|
vojvodina.com
arhiva
|
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 05. 10. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 05. 10. 2005.
|
|
|
SRBIJA – PET GODINA POSLE 5. OKTOBRA
– Taj 5. oktobar je dan kada je Srbija zakoracila u demokratiju, ali je država još daleko od mirnih voda, koje su tada obecane gradanima. Bice nam lakše ako 5. oktobar uzmemo kao zajednicki simbol u borbi za pravdu, a ne kao predmet politickih sukoba i rasprava ko je bio heroj tog datuma, a zasluge za demokratske promene pripadaju svima koji su od tog dana vodili državu, a posebno se treba setiti energije, preduzimljivosti i hrabrosti Zorana Đindica – izjavio je savetnik premijera Srbije Vladeta Jankovica, otvarajuci kao izaslanik Vojislava Koštunice dvodnevnu konferenciju “Srbija – pet godina posle”. Jankovic je ucenicima skupa u “Sava centru” rekao da se ono što se dogodilo 2000. godine može nazvati revolucijom samo u figurativnom smislu, jer na putu u demokratiju nema precice. U tom smislu Jankovic je ocenio da je 5.oktobar 2.000. bio borba za poštovanje zakona i protiv zloupotrebe vlasti, za pravdu i narodno dobro.
Ucesnicima se obratio i direktor Generalnog direktorata za spoljne i politicko-vojne poslove Saveta EU Štefan Lene ocenom da su posle 5. oktobra najveci uspesi postignuti na makroekonomskom planu, ali da je i dalje ekonomska i socijalna situacija u Srbiji teška i ljudi su nezadovoljni standardom. Lene je konstatovao da se Srbija i dalje suocava sa teškim nasledem Miloševicevog režima, ciji ostaci sputavaju promene, a pred zemljom su nove krize i nesigurnosti u rešavanju statusa Kosova i buducnosti SCG.Po oceni šefa delegacije EK u SCG Žozepa LJoverasa, reformski procesi u Srbiji su daleko od završetka, ali je i evidentna volja da se oni okoncaju.
Tribina Pokreta „Peti oktobar” u Novom Sadu
Liga socijaldemokrata Vojvodine juce je saopštila da ce tribina Narodnog pokreta „Peti oktobar“ povodom petogodišnjice oktobarskih promena biti održana danas u novosadskom bioskopu „Arena“. Kako je najavljeno, na tribini koja pocinje u 21 sat govorice lideri tog Pokreta i neki od celnika bivšeg DOS-a. Gradski odbor LSV-a takode je saopštio da ce povodom godišnjice petooktobarske revolucije ispred Katolicke katedrale danas u 13 sati deliti letke i organizovati konferenciju za novinare.
|
Ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim LJajic ukazao je na tendenciju da se dezavuišu i negiraju vrednosti 5. oktobra i stalne price ko je za njega zaslužan. LJajic kaže da je naveci doprinos petooktobarskih promena odlazak jednog režima bez tragicnih posledica, povratak zemlje u sve medunarodne institucije i ostvarena makroekonomska stabilnost. On je naglasio da su sve vlade posle 5. oktobra napravile ogroman napredak u zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
– U pogledu prava manjina veci je napredak nego u bilo kojoj zemlji regiona i ne samo da su uvaženi medunarodni standardi, vec su u Srbiji i prevazideni – rekao je ministar LJajic.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic izrazio je žaljenje zbog toga što prvo obecanje koje su lideri DOS-a dali gradanima 5.oktobra 2000. godine, a to je donošenje novog ustava, nije ostvareno zbog nedostatka politicke volje. Gradani i politicari zbunjeni su u vezi sa prioritetima Srbije, rekao je Markovic. Prema njegovim recima, za sprovodenje krupnih reformskih zahvata, potrebno je da iza toga stoji stoji velika vecina birackog tela i dve trecine glasova u parlamentu. „Nije dovoljno donositi zakone. Zakoni moraju da budu prihvaceni od svih i moraju da se sprovode. Najveci je problem što mi trenutno nemamo politicki konsenzus medu elitama. Mnogo bismo radije da govorimo o razlikama koje postoje medu elitama, a u meduvremenu vreme prolazi“, ocenio je Markovic.
