JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

ASOCIJACIJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA „VOJVODINA AGRAR” APELUJE

Pšenicu u čekaonicu, dok ne poskupi

Vojvođanski poljoprivrednici pšenicu nakon žetve treba da daju samo na skladištenje, a ne da je i prodaju mlinarima i to još najmanje dve nedelje, dok se ne vidi koliki će rod zaista biti i po kojoj će se ceni žito otkupljivati, istaknuto je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Asocijacije poljoprivrednih proizvođača “Vojvodina agrar” i Udruženja paora Žablja održanoj u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Oni su paorima poručili da će rod pšenice biti i manji nego što se očekivalo, te da je izvesno da će cena žita sigurno rasti tokom godine, pa bi najbolje bilo da se malo pričeka.
Kako je istakao predsednik Skupštine “Vojvodina agrara” Steva Rakić, paori zahtevaju da otkupna cena pšenice bude najmanje 9,5 dinara i to tako što će mlinovi platiti 8 dinara, država mora da obezbedi premiju od dinar po kilogramu, a kroz vraćanje PDV-a seljaci moraju dobiti još dodatnih 5 posto.
- I s ovom cenom paori imaju samo gubitak, a ukoliko bi žito bilo jeftinije to bi bilo ravno katastrofi - rekao je Rakić. - Zbog svega što se dešava pozivamo seljake da pšenicu više ne seju ako pre setve nemaju sklopljen ugovor s mlinarima ili nekim drugim otkupljivačem i to po najmanje 110 evra za tonu. Moramo sejati samo za poznatog kupca, a ako to znači da neće biti setve i da nećemo imati pšenice i da je moramo uvoziti, onda neka je uvozimo.
Na skupu je istaknuto da paori ne isključuju proteste u slučaju da se njihovi zahtevi ne ispune, ali su istakli da blokada puteva neće biti.
Savo Jojić iz “Vojvodana agrara” je rekao da mlinari nude 7,5 dinara po kilogramu pšenice, što je malo, a govoreći o opravdanosti zahteva paora predočio je da je pšenica u Hrvatskoj daleko skuplja nego kod nas . NJihovim seljacima je zagarantovano 10, 3 dinara po kilogramu, a na to treba dodati i subvenciju od 230 evra po hektaru .

Zrelo za ostavke Predstavnici “Vojvodina agrara” i Udruženja paora iz Žablja zatražili su da zbog svega što se dešava oko pšenice ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković i pokrajinski sekretar za poljorivredu Daniel Petrović podnesu ostavke. Oni smatraju da su se nadležni stavili na stranu mlinara i pekara i da su paore ostavili na cedilu.

