vojvodina.com
arhiva
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 30. 08. 2005.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 30. 08. 2005.
|
|
MILORAD ĐURIĆ, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA INFORMACIJE
Vreme za skok preko mrtve tačke
Republička Vlada očigledno nema sluha za specifičnu strukturu Vojvodine, za činjenicu da na teritoriji Vojvodine žive različite nacionalne manjine koje imaju vrlo snažan osećaj sopstvenog kulturnog identiteta, kao i da je pitanje informisanja u ovako složenom socio-kulturnom ambijentu, vrlo delikatno i osetljivo. Zbog toga mislim da je važno da član Saveta iz Vojvodine ima određene institucionalne instrumente na raspolaganju kako bi, u eventualnim problematičnim situacijama, mogao dodatno da utiče na odluke Saveta, kaže za “Dnevnik” Milorad Đurić, pokrajinski sekretar za informacije, obrazlažući suprotstavljanje Pokrajine predlogu da se izmenom Zakona o radio-difuziji članu Saveta za radiodifuziju iz Vojvodine ukine pravo veta kod odluka koje se tiču pokrajine. Đurić se pribojava da jednostavno većinsko preglasavanje neće uvek donositi i optimalna rešenja što se Vojvodine tiče, ali dodaje da je od pojedinih članova Saveta dobio uveravanja da će se voditi računa o interesima Vojvodine.
- Druga primedba koju je Pokrajina uputila na predlog izmene Zakona o radio-difuziji odnosi se na deobni bilans RTS-a. Vi znate da je neophodno razdvojiti RTV Beograd i RTV Novi Sad kako bi se od ovih kuća formirale dve radio-difuzne ustanove koje će funkcionisati kao javni servisi. Smatram da je predloženi rok (31. mart 2006. za usvajanje deobnog bilansa, odnosno, 30. april za formiranje javnog servisa) isuviše dug i da treba brže odraditi ovaj posao. Takođe, potpuno je nejasan status TV pretplate u ovom prelaznom periodu. Naime, Zakonom je predviđeno da 70 odsto pretplate skupljene na teritoriji Vojvodine ide na račun javnog servisa Pokrajine. Predlogom izmene Zakona, međutim, sadašnjem RTS-u se daje pravo korišćenja TV pretplate, a utvrđeni finansijski odnos u okviru RTS-a je 81,4 : 18,6 u korist RTV Beograd. Dakle, tražili smo da se u ovom prelaznom periodu precizira koja će se raspodela finansijskih sredstava primenjivati. Iza ovih komplikovanih odnosa i različitih modela finansiranja krije se, zapravo, razlika od najmanje 40-50 miliona dinara mesečno u narednih 6 meseci, što je za RTV Novi Sad vrlo značajna suma.
Takođe, imali smo primedbu i na produžavanje roka za privatizaciju lokalnih radio i TV stanica. Kasni se sa dodelom frekvencija a niko ne želi da kupi bilo koji medij bez odgovarajućih dozvola. Ali, problemi se ne mogu rešavati tako što ćete beskrajno produžavati rokove.
Ipak, imam utisak da se, i pored ovih primedbi, krenulo sa mrtve tačke. Medijska situacija je do te mere haotična da su na gubitku svi: i država (jer niko ne plaća naknadu za frekvencije), i mediji (nelojalna konkurencija na neuređenom tržištu) i građani (nizak kvalitet programa, nepostojanje pravog javnog servisa). Izuzetno je važno da se uvede red i nadam se da će Savet za radio-difuziju, kao sada centralna institucija, to uspeti...
|
|
BIVŠI POKRAJINSKI PREMIJER
ĐORĐE ĐUKIĆ: Vojvodina da pazi na novce od prodaje NIS-a
Funkcioner Demokratske stranke i bivši pokrajinski premijer Đorđe Đukić ocenio je da Izvršno veće Vojvodine ne treba da troši energiju na žalbe Vrhovnom sudu Srbije i najave uličnih protesta zbog ukidanja Zakona o NIS-u, već da “treba da se koncentriše na pripremu plana o ulaganju novca od privatizacije te kompanije koja pripadaju Vojvodini”.
U izjavi “Dnevniku” Đukić je kazao i da u ovoj fazi priprema za privatizaciju naftne kompanije nisu ugroženi interesi građana Vojvodine, ali da bi se problemi mogli pojaviti kad na dnevni red dođe raspodela novca od privatizacije, sugerišući pokrajinskoj vladi da pažnju usmeri u tom pravcu.
