JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

Majkrosoft otvorio razvojni centar u Srbiji
Lokalizacija „tabletice” kreće iz Beograda

Softverski gigant Majkrosoft otvorio je prošlog utoraka razvojni centar u Beogradu, treći po redu izvan Sjedinjenih Američkih Država. Slični centri postoje u Kini i Indiji, a uskoro će biti osnovan jedan i u Irskoj. Međutim, s obzirom da će se u Beogradu raditi na izradi softvera za tehnologiju Tablet pi-si koja omogućava računarima da prepoznaju rukopis, jedino će u našem centru pisati programski kodovi koji će direktno ući u nove verzije operativnog sistema vindovs.
Centrom će rukovoditi Bodin Drešević, vrhunski stručnjak Majkrosofta i vlasnik nekoliko desetina patenata. Drešević je pre dvadeset godina diplomirao u Beogradu, posle čega je ostvario izuzetnu informatičku karijeru. On će upravljati timom saradnika kojih će u prvoj godini biti desetak. Kako je do sada tehnologija za prepoznavanje rukopisa razvijena samo za engleski, nemački, francuski, italijanski i španski, te četiri dalekoistočna jezika, za stručnjake u Beogradu će biti mnogo posla.
Drešević je za „Dnevnik” rekao da će izrada softvera za prepoznavanje rukopisa srpske latinice i ćirilice biti među prioritetima, te da će u prvoj godini rada centra samo još nekolicina evropskih jezika dobiti sličan softver. Plan je da se u narednim godinama pokrije većina jezika na starom kontinentu, što bi moglo otvoriti nova radna mesta u našoj zemlji. Već su raspisani međunarodni konkursi za rad u beogradskom centru i stiglo je mnogo prijava iz celog sveta.
Da Majkrosoft nešto sprema moglo se naslutiti još proletos kada je počela akcija prikupljanja uzoraka rukopisa ćirilice i latinice za srpski jezik, pre nego za mnogo rasprostranjenije jezike. Osim Bodina, za otvaranje razvojnog centra u Beogradu zaslužan je i Dejan Cvetković, prvi čovek Kancelarije Majkrosofta u našoj zemlji, koji je takođe izgradio uspešnu karijeru u ovoj firmi pre nego što se vratio u Srbiju. On je rekao da u softverskom gigantu trenutno radi oko 300 vrhunskih stručnjaka iz naše zemlje, a da otvaranje centra treba da omogući ovdašnjim ekspertima da rade za Majkrosoft iz svoje zemlje. G. Br.

„Svet po meri deteta”

Od danas do kraja ove nedelje

Kao i svake i ove godine prvu nedelju oktobra svet posvećuje deci.I mada se ne bi moglo reći da je budućnosti čovečanstva posvećena samo ova, jedna nedelja, podaci govore da im se izgleda ipak u toku godine ne posvećuje dovoljno ni vremena, ni pažnje.
Tako recimo, prema podacima nezavisnog međunarodnog tima UNESKO-a na svetu više od sto miliona dece ne ide u školu, a među onima koji je pohađaju je izuzetno velik procenat mališana koji školu napuštaju posle samo četiri godine.Ovi neveseli podaci govore o , u svetskim razmerama, neispunjenosti samo jednog od osnovnih dečjih prava-prava na obrazovanje, a situacija je slična i sa ostalim proklamovanim pravima.
Naravno, i u ostvarivanju dečjih prava postoje ogromne razlike, već zavisno od razvijenosti pojedinih zemalja. Tako, na primer, jedno prosečno dete u podsaharskoj Africi može se nadati da će provesti o,3 godine u predškolskoj ustanovi, dok u zapadnoj Evropi ili Severnoj Americi prosečan mališan u školici provede 2,3 godine.
Na prvi pogled, kada je reč o brizi o deci, naša zemlja ima čime da se pohvali. Smrtnost dece se konstantno smanjuje, neke bolesti, kao na primer, dečja paraliza , potpuno su zaustavljene, a neke i eliminisane, a prilično visok procenat dece ima osnovno obrazovanje.Međutim, kada se malo dublje analiziraju podaci, dolazi se i do zaključaka kojima se ne možemo hvaliti.Tako je nedavno, u samo desetak regiona naše zemlje, pronađeno 52.000 dece koja nisu vakcinisana, a među njima ih čak 5.000 uopšte nije imalo zdravstvenu knjižicu, 500 nije pohađalo školu, a bilo je čak i dece koja nigde nisu bila ni registrovana.
Takođe je ,svojevremeno, u samo 15 opština naše zemlje pronađeno čak 3.000 dece koja su bila žrtve diskriminacije ili zlostavljanja.Pored toga sve češće u javnosti se spominje trgovina decom, s obzirom da su ona u ovoj strašnoj društvenoj pojavi najugroženija kategorija.Najveći broj ove dece je u kategoriji marginalnih grupa-romska, izbleglička ili deca s nekim hendikepom.Uz sve ove podatke posebno zabrinjava negativna stopa nataliteta, posebno u Vojvodini.
Koliko će ovakvoj situaciji pomoći činjenica da se nalazimo u dekadi Roma, da je u toku akcija za poboljšanje položaja hendikepirane dece ili da recimo, od ovog meseca pokrajinska administracija i novčano stimuliše rađanje prvog deteta, pokazaće vreme. Do tada , pod motom “Svet po meri deteta”, bar ove nedelje, oči tog sveta biće uprte u mladi naraštaj.

