JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

REPUBLIČKA SKUPŠTINA UPRKOS PROTIVLJENJU IZ POKRAJINE I ZDRAVOJ PAMETI USVOJILA JEDINSTVENU KONCESIJU ZA DEONICU HORGOŠ - POŽEGA

Vojvodina drumom, a Srbija autoputem

Uprkos protivljenju Vojvodine, Skupština Srbije je usvojila preksinoć Vladin predlog za davanje jedinstvene koncesije za izgradnju autoputa od Horgoša do Požege. Time su iščezle sve nade vojvođanskih firmi, koje su očekivale da bi se mogla odvojiti izgradnja poluautoputa od Horgoša do Novog Sada, u šta bi zajednički s drugim firmama i bankama mogli da uđu. Pogotovo sada kada su dobili spor protiv Republičke direkcije za puteve, koja mora da vrati zaostala potraživanja za izgradnju poluautiputa Feketić-Subotica.
Primedbe kako se vojvođanskim parama ubranim kao putarina neće graditi lokalni putevi, kao što sada nosi oznaku pravac od Beograda do Požege, ostale su raspršene u vetru, a budući koncesionar će moći da koristi i putarinu na već izgrađenim deonicama autoputa koje su pod naplatom (Horgoš - Novi Sad i Novi Sad - Beograd), iako će država Srbija vraćati kredit iz koga se upravo završava deonica Novi Sad - Beška.

Vujičić: Neodrživa odluka – Mi smo u Pokrajini učinili sve što smo mogli, međutim Skupština Srbije je ipak većinom glasova odlučila o davanju jedinstvene koncesije. Verujem da će ubuduće svako dobro razmisliti kome daje glas, jer je izglasana odluka koja je neodrživa, uprkos protivljenju naše pokrajine. Ne može da se daje koncesija na već izgrađeni deo autoputa, već samo na onaj deo koji se koncesionar obavezuje da izgradi. Vlada je po ko zna koji put ušla u nezakonito delovanje, tako da ne verujem da će iko pristati da preuzme koncesiju u takvim uslovima. Ali, do tada ima još mnogo da se uradi. Ukoliko bi se koncesija realizovala, smatram da bi morala da se raskine, što bi zemlju mnogo koštalo – rekao je Jovan Vujičić.

Kostreš: Antivojvođanski čin “Činjenica da je Skupština Srbija usvojila predlog Vlade Srbije a da se pri tome nije obazirala na zaključke i preporuke pokrajinskog parlamenta, samo govori o tome da su aktuelna vlast i aktuelna Vlada Srbije krajnje antivojvođanske. NJima je do Vojvodine i Vojvođana stalo samo pred izbore i kada iz Vojvodine treba uzeti novac da bi se finansirali projekti u Srbiji”, prokomentarisao je za „Dnevnik” predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. „Očekujem, međutim, da će poslanici Skupštine Vojvodine, koji su glasanjem već jednom upozorili na neodrživost predloga o davanju jedinstvene koncesije za izgradnju puta od Horgoša do Požege, ponovo zauzeti zajednički stav i uputiti jasan signal republičkoj administraciji da je ovakva odluka neprihvatljiva. Takođe očekujem i brzu, jasnu i efikasnu reakciju Izvršnog veća - naglasio je Kostreš.

AKO USTAV OMOGUĆI PRODAJU ZEMLJE STRANCIMA

Odoše njive za tepsiju ribe?

– Ukoliko se strancima omoguće da naše poljoprivredno zemljište kupuju bez ikakvih ograničenja, preduslova i reciprociteta, lako nam se mogu ponoviti gorka iskustva Rumunije ili Mađarske gde su stranci veoma jeftino – za tepsiju ribe – pokupovali velike zemljišne komplekse – kaže za “Dnevnik” predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Đorđe Bugarin, komentarišući najavu potpredsednika srpske Vlade Miroljuba Labusa da će u novi ustav Srbije biti uključena i odredba da državna svojina nad zemljištem može da se proda stranim investitorima ukoliko je to nužno za obavljanje njihove privredne delatnosti.
Bugarin kaže da hektar obradivog zemljišta u Austriji košta do 50.000 evra, u Holandiji i znatno više od toga, to jest i do 100.000 evra, a da se njiva retko gde u Evropskoj uniji može kupiti za manje od 20.000 evra hektar. Kada se zna da kod nas nema njive skuplje od 5.000 evra po hektaru, onda nije teško naslutiti šta nam se može desiti, kaže on.
– Sasvim je u redu da se strancima omogući kupovina gradskog građevinskog zemljišta, ali je s poljoprivrednim situacija sasvim drugačija –kaže Bugarin. – Osim toga, na Zapadu je veoma teško kupiti oranice jer se traži ispunjenje veoma mnogo preduslova, od školske spreme do obaveza da se živi na farmi... Imajući to u vidu, veoma bi dobro bilo da naša država odredi princip reciprociteta. Tamo gde mi možemo da kupujemo – da se to omogući i državljanima tih država. To neće potpuno rešiti problem, ali će svakako ograničiti rasprodaju. Nije problem samo s EU. Na primer, mi sada u Hrvatskoj ne možemo da kupujemo oranice, a ako najavljeni predlog prođe, oni bi kod nas mogli...