– Jedini interes građana Vojvodine u slučaju NIS-a jeste to da polovina para od privatizacije treba da pripadne Pokrajini. Zato pokrajinska vlada treba da se koncentriše na to da vojvođanski deo od prodaje NIS-a brzo i u punom iznosu dospe na račun Pokrajinskog fonda za razvoj. Sve drugo su sporedne priče – istakao je Đukić.
On je dodao da, zbog toga što je NIS “veoma krupan zalogaj”, nije isključena mogućnost da republička vlast pokuša da se ogluši o prespodelu novca od prodaje te kompanije, navodeći da je takvih problema bilo i u dosadašnjem procesu privatizacije preduzeća iz Pokrajine.
Đukić, međutim, smatra da ni žalba Izvršnog veća Vrhovnom sudu, ni ulični protesti koje je pokrajinski premijer Bojan Pajtić najavio zbog ukidanja Zakona o NIS-u, najverovatnije neće imati nikavog efekta.
Vojvođani sami gradili
Đukić napominje da je značajan deo komunalne infrastrukture u Pokrajini izgrađen upravo novcem građana, za razliku od ostalih delova Srbije gde je, kako je naveo, država pomagala izgradnju komunalnih sistema iz republičkog budžeta.
– Da ne bismo ponovo došli u situaciju da se postavlja pitanje ko sve ima pravo na akcije u komunalnim sistemima, taj problem treba na vreme rešiti. I u tome vidim zadatak lokalnih vlasti, ali i pokrajinske vlade u narednom periodu – rekao je Đukić.
|
– Nisam siguran da su građani baš najbolje razumeli motive takog poziva na ulične proteste, a pogotovo zbog toga što ni zaposleni u NIS-u nisu spremni za izlazak na ulicu – kazao je Đukić.
On je, međutim, ukazao na to da bi se o uličnim protestima moglo govoriti ukoliko “zapne oko prelivanja novca od prodaje NIS-a”.
– Jedini razlog za pozivanje građana na ulične proteste bio bi taj da se Vojvodini iz republičke kase ne prebaci pedeset odsto novca od privatizacije NIS-a, jer bi to zaista predstavljalo ozbiljno ugrožavanje interesa Pokrajine – istakao je Đukić.
Komentarišući sukobe na političkoj sceni koje je izazvao “slučaj NIS”, on je naveo da je privatizacija naftne kompanije nužna i da u tom pogledu u odluci Republičke vlade ne vidi ništa sporno. Međutim, Đukić je Koštuničinom kabinetu zamerio što istovremeno s ukidanjem tog zakona nije sačinio i predlog narednih koraka vezanih za restrukturiranje te kompanije.
– Takav odnos Vlade prema privatizaciji najveće kompanije u zemlji pokazuje da odluke koje su donete nisu bile motivisane opštim interesom društva, nego da je tu ključna priča ko će prodavati NIS – ocenio je Đukić.
Bivši pokrajinski premijer ukazao je na to da zbog takvog odnosa centralne vlasti pokrajinska administracija mora da bude spremna za pravovremene reakcije kad krene proces privatizacije javnih komunalnih sistema u Pokrajini.
– Pokrajinska vlada bi morala već sad da se pozabavi pitanjem prava građana Vojvodine na akcije u javnim komunalnim sistemima, kao što su “Elektrovojvodina”, Pošta, vodovodi, lokalna komunalna preduzeća po Vojvodini. Vrlo lako se može utvrditi ko je gradio vodovode, elektromrežu, telefonsku mrežu, gasnu mrežu po Vojvodini, pošto takva evidencija postoji u svim opštinama. A na osnovu tih ulaganja, građani Vojvodine trebalo bi da dobiju akcije u komunalnim sistemima – kazao je Đukić.
|
|
DUNAV VODI U EVROPSKU UNIJU
Švabe i Bavarci navijaju za Lale
Nakon više od šest godina zastoja u slobodnoj plovidbi Dunavom, ovom evropskom rekom brodovi će ponovo od ove jeseni nesmetano prolaziti pored Novog Sada, jer će se puštanjem u saobraćaj obnovljenog Mosta slobode ukloniti most na baržama. Ovo će sigurno biti evropski događaj, jer Dunav na svome putu od izvora do ušća povezuje deset zemalja i brojne gradove i regione.
Pored ovoga, u Novom Sadu se istovremeno sa završetom radova na obnovi najlepšeg mosta na Dunavu, krajem septembra održava veliki evropski skup, Druga evropska konferencija dunavskih gradova i regija.
Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši kaže da će učesnici konferencije, koja će se održati od 27. do 29. septembra, izložiti svoju viziju evropskog modela na regionalnom i lokalnom nivou, posebno u pogledu decentralizacije i novih mogućnosti saradnje. Prva konferencija dunavskih gradova i regija održana je u junu 2003. u Ulmu, gde su se predstavnici dunavskih gradova i regiona obavezali da svoje partnerstvo prošire zajedničkim projektima.
Član Izvršnog veća Vojvodine zadužen za regionalnu i međunarodnu saradnju Predrag Grgić kaže da su Novi Sad i Vojvodina aktivno učestvovali u izgradnji te mreže, pa je logično da se Druga konferencija održi upravo ovde, u organizaciji Dunavskog biroa Novog Sada, Skupštine AP Vojvodine i Dunavskog biroa iz Ulma. Pokrovitelji su Pokrajinsko izvršno veće, Privredna komora Vojvodine, Pokrajina Baden-Virtemberg, grad Ulm i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope. Konferenciju će, kako se predviđa, otvoriti predsednik Srbije Boris Tadić, a očekuje se oko 200 učesnika iz 10 zemalja. Među učesnicima će biti šef Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope dr Erhard Busek, predsednik odbora regiona EU Peter Štraub, predstavnici parlamenata i vlada i Gornje i Donje Austrije, Štajerske, Burgelanda, županije Čongrad, gradonačelnik Ulma Ivo Gener, a prisustvo su potvrdili i gradonačelnici Štutgarta, Linca, Beča, Bratislave, Budimpešte i drugi...
|
|
PO ORIGINALNOM PROJEKTU OBJEKAT U ZMAJ JOVINOJ 4 BIO JE FOTO ATELJE
Zgrada predodređena za muzej fotografije
Povodom akcije za otvaranje Muzeja fotografije u Novom Sadu, u Istorijskom arhivu Novog Sada pronašli smo zanimljivu dokumentaciju koja nedvosmisleno potvrđuje da je zgrada u dvorištu Zmaj Jovine ulice 4, po sačuvanom originalnom projektu, sagrađena 1901. godine, kao fotografski atelje. Takođe smo i u knjigama Srpske pravoslavne crkvene školske opštine pronašli zanimljivu originalnu dokumentaciju koja svedoči o nastanku fotografskog ateljea. U toj danas ruiniranoj zgradi uskoro bi trebalo da bude muzej fotografije.
U knjizi zapisnika sa sednica Upravnog odbora Crkvene opštine, pod rednim brojem 66 perovođa Kuzman Milovanović je 26. februara (11. marta) 1901. godine zabeležio:
Po hitnom postupku
„Ivan Stojković, slikar iz Vršca, red bi bio da podigne atelje u opštinskoj kući broj 38, i to pod ovim uslovima: atelje će podići o svom trošku, prema planu i predračunu, koji je priložio svojoj molbenici. Atelje bi stao, po predračunu, 9.343,70 kruna i čim bi bio gotov, prešao bi u svojinu ove opštine, ali pod uslovom da ga dobije na uživanje za 10 godina, po cenu od 40 kruna, koju bi plaćao u dva puta...“
U zapisniku su nabrojani i drugi uslovi pod kojima bi se realizovao ponuđen zajednički posao. Nakon podužeg savetovanja, ponuda je prihvaćena uz izvesne dopune, među kojima je obaveza slikara da osigura objekat od vatre, a dalje sprovođenje sporazuma je povereno predsedniku Upravnog odbora Petru Popadiću, članu Stevanu Slavniću inženjeru i Đoki Radovanovu, opunomoćenom fiškalu.
U dokumentaciji Slobodnog kraljevskog grada Novog Sada pronašli smo original molbe, broj 28, od 20. marta 1901. godine koju su „Slavnom varoškom poglavarstvu“ sa svojim potpisima uputili Petar Popadić i Anton Tikmajer, projektant. Oni traže odobrenje da „u kući br. 38. stari a 25 novi u glavnoj ulici“ izgrade atelje po priloženoj projektnoj dokumentaciji. Molba je overena pečatom Srpske pravoslavne crkveno-školske opštine i ubrzo usvojena od strane nadležnih gradskih organa. Tako su, vrata Novog Sada otvorena za Ivana Stojkovića koji je pre toga, u direktnom obraćanju gradskim vlastima s molbom da se iz Vršca doseli u Novi Sad, u više navrata bio odbijen.