Prvi predsednik Skupštine SCG posle potooktobarskih promena Dragoljub Micunovic ocenio je da su vlasti u Srbiji posle 5.oktobra dozvolile da partijska lojalnost pobedi kompetentnost. Micunovic je to naveo kao jednu od svojih osnovnih zamerki u funkcionisanju države posle demokratskih promena 2000. godine. On je ocenio i da su demokratske vlasti posle pada režima Slodbodana Miloševica mogle da ucine više ne samo na politickoj sceni, vec u citavom društvu i razvoju državnih institucija. „Do danas nismo uspeli da parlamente ucinimo nezavisnim od izvršne vlasti“, rekao je Micunovic, naglašavajuci da nije postignut dovoljan napredak ni u funkciji parlamenta kao kriticara vlade. Micunovic je kao negativne pojave posle demokratskih promena naveo i partijske uticaje na sudstvo, slabosti izbornog sistema i nerešeno pitanje ustava.
Dvodnevnu konferenciju „Srbija – pet godina posle“ organizovala je nevladina organizacija Beogradski fond za politicku izuzetnost, koju vodi Sonja Liht, i nemacki Maršal fond.
|
|
|
GODINU DANA OD DOLASKA GRADONACELNICE MAJE GOJKOVIC NA CELO GRADA
"Iskorenicu i zaustaviti kriminal, korupciju, mito i nepotizam. Javna preduzeca ne mogu više da funkcionišu po partijskim linijama, a novinare pozivam da slobodno pišu o onom što se dešavalo, kao i o buducem radu gradonacelnika, njegovog tima i Skupštine grada". Ovo je 7. oktobra 2004. godine, tri dana nakon stupanja na dužnost gradonacelnika Novog Sada, izjavila Maja Gojkovic.
Medutim, prve dane gradonacelnikovanja Gojkoviceve zabeležili su upravo radikalni potezi, kao i drski i nekorektni odnosni prema novinarima novosadskih medija, od izbacivanja pojedinih iz Gradske kuce do toga da je iskljucivo novinarima "Dnevnika" bio zabranjen ulazak u Gradsku kucu, kucu svih Novosadana.
Takode, vec prvih dana "gazdovanja" Gojkoviceve Novim Sadom sve javne institucije, ustanove i preduzeca postala su zatvorena, štura u informacijama a o poštovanju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, koji se jednako odnosi na gradane i novinare, ne može ni da se govori, jer upravo nova vlast na celu sa gradonacelnicom krši ljudsko pravo na informisanost.
Uspesi
Možda nedovoljno upucenima može da se ucini da je gradonacelnica do sada zaista mnogo ucinila za grad, ali ukoliko se detaljnije analizira, rezultati aktuelne gradske garniture mogu da se izbroje na prste. U valjane poteze svakako spadaju novcana pomoc festivalu Edžit, organizacija medunarodnih sportskih takmicenja, kao i izdvajanje novca za završetak nove zgrade porodilišta, ciji se rok stalno pomera.
Podelila je i stanove porodicama trojki i prvoj rodenoj bebi u 2005. godini u Novom Sadu, rekonstruisane su ulice, ureden režim parkiranja, ureden je centar (iako je bio u planu po prošlogodišnjem programu i sa novcem preostalim u gradskoj kasi), austrijska korporacija Hipo Alpe Adria konsalting gradice na Bulevaru oslobodenja poslovni objekat Bulevar centar sa oko 17.000 kvadrata.
Novosadani su proteklih godinu dana imali priliku da vide izložbu skica Franciska Goje, a ocekuje ih i izložba radova velikog umetnika Endija Vorhola...
|
Novi Sad je prvi grad koji je, kako je isticala gradonacelnica, usvojio Eticki kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave u kojem, izmedu ostalog piše, da funkcioner postupa iskljucivo u javnom, a ne u licnom, privatnom, grupnom ili stranackom interesu, a da funkciju obavlja savesno i pošteno, uz otvorenost i odgovornost za svoje odluke i postupke.
Medutim, ovaj dokument je prazno slovo na papiru, jer ga se novosadski funkcioneri ne pridržavaju, a neki nisu ni obavešteni o njegovom sadržaju. Lokalni funkcioneri baš i ne haju za stavke ovog kodeksa, direktori nekih javnih preduzeca i dalje kriju plate, a od nekih je nemoguce dobiti i izjavu. Rad i delovanje gradonacelnice je zatvoreno za javnost, a iz kabineta stižu samo štura saopštenja. U nekoliko navrata je imala i verbalni obracun sa novinarima, što je neprimereno za prvog coveka grada.
Pocetkom mandata Gojkoviceve, dogodio se i tragicni požar u Domu za decu ometenu u razvoju u Verterniku, gde je jedan šticenik izgubio život. Prvi covek grada se, iako se to ocekivalo, nije pojavio na mestu tragedije, a na kritike novinara i javnosti gradonacelnica je reagovala veoma žustro, nepristojno ih optuživši da su protiv nje licno, a ne njenih postupaka kao gradonacelnika.
Bezmalo godinu dana posle tog dogadaja, u Podgradu Petrovaradinske tvrdave pocele su da se obrušavaju pojedine kuce. Na srecu, niko za sada nije stradao. Medutim, ostalo je pitanje šta je sa projektom uredenja podgrada koji je negde zaboravljen u fioci. Petrovardin i dalje ceka da dobije status opštine, a gradonacelnica se ni o ovome nije još izjasnila.
U proteklih godinu dana gradonacelnica je primila veliki broj sportista i sportskih aktivista, pobratimila se sa nekoliko istocnoevropskih gradova, uglavnom manjih za koje ovdašnja javnost nikada nije cula.
Obecanja
Od gradonacelnicinih obecanja, ceka se na izgradnju azila za pse i macke lutalice, uvodenje strogih kazni za ekološke štetocine, sadnju novih drvoreda, uvodenje humanitarne patrole za suzbijanje prosjacenja i kontrolu ponašanja maloletnika, smanjivanje redova pred opštinskim šalterima, izmeštanje Ranžirne stanice, proširenje parking prostora oko pijaca, izrada socijalne karte Novog Sada, besplatan prevoz starijima od 60 godina...
|
Ne može se gradonacelnica Gojkovic pohvaliti ni saradnjom sa zapadnim partnerima u bilo kojoj oblasti, dolaskom stranih investitora u grad, te na taj nacin i obezbedivanjem radnih mesta svojim sugradanima. Takode, gradski menadžer Krsto Sandic, koga je ona imenovala nije doneo ni dinar donacija u budžet grada i pri tom javnost i dalje nije dobila na uvid njegovu biografiju.
O saradnji sa dva najveca investitora u gradu, trgovinskim kucama "Metro" i "Merkator", Gojkoviceva je izjavila da su pregovori u završnoj fazi, koja evo traje vec sedam meseci. Treba spomenuti da rok za pocetak izgradnje tržnog centra "Merkator" istice u prvoj polovini naredne godine, te ukoliko se to dogodi, zemljište koje su dobili za izgradnju im se oduzima, a gubi se prilika za obezbedivanjem stotine radnih mesta za Novosadane.
Potpisala je "naša Maja" i odluku o poskupljenju komunalnih usluga uz objašnjenje da je to ucinila jer je prethodna vlast ta dva gradska preduzeca ostavila u katastrofalno lošoj situaciji, a delom su je na to primorali i potezi republickog Ministarstva finansija koji diktiraju poskupljenja i lošu ekonomsku situaciju u zemlji.
Medutim, opozicija smatra da su poskupljenja bila potrebna kako bi se isplatila primanja enormno velikom broju novozaposlenih u JP i JKP, koji dostiže cifru od oko 700. Rec je o radnicima koji su zaposleni po politickoj liniji, dok su otpušteni svi politicki neistomišljenici, ili oni koji nemaju zaštitu u nekoj politickoj organizaciji, bliskoj aktuelnoj SRS-DSS-SPS garnituri. Obecanje da JP i JKP ne mogu da funkcionišu po partijskim linijama, te da ce iskoreniti nepotizam ostalo je samo mrtvo slovo na papiru.
Budžet grada je gradonacelnica najavila kao investicioni, ali svi projekti i sve velike investicije, koje su realizovane u proteklih godinu dana u stvari su ostavština prethodne garniture. Tvrdila je gradonacelnica da je dolaskom u Gradsku kucu zatekla praznu gradsku kasu, dok je nedavno predsednik Izvršnog odbora grada u prethodom sazivu Branislav Pomoriški pokazao dokument u kojem stoji da je u budžetu ostavljeno oko milijardu i po dinara.
