vojvodina.com
arhiva
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 31. 05. 2005.
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 31. 05. 2005.
|
|
SKUPŠTINA VOJVODINE RASPRAVLJALA JUCE O POPLAVAMA U BANATU
Spašeno sve što je bilo u našoj moći
Skupština Vojvodine juce je pozitivno ocenila dosadašnje angažovanje Izvršnog veca na pracenju stanja na podrucju ugroženom poplavama, koordiniranju aktivnosti na odbrani od poplave i u sprovodenju zaštite od poplava koje su pre mesec i po dana pogodile srednjobanatske opštine. Uz energicno protivljenje opozicije, na jucerašnjoj sednici pokrajinskog parlamenta podržan je i Akcioni plan sanacije štete nastale od poplava, dok je PIV zadužen da nastavi realizaciju tog plana koji je delo republickih i pokrajinskih organa.
Izveštaj o aktivnostima pokrajinskog radnog tela za koordinaciju aktivnosti na odbrani od poplava u srednjem Banatu, koji je poslanicima predstavio zamenik predsednika Republickog kriznog štaba Dragoslav Petrovic, izazvao je salvu kritika poslanika SRS-a i SPS-a. Petrovic je ocenio da je "odbrana od poplava na teritoriji naše zemlje do poslednjeg momenta bila uspešna, ali da dolazak voda iza leda braniocima od poplava nije mogao da se spreci s obzirom na to da tu ne postoje kapitalni nasipi", pa je došlo do plavljenja 8.200 hektara oranica u tri opštine i 60 odsto teritorije naseljenih mesta Jaša Tomic i oko 20 odsto Mede.
– Odbrana je sprovedena uspešno jer je koordinacijom i angažovanjem brojnih pokrajinskih institucija i administracije, žitelja ugroženih podrucja, mnogih preduzeca, Vojske i Žandarmerije, sedam naseljenih mesta odbranjeno od poplave tako što je održan u funkciji odbrambeni nasip u dužini od 43,2 kilometra u koji je ugradeno 360.000 džakova zemlje i peska, a spreceno je i dalje proširenje poplavnog talasa na više desetina hektara – naveo je Petrovic.
On je najavio da ce do kraja iduce nedelje biti poznata procena celokupne štete, na cemu radi šestoclana komisija i deset ekspertskih ekipa, i naveo da su Akcionim planom u šest tacaka pokrajinski i republicki organi obavezani da sacine konacne planove za trajno zbrinjavanje stanovništva na ugroženim podrucjima, kao i za sprovodenje zajednickog projekta s rumunskom vladom za trajnu zaštitu pojasa oko Begeja i Tamiša.
Gotovo citav Petrovicev ekspoze, tacku po tacku, opovrgla je poslanica iz Jaše Tomica Milena Stupar-Vasic (SPS), koja je priznala da je i sama ostala bez kuce. Ona je ocenila da izveštaj "sadrži niz netacnih i kontradiktornih podataka" ciji je cilj da "opravdaju i ublaže krajnje neprofesionalno angažovanje s nizom grubih grešaka odgovornih i rukovodecih ljudi iz državnih institucija i opštine Secanj".
– Nije tacno da je tog kriznog dana oko 13 casova dat nalog za evakuaciju žitelja, vec je u faksu koji je stigao u štab bilo navedeno da je "obala Tamiša kod naseljenih mesta bezbedna, da ce poprecni nasip sacuvati Jašu Tomic od vode, kao i da ce, ukoliko dode do probijanja nasipa, biti poplavljene samo njive" – navela je poslanica Stupar-Vasic, i od predsednika PIV-a Bojana Pajtica zatražila potvrdu za navode da je tog dana kada je reka probila nasip i poplavila mesto, oko 13 casova dobio cvrsta uveravanja i garancije od direktora "Vode Vojvodine" Branislava Radanovica da Jaša Tomic nece biti poplavljen.
Za govornicom najcešce prozivan kao najodgovorniji za katastrofu u Jaši, direktor "Voda Vojvodine" uzvratio je opoziciji da strucnjaci iz tog preduzeca "nisu proroci da bi znali gde ce voda probiti nasip".
– Ne postoji ta struka, niti nauka koja bi to mogla tacno da predvidi – rekao je Radanovic, ponovivši da od 1992. u rekonstrukciju nasipa nije uložen nijedan dinar, ali da su "Vode Vojvodine" opet uspeli da odbrane sve nasipe.
Ukazao je takode na to da za evakuaciju stanovništva Jaše nije bilo nadležno njegovo preduzece vec lokalni krizni štab, koji to nije ucinio na vreme.
Skupština je utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vracanju utrina i pašnjaka selima na korišcenje i uputila ga Republickoj skupštini na razmatranje. Osim što se predloženim izmenama zakona kao subjekat vracanja, namesto sela, navode mesne zajednice kao pravno ispravniji termin, predloženim izmenama omogucava se mesnim zajednicama i sticanje odgovarajucih prihoda koji bi se koristili za razvoj sela.
Prihvacen je i završni racun pokrajinskog budžeta za prošlu godinu. Od projektovanih 15,7 milijardi dinara, na strani prihoda ostvareno je 96 odsto od planiranog, dok kod rashoda realizacija iznosi 95 odsto.
Shodno ranije donetoj odluci o poslanicima na stalnom radu u Skupštini Vojvodine, juce je taj status dobilo 11 poslanika. Srazmerno stranackoj zastupljenosti, SRS i DS imaju po cetiri poslanika s radnom knjižicom u Banskom dvoru, dok SVM, SPS i Zajedno za Vojvodinu, imaju po jednog stalno zaposlenog, baš koliko sleduje i PSS-u, koji ce, pak, svoju kvotu popuniti naknadno. Podsecanja radi, zbog ogranicenih mogucnosti budžeta u tekucoj godini na stalni rad bice primljeno do deset odsto poslanika, srazmerno stranackoj zastupljenosti.
|
|
50. STERIJINO POZORJE
Periferijska fuga
Kako Aca Popovic nežno voli svoje male, socijalno beznacajne, smešne i tragicne junake! Kako je beskrajna i iskrena njegova empatija!
I upravo tu ljubav i tu nežnost pisca tacno prepoznaje Egon Savin i na toj «"žici"» - uz primesu neke blagonaklone ironije – stvara predstavu snažne osecajnosti, dirljivog humora i povremenih oštrih udaraca u stomak. Rec je o predstavi "«Smrtonosna motoristika"» koju je preksinoc, na Sterijinom pozorju, izveo Atelje 212.
Pisana, tim popovicevskim, hipertrofiranim jezikom, kao «farsa», razudene, haoticne fabule s mnogo sporednih, medusobno nepovezanih, doduše živopisnih, tokova, situacija i likova, po cemu se ne razlikuje od ostatka Popovicevog – po obimu i znacaju – ogromnog opusa, "«Smrtonosna motoristika»" je, ipak, gradena na melodramskom obrascu, a za tim melodramskim u njoj tragali su Egon Savin i Nebojša Romcevic u svojoj adaptaciji. To traganje podrazumevalo je i otklanjanje velikog broja digresivnih tokova, kako bi se naracija fokusirala na tužno srecnu pricu o ljubavi. Savin i Romcevic ispisali su tako jednu prelepu "«periferijsku fugu»".
Jer, upravo po principima tog muzickog žanra, glasovi/ replike, u repetitivnom postupku, variraju popovicevska klišea (koja su ništa drugo do arhetipovi) na temu muško – ženskih odnosa.
Primenom principa fuge, Savin depersonalizuje ženske likove (sve imaju istovetne perike i kostim) i na (žensku - u ovom slucaju bolnicu) scenu izvodi Ženu kao princip, dok se depersonalizacija muških likova (cija je scena - kafana) ogleda više na planu replika/jadikovki koje izgovaraju. Izuzetak je samo "«Dule, motorista na smrt"» koji, tek u završnici, iz tog ženskog principa prepoznaje i izdvaja «"onu svoju"», Marelu, graciju, s kojom ce doživeti taj tužni hepiend.
Muzickim invektivama Zorana Erica i Vlade Pejkovica Savin daje bitnu dramaturšku funkciju, ne samo u smislu scenske dinamike, vec i u smislu dramskog potencijala i tenzije.