Prvi zadatak
Dosadašnja istraživanja, nažalost, nisu u potpunosti osvetlila lik fotografa Ivana Stojkovića. Oskudni podaci govore da je došao iz Vršca, ali je nepoznata njegova sudbina nakon Prvog svetskog rata. Čak nije, do sada, pronađena nijedna fotografija sa likom proslavljenog novosadskog dvorskog fotografa. Biće to samo jedan, od bezbroj zadataka, pred kojima je Muzej fotografije u vaskrslom ateljeu Ivana Stojkovića.
|
Ni kod crkvenih organa nije sve prošlo glatko, jer je prota Velja Mirosavljević, pre početka Skupštine Crkvene opštine, održane 1. novembra 1901. godine, protestovao zajedno sa Petrom Damjanovićem, članom Upravnog odbora, jer se od Skupštine tražilo da verifikuje već okončan posao. Objašnjeno im je da je sve oko ateljea moralo da se uradi po hitnom postupku.
Najsavremeniji atelje onoga doba
Iz sačuvane projektne dokumentacije vidi se da je Stojkovićev atelje građen po uzoru na tadašnje najsavremenije fotografske ateljee kakvi su bili u Parizu, Londonu, Beču, Pešti... Imao je stakleni krov, jer se snimalo isključivo uz pomoć dnevnog svetla, a intenzitet svetlosti je regulisan pomeranjem specijalnih zavesa.
Raspolagao je komfornim prijemnim odeljenjem, mračnom komorom, sobom za retuširanje i odradu fotografija, magacinom, sanitarnim čvorom... Po fotografijama snimljenim u tom ateljeu, može se utvrditi da je bio opremljen stilskim nameštajem i specijalnim pozadinama za stvaranje prigodne atmosfere po želji mušterija.
U svakom slučaju, bio je to jedan od naših najsavremenijih ateljea na početku 19. veka. NJegov vlasnik je brzo stekao brojnu i izuzetnu klijentelu, pa je stekao i titule dvorskog slikara kralja Srbije i knjaza Crne Gore, a dobio je i odlikovanje NJegovog kraljevskog visočanstva kralja Italije Viktora Emanuela III. Sva ta priznanja vešti i umešni fotograf je umeo da iskoristi marketinški, pa je na poleđini svake fotografije koja je izišla iz njegovog ateljea imao naštampane kraljevske grbove i podatke o svojim zaslugama.
Borivoj Mirosavljević
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 08. 2005.
|
|
UMBRIA JAZZ - DRUGI DAN
Italijanski "Umbria džez festival – balkanski prozori", jedan od svetski priznatih projekata, drugog dana gostovanja u Novom Sadu predstavlja vrhunske italijanske muzičare.
Program počinje večeras u pola devet u Dunavskoj ulici, na velikoj bini gde gostuju Mobada, Doktor 3 i Enriko rava kvintet.
Uporedo sa koncertom, u prolazima u Zmaj Jovinoj ulici, na nekoliko video bimova biće projekcija nemih filmova subotičkih autora, a sviraće i naši mladi džezeri. (021)
BOMBA NA KUĆU JOŽEFA KASE
Na kuću predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Jožefa Kase u Subotici jutros oko četiri sata bačena je eksplozivna naprava. Povređenih nije bilo, a bomba je verovatno bačena iz kola u pokretu, jer je eksplodirala na uglu susedne kuće. Od detonacija je oštećeno nekoliko prozora.
Istraga je u toku, a policija za sada ne daje nikakve informacije. (FoNet)
VOJVOĐANSKI USTAV
Vicepremijer Vojvodine i ministar za upravu Tamaš Korhec izjavio je da u proceduru Skupštine Vojvodine treba da se vrati pokrajinski osnovni zakon, takozvani "vojvođanski ustav", čiji je prednacrt usvojio prethodni saziv pokrajinske skupštine.
Korhec je za Dnevnik rekao da među članicama vladajuće koalicije do sada nije bilo usaglašavanja u vezi s tom idejom, ali je ocenio da bi "imalo smisla skinuti prašinu s osnovnog zakona i ponovo pretresti taj tekst u pokrajinskom parlamentu".
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš nedavno je najavio da će se tekst osnovnog zakona od septembra ponovo naći u skupštinskoj proceduri. Takav potez Kostreš je obrazložio potrebom da se pokrajinska vlast aktivnije uključi u proces ustavnih promena u Srbiji.
Većinu u Skupštini Vojvodine imaju Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Pokret snaga Srbije. (Dnevnik)
|
|