JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

JEDINSTVEN PRIRODNI FENOMEN: CVETANJE TISE

Tiski cvet magnet za znatiželjne

Išcekivanje jedinstvenog prirodnog fenomena cvetanja reke Tise ovih dana kod Kanjiže se pretvorilo u neizvesnost i atrakciju. Na obalu Tise zbog ovog spektakla, koji u Evropi može da priredi samo Tisa u podrucju Ribolovackog raja „Tiski cvet”, pohrlilo je stotine znatiželjnika i gostiju iz naše zemlje i inostranstva.
Turisticki poslenici Kanjiže, posebno su se spremali za dogadaj sezone, pravo remek delo za užitak, jer »”tiski cvet” odvajkada ocarava ljude sa obale reke, svojom lepotom i ritualom ljubavne igre.
Tiski cvet (Palingenia longicauda) je prastara vrsta insekta, koja pripada grupi jednodnevica, što upucuje na kratak životni vek odraslih jedinki. Preci ove vrste insekata nastali su pre dvesto miliona godina, kada su vodeni insekti poceli osvajati kopno i udisati „slobodan” vazduh.
Jedan od najboljih poznavalaca flore i faune reke Tise, biolog Janoš Guelmino iz Sente, podseca da su jedinke tiskog cveta najkrupnije jednodnevice, a da su bile rasprostranjene na vecim evropskim rekama i u Aziji na Žutoj reci. Danas je na Tisi kod Kanjiže njihovo jedino preostalo stanište, gde se može doživeti nezaboravni fenomen cvetanja Tise.
Na 150-om recnom kilometru „Panonske princeze”, kako još zovu tihu ravnicarsku lepoticu Tisu, u predvecerje u cetvrtak i petak pojava Tiskog cveta išcekivana je uz pomoc orkestra „Sinergia”, s istaknutim novosadskim i beogradskim muzicarima, predvodenim Laurom Levai-Aksin i Aleksandrom Tasicem. Zbog zatišja nastalog na reci, domacini su prvog dana bili na mukama. Tek po koji tiski cvet razmahivao je nežna krilca iznad površine vode. Više posetilaca nego cvetova! A kada se publika vec okupila domacini i muzicari su odlucili, da svirke bude dva dana. Dobri poznavaoci cudi Tise, bili su uvereni da zbog jakog vetra, od pravog cvetanja nece biti ništa, uz podsecanje da je u vreme poslednje velike poplave pre tri i po decenije, poput ovogodišnje, mulj tada ugušio gotovo svu populaciju retkog insekta, pa cvetanja Tise nije bilo nekoliko godina.
U smiraj dana u petak, u potesu Ribolovackoog raja „Tiski cvet” teško je bilo obezbediti mesto za parking ili nekom od brojnih camaca koji su ustalasali Tisu. Napetost i neizvesnost potpuna, na obali još obasjanoj vrelim letnjim suncem, u hladu šumarka. Domacinima je laknulo kada su se insekti masovnije nego prethodnog dana poceli rojiti iznad površine reke. Proneo se ohrabrujuci šapat – to je predrojenje, a ono pravo cvetanje moguce je narednih dana u vreme vikenda. I ribocuvar Šandor Ubori iz Novog Kneževca, koji Tisu poznaje kao svoj džep, veli da se na reci ne može sve unapred izracunati, jer nije svaka godina ista. Lebdela su iznad površine reke lepršava krila tiskog cveta, nešto kao uvertira za simfoniju. Otisnuti na splavu uz pomoc camaca prema sredini Tise, muzicari su nošeni maticom reke svirali „Malu simfoniju” Šarla Gunoa. Aplauzi sa obale i mnoštva kanua, kajaka, camaca i pramca jedne jahte, sve do kanjiškog Štranda.
Kanjižani su odlucni da tiski cvet pretvore u turisticki brend svog kraja i Srbije. Clan Opštinskog veca za resor turizma Jožef Palinkaš, kaže da tiski cvet ne sme da išcezne i mora biti sacuvan za buduce generacije, što je moguce cuvanjem reke od zagadenja. Cvetanje reke Tise traje desetak dana, a hepening koji su turisticki poslenici Kanjiže organizovali, prema dosadašnjim iskustvima, tempiran je da bude u vreme najintenzivnijeg rojenja cveta jer svaki put kada se milioni cudesnih insekata pojave, praznik je to za prirodu i ljude koji žive uz Tisu. Opstanak tiskog cveta najbolji je znak da reka nije odviše zagadena i zbog toga se Kanjižani zalažu da ovo prirodno stanište dobije status zašticenog rezervata prirode.
U vreme cvetanja Tisa tajnu cuva skoro do smiraja dana. Iz glinovite obale u predvecerje, negde oko 18 casova, na površinu vode izlaze larve iz kojih se ubrzo izvale nežni, lepršavi, šareni krilati insekti, koji potom pohrle prema priobalju na lišce drveca, biljke, a bezopasno slecu i na ljude. Tu otpocinju mukotrpno presvlacenje nedozrelih mužjaka, koji tek nakon oslobadanja belicaste opne, postaju sposobni za parenje i oplodnju ženki.
Nešto kasnije se pojavljuju larve ženki iz kojih se izvaljuju polno zrele jedinke, sitnije od mužjaka. Telo insekata dugo je oko 40, a raspon krila oko 55 milimetara. U dužinu tela nisu uracunati tanki trbušni nastavci, koji su znatno duži kod mužjaka. Nakon toga pocinje „svadbeni let” uz parenje insekata, posle kojeg mužjaci brzo umiru. Upravo taj kovitlac na površini reke u vreme ljubavne cerolije tiskih cvetova, nazvan je „cvetanjem”. Prisustvo cvetanju Tise, kažu oni koji su imali prilike da u to vreme budu na reci ili uz njenu obalu, užitak je koji se može meriti lepotom duge ili Nijagarinih vodopada. Ženke još lete izvesno vreme nakon oplodnje, a zatim se spuštaju na površinu vode i odlažu do 7.000 sitnih jajašaca, koja brzo tonu na dno reke. Citava carolija traje oko dva sata u smiraj dana, jer su insekti tiskog cveta u imago-oblicima sa zakržljalim organima za varenje, te ne mogu da se hrane, a energija iz larvenog doba se brzo istroši prilikom rojenja.
Iz oplodenih jajašaca za dve - tri nedelje izlegu se larve, koje se ukopavaju u glinoviti deo korita reke i rastu tri godine. Za to vreme moraju se presvuci oko 20 puta, a hranu i kiseonik im donosi voda. Cvetanje Tise nekada je bilo mnogo intenzivnije, jer i reka je bila znatno cistija, a tok joj nisu usporavale kasnije izgradene brane. Stariji žitelji Kanjiže i drugih potiskih mesta pamte da se u vreme najintenzivnijeg rojenja tiskog cveta nije mogla videti druga obala, a dovitljiviji paori su uginule insekte tovarili na zaprege i cak njima njive dubrili.
Ribolovci sada, a tako je bilo i nekada, u raznim oblicima Tiski cvet koriste kao mamac. Neki sa posebnim napravama larve vade iz obale, drugi ih pakuju u zamrzivace da bi ih stavljali na udicu, dok ima i onih koji ih suše ili melju pa prave posebne ”špecije”. U svakom obliku za ribe je prava poslastica, a i za ptice. U vreme cvetanja oni sve uginule insekte pokupe sa površine reke, ili ih vrebaju još u letu, a proculo se ovih dana da je jedan od celnika Saveza ribolovaca sa „višeg nivoa”, porucio da se za potrebe državne reprezentacije za predstojece Svetsko prvenstvo u Novom Sadu u vreme cvetanja reke sakupi stotinu kilograma tiskih cvetova!

HOCE LI BITI IZMENE STATUTA APV?

Zastoj u Banovinskom prolazu

Još uvek je neizvesno da li ce se na dnevnom redu naredne sednice Skupštine Vojvodine, zakaznoj za 30. jun, naci predlog pokrajinske vlade o izmeni i dopuni najvišeg pravnog akta Pokrajine, Statuta APV, kojim bi se utvrdilo da Vojvodina kao teritorijalna autonomija sa svim svojim specificnostima ima sopstvene simbole.
Iako ga je pokrajinska vlada usvojila pocetkom juna, predlog odluke o izmenama i dopunama Statuta, kako to tvrdi sekretar Skupštine Vojvodine Marija Žekic, do sada nije stigao u vojvodanski parlament.
Pokrajinska vlada usvojila je predlog odluke o izmeni Statuta na osnovu predloga koji je sacinjen u Sekretarijatu za upravu, propise i nacionalne manjine. Potpredsednik pokrajinske vlade Tamaš Korhec rekao je juce za naš list da je Sekretarijat za upravu i propise koji vodi završio svoj deo posla i da on sa daljom procedurom “nema veze”.
- Ja s tim nemam veze. Bio sam predlagac te odluke, ali je od momenta usvajanja predloga zvanicni predlagac Izvršno vece Vojvodine.
Podsetimo, Skupština Vojvodine usvojila je 2002. i 2004. godine odluke o pokrajinskom grbu i zastavi, ali su za njih pred Ustavnim sudom Srbije (USS) zatražene ocene zakonitosti i ustavnosti. Predsednik tog suda Slobodan Vucetic nedavno je u intervjuu za “Dnevnik” rekao da je USS još pre nekoliko meseci ušao u završnu fazu ocene ustavnosti i zakonitosti odluka o pokrajinskim simbolima.
“No, od PIV-a smo dobili informaciju da ce od USS biti zatraženo da za kratko zastane s postupkom, jer je u toku usaglašavanje predmetnih spisa s Ustavom. S obzirom na to da mi uvek uvažimo zahteve donosilaca propisa osporenih pred USS-om kojima se traži dodatni rok za preispitivanje spornih odluka, to cemo uciniti i ovog puta. Ukoliko, medutim, ne dobijemo u tom smislu zvanican zahtev od Skupštine Vojvodine, mi cemo o pokrajinskim simbolima odlucivati cim produ godišnji odmori”, rekao je Vucetic.
Inace, saglasnost na izmene Statuta APV treba da da i Skupština Srbije.

STRANE KOMPANIJE MERKAJU RAFINERIJE NAFTE NIS-a

Modernizacija ili privatizacija, pitanje je sad?

Pocetak reorganizacije i restrukturiranja Nafte industrije Srbije, kao jedne od najvecih i najvažnijih domacih kompanija, svakako ne može da prode nezapaženo. Posebno ako se u vidu ima da su velike strane, uglavnom, naftne kompanije, “bacile oko” na pojedine delove NIS-a, posebno na rafinerije.
Treba li ova postrojenja prvo modernizovati i u potpunosti osposobiti ili ih prodati odmah, lome se koplja mnogih strucnjaka, ali i zaposlenih u samom NIS-u. Pojavila su se i mišljenja da se može desiti da potencijlni kupac, ako se rafinerije prodaju pre modernizacije, zatvori pogone, što se vec dešavalo u našem regionu.
Prodaja energetskih rafinerija nije dobar put ni za ocuvanje NIS-a, ali ni energetske nezavisnosti zemlje, stav je naše nacionalne naftne kompanije. Privatizacija rafinerija u Novom Sadu i Pancevu nije planirana pre nego što se one u potpunosti konsoliduju, osavremene, ali i ne postignu evropski nivo kvaliteta proizvodnje. Podsecamo da je svojevremeno predsednik Vlade Vojislav Koštunica rekao da su modernizacija rafinerija, završetak izgradnje gasnih postrojenja, modernizacija mreže benzinskih pumpi NIS-a i povecanje sopstvene proizvodnje nafte i gasa, osnovni prioriteti u naftnoj industriji. Uz to, nacelan stav Ministarstva rudarstva i energetike je da proces ubrzane modernizacije NIS-a treba da prethodi njegovoj privatizaciji i to ne samo zbog toga da bi se podigla vrednost naše nacionalne naftne kompanije, vec i zbog toga što je državni interes opstanak jake naftne kompanije na tržištu Srbije.
O privatizaciji NIS-a odlucice Vlada, ali rukovodstvo naše kompanije je vec razgovaralo s potencijalnim kupcima ili partnerima. Poznatu rusku komapniju Lukoil interesuje ceo NIS, Šel i Mol su zainteresovani za modernizaciju rafinerija, Petrol promet za izvoz derivata, a Bejtmen za kreditiranje rafinerija. Tu se pojavljuju i autrijski OMNJ i kompanija Kelog. U poslednje vreme intresovanje potencijalnih strateških partnera za NIS je znacajno poraslo, a svakako da je tome doprinela situacija na naftnom tržištu. Pre dve godine tek nekoliko kompanija je pokazalo interesovanje za naše tržište, odnosno promet, dok im rafinerije uopšte nisu bile bitne. Medutim, rast cena nafte i derivata i stanje na svetskim berzama su uticali da rafinerije dobiju na ceni.
Na konferenciji za novinare u Beogradu 21. juna pomocnik generalnog direktora NIS - Naftne industrije Smiljana Cvikic je potvrdila da je Vlada donela odluku da se izabere privatizacioni savetnik za A.D. Naftna industrija Srbije. Ona je rekla da ce tek kada privatizacioni savetnik sagleda celokupnu situaciju u kompaniji, Vlada Srbije moci, na osnovu njegovog strucnog mišljenja i preporuke, da donese odluku o privatizaciji rafinerija i ostalih delova kompanije.

„Šminkanje” najmanje 700 miliona dolara Cinjenica je da je našim rafinerijama neophodna obnova i osavremenjavanje, ali država ce, na kraju, da proceni da li je neophodno da se one prodaju sada ili je bolje da se ulaganjem u njih kroz nekoliko godina postigne daleko veca cena. Koliko je novca potrebno za modernizaciju rafinerija, tacno se ne zna, ali se spominje cifra od 700 miliona dolara. Medutim, tek bi revizijom plana investicija moglo da se utvrdi o kojoj se sumi tacno radi. Realno, NIS nema dovoljan finansijski kapacitet da samostalno obezbedi dovoljno novca za ovakve investicije, tako da ostaje otvoreno pitanje kako ga nabaviti? Uslužna prerada u Pancevu Rafinerije za preradu nafte u Novom Sadu i Pancevu imaju zajednicki kapacitet prerade od oko 7,8 miliona tona godišnje. Za potrebe NIS-a Rafinerija Pancevo preraduje oko 2,5 miliona tona, dok preostale kolicine cini uslužna prerada koju koriste domace i strane privatne nafte kompanije, koje su, u meduvremenu, došle u Srbiju. Rafinerija Novi Sad radi sa minimalnim kapacitetima i to uglavnom za domace privatne kompanije.

NA CETVRTOM STAPARSKOM FESTIVALU „PRVA SRPSKA HARMONIKA VOJVODINE”