Stranci već gazduju I kada bi stranci pokupovali sve kombinate u Vojvodini, u ruke im ne bi moglo pasti više od 240.000 hektara oranica, od 1,6 miliona koliko ih ima. Međutim, i ovih 240.000 hektara je samo teorija, jer dosadašnji tok privatizacije pokazuje da su kupci kombinata u ogromnoj većini slučajeva domaći biznismeni, dok su strane gazde stigle u samo četiri kompanije i oni za sada oru svega 15.500 hektara. Ni za ovih 15.500 hektara nije sigurno da su sve društveno vlasništvo, to jest da su prodati, jer imovinsko-pravno razgraničenje i deoba još nisu potpuno završeni pa se među njima možda nalaze i državne oranice koje nisu na prodaju. Prema podacima do kojih je došao “Dnevnik”, do sada su strani vlasnici kupili četiri domaće kompanije koje su u svom sastavu imale oranice. Prvo je hrvatski “Agrokor”, kupivši beogradski “Frikom”, u miraz dobio i 1.469 hektara koje se većinom nalaze u Pančevačkom ritu, to jest s ove strane Dunava. Zatim je “Slogu” iz Perleza, zajedno s 4.888 hektara, preuzela mađarska kompanija iz Debrecina”Haju-avis”, a PP “Sokolac” iz Novog Bečeja s 3.229 hektara oranica kupilo je DOO “Multinova” s većinskim mađarskim kapitalom. Takođe, investicioni fond “Midlend”, koji je kupi vrbaski “Karneks”, uz njega koristi i oko 7.000 hektara zemljišta. Bilo je još nekoliko slučajeva u kojima se sumnjalo da iza nekog domaćeg kupca stoji gazda iz inostranstva, ali potvrda za to do sada nema.

LIKOVNI ŽIVOT

Otrežnjujuće parodije

Nakon velike retrospektive održane pre nešto više od godinu dana u Beogradu, koja je tada proglašena događajem sezone, Dušan Otašević (1940), beogradski slikar i akademik, jedan od naših najznačajnijih i najneobičnijih umetnika, predstavlja se novosadskoj publici u Galeriji Ogranka Srpske akademije nauka i umetnostiu Novom Sadu. Na izložbi pod naslovom "Atelje sa pet zvezdica" nalazimo dela čiji je nastanak u rasponu od sredine šezdesetih godina prošlog veka do 2004. No, pošto se stilski ovaj "veliki stolar našeg slikarstva" i mislilac "firmopisačkog stila" kroz sve ovo vreme nije menjao, izložba deluje izuzetno koherentno, a neki radovi sa početka karijere, naročito oni antiratnog angažmana, veoma su aktuelni i danas ("Stražara"1969, "Srce mi se cepa kad čujem zvuk vojničke trube" iz 1967).
Da podsetimo, Otašević je još kao tridesetogodišnjak predstavaljao tadašnju veliku Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu (1972). NJegova umetnost obično se svrstava u pop-art, no to je pop-art sa nekim specifičnostima našeg tla. Za razliku od zapadnjačkih pop-artista koji su od tamošnjih društvenih i statusnih fetiša, vezanih za visokorazvijeni kapitalizam i reklamne kampanje, stvarali ikone ili tapete, Otašević je išao obrnutim putem i od običnih predmeta svakodnevne upotrebe stvarao je fetiše (od drvceta šibice, pene za brijanje, slavine, alata...) i to na sebi svojstven parodijski način. Te "fetiše" je izrađivao od drveta, farbao ih veselim bojama, kao igračke ili školska učila, i na taj način izvrgavao podsmehu i kritici.
Ovaj Otaševićev "umetnički cirkus" u Novom Sadu je predstavljen dvema tematskim celinama; već pomenutim antimilitarističkim delima, i radovima na temu kuhinje, one umetničke. Tako uz mnoge citate iz istorije umetnosti ("Beogradska večera", "Upotreba zeca", "Slikar Maljevič", "Kolači") u drugoj grupi se nalazi i slika "U ateljeu sa pet zvezdica" iz 2004. gde autor ogoljuje umetnički čin bukvalnim ljuštenjem kore sa Sezanove jabuke, platna sa blind-rama i kože sa ležećeg ženskog akta. Doista frapantno i radikalno svođenje istorijskog računa s prethodnicima, no kao i uvek duhovito i otrežnjujuće kako to samo Otašević ume.

NAGRADE NA 11. MEĐUNARODNOM TRIJENALU POZORIŠTE U FOTOGRAFSKOJ UMETNOSTI

Najviše priznanje Aleksandru Miškovu

Krvava pljačka pošte u Beočinu

U obračunu s policijom jedan razbojnik ranjen, a dvojica odmah uhapšena

Trojica maskiranih naoružanih razbojnika oteli su oko 300. 000 dinara iz pošte u centru Beočina juče oko 12 sati a jedan od njih, koji je možda i ranjen ili povređen, pobegao je policijskim automobilom, saznali smo nezvanično. Trojica izgrednika ušla su u poštu , a dok su tražili novac ušla je tročlana policijska patrola prilikom rutinskog obilaska pa je odmah potom ispred ekspoziture došlo do pucnjave. Srećom, u pošti u centru Beočina na Trgu cara Lazara niko od sedam zaposlenih i četiri klijenta koji su se zatekli u momentu pljačke u stambeno poslovnom objektu "Platan" ovom prilikom nije povređen. Osumnjičenima, koji su ubrzo posle pljačke uhapšeni, Zoranu Ristiću (1965) iz Bajmoka i Miroljubu Kociću (1973) iz Osijeka s prebivalištem u Somboru, pripisuje se da su prilikom bega pucali i tako ugrozili siugurnost osnovcima iz obližnje škole "Jovan Grčić Milenko". U dvorištu škole pronađeno je oko 30 čaura, što je posebno uznemirilo meštane pa je otkzana poslepodnevna nastava. Pretpostavlja se da su razbojnici došli u akciju crvenim "golfom dvojