JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

SMOTRA MAĐARSKOG FOLKORA U HORGOŠU

Zvuci citri i raskoš čardaša

Najznačajnije smotre muzike i folklora vojvođanskih Mađara, festivali „Durindo” i „Đenđešbokreta” održane su u Horgošu, a minulog vikenda za tri dana okupile su oko 2.500 učesnika iz pedesetak kulturno-umentičkih durštava. Na festivalu „Durindo” koji je u petak i subotu održan 29.put nastupili su narodni orkestri, horovi i solisti. I dok je na festivalu „Durindo” natsup horova najčešće pratila svirka orkestra citri, juče na 42. festivalu folklora „Đenđešbokreta” sve je bilo u znaku čardaša. U vreme smotre priređena je i izložba rukotvorina sa narodnim motivima članova Sekcije za negovanje tradicija „Barka” iz Horgoša
Manifestacija je otvorena intoniranjem himne „Hej Sloveni” i himne Republike Mađarske, a učesnicima festivala u ime domaćina dobrodošlicu su poželeli predsednik Mesne zajednice Horgoš Gustav Seči, zamenik predsednika kanjiške Opštine Nandor Maraci i predsednik Saveta festivala Šandor Konja iz Čoke.
- Ove smotre aktivno doprinose upoznavanju narodnih običaja, njihovom negovanju i doprinose očuvanju nacionalnog identiteta vojvođanskih Mađara – naglasio je Nandor Maraci.
Maraci je dodao da u Vojvodini raznovrsnost, stalni dodiri različitih kultura i negovanje tradicija pomažu pronalaženju zajedničkih tačaka i zajednidništvu, pa se tako smanjuje i opasnost od konflikata.
Predsednik Saveta festivala Šandor Konja ukazuje da su uvedene novine, posebno kod ocenjivanja nastupa muzičkih i folklornih grupa od strane stručnog žirija. Za razliku od dosadašnjih smotri kada su ocene žirija u pismenoj formi stizale naknadno učesnicima, ovoga puta rad žirije je organizovan tako da su učesnici odmah dobijali ocenu o produkciji, šta je u skladu sa očuvanjem izvornih tradicija, a šta bi trebalo popraviti.
- Uslove za negovanje tradicija prvenstveno stvaraju smai ljudi, pa je tako i u sredinama u Vojvodini gde žive Mađari. LJudi ako žele, nema nikakvih ograničavajućih faktora. Primećujemo da tamo gde je potrebno malo više negovati, jer trdicija i izvorni folklor nestaju sa scene, oseća se pomoć okruženja, a za sve je neophodno i veliko htenje i entuzijazam. Uočljivo je da je povećan broj narodnih orkestara i horova na festivalu „Durindo”, ali da se smanjuje broj folklornih grupa.
Horgošani neguju narodnu muziku i folklorne igre Mađara, a još davne 1972. godine bili domaćin Festivala „Đenđešbokreta”. Pored toga što su uspešnim nastupima otvorili ovogodišnje festivale „Durindo” i „Đenđešbokreta”, domaćini iz horgoškog Kulturno umentičko društva „Bartok Bela” uložili su mnogo truda i energije da dočakaju i ugoste sve učesnike značajne smotre kulturnog stvaralaštva, koji su ovdašnjoj publici prikazali bogatstvo i raskoš narodnih nošnji i mađarskog folklora.

NA TRGU SLOBODE

Počela vinska fešta

Trodnevna enološka manifestacija Drugi međunarodni festival vina počela je juče u improvizovanom drvenom etno-kampu na Trgu slobode.
Proizvođači vina i vinske opreme, distributeri "nektara bogova", kao i enolozi i turistički radnici iz zemlje i inostranstva juče su od ranih jutarnjih časova pristizali na centralni gradski skver, da bi u hladovini montažnih drvenih paviljona pripremili svoju izložbenu ponudu. Osim najnovijih vinskih proizvoda, izlagači su na štandovima predstavljali i bogatu turističku i kulturnu ponudu svojih zemalja, a bilo ih ja kako sa balkanskih tako i sa širih evropskih prostora.
Od petka do nedelje, kad se vinska fešta završava, biće organizovan niz stručnih skupova, predavanja i prezentacija, a za to je predviđen prostor u zgradi Vojvođanske banke na Trgu slobode. Za učesnike i goste festivala biće priređene i posete vinarijama i vinskim podrumima, kao i druženja u boemskoj atmosferi Srpske Atine. Sve vreme trajanja festivala, na pozornici ispred Gradske kuće će trajati zabavni program u kojem će učestvovati kulturno-umetnička društva, muzičke i plesne grupe, horovi i pevači, među kojima je svakako najpoznatije ime Zvonko Bogdan.