SR. KARLOVCI: Od trulog i kiselog grožđa nema dobrog vina

Narodna izreka “ni u sušnoj gladi, ni u kišnoj roda” pokazala se kao tačna ove godine kada je u pitanju prinos grožđa u sremskokarlovačkim vinogradima.
Po rečima tehnologa u Institutu za vinogradarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta (sa sedištem u Sremskim Karlovcima) Bojana Gregeca, ne pamti se ovako loša godina. Usled izmrznuća loze ovogodišnji rod je mali, grožđe je puno vode sa malo suve materije, niskim sadržajem alkohola i izrazito visokom količinom kiseline. Pored toga, napala ga je u velikoj meri i siva plesan botritis, što decenijama nije bio slučaj. - Puno je trulog grožđa i mi bukvalno otimamo od prirode ono što se da oteti - kaže Bojan Gregec.
- Od ovako lošeg grožđa ne može se očekivati kvalitetno vino. U principu, dobrim vinom smatra se ono koj e ima 12 i više odsto alkohola, sedam grama po litru kiseline, te 15, a najbolje je 20 grama suve materije po litru. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu uzimajući u obzir kvalitet ovogodišnjeg grožđa, zvanično je dozvolilo korekciju slasti, odnosno zaslađivanje. Vina neće biti za lagerovanje i dobro je da je prinos grožđa mali.
Najveći proizvođač vina u Sremskim Karlovcima Predrag Bajilo kaže da je u zavisnosti od sorte prinos smanjen za 30 do 40 odsto u odnosu na lane, ali da sve još nije izgubljeno. Neke rane sorte su lepo ponele, jer su “uhvatile sunca”, dok od razvoja vremenskih prilika i količine sunca narednih dana zavisi kakav će biti rod kasnih sorti, a samim tim i kvalitet vina.
- Situacija sa grožđem ove godine je višestruko loša - ističe iskusni vinar Radmilo Dimitrijević Roša.- Grožđe neće imati dovoljno slasti i bez obzira na dodatno zaslađivanje koje je dozvoljeno po zakonu, vino će biti bez potrebne punoće, jer se ona veštačkim dodavanjem šećera ne može postići. S druge strane, kvalitet grožđa je loš zbog truleži. Ove godine bilo je dosta bolesti, a zbog kiše i blata traktori nisu mogli ući u vinograde, tako da neki neće imati ni šta da oberu. Ovo je nezapamćena situacija. Najviše je stradao rizling, koji je osetljiv na trulež.