NA „ŽETELAČKIM SVEČANOSTIMA” U GORNJEM BREGU

Otkosi čuvaju tradiciju

Gornji Breg: Tradicionalne „Žetelačke svečanosti” priređene su proteklog vikenda u Gornjem Bregu kod Sente, pod motom „Vina, žita, mira”!Tri dana trajao je bogat kulturno-zabavni program, a u nedelju u prikazivanju običaja starinskog načina žetve okupila se 61 ekipa iz vojvođanskih mesta i gostiju iz Mađarske, Slovačke i Rumunije.
U parku u centru sela u nedelju pekao se vo na ražnju, u vatra je potpaljena pod blizu 200 kotlića, u kojima su se krčkali specijaliteti po razanim receptima, a bilo je i dobrih vina koja su ponudili proizvođači iz Temerina, Feketića i drugih mesta. Posetioci su mogli da predahnu i okrepe se pod šatrama u hladovini, ili se pridruže onima koji su kuvali razne đakonije. Vožnje je bilo u fijakerima i paorskim zapregama, a bome i u skupocneim četvoročkašima i mini-vozu pristiglom iz Tate (Mađarska), koji je od centra mesta do žetelačkih parcela prevozio posetioce tokom čitavog dana.
Kako se nekada pšenica ručno kosila, vezivala u snopove i slagala u krstine podsetile su brojni kosci i ostala „svita” koja ih prati. Odmah po izlasku na parcele pod hlebnim zrnom, zasviralo se, zapevalo i zaigralo. Među brojnim ansamblima koji su se obreli u Gornjem Bregu, najveseliji su bili članovi KUD „Veseli Banaćani” iz Zrenjanina, ali nisu mnogo zaostajali ni sastavi „Bunjevačkog kola” iz Subotice, kao i oni koji neguju izvorni folklor vojvođanskih Mađara. Žiri koji je predvodio domaćin iz KUD „Petefi Šandor” iz Gornjeg Brega Imre Es Sabo, ocenjivao je žetelački doručak, koji je na terenu prikazala svaka ekipa. Članovi ekipa „Aranj kalas” (Zlatni klas) Julija i Imre Sarvak i Iboja i Jožef Dobo iz Mužlje, kažu da je za žetelački doručak obavezan kuvani krompir, domaća slanina, sir, kiselo mleko, kompot od višanja, hleb iz domaće furune, a za poslasticu šturdle sa sirom i makom.
- Volim da se podsetim na mlađe dane, kada se mnogo teže sakupljala letina. Rado idemo na žetelačke svečanosti, a i mi u Mužlji iduće subote dočekujemo šetelačke ekipe, ali u mnogo manjem broju – veli Imre Sarvak (67) iz Mužlje.
Iz Srbobrana je sa Udruženjem ljubitelja ručnih radova i negovanja tradicije pristiglo sedam ekipa. Olga Madžarev u ulozi kosca predvodila je ekipu Srbobranki, jedinu sastavljenu samo od pripadnica nežnijeg pola na ovoj žetelačkoj smotri, a uz nju su bile Anica Tojzan i Elvira Erdelji. Sudeći prema žuljevima na njihovim rukama, očito je bilo da se ne bave samo nežnim poslovima. Olga priča da nije imala prilike da se meri sa koscima, dok se rod ubirao na starinski način, da je košenje trave još odavno njen posao, pa se pre devet godina uključila u ekipu koja odlazi na žetelačke smotre. Anica se priseća da je pre pola veka, kada se udala, imala prilike da učestvuje u žetvenim radocima.
- Na njivu se kretalo u četiri ujutru, da se za rose pripreme i ispletu užad za vezivanje snopova. Kosilo se od jutra do večeri, i tako iz dana u dan dok se pšenica ne složi u krstine i preveze na vršidbu, koja je trajala tri do četiri nedelje – priča Anica Tojzan.
U nadmetanju u brzinskom košenju trijumfovala je prva postava subotičkog „Bunjevačkog kola” predvođena Stipanom Kujundžićem iz Subotice, kome su u ekipi odlična logistička podrška risar Petar Tikvicki i risaruše Emera Poljaković i Ruža Juhas. Stipan je parcelu veličine 20 puta 20 metara pokosio za rekordnih 13 minuta i 40 sekundi! Bodrili su ga ne samo Bunjevci, nego i drugi posetioci, jer Stipan nije samo najbolji kosac među Bunjevcima, nego i među Mađarima i koscima drugih nacionalnosti. Našao se posle trijumfalnog poslednjeg otkosa na ramenima ostalih članova ekipe. Pobeđivao je do sada na mnogim takmičenjima kosaca u vojvoćanskim mestima čak 18 puta, a lane je ubedljivo najbolji bio na velikom međunarodnom takmičenju u Kapošvaru (Mađarska).
- Mislio sam već da kosu okačim o klin, ali sam na nagovor domaćina iz Gornjeg Brega pristao da se još ovog puta takmičim, jer nas vežu drage uspomene sa žetelačkih svečanosti. Kositi sam naučio kao mali. Učitelj mi je bio Stipan Romoda iz Male Bosne. Nisu nama mlađima dali da se mešamo među vrsne kosce, pa sam koristio priliku u podne u vreme ručka i predaha žetelaca. U ekipi mesto prepuštam sinu Marinku, koji je je dobar kosac i hamronikaš, jer kada se završi kosidba treba se i veseliti – kaže nakon oproštajne pobede Stipan Kujundžić.
Održano je i više zanimljivih nadmetanja, a najzanimljivije bile su trke bosonogih učesnika po strnjici i ekipno nadmetanje u guranju paorskih zaprega. Za trčanje po strnjici prijavilo se čak 53 učesnika. Kod omladinaca pobednik u trčanju po strnjiki je Davor Stojkov iz Crne Bare, drugi je Romeo Kavai (Gornji Breg) i treći Jožef Dudaš (Trešnjevac). Od devojaka najbrža je bila Ildiko Dudaš iz Trešnjevca, ispred Eve Kiš iz Novog Orahova i Senćanske Erike Hanak. U konkurenciji pionira prvi na cilj je stigao Edvin Nađ iz Debeljače, drugi Balaž Lečei iz Vojlovice i treći Tamaš Olas iz Debeljače, dok su kod pionirki najbrže bile Sibila Hanak (Senta), Edina Muči (Gornji Breg) i Petra Juhas (Senta).
- Samo kreneš hrabro i ne osetiš bockanje strnjike – veli najbrži pionir Edvin Nađ .
Organizatori su posebno priznanje odali i četvorogodišnjoj Maji Muči, koja se odvažila da trči po strnjici, a izazov Šandora Varge (70) da se sa njim utrkuje, niko od njegovih vršnjaka nije prihvatio.
U guranju paorskih kola kroz strnjiku, kod ženskih ekipa najspretnije i najbrže bile su devojke iz Crne Bare, ali trebalo je videti sa kakvim elanom su nastupile u bunjevačkim nošnjama Merka Poljaković (61), Alojzija Bašić (67), Ruža Juhas (57), Ruža Kukec (63) i Joca Vuković (50) iz ekipe „Sefir” iz Tavankuta. Kod momaka pobedile je ekipa Karate kluba Senta. Među najmlađima koji su se učestvovali u sakupljanju puževa najvredniji je bio Mikloš Horti iz Sente.
U nadvlačenju konopca kod muškaraca bez premca bila je ekipa „DŽimi komerc” iz Prigrevice, a kod devojaka ekipa Novog Orahova.