U MUZEJU VOJVODINE ODRŽANA JAVNA DEBATA

Alternative mora biti

Javna debata “Alternative mora biti”, održana u Muzeju Vojvodine krajem prošle nedelje povodom zatvaranja izložbe “Alternativne ekonomije, alternativna društva” Olivera Reslera, može se reći da je raskrinkala nešto od one zamršenosti koja koncept izložbe prati još od njenog otvaranja, mada na prilično subverzivan način. Novosađani su posredstvom “kuda.org” nedavno imali priliku da se upoznaju sa čuvenim kritičarem civilizacije, “anarhoprimitivistom” DŽonom Zerzanom, a sada im je u goste došlo još sličnih... Podsećamo, izložbu “Alternativne ekonomije, alternativna društva” čine projekcije 11 intervjua sa 11 izrazito stručnih tumača (ili kreatora) drugačije vizije društva u kom bi život bio čovečniji nego što je to sad “slučaj”. Televizijski monitori bili su povezani citat-trakama, karakterističnim mestima svake od teorija (inkluzivna demokratija, participativna ekonomija, bolo-bolo...). A šta nije bilo jasno?

Antiglobalistička borba

Emocije za prošlim

VELIKI INVESTICIONI PODUHVATI U KLINIČKOM CENTRU „NOVI SAD”

Urgentni centar na vidiku

Građani Novog Sada, ali i cele Vojvodine, mogli bi naredne godine da dobiju urgentni centar. Klinički centar “Novi Sad”, kao najveća zdravstvena ustanova u Pokrajini, u kojoj je lane hospitalizovano 33.000 bolesnika i u kojoj je ostvareno više od četiri miliona ambulantno-polikliničkih usluga, nema pravi urgentni centar.
Svi najteži urgentni bolesnici iz cele Vojvodine gravitiraju ovoj ustanovi, Klinički centar otvoren je 365 dana u godini, 24 sata dnevno, ali nepostojanje pravog i dobro organizovanog urgentnog centra, u kojem bi bili objedinjeni svi specijalisti koji urgentno dežuraju i gde bi se nalazila sva strateška oprema, značajno otežava rad.
– Klinički centar je ustanova tercijalne zdravstvene zaštite, a kako Novi Sad nema regionalnu bolnicu koja bi bila sekundarnog nivoa, svi najteži urgentni bolesnici s područja grada i iz cele Pokrajine dolaze kod nas – kaže direktor Kliničkog centra “Novi Sad” docent dr Dragomir Damjanov. – Zato je od velikog značaja konačan završetak projekta, koji je na zajedničkom sastanku četiri klinička centra u Srbiji, nadležnih ministarstava i eksperata Evropske agencije za rekonstrukciju ocenjen kao opravdan. Vlada Srebije bi trebalo da potpiše ugovor s grejs-periodom od deset godina i s godišnjom kamatom od jedan posto. Po njemu bi Klinički centar “Novi Sad” trebalo da dobije kredit od 24 miliona evra. Najveći deo ovih para uložiće se u završetak prve lamele nedovršene građevine Kliničkog centra, gde bi bio novi urgentni centar, rešila bi se i kompletna infrastruktura u ustanovi, a predviđena je i rekonstrukcija najvitalnijih delova svih instituta i klinika u sklopu Kliničkog centra. Ukoliko Vlada Srbije prihtavi ovakav kredit, a zbog povoljnih uslova koji se daju mislim da nema razloga da ga ne prihvati, već od oktobra bi počela realizacija ovog projekta.
Pored investicija koje se u Kliničkom centru “Novi Sad” nastavljaju iz prethodne godine, planiran je i niz novih. Zgrada porodilišta trebalo bi da bude završena do kraja godine. Zahvaljujući razumevanju i dobroj saradnji s predsednikom Skupštine AP Vojvodine Bojanom Kostrešem, predsednikom Izvršnog veća APV Bojanom Pajtićem i pokrajinskim sekretarom za zdravstvo i socijalnu politiku dr Milošem Lučićem, za završetak radova na ovom zdanju Pokrajina je već uplatila 80 miliona dinara. Isto toliko uplatiće i grad preko Zavoda za izgradnju Novog Sada.
U završnoj fazi je i nadogradnja Instituta za interne bolesti. Naime, u poslednje četiri godine ovaj institut je radio u proseku s 120 posto kapaciteta, te su mnogi pacijenti morali da budu smešteni i u kabinetskim krevetima. Zahvaljujući parama koje je obezbedio Sekretarijat za zdravstvo, rešiće se i ovaj, jedan od najurgentnijih problema u Kliničkom centru. Rekonstruisane su dve trećine Instituta za psihijatriju, a otvoren je i metadonski centar. Preduzimaju se veliki koraci u opremanju instituta i klinika savremenom medicinskom opremom.
– U prošloj i početkom ove godine Sekretarijat za zdravstvo je angažovao preko 270 miliona dinara za obnovu opreme. Nabavljeni su dopler aparat i dupleks-skener za neurološke bolesnike, dva savremena rendgen aparata za Institut za radiologiju i Institut za hirurgiju, kao i aparat za autotransfuziju značajan za velike hirurške zahvate. Grad je prebacio 6,5 miliona dinara za nabavku mamografa za rano otkrivanje tumora dojke, a Ministarstvo zdravlja i Republički zavod za zdravstveno osiguranje obezbedili su novac za novi Ce-Te, koji će biti od velikog značaja dok ne stigne savremeniji aparat. Uskoro će biti završeno i opremanje angio-sale na Institutu za radiologiju, nabavka savremenih aparata za Kliniku za dermo-venerologiju, dva aparata za ugradnju mekih sočiva za Kliniku za očne bolesti, te savremene hirurške jedinice za Kliniku za urologiju. U završnoj fazi je i nabavka aparata za vantelesnu oplodnju. I za ovu godinu Pokrajina je obezbedila značajan novac za nabavku novih aparata, kao što je EMG i drugi – kaže dr Damjanov.
Valja reći da je samo u ovoj godini u Kliničkom centru “Novi Sad” urađeno osam transplantacija bubrega, od kojih su četiri bile kadaverične. Stručnjaci ove ustanove su kod nas pioniri u transplantaciji koštane srži, a u završnoj fazi su dogovori o pokretanju programa transplantacije jetre. Proširen je i program laparoskopskih intervencija, a nedavno je ovde, prvi put u našoj zemlji, ovom tehnikom izvađen oboleli bubreg.