U programu Maje Gojkovic, kojim se hvalila tokom predizborne kampanje, navedeno je dosta predloga rešenja da grad bolje funkcioniše, ali je za sada je retko koje ispunjeno. Legalizacija bespravno sagradenih objekata niti je besplatna, kao što je u predizbornom letku radikala bilo obecavano, niti je omogucena najniža novcana nadoknada. Takode, obecano je da ce se sve parcele za individualnu stambenu i privrednu izgradnju dodeljivati uz naknadu, putem javne licitacije, a svedoci smo da gradilišta na ekskluzivnim lokacijama nicu, zavijena velom tajni.
Iako je receno da ce sve zapocete i nove investicije biti okoncane u ugovorenim rokovima, to nije slucaj, a mora se proznati da se budžet ne troši štedljivo i racionalno. Iako su planirane adaptacije svih obdaništa, osnovnih i srednjih škola, od toga se za sada odustalo. U martu je gradonacelnica obecala da ce se u školi "Mihailo Pupin" u Veterniku dograditi pet ucionica do pocetka školske godine, ali je sve ostalo na obecanju. Pri tom je izmenom odluke o uredenju gradevinskog zemljišta znatno smanjena cifra za uredenje školskih dvorišta, jer se morala nadoknaditi razlika u novcu, koji je dodatno utrošen na uredenje platoa ispred Spensa i parternog uredenja centra grada.
Autobuska stajališta u gradu i prigradskim naseljima nisu pokrivena modernim nadstrešnicama, ali je zato pocetkom godine poskupela karta u gradskom prevozu. Kad je rec o vodi, najavljena je zaštita izvorišta voda i izgradnja novih, ali je umesto toga postignut dogovor s vojskom SCG da im grad izgradi bazu u blizini izvorišta "Ratno ostvro".
Od osnivanja lokalnog preduzeca "EP Novi Sad 2005", mnoge informacije u vezi sa organizacijom košarkaškog spektakla nisu bile dostupne javnosti, a finalni izveštaj, koji ce valjda biti predocen javnosti, pokazace koliko su Novosadani uložili u organizaciju ove manifestacije i da li je Novi Sad ostvario pozitivan bilans.
Protekle godine, gradonacelnica je dala blagoslov na potpisivanje ugovora izmedu Zavoda za izgradnju grada i preduzeca ATP "Vojvodina", a u vezi sa izgradnjom nove Medumesne autobuske stanice. Interesantno je da je vlasnik tog preduzeca Ilija Devic bio jedan od finansijera kampanje Maje Gojkovic i Srpske radikalne stranke, a da je posao dobio bez raspisivanja javnog tendera. Prašina se digla, pocetak radova je najavljivan za jun, a do danas niko ne spominje ovu planiranu incvesticiju u gradu.
Iako je najavljivala da ce biti gradonacelnik svih Novosadana, Gojkoviceva nije regovala kada su predstavnici njene stranke delili pamflete "dosijee" u kojima se širi verska i nacionalna netrpeljivost.
|
|
|
9. VIDEOMEDEJA: Mracna slika civilizacije
Uz poneki tehnicki nedostatak, s izostankom svecanog otvaranja i bez jednog clana žirija, proteklog vikenda u Vojvodanskom muzeju u Novom Sadu održan je Deveti internacionalni video festival "Videomedeja". Doista bogat i obiman program krasile su retrospektive klasika video umetnosti iz 70-ih Nam DŽun Pajka, Rudija Vasulke, Vita Akoncija, Bila Vajole, koji su pokazali mladoj publici šta je izvorna video umetnost, istovremeno ukazujuci na isprazno ponavljanje ovih matrica cak i danas, trideset godina kasnije, a znacajan je bio i omaž prošlogodišnjoj laureatkinji Anuk Le Klerk iz Belgije. U pratecem programu dat je i prikaz domace video scene, zatim kratkih formi iz Velsa, te prezentacija u izboru Holandanina Jana Šuirena, inace clana žirija za nagrade.