Jednostavna, a znacenjski slojevita, scenografija Darka Nedeljkovica nudi funkcionalan prostor za igru i omogucava glumcu onaj prvi plan koji su mu namenili i pisac i reditelj. A jedna od konstanti u rediteljskom postupku Egona Savina, jeste precizan, temeljan rad s glumcima.
Stavljajuci, u ovom slucaju, glumce pred visoko zahtevan zadatak da, blagom, gotovo neosetnom stilizacijom nacine otklon od realistickog prosedea, reditelj je dobio visokostandardan glumacki odaziv u kompletnom ansamblu predstave. Ipak, nedvosmisleno prvi, cak i medu jednakima, jeste Nenad Jezdic (Dule) ciji završni monolog – indikovan kao visokorizican melodramski trenutak koji preti da se surva u banalnu patetiku, a izgovoren u ludo smelom maniru "smrtonosne (glumacke) motoristike» - apsolutno pripada antologijskim histrionskim trenucima našeg teatra. Odmah do Jezdica, jeste velemajstor epizoda, dragoceni biser ove predstave, Mladen Andrejevic kao Svetislav, a tu je i sjajna, koloritna epizoda (jednog potpuno novog i drugacijeg) Miše Janketica, u ulozi Cika Dragog.
Ako je u igri Isidore Minic (Marela, gracija) i bilo povremenih stilskih nepreciznosti, one postaju nebitne pred tacnom i iskrenom emocijom kojom je glumica bojila ovaj lik, a ova konstatacija se u potpunosti odnosi i na igru Dubravke Mijatovic (Silvana Havajka). Potpunu i cistu stilizaciju videli smo u minijaturama koje su dosledno donele Tanja Pjevac (Marica, travica) i Ana Franic (Anica, zaovina).
Iste veceri, u selekciji «Krugovi», HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, izvelo je predstavu «"Jazz"» Filipa Šovagovica, u režiji Ivice Buljana. Porodicna drama i drama identiteta, u smelom i zahtevnom rediteljskom konceptu koji, preuzimanjem muzicke/ koncertne dramaturgije, predstavlja otklon od niskomimetskog principa, u samoj realizaciji ima dosta proizvoljnosti i aljkavosti, a upravo Buljanov koncept zahteva mizancensku i glumacku strogost i preciznost. No bez obzira na te mane, ukupnom energijom i ekspresivnim, povremeno potresnim scenskim slikama, ova predstava ipak ostavlja snažan i upecatljiv konacan utisak.
|
|
ZASEDALA KARLOVACKA SKUPŠTINA
Opština i SPC u raskoraku zbog Dvorske bašte
Odbornik Skupštine opštine Sremski Karlovci Žarko Markovic u svoje i u ime Franje Ekera povukao je sa dnevnog reda jucerašnje skupštinske sednice predlog za pokretanje opoziva predsednika Opštine Mileka Filipovica, a Opština je po svemu sudeci ušla u raskorak sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) zbog Dvorske bašte.
Skupština je, podseticemo, ovlastila Filipovica i da pokrene postupak prenošenja prava korišcenja nad Dvorskom baštom i objektima na Stražilovu na Opštinu, ali je presednik posle upozorenja koje je stiglo iz SPC odustao od Dvorske bašte.
U iscrpnom obrazloženju razloga za stavljanje ove tacke na dnevni red, Filipovic je upoznao odbornike sa aktivnostima koje je do sada preduzeo kada su objekti na Stražilovu i Dvorska bašta u pitanju, ali i sa problemom koji je iskrsao.
Naime, na adresu predsednika Skupštine opštine stiglo je upozorenje na nezakonitost, koje je potpisao pravobranilac Eparhije sremske Stevan Zivlak u kom se istice kako Opština hoce u vlasništvo da uzme Dvorsku baštu i da ce to naici na otpor SPC i vernika, pogotovo jer je bašta 1941. godine oduseta ustaškim terorom NDH.