DA LI ŠVERCERSKA MAFIJA ORGANIZOVANO ŠIRI STOČNE BOLESTI PO VOJVODINI

Crnoberzijanci posejali kugu u 11 opština i 20 sela

Tokom prvih pet ovogodišnjih meseci u Vojvodini je zabeleženo za petinu više slučajeva svinjske kuge nego lane, a opasna stočna zaraza otkrivena je u čak 11 opština i više od 20 sele, te je oko 300 svinja moralo biti ubijeno i uklonjeno. Zaraza koja je bukvalno eksplodirala u aprilu na sreću je u maju zaustavljena, a neminovno se postavlja pitanje ko je potpalio fitilj opasne bombe.
Jer, stočari u mnogim selima tvrde da su kugu namerno doneli ševrceri kako bi seljake uhvatila panika, što bi onda oborilo cene i zdravih tevljenika, pa bi crnoberzijanci potom za sitne novce kupovali svinje za dalji šverc.
Da su ovakve sumnje pomalo na mestu pokazuje i činjenica da se zaraza javila na velikom prostoru i u velikom broju sela, a da je u svakom naselju zhvatila po jedno ili dva domaćinstva i relativno mali broj svinja, što ukazuje da nije širena iz jednog sela, od obora do obora, pa dalje, već da je dozvana na neki drugi način, to jest švercom i prodajom stoke na nelegalan način.Takođe, tovljenici su ovog proleća bili skupi, te je i zbog toga bliska pameti priča o namernom obaranju cena.
U Republičkoj upravi za veterinu kažu da nema dokaza da šverceri namerno ubacuju svinjsku kugu u pojedina sele ili opštine, ali da je dokazano da su glavni uzročnik širenja bolesti, kao i da koriste pojavu kuge u selima da bi jeftino kupovali tovljenike.
Tokom akcije suzbijanja šverca svinja, koju je Republička veterinarska inspekcija u saradnji s policijom vodila u aprilu, presečeno je nekoliko švercerkih kanala i protiv prekrišlaca su podnete krivične prijave – kaže za "Dnevnik" načelnik odeljenja za stočne zaraze u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Budimir Plavšić. – Tada je postalo jasno i da su šverceri glavni uzročnik širenja zaraze, jer su na pijacama otkivene svinje bez ikakvih papira, kao i one koje su prodavane uz falsifikovana zdrvastvena uverenja, što znači da uz nelegalnu trgovinu imamo i falsifikatore.

Trihineloza počela da ubija Trihineloze u Vojvodini ima manje nego lane, ali i dalje predstvalja veliku pretnju za zdravlje ljudi. Ovog proleća otkriveno je desetak zaraženih svinja u nekoliko opština, a Uprava za veterinu pokrenula je i akciju sistematke deratizacije, to jest uništavanja glodara u najkritičnijim opštinama. Da se s trihinelozom nije šaliti pokazuje i primer centralne Srbije, odnosno opštine Raška, gde je jedna osoba koja je ovog proleća zaražena trihinelom i preminula.

PREDSTAVLJEN „VODIČ ZA PODRŠKU STRANIM INVESTICIJAMA”

Zadovoljan ulagač najbolja reklama

Prezentacija “Vodiča za podršku stranim investicijama”, koji je prvi put publikovan u internet izdanju na srpskom jeziku, održana je juče u Skupštini Vojvodine.
Vodič se kao paket korisnih saveta i mera namenjenih opštinskim menadžerima koristi širom sveta, a u srpskoj verziji na internet adresama www.fdipromotion.com/serbian i www.vip.co.yu priredili su ga Fond za podršku investicijama u Vojvodini (VIP) i Multilateralna agencija za garantovanje investicijama (MIGA), koja je članica Grupe Svetske banke.
- Vodič je jedan od kamenčića u mozaiku koji vojvođanska administracija preduzima za privlačenje stranih investicija – rekao je predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić u obraćanju domaćim i stranim gostima, predstavnicima opštinskih uprava, regionalnih privrednih komora, zavoda za urbanizam i izgradnju, stranih multinacionalnih kompanija, međunarodnih organizacija i zvanicama diplomatskog kora u SCG. Podsećajući da se vojvođanska vlada obavezala na ostvarenje 14 programa privrednog razvoja pokrajine, Pajtić je rekao da je u Parizu otvorena kancelarija za predstavljanje Vojvodine, a da na jesen predstoji otvaranje austrijskog Biznis centra u Novom Sadu. Pajtić je ocenio da uspešne politike ne može biti bez uspešne ekonomije, a da se to ne može dogoditi bez većeg priliva stranih investicija. Međutim, strani investitori u našoj zemlji se suočavaju sa administrativnim barijerama, “brdom administracije” i korupcijom, pre svega na lokalnom nivou prilikom ustupanja građevinskog zemljišta, što je po njegovim rečima nedopustivo.
- Bez stranih investicija ne može biti ni više radnih mesta, niti konsolidacije ekonomskih prilika. Svaki zadovoljan investitor je najbolja reklama za privlačenje investicija – rekao je Pajtić, ocenivši da “na žalost, imidž koji imamo nije najbolji, zbog čega sve institucije moraju zajedno delovati”. S druge strane, naše prednosti su po njegovom mišljenju poreske olakšice, obrazovana radna snaga i ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom koji investitorima otvara novo tržište od 150 miliona potrošača.
Trenutno oko 150 zemalja širom sveta traga za stranim investicijama, naveo je šef kancelarije MIGA za zapadni Balkan Dermont Kofi. Koja će od njih u tome uspeti po njegovom mišljenju uveliko zavisi od volje samih država da se takmiče. Investitori imaju mnogo izbora, a izabraće samo one lokacije koje odgovaraju njihovim potrebama.
- Ključna stvar je da sve institucije u zemlji rade zajedno i da stvore uslove za strana ulaganja. To se ne odnosi samo na političko vođstvo vlada, nego i na javne službe za izgradnju infrastrukture, za obrazovanje, ekonomiju i telekomunikacije, koje u tome imaju veliku ulogu. Nacionalna kohezija je u tome ključni element. Ako institucije ne rade zajedno, rade jedne protiv drugih. Šteta, ako je to tako u Srbiji – kazao je Dermont. Predstavnicima opštinskih uprava on je preneo, kako je rekao “dobru vest”, a to je da Srbija ima potencijala da privuče investicije. Zbog čega onda investitori već nisu ovde?
- Sve zemlje kažu da žele strane investicije. Čujem mnogo retorike, a akcija nema! Tu je problem. Vlade moraju da shvate da investitori idu na ona mesta gde će biti zadovoljene njihove potrebe. Vlade moraju da shvate šta investitori žele i da ostvare svoja obećanja - poručio je Kofi.
Odgovarajući na pitanje zašto strani investitori žele ulaganje u zapadni Balkan, Kofi je rekao da je to za njih rastuće tržište od oko 150 miliona potrošača, kao i da razloge treba tražiti u jeftinoj radnoj snazi i popravljanju poslovne klime, o kojoj sada po njegovim rečima piše i magazin “Ekonomist”. On je međutim rekao da “nije sasvim siguran” zbog čega je cena građevinskog zemljišta prilično visoka, kao i da bi se troškovi izgradnje objekata mogli popraviti. S druge starne, Srbija je po njegovim rečima izuzetno konkurentna za strane ulagače kada je reč o energetskim troškovima i sumirajući sve to zajedno poručio: “Na pravom ste putu”!
I Vlada Srbije podržala je aktivnosti pokrajinskog Fonda za podršku investicija u Vojvodini. Pomoćnik ministra za privredu LJubiša Jovanović rekao je da na republičkom nivou već postoji agencija za podršku investicijama, ali da je uloga pokrajinskog fonda VIP bitna u kontekstu decentralizacije vlasti.

POČINJU 48. ZMAJEVE IGRE
Pod sloganom "Čuvaj bajku da ti duže traje" danas počinju 48. Zmajeve dečje igre i trajaće do petka. Ovogodišnja manifestacija za decu odvijaće se u znaku bajkolike priče, ispričane na više načina i na više mesta u gradu. Direktor Igara Dušan Djurdjev kaže da su one koncipirane u maniru bajki pošto se obeležava dva veka rodjenja Hansa Kristijana Andersena, a zaštitni znak je mali gusarski kovčeg.
Centralna bina je na Trgu slobode, a manifestacija počinje tradicionalnim okupljanjem oko Zmajevog groba. Kako navodi Djurdjev, Zmaj Jovina kuća biće u znaku Snežane i sedam patuljaka. Za uveče je predvidjena lutkarska predstava "Pepeljuga", program pod nazivom "Leteći kovčeg", koncert The Belgrade Dixieland Orchestra sa numerama iz poznatih crtanih filmova, kao i vatromet.
Tokom naredne nedelje na Trgu slobode najmladji Novosadjani mogu da uživaju u pozorišnim predstavama, da pogledaju crteže koji su slikali njihovi drugari, da učestvuju u vajarskim, lutkarskim, slikarskim radionicama, kao i na maškaradi. Na 48. Zmajeve igre dolaze gosti iz Norveške, Kanade, Makedonije, Bugarske i Hrvatske, kao i domaća pozorišta i umetnici.
Ovogodišnji Zmajevi laureati su Dobrica Erić za živorno delo, direktor zemunskog pozorišta "Pinokio" Igor Bojović, ilustrator Dobrosav Bob Živković i izdavačka kuća Bookland.