U takmicarskom delu festivala prikazano je oko šezdeset video radova, instalacija, internet ostvarenja i performansa umetnika širom sveta. Uprkos brojnosti, relativno je mali broj onih koji se isticu kvalitetom, originalnošcu ili vecim umetnickim dometom. Stoga bismo istakli narativni video "Živeti lep život" Korine Šnit (Nemacka) u kome jedan bracni par preterano hvali svoj zajednicki život u luksuznoj vili izvan grada, a kroz njihov govor (u pitanju su glumci) autorka zapravo ironizuje zapadnjacki san o sreci. Drugi dobar narativni rad je studija o gradu Tomasa Firhaptera (Austrija) "Žuto bez zebre" u kome se analiziraju velike urbane krajnosti; mnoštvo i praznina, a prate se i kretanje i brze promene. Provokativan je i dokumentarac "Kulturna cetvrt" Majka Stabsa iz Velike Britanije gde pratimo veoma destruktivno ponašanje dece (razbijanje i paljenje automobila) dok ih roditelji ravnodušno posmatraju.
„Sfinga” Majku Stabsu
Glavna nagrada ovogodišnje "Videomedeje" - "Sfinga" pripala je Majku Stabsu (Velika Britanija) za video rad "Kulturna cetvrt", a tri pohvale dele Žan Gabriel Perio (Francuska) za "Dies Irae", Jan Van Noinen (Holandija) za "Pažnja naftovod" i Korina Šnit (Nemacka) za "Živeti lep život". Nagrada "Bogdanka Poznanovic" pripala je video instalaciji "Autoportret" Belgijanca Frenka Tejsa. Žiri je radio u sastavu Jan Šuiren (Holandija) i Ursula Vitmer (Švajcarska), dok je treci clan Dejan Sretenovic izostao.
|
U domenu animiranog filma snažan utisak ostavljaju "Podizanje" Mari Joveve iz SAD koja pomocu animacije starih fotografija docarava izgradnja Menhetna, kao i "Vidljivi grad" Li Hong Tinga (Hong Kong) sa mracnom i suicidnom slikom civilizacije gde je centar zbivanja TV ekran.
Medu video instalacijama pažnju su privukli Kanadanin Adad Hana "Sobom 112" gde na dve paralelne projekcije glumci poziraju ukoceni, imitirajuci fotografije, docaravajuci scene iz svakodnevice uz menjanje konteksta, te interaktivna "Instalacija za odbranu romanticne prirode nemackih dnevnih soba" Lihtfront Vidžejsa (Namacka) sa jelenom koji širi celicne rogove s klještima ukoliko pokušate da mu s približite.
|
|
|
Poljoprivreda: Posejemo 800.000 hektara – izvezemo 100 miliona dolara
POCELA SETVA – KOLIKO NAM JE PŠENICE POTREBNO
Jesenja setva na vojvodanskim poljima je pocela , a po starom dobrom obicaju kod nas se još postavlja pitanje koliko to nama pšenice uopšte treba.
– Pšenica u Srbiji mora postati strateški domaci i izvozni proizvod, a to znaci da se svake godine mora zasejati na 700.000 do 800.000 hektara, a ne, kao što je lane bio slucaj, na samo 540.000 hektara – istice sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Milan Prostran, dodavši da se sa tih površina i u prosecnim godinama može požnjeti oko 3 miliona tona pšenice.
– Rod rod od oko 3 miliona tona obezbedice prehrambenu sigurnost zemlje, a najmanje milion tona hlebnog zrna imacemo za izvoz – rekao je Prostran na savetovanju o setvi strnih žita u Novom Sadu. – Takode, od toga ce zemlja svake godine imati najmanje 100 miliona dolara od izvoza .
Rekao je i da svetska proizvodnja pšenice prelazi 600 miliona tona godišnje i da je u poslednjoj deceniji povecana za 200 miliona tona. Prosecno po stanovniku u svetu se proizvede oko 115 kilograma pšenice. Kada je rec o Srbiji, u njoj je proizvodnja pšenice sve do 1990. godine imala stalan trend rasta, a od tada je u stagnaciji ili padu. Na svetskim berzama Srbija se cešce pojavljuje kao uvoznik, a rede kao izvoznik hlebnog zrna. Proizvodnja je u Srbiji nekada dostizala i 4 miliona tona, sve do uvodenja sankcija, a sada je u proseku tek 2 miliona tona. Kada je rec o potrošnji pšenice, Srbija ima karakteristike nerazvijenih zemalja. Jer, godišnje se po stanovniku troši oko 150 kilograma, dok je potrošnja u Švedskoj 40 kilograma, u SAD i Holandiji po 50, u Italiji 120 kilograma, a u Turskoj cak 200 kilograma po stanovniku godišnje.
Gašenje požara
Mere Ministarstva poljoprivrede, krediti od 12.000 dinara za setvu i izgradnja silosa su na skupu, koji je okupio oko 300 predstvanika iz Privredne komore, instituta i strukovnih udruženja, uglavnom ocenjene kao parcijalne i sprovedene u cilju “gašenja požara”. Pravo rešenje bi, po opštoj oceni, bilo da se za pšenicu obezbedi premija od 220 evra po hektaru, kao što je to slucaj u susednog Hrvatskoj.
|
Istraživac u Centru za naucnoistraživacki rad Privredne komore Srbije Vojislav Stankovic naglasio je da Srbija ima izvozni potencijal kada je agrar u pitanju, ali da on nije dovoljno iskorišcen zbog toga što u državi ne postoji izvozno razvojna strategija i odgovarajuci stimulansi u ekonomskoj politici. Zato je i predložio da se formira agencija zadužena iskljucivo za izvoz agrarnih proizvoda. Govoreci o agrarnom buddžetu Srbije Stankovic je podvukao da se u praksi nije pokazalo njegovo povecanje za tri puta, kako istice aktuelno ministarstvo poljoprivrede. Stankovic je posebno ukazao na cinjenicu da je prosecan izvoz merkantilne pšenice iz Srbije poslednjih godina bio oko do 150.000 tona, što je cinilo 4 do 6 odsto domace proizvodnje ili 2 do 4 odsto ukupnog agrarnog izvoza. On je posebno dodao da Srbija ima veoma marginalan udeo u strukturi svetskog izvoza pšenice, najviše do 0,06 odsto. U tom izvozu je zastupljeno i 7.000 tona semenske pšenice. Da bismo bili konkurentni u svetu potrebno je da se podsticajnim merama snize troškovi proizvodnje.
Po recima direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prof. dr Miroslava Maleševica, proizvodnja pšenice je u krizi, jer imamo ekonomsku nemoc proizvodaca, a i kompletan rizik proizvodnje pao na pleca zemljoradnika. Cene pšenice diktiraju mlinari pritisnuti od mocnih pekara i nema instrumenta u državi koji ce omoguciti da se deo profita iz pekarske industrije vrati u primarnu proizvodnju pšenice.
Kao ilustraciju onoga što se dešava s hlebnim žitom Maleševic je rekao da je produkt stihije sve manje struke na njivama i prinosi koji su jednaki onima koje smo imali pre tri ili cetiri decenije, to jest 2,5 tona po hektaru.
Optimalni rok setve kod nas je od 5. do 25. okrobra, tako da narednih dana posao treba maksimalno ubrzati.
|
|
|
BELA CRKVA: Grad pokraj glavne evropske ulice
MEĐUNARODNA KONFERENCIJA RESURSA SREDNJEG PODUNAVLJA
Jedan od domacina 16. Medunarodne konferencije resursa srednjeg podunavlja za održivi razvoj turizma, Medunarodnog naucnog foruma „Dunav - reka saradnje”, bila je ovih dana i Bela Crkva. Na ovom skupu izuzetno važnom za razvoj Bele Crkve, našlo se 38 ucesnika, od predstavnika Evropske agencije za obnovu i razvoj, preko eminentnih strucnjaka iz oblasti recnog brodarstva, nautickog turizma, ekologije, ocuvanja istoriskog nasleda, pa do predstavnika pokrajinskog Izvršnog veca i lokalne uprave.
Skup je otvorila naucni savetnik Instituta za medunarodnu politiku i privredu i predsednik Medunarodnog foruma „Dunav - reka saradnje” dr Edita Stojic-Karanovic. Nakon što je domacina, opštinu Bela Crkva, predstavio predsednik Boris Đurdev, u ime Evropske agencije za obnovu i razvoj, dr Enriko Maglia je predstavio Master plan razvoja plovnog puta Dunav. Planom je obuhvaceno cišcenje od zaostalih bombi i porušenih mostova, produbljivanje korita Dunava i rekonstrukcija prevodnica na Đerdapu, kako bi reka postala plovna i za velike brodove.
Projekat je za Evropu izuzetno važan, ali je potrebno naci i neophodnu meru izmedu transporta Dunavom i turizma. Program Vlade Republike Srbije uredenja osnovnog nautickog puta „Dunavom kroz Srbiju” , premijerno na ovom skupu predstavio je Slobodan Mitrovic. Planom je predvideno više oblasti nautickog turizma, uz širenje plovnog puta kroz Srbiju na Tisu i Moravu, kao i kanal DTD.
Iako je opština Bela Crkva strategijom razvoja, koji je Pokrajina podržala, predvidela razvoj nautickog turizma u Staroj Palanci, to se nije našlo u planu koji je prezentovan, što je izazvalo burnu reakciju Borisa Đurdeva. NJegovu primedbu je podržao i zamenik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Erne Varnju, što nije ostalo bez rezultata. Ova primedba je usvojena, ali je zatim usledila primedba direktora „Gemeksa” i koordinatora za nauticki turizam Medunarodnoh naucnog foruma „Dunav reka saradnje” Milorada Timocenka, koja se odnosila na nacin pristupanja problemu i nepoštovanje struke.
Bela Crkva se gostima predstavila projektima „Labudovo okno” i „Marina na Dunavu”. Prvi projekat je idejno rešenje razvoja turizma u opštini koji objedinjuje Belocrkvanska jezera, Deliblatsku pešcaru i Staru Palanku na Dunavu sa razlicitim sadržajima, a drugim projektom je predstavljena marina sa pratecim objektima.
Konferencija se prilicno odužila, tako da je izlaganje arheologa Gordane Karanovic o arheološkom nalazištu „Trajanov most” bilo na žalost skraceno, kao i predavanje dipl. ing. arh. Božidara Obradovica „Putevima starih saskih rudara”.
Usledio je zatim obilazak lokacija na kojima opština Bela Crkva planira razvoj turizma, što je svakako inpresioniralo one koji te prirodne lepote vide prvi put. Ostalo je, kako rece pomocnik pokrajinskog sekretara za privredu i turizam Erne Varnju, da Belocrkvanima ideja o održivom razvoju ne izmakne iz ruke i ne klizne u pricu nekavih „palm biceva” i nekakvih „las vegaskih” ekskluzivnih kockarnica koje bi tajkunski kapital preneo i preselio ovde. Kako je zakljucio, treba poštovati autentiku, multikulturalne, multikonfesionalne vrednosti Vojvodine, autentiku arhitekture i materijala kojima se graditelj vekovima ovde služio.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 05. 10. 2005.
|
|
|
|
TADIC: BRANICU INTERESE MANJINA
Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da ce braniti interese Madara u Srbiji i rekao da ocekuje od kolega u Madarskoj da ce braniti interese srpske manjine u toj zemlji.
Tadic je danas u Budimpešti otvorio Poslovni forum madarskih i srpskih privrednika i istakao Madarsku kao znacajnog spoljno-trgovinskog partnera Beograda. Rekao je da ocekuje da ce madarske firme više ulagati u srpsku privredu, kao i da ce srpska privrede poceti da ulaže u Madarskoj.
KONGRES NEUROHIRURGA
Preko stotinu domacih neurohirurga i gostiju iz zemalja Evrope i regiona ovih su dana u Novom Sadu prvi zvanicni gosti Kongresnog centra Naftne industrije Srbije. Na manifestaciji ucestvuje i više proizvodaca medicinske opreme i lekova iz Francuske, Madarske kao nekoliko multinacionalnih kompanija.
Izloženi u holu tehnicki moderno opremljenog Kongresnog centra, najvecu paznju lekara privukli su novi modeli mikroskopa za neurohirurse intervencije. Ova vrsta opreme na našim klinikama u proseku je stara oko 20 godina, pa je paznja domacih lekara u potpunosti razumljiva. Kongres neurohirurga se završava danas.
|
|