|
vojvodina.com
arhiva
|
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 30. 06. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 30. 06. 2005.
|
|
|
Somborka Gordana Savin nominovana za Nobelovu nagradu
Žene sveta za mir
Sombor: Ukoliko Švedska akademija odluci da ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir dodeli ženama koje su angažovane u stvaranju buducnosti bez nasilja, laureat najprestižnijeg svetskog priznanja bi mogla da postane i Somborka, Gordana Savin.
Naime danas je i zvanicno objavljeno da je ova humana žena, inace sekretar Opštinske organizacije Crvenog Krsta u Somboru, jedan od šest žena kandidata iz Srbije i Crne Gore nominovanih u okviru projekta „1000 žena za Nobelovu nagradu za mir”.
U okviru projekta kome je idejni zacetnik švajcarska parlamentarka i clanica Saveta Evrope Rut-Gabi Vermont Mangold, pored Savinke za kolektivnu Nobelovu nagradu za mir iz SiCG predložene su i Sonja Biserko,Fatmire Feka, Ana Bu , Nojman Janja i Saša Zajovic. Prema tekstu zvanicne nominacije, do ovog projekta je došlo usled cinjenice da je do 100-godišnjice dodele Nobelove nagrade za mir prvoj ženi, austrijskoj grofici Berti fon Šutner, tek 13 žena dobilo ovu mirotvoracku nagradu.
Samo ozvanicavanje nominacije Gordane Savin za kolektivnu Nobelovu nagradu za mir, u prisustvu potencijalne laureatkinje, obavio je predsednik opštine Sombor, dr. Jovan Slavkovic isticuci njeno pregnuce u humanitarnom radu, pogotovo sa izbeglim i prognanim stanovništvom. Gordanu Savin je, kao kandidata, organizatorima ovog kolosalnog projekta predložila švajcarska humanitarna organizacija „Opštine zajedno”, kojoj je na celu poznati švajcarski humanitarac i pocasni gradanin Sombora, Arne Engele.
|
|
|
Poljoprivreda: Nema novca za sve želje
Ivana Dulic – Markovic o otkupu pšenice, malina...
– Kako bi se pomoglo paorima da na najbolji nacin i po najkorektnijoj ceni prodaju svoju pšenicu razmatra se mogucnost da država plati njeno skladištenje dok joj cena ne poraste, kao i da se zemljoradnicima ponude kratkorocni krediti za finansiranje jesenje setve – istice za Dnevnik" republicka ministarka poljoprivrede Ivana Dulic – Markovic.
Ona kaže i da ce konacna odluka biti doneta ove nedelja, kao i da ce zavisiti od dogovora Ministarstva poljoprivrede i trgovine. Što se tice Ministarstva poljoprivrede ono se zalaže da se prihvate i kretkorocni krediti i finasiranje skladištenja, rekla je ministarka.
– Ove godine sigurno nece biti premija za pšenicu, jer je prošle sezone država za premiranje žita izdvojila cak 3,5 milijarde dinara i opet niko nije bio zadovoljan, a pritom treba znati da je ceo agrarni budžet bio 21 milijardu dinara – kaže Ivana Dulic – Markovic. – Svi su ljuti na državu, jer nije rekla pošto ce biti pšenica i pošto ce biti malina i višnja. Kako da kažemo pošto ce nešto biti kad nema novca da se plati svima i to onoliko koliko oni ocekuju. Svi umovi su zaprepašceni što država nije rekla cenu i što navodno nema strategiju za pšenicu. Država ima strategiju za pšenicu, a ona u najkracem glasi da je pšenica roba cija cena zavisi od kvaliteta.
Krokodilske suze?
– Oni što tuguju nad površinama zasejanim pšenicom neka prime k znanju da je ove godine u odnosu na prošlu posejano 15 posto više suncokreta,12 posto više soje, 10 posto šecerne repe...iako smo prošle godine uzalud potrošili 14 miliona evra na subvencije koje su ove godine ukinute – kaže Ivana Duli – Markovic. – Šta je profitabilnije za poljopivrednika, pa i državu, neka stave na papir i izracunaju.
|
Da bi se strategija mogla sprovesti potrebno je promeniti propise, od onih o semenu do propisa o kvalitetu, koji su u nadležnosti državne zajednice. I, još važnije, mora se uspostaviti kontrola sprovodenja propisa. Ono što ce se desiti ove godine je da ce mnogi mlinovi kontrolisati kvalitet prilikom otkupa, uspostavice razlicite cene za razliciti kvalitet. Ustanovice se da je vecina pšenice nekvalitetna i kriva cu biti ja, a naravno, ne oni koji su 20 godina na celu instituta, zadružnih saveza, privrednih komora, oni koji su 20 godina zagovarali donošenje uredbe i kleli se u visoke prinose. Ali, tu se prica ne završava... Po kojoj ceni ce mlinovi prodati brašno prvog kvaliteta koje su dobili od pšenice drugog kvaliteta? Pa, naravno, po ceni prvog kvaliteta. Od kog ce se brašna ispeci hleb u pekari koja je u istom preduzecu u kojem je i mlin? Od brašna prvog kvaliteta koje je dobijeno od pšenice drugog kvaliteta. Jer, mi smo prvo napravili gazde i monopoliste, a sad tek treba da pravimo državu.
Prošle godine se otkrilo da je pšenica nekvalitetna i svi su bili okrivnjeni za to, od vremena, dubriva i stenice pa do Ministarstva,a najbucniji su bili naucnici koji se nisu suocili s cinjenicom da ovde godinamam nikoga nije ni bilo briga za kvalitet.Pšenica nikada nije bila otkupljivana po kvalitetu.Onaj ko je proizvodio kvalitetno žito dobijao je isto kao i onaj koji je proizvodio najgore, a kao rezultat svega imamo cinjenicu da naši poljoprivrednici nikada na hlebno žito nisu gledali na robu cija cena, kao i kod svega ostalog, zavisi od kvaliteta. Sada se svi nalazimo u cudu, a za sve je opet kriva ministarka poljoprivrede, kaže Ivana Dulic-Markovic.
Krajem 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede je krenulo u izgradnju tržišnih mehanizama koji imaju, pored ostalih efekata, i znatan uticaj na suzbijanje monopolskog poslovanja. Plan je koncipiran u više koraka. Prvi podrazumeva donošenje zakona o robnim zapisima (skladišnicama), koji treba da obezbedi da poljoprivrednici nakon uskladištavanja svojih proizvoda potvrdu o skladištenju mogu iskoristiti kao kolateral za kratkorocne kredite ili je izneti na tržište. Navedeni mehanizam poznat je u vecini zemalja sa tržišnom ekonomijom i doprinosi ukljucivanju veceg broja ucesnika na tržištu i podjednake uslove za sve ucesnike. Tržište robnih zapisa dace dobru podlogu za uvodenje finansijskih derivata na poljoprivredne proizvode (fjucersi, opcije...). Navedenim finansijskim instrumentima formira se cena poljoprivrdenih proizvoda za ubuduce. Ovako na buducu cenu poljoprivrednih proizvoda uticu svi poljoprivredni proizvodaci koji poseduju kolicinu propisanu za jedan fjucers ili opcioni ugovor. Funkcionisanje robnih zapisa, a narocito fjucers i opcija (trgovina u buducnosti), zahteva podjednako informisanje svih ucesnika.
Svesno ove cinjenice Ministarstvoo poljoprivrede je sredinom 2004. godine pokrenulo Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije . On može pomoci manjim proizvodacima u donošenju odluke gde da iznesu proizvod u zemlji i na taj nacin se utice na razbijanje monopola. Drugi deo STIPS-a bazira se na informisanju poljoprivrednih proizvodaca o cenama poljoprivrednih proizvoda u inostranstvu (do sada dostupnim samo velikim izvoznicima), tako da poljoprivrednik lako može da dode do odgovora na pitanje koliko košta maline u Velikoj Britaniji, koja je cena pšenice u Bugarskoj...
|
|
|
NA LETENKI
U naselju Letenka na Fruškoj gori, šezdesetoro dece petih i šestih razreda osnovnih škola iz Novog Sada i cele Vojvodine ucestvuje u Goranskom eko - kampu gde, kroz igru, na interesantan nacin upoznaju tajne prirode. Za sedam dana, kroz edukativne radionice, šetnje, istraživacke izlete i terenske vežbe, deca proucavaju biljke, ptice, insekte i gmizavce i uce kako da se snadu i prežive u prirodi.
- Podeljeni smo u cetiri grupe: “javor”, “lipa”, “breza” i “hrast” - objasnio nam je mladi Novosadanin Aleksandar Grba, dak šestog razreda OŠ “Petefi Šandor”. - Na smenu, posle dorucka dve grupe idu na teren, a dve ostaju u selu i ucestvuju u raznim radionicama. Mene najviše interesuju životinje, pre svih, sitni sisari i insekti. Uživam u hvatanju leptira, ali pošto ima mnogo slicnih vrsta odmah nakon “lova” pogledam u knjigu da vidim šta sam uhvatio.
Program rada sa osnovcima zasniva se na konceptu da deca što više sama rade i sama dolaze do zakljucaka, a za sve nedoumice brine se strucni tim profesora, inženjera i biologa. Malim ljubiteljima prirode ostavlja se puna sloboda koju ispoljavaju u ekološkoj, psihološkoj, kreativnoj i radionici za aranžiranje cveca.
- Pazi prst, udariceš ga cekicem - culi smo prolazeci kraj mesta gde je nekoliko simpaticnih mališana pravilo od drveta kucice za ptice. - Ja sam se vec udarila - glasio je odgovor jedne Ane iz Sremske Mitrovice, uz pokazivanje palca zavijenog flasterom.
Pored ucenja o prirodi, deca imaju i mnogo slobodnog vremena za sportske aktivnosti, društvene igre, pozorišne predstave, eko - kvizove i mnogo druženja. Odavde nose mnogo lepih utisaka, a najviše dece se prijavljuje, jer su od drugara i vršnjaka culi koliko je na Letenki lepo i interesantno.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 30. 06. 2005.
|
|
|
|
TRAŽE PRAVDU
Mali akcionari šest vojvodanskih šecerana uputili su nadležnim republickim institucijama zahtev za reviziju privatizacije ovih fabrika medu kojima su i one koje su svojevremeno prodate za tri evra. Iako je udruženje malih akcionara najavilo da ce se javnosti obratiti predstavnici svih šest šecerana, pojavili su se samo predstavnici šecerana u Vrbasu i u Kovacici. Predstavnik malih akcionara u fabrici "Backa" iz Vrbasa Milan Mrkuš kaže da se radnici plaše odmazde vlasnika Miodraga Kostica i navodi primer radnika šecerane u Bacu koji se nisu usudili da progovore ni pred ministrom privrede Predragom Bubalom.
Predsednik udruženja malih akcionara Branko Dragaš, kao zastupnik malih akcionara u vojvodanskim šeceranama, je ponovio tvrdnju da su šecerane u Vojvodini privatizovane na protivzakonit nacin uz kršenje propisa i zloupotrebe. Na pitanje novinara Radija 021 kakva je svrha tražiti reviziju kada su prošli svi zakonski rokovi za žalbe, Dragaš kaže da ce mali akcionari tužiti državu pred evropskim sudovima a zahtevi domacim institucijama su samo deo tog procesa. Predstavnici malih akcionara dve šecerane podsetili su na niz nepravilnosti u toku privatizacije ovih fabrika. Slobodan Janicic, mali akcionar iz šecerane Kovacica kaže medutim da su i najnoviji potezi vlasnika ove fabrike Miodraga Kostica bili na štetu radnika.
Upucivanjem zahteva za reviziju privatizacije vojvodanskih šecerana Udruženje malih akcionara ocigledno pokušava da izvrši pritisak na državne organe da se donese Zakon o reviziji. Ukoliko nadležne institucije budu reagovale isto kao i do sada, malim akcionarima jedino preostaje da potraže pravdu pred evropskim sudovima. Kada se za to steknu uslovi. (021)
NAJPOVOLJNIJE PLACANJE
Vojvodanska banka ce prilikom kupovine kreditnim "viza" i "dina" karticama obracunavati mesecnu kamatu na dug 1,3 odsto, što je, kako tvrde najpovoljnije na domacem tržištu. U saopštenju banke navodi se da je kreditna "dina" kartica dostupna klijentima banke, ali i svim ostalim gradanima koji svoja plate ne primaju preko "Vojvodanske banke" ili uopšte nemaju redovna mesecna primanja.
Platna kartica zamenjuje cek kao sredstvo odloženog placanja, ali je i mnogo prakticnije rešenje jer se njenim korišcenjem, placanje, u zavisnosti od iznosa, deli na 3, 6 ili 12 mesecnih rata. (021)
|
|