao od još nekoliko godina.
Rukovodilac arheoloških radova na tom lokalitetu je Zvonimir Nedeljković iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, naučni konsultant Nebojša Stanojev iz Novog Sada i arheolog Snežana Grčki-Stanimirov zadovoljni su ovogodišnjim radovima koji će potrajati do kraja oktobra.
U ovom delu Banata ove sezone jedino se radi na istraživanju ovog lokaliteta, koji je zbog izuzetne važnosti ušao kao prioritet u program Ministarstva kulture i medija Srbije, tako da će se obezbediti njegovo sistematsko istraživanje. Ministarstvo kulture je za ovogodišnje radove obezbedilo milion dinara, a ako se sredtsva budu obezbeđivala ovim tempom, istraživanja će potrajati narednih četiri-pet godina. Do sada su istraživanja u Majdanu pomagali novokneževačka i kikindska opština i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine.
Arheolozi su na manastirištu Oroslanoš prvi put ove godine otkrili tragove klesarskog dleta, odnosno delove vratnica, dovratnika, vrata, prozora, stolova i figura od belog i ružičastog karpatskog mermera, što, kako objašnjava Snežana Grčki-Stanimirov, znači da je na crkvi bilo mermernih ukrasa. Na opekama od kojih je građena romanička crkva, nađeni su ukrasni motivi u obliku lava, različitih krstova i predmeta.
Hrišćanski Manastir Oroslanoš po legendi je nastao oko 1030 godine, a prema dosadašnjim istraživanjima nekropole, na uzorku 50 od preko 250 do sada otkopanih grobova, antropolog Nada Dimovski iz Beograda došla je do zaključka da su grobovi sa veoma heterogenim stanovništvom. Ova nekropola koja prema procenama arheologa pripada mlađoj fazi belobrdske kulture i na osnovu spoljnog rekognosciranja terena, ima oko 2.500 grobova.

Preminuo vajar Jovan Soldatović

Jedan od najpoznatijih srpskih vajara Jovan Soldatović preminuo je u Novom Sadu u osamdesetpetoj godini života. Soldatović je autor velikog broja vajarskih dela na javnim prostorima, među kojima se ističu monumentalni spomenici, biste znamenitih ljudi i skulpture.NJegova najpoznatija dela su Spomenik borcima NOR-a na Tisi kod Žablja ( 1962 ) i Porodica ( posvećena žrtvama racije 1942. godine ) na Keju u Novom Sadu (1970 ).
Soldatovićevi spomenici Arseniju Čarnojeviću u Ibarskom Kolašinu, Branku Radičeviću na Stražilovu, Đuri Jakšiću i Kosti Trifkoviću u Novom Sadu i Steriji u Vršcu spadaju među najpoznatije radove ovog skulptora. On je prepoznatljivi autor velikog broja skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostorima bivše Jugoslavije.Soldatovićeva skulptura „Dvoje“ nalazi se u parku ispred zgrade Ujedinjenih nacija u NJujorku.On je najveći broj svojih dela uradio u bronzi.
Soldatović je dobitnik velikog broja umetničkih nagrada i društvenih priznanja, među kojima Sedmojulske nagrade Srbije, Vukove nagrade i Oktobarske nagrade i Povelje Novog Sada. Pored umetničkog bavio se i pedagoškim radom. Bio je osnivač Vajarskog odseka Više pedagoške škole u Novom Sadu ( 1952 ) i njen prvi profesor vajarstva. Od 1975. godine bio je profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti. Soldatović je učestvovao u osnivanju prvih umetničkih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. U jednom od tih ateljea radio je gotovo do smrti.
Soldatović je rođen u Čereviću kod Novog Sada 1920. godine. Završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948. godine u klasi velikog jugoslovenskoh valara Tome Rosandića. Bio je njegov saradnik u Državnoj majstorskoj radionici u Beogradu.

NA VEST O SMRTI VAJARA JOVANA SOLDATOVIĆA

Predvodnik savremene skulpture

INCIDENTI IZUZETAK, A NE PRAVILO
Predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtic je pred poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu ponovio da su incidenti u Vojvodini izuzetak, a ne pravilo u meduetnickim odnosima. Prema njegovim recima, neželjeni ispadi se mogu povezati sa visokim stepenom nezaposlenosti, a u pojedinim slucajevima i sa predizbornim aktivnostima nekih politickih stranaka, ukljucujuci i manjinske. Pajtic dodaje da su ekscesi takode posledica pasivnosti policije, tužilaštva i sudova, na ciji rad Pokrajina ne može da utice, jer se radi o republickim organima. Evropski parlament danas raspravlja o stanju ljudskih prava u Vojvodini. Jedan od glavnih povoda za raspravu je nedavno usvojena rezolucija Evropskog parlamenta u Strazburu, u kojoj su vlasti u Srbiji optužene da ne poštuju prava madjarske manjine u Vojvodini.