Miris detinjstva uz zvuke harmonike

Stapar: Na cetvrtom po redu staparskom festivalu „Prva srpska harmonika Vojvodine” pobedio je Igor Golubic iz Stare Pazove, koji je prethodne dve godine u kategoriji seniotra bio treci. Žiri sastavljen od etnomuzikologa i muzickih urednika, zbog nacina izvodenja „velikobackog kola”, „prstolomke” i „bugarsko oro” svrstali su ga u red maestra harmonike u 2005. godini.
Drugi je Miodrag Spasic iz Kaca, prošlogodišnji pobednik, koji je tu titulu nosio i pre dve godine, a treci šesnaestogodišnji Tomislav Latinkic iz Beograda, poreklom Zmajevcanin, ove godine prvi put u kategoriji seniora, dok je prošle bio pobednik juniora. Medutim, najbolji medu juniorima na cetvrtom staparskom festivalu bio je Milenko Martic iz Beške, koji je pored pesama „Bisenija, kceri mila” i „Zašto sviceš trako rano” zasijao „francuskim mizetom”. Ništa manji virtouz nije bio i njegov dvanaestogodišnji brat Branislav Martic, koga je publika nagradila gromkim aplauzom ubog „devojackog veza” i „bunjevackog kola”, ali u kategoriji pionira, u kojoj je najbolji bio Jovan Polic iz Kule.
Pobednici, a ni ostali kandidati, kako su nam rekli, nisu imali tremu zbog blizine selektora Branimira Đokica, pod cijom je harmonikaškom palicom na takmicenju svirao Veliki narodni orkestar RTV Beograd. Najglasnijim aplauzom, publika je nagradila Radovana Marica u seniorskoj kategoriji zbog pesme „Lulo moja, srebrom okovana”, ciji je muzicki talenat prepoznao i veliki baštinik vojvodanskog izvornog stvaralaštva i vrsni vojvodanski harmonikaš stare generacije Antuš Gabric, koji mu nesebicno predaje svoje muzicko znanje i iskustvo.

Recept za staparsku supu Jedna od „malih tajni” staparske supe, koju nam je otkrila Milinka Stokanov, jeste da se sipa topla voda i pusti da vri. Tek onda se ubaci živinsko, morcije i svinjsko meso. Dodaje se zelen, lovorov list, krupni biber, celer, vegeta i so. Najveca je tajna u dugom kuvanju, cak i do tri i po sata. Onda se prave posebne knedle: izdinsta se crni luk, doda isitnjena živinska džigerica, peršunov list, biber, vegeta, soda bikarbona, prezle i jaja po potrebi. Prave se srednje kuglice i spuštaju u vrelu procedenu supu.

VISOK INDEX ULTRAVIOLETNOG ZRACENJA
Indeksi ultravioletnog zracenja nad teritorijom Srbije i Crne Gore krecu se od devet na krajnjem severu do 11 na jugu, što znaci da dostižu kategorije od veoma visokih do ekstremno visokih, izjavila je strucnjak za medicinsku meteorologiju Verica Gburcik. Ona je upozorila gradane da, od osam do 18 sati, izbegavaju direktno izlaganje suncu. Prema njenim recima, na plažu ne treba ici bez preparata sa faktorom zaštite vecim od 15. O tome se treba posavetovati i sa lekarom, jer od tipa kože zavisi minimalni faktor zaštite. (RTS)

PUNTO STIŽE U ZASTAVU
Delegacija menadžera italijanskog Fiata danas u Beogradu vodi završne razgovore o potpisivanju ugovora o poslovnoj saradnji koji predvida montažu modela Punto u pogonima Zastave. Prema nezvanicnim informacijama, ugovor predvida da se u Zastavi godišnje montira oko 8.000 ovih vozila sa pogonom na benzin i dizel gorivo. Cena Punta proizvedenog u Kragujevcu bila bi oko 8.000 evra, umesto sadašnjih 11.000 koliko košta taj automobil proizveden u Italiji. (Fonet)

SPOMENIK RIBAMA
Clanovi Ribolovackog udruženja "Šaran" koji pecaju na Conopljanskom jezeru, kraj Sombora, podigli su spomenik ribama u obliku štuke, a nalazi se kraj tog jezera. Ribolovacko udruženje "Šaran" ima 200 registrovanih clanova. Godišnje se izda oko 1.000 dnevnih dozvola za pecaroše koji pecaju u jezeru. Površina jezera je 40 hektara. Svake godine jezero se poribljava , a ove godine poribljeno je sa 600 kilograma mladi amura. (Beta)