NA SALAŠU GRGE TIKVICKOG NA BIKOVU

Lepota bunjevačkog risa

Subotica: Tokom vikenda, na salašu Grge Tikvickog na Bikovu, u okolini Subotice, održano je tradicionalno Takmičenje risara, odnosno kosaca, koje se svake godine upriličava kao deo velike manifestacije Dužijance posvećene žetvi. Danas veoma atraktivno, ručno košenje žita okuplja ne samo vešte kosce, koji među bačkim Hrvatima - Bunjevacima čuvaju ovu tradiciju bačkih zemljoradnika.
Takmičenje risara ima svoj ustaljeni red i rituale, a završava se proglašenjem najboljeg risarskog para, nakon čega sledi, logično, obilan i ukusan risarski ručak. Ove godine najbolji i najveštiji na prvoj kosidbi bili su Ivan Gedović i Alojzija Bašić Palković iz Tavankuta, a takmičilo se mnogo veštih kosaca, ili bar onih koji sebe smatraju takvima - iz Male Bosne, Đurđina, Tavankuta, Starog Žednika, ali i Bačkog Brijega, Gornjeg Brijega, Mužlje, Sajana, Kecela iz Mađarske i Županje iz Hrvatske.
Prvi dan kosidbe žita počinje obično, kao i nekada, risarskim doručkom, na kojem se služi neizbežna šunka i slanina, sve servirano na žitnim otkosima. Zatim, sa kosama poput svojih očeva i dedova, sadašnji moderni risari odlaze u njive da sebi i drugima dokažu kako tradicija i umeće košenja žita rukom, još uvek živi u ovom narodu.
Pokošeno žito se zatim vezuje užadima u snoplje, u čemu koscima-risarima pomažu vešte risaruše, koje su nezamenljivi asisenti u ovom poslu. Tokom kosidbe žita risaruše su nekada imale i te kako važnu ulogu, gotovo isto toliko kao u spremanju nadaleko čuvenog risarskog ručka. Na samom ručku, po običaju, bude znatno više učesnika nego u risarskom poslu, ali to je svakako neizbežan deo ove folklorno atraktivne manifestacije.
Ove godoine, pored brojnih posmatrača iz Subotice i okoline, ljubitelja ovakvih događanja, takmičenje risara su pratili i zvanični gosti – ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković, gradonačelnik Subotice Geza Kučera, bivši dugogodišnji gradonačelnik Jožef Kasa, kao i delegacija Vukovarsko-srijemske županije.
Takmičenje risara praktično označava početak žetve pšenice u ovom kraju, a kada radovi budu završeni, nastupa vreme za centralnu proslavu Dužijance, u slavu novog žita.

OBNOVLJENA ALMAŠKA KAPELA
Danas, na Petrovdan, posle godinu dana ponovo je otvorena kapela Svetih apostola Petra i Pavla na Ammaškom groblju. JKP ''Lisje'' je saopštilo kako je na vreme obavilo sve radove na rekonstrukciji ovog pravoslavnog hrama u kome ce se posle duže pauze ponovo obavljati bogosluženja. Almaška kapela podignuta je 1860. godine i u njoj je sahranjen cuveni vladika Platon Atanackovic. (021)

NECE JEFTINU PŠENICU
Asocijacija "Vojvodina agrar" ocenila je da je "neprimerena i nemoralna" ponuda preradivacke industrije od 7,5 dinara za kilogram ovogodišnjeg roda pšenice. Takva ponuda je neprihvativa, "narocito posle prvih izveštaja sa ovogodišnje žetve o umanjenom prinosu zbog obilnih padavina", istice se u saopštenju. "Vojvodina agrar" je zatražila da minimalna otkupna cena pšenice bude 9,5 dinara po kilogramu, od cega bi osam placala preradivacka industrija, dinar bi bila premija od Vlade Srbije, a ostatak bi se realizovao povracajem pet odsto od PDV-a. (Beta)

PROTEST U KIKINDI
Stotinak radnika fabrike crepa "Toza Markovic" protestovalo je ispred zgrade Televizije VK u Kikindi zbog gostovanja izvršnog direktora "Nekse" grupe, Đurice Mišina, koja je iznela ponudu za otkup akcija te fabrike. Protest radnika prijavila je policija, a medu demonstrantima našao se i sam generalni direktor "Toze Markovic" Dmitar Šegrt. Uprava "Toze Markovic" je pre nešto više od nedelju dana ponudu firme "Nekse" grupe za preuzimanje akcija te kompanije, ocenila kao "neprijateljsku i veoma opasnu". (Beta)