- Ovo je pismeni trag koji ulazi u arhivu SPC i opštine - rekao je Filipovic. - Uvažavam sve, ali sebe najviše, posebno kada je u pitanju moj obraz. Ne želim u istoriji Sremskih Karlovaca da ostane trag da se bilo ko, a najmanje ja, koristio ustaškim metodama da nekom nešto oduzme. U životu nikom ništa nisam oteo, a najmanje SPC. Iz tih razloga odustajem od bilo kakvih koraka za vracanje Dvorske bašte lokalnoj samoupravi kako bih dokazao da, uprkos napora, pisanja i objašnjavanja, nije ambicija opštine da otme nešto od SPC, vec upravo suprotno. Ne želim ovom prilikom, niti bilo kada da stvaram sukob sa SPC, hocu da verujem da je ovo nesporazum, ali mislim da nema opravdanja za onogoa ko je potpisao upozorenje.
Na predlog predsednika Opštine Milenka Filipovica, u dnevni red jucerašnjeg zasedanja po hitnom postupku uvršten je predlog odluke o odredivanju zemljišta za proširenje Ceratskog groblja, koju su odbornici jednoglasno prihvatili, jer je sahranjivanje na ovom groblju moguce samo uz izmeštanje postojecih grobova. Donet je i zakljucak kojim je predsednik Filipovic ovlašcen da potpiše ugovor sa Zemljoradnickom zadrugom oko prenosa prava korišcenja nad parcelom na koju ce groblje biti prošireno.
Skupština je usvojila i odluku o završnom racunu opštinskog budžeta za 2004. godinu i verifikovala na samom pocetku mandat odobrniku Goranu Mijajlovicu s izborne liste G 17 plus - Miroljub Labus.
U radu jucerašnje sednice nisu ucestvovali odbornici Srpske radikalne stranke. Odbornicka grupa SRS izdala je uoci sednice saopštenje u kom navodi da ne želi da ucestvuje u njenom radu, a kao razlog navela to što je predsednik Skupštine mimo svih prethodnih dogovora skinuo s dnevnog reda tacke koje se odnose na razrešenje dosadašnjeg predsednika i clanova Upravnog odbora opštinske Turisticke organizacije i imenovanje novih.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 31. 05. 2005.
|
|
SKUPŠTINA APV PROTIV ODLUKE SRBIJE
Skupština Vojvodine usvojila je sinoc zakljucak kojim se usprotivila odluci republickog parlamenta o davanju jedinstvene koncesije za izgradnju autoputa E-75 od Horgoša do Požege.
Kako je navedeno u zakljucku, "odlukom Skupštine Srbije za davanje jedinstvene koncesije stanovnici Vojvodine bili bi višestruko ošteceni", jer se ona "daje na pretežno izgradeni deo auto-puta".
Predsednik vojvodanskog parlamenta Bojan Kostreš protestovao je zbog nedolaska ministra za kapitalne investicije Srbije Velimira Ilica na današnju sednicu Skupštine Vojvodine, na koju je bio pozvan.
Kostreš je naveo da je “nedolaskom na sednicu Ilic pokazao elementarno nepoštovanje vojvodanskih institucija i Vojvodine. Na predlog poslanika SRS-a i SPS-a, za petog potpredsednika Skupštine Vojvodine izabrana je Branislava Belic (SPS). (Beta)
TADIC ODBIO DA POTPIŠE ZAKON O VLADI
Predsednik Republike Boris Tadic je sinoc je odbio da potpiše Zakon o vladi, koji mu je dostavila Skupština Srbije.
Shodno svojim ustavnim ovlašcenjima, Tadic je ovaj zakon vratio republickom parlamentu uz obrazloženje da on nije u skladu sa Ustavom.
"Takode, predsednik Srbije smatra da bi Vlada ovim zakonom preširoko zašla u ovlašcenja Autonomne Pokrajine Vojvodine, gradova, opština i javnih preuzeca", navedeno je iz Predsedništva Srbije. (FoNet)
BEZ NEGATIVNIH POSLEDICA ZA SCG
Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodic ocenio je da francusko 'ne' evropskom ustavu nece negativno uticati na pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.
"Mi 5. oktobra zapocinjemo pregovore o stabilizaciji i asocijaciji i nema opuštanja. Ovo što se desilo u Francuskoj nije ništa strašno", rekao je Parivodic. (FoNet)
|
|