ČUDOTVORNI VOJVOĐANSKI IZVORI I BUNARI OSKRNAVLJENI I U KOROV ZARASLI

Eliksiri skriveni među oranicama

Više od 400 vodica bilo je nekad u Vojvodini i hodočastili su ih bolesnici i nevoljnici svih nacija i vera. Katoličke su posvećivane blaženoj devici Mariji, a pravoslavne različitim hrišćanskim praznicima. Imale su i svoje kapele sa zvonom, koje je trebalo otera grad i spasi useve.
Osim manastira i crkava, imaju hrišćanski vernici još jednu vrstu svetilišta - vodice, u narodu poznate kao lekoviti, čudotvorni izvori i bunari. O vodicama je pisao, među ostalima, etnolog i profesor južnoslovenskih jezika Borislav Milošević iz Bačke Palanke, u knjizi “Palanka na Dunavu”. Tvrdi da je još od paganskog vremena voda nezaobilazna u magijsko-religijskim kultovima mnogih naroda.
- Tek je hrišćanstvo reduciralo stare običaje vezane za vodu i prilagodilo ju je svojoj bogoslužbenoj upotrebi - kaže Milošević. - Ovih svetilišta, kao što su bunari ili vodice, u čiju isceliteljsku moć ljudi veruju, u Vojvodini ima oko 400. Imaju ih i pravoslavci i katolici. Ta kultna mesta posećuju i vernici i bolesnici. Kod pravoslavaca nastala su od 17. do tridesetih godina 20. veka, a kod katolika od 18. do dvadesetih godina prošlog stoleća. Sve katoličke vodice su posvećene blaženoj devici Mariji, a pravoslavne različitim praznicima, a posećivali su ih bolesnici različite nacionalne i verske pripadnosti.
Vodice su najčešće obeležene manjim crkvama, zavetnim kapelama ili imaju samo bunar i krst. U prošlosti, pravoslavne vodice koje su imale kapele, imale su i zvono, da bi rasteralo gradonosne oblake, i zbog toga su imale i funkciju očuvanja poljskih useva, voćnjaka i vinograda. Katolici su se kraj vodica obično molili i obraćali za pomoć Gospi, blaženoj devici Mariji, iz ličnih razloga. Obredi su počinjali uoči praznika, večernjem i bdenijem, a na sam praznični dan bila je litija, a kod katolika procesija. U bačkopalanačkoj opštini se nalaze tri vodice: vodica u Bačkoj (Staroj) Palanci, vodica u Paragama i vodica u Silbašu.
- Na putu od Bačke Palanke prema Gajdobri, s leve strane je vodica posvećena časnom krstu (Krstovdan, 27. septembar) - ističe Milošević. - Lekoviti bunar nalazi se na njivi porodice Šijakov iz Stare Palanke, koja je sačuvala usmeno predanje. Po njemu, bunar je sagrađen sedamdesetih godina 19. veka nakon čudotvornog isceljenja. Uoči Krstovdana, slepa Makrina Šijakov umila se ovom vodom i - progledala. O tom događaju se pročulo, pa su se ljudi sa svih strana, na Krstovdan, ovde okupljali tražeći leka bolesnim očima. Prvo je postavljen drveni krst, koji je kasnije zamenjen betonskim. Gavra Šijakov, potomak izlečene Makrine, podigao je 1922. kapelu osam metara dugu i tri metra široku. Na ulaznom delu je trem, ispod koga se nalazi bunar. Uoči Krstovdana obavljalo se svečano bdenije, a bolesni su se umivali i pili vodu, ostajali čitavu noć, da bi se sutradan na svetoj liturgiji pričestili i vodu nosili kući.
Od 1980. obavljaju se bdenija i liturgije, ali dolazak vodici nije vezan za isceljenje. Na Trnovu Petku dolazi ovde veći broj Roma, i to od devedesetih. U to doba bio im je otežan prelazak u Srem, odnosno Berkasovo, gde su tradicionalno odlazili na hodočašće, posećujući vodice, naročito za letnju, Trnovu Svetu Petku, 8. avgusta.
- Vodica u Paragama nalazi se u ataru sela prema Silbašu i nema kapelu, već bunar i krst. U narodnom predanju postoji odavno, lekovita je i naročito pomaže protiv glavobolje. Vernici su dolazili do nje rano ujutro na Veliki petak. Danas je ta vodica zapuštena, bunar je zatvoren, “jer su neki pokušali da ga oskrnave”, i nema vernika kraj nje - kaže Milošević. - Vodica u Silbašu je na putu prema Novom Sadu i posvećena je prepodobnoj majci Paraskevi (27. oktobar). Kapela je sagrađena 1862. Svojevremeno je dugogodišnji silbaški paroh Teodor Popović (rođen u Starom Vrbasu 1858) pronašao u silbaškoj crkvi zapis, nastao na osnovu kazivanja crkvenog tutora Obrada Mihajlovog iz 1863, u kojem je navedeno kada je kapela podignuta i osvećena. Po tom zapisu, jedan iznemogao i bolestan putnik je ozdravio pošto se napio ove vode i njome se umio. Jedna žena, perući ovom vodom rane na nogama, izlečila se. Pominju se i izlečena Slovakinja i mnogi drugi. Na vodicu je narod dolazio uoči Đurđevdana, Spasovdana, Duhova i Svete Petke, kada su se vršila noćna bdenija i čitale molitve za bolesne. Profesor Milošević spominje i tovarišku vodicu, koje danas nema. Navodno, nalazila se pored letnjeg druma za Bukin (Mladenovo), oko dva kilometra od Mladenova, ali u tovariškom ataru. Pored jednog hrasta bila je zavetna kapela posvećena rođenju svetog Jovana Krstitelja (Ivandan, 7. jul). Na vodicu su svi dolazili peške, pa čak i tamošnje Švabe iz sela. Krajem Prvog svetskog rata, u kapeli su se krili logoraši, odnosno Srbi dezerteri iz austrougarske vojske, koje su zvali “zeleni kadar”. Obrad Subić iz Tovariševa priča da se na tavanu kapele mesecima krio logoraš Gavra Stanojev. Vernici su vodicu posećivali sve do kraja Drugog svetskog rata, kad je kapela opustela, s vremenom se urušila, a svetilište - zaorano.
Miloš Sudžum

KO ĆE GRADITI NOVI MOST KOD BEŠKE?
Ponude pristigle na tender za projektovanje i izgradnju novog i sanaciju postojećeg mostakod Beške biće otvorene danas (utorak) u Direkciji za puteve Srbije. Obnova mosta i izgradnja novog, koje bi trebalo da počnu naredne godine, finansiraju se delom iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnobu i razvoj (EBRD). Radovi na mostovima koji se nalaze na autoputu Beograd-Novi Sad, bi trebalo da traju najduže tri godine. Planirano je da se se paralelno sa starim mostom dugim 2,2 kilometra, izgradi most "blizanac" širine kolovoza 11 metara i sa dve zaustavne trake. (Beta)

KARATISTI U NOVOM SADU
Peto svetsko prvenstvo u karateu, čiji je organizator Svetska karate konfederacija, održaće se od 6. do 9. oktobra u Novom Sadu. Na ovom najvećem i najkvalitetnijem planetarnom skupu karatista svoje učešće potvrdilo je 39 karate federacija iz 31 zemlje sveta. "Spisak država učesnica nije konačan, odnosno sigurno će biti veći, jer su dolazak u Novi Sad najavili karatisti iz još nekoliko zemalja, a potvrdu o njihovom učešću očekujemo do četvrtka, kada zaseda registraciona komisija" - rekao je predsednik Svetske karate konfederacije i predsednik Srpske karate unije Marko Nicović. Prema njegovim rečima, Novosađanima će svoje umeće prikazati više od 500 najboljih karatista sveta. (Glas)

MOŽEMO U EVROPU
Šefovi diplomatija Evropske unije u Luksemburgu odobrili su danas početak pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG. Evropski ministri stavili su do znanja da Evropska komisija može da počne pregovore zato što je u državnoj zajedinici došlo do suštinskog napretka u demokratskim, proevropskim reformama. (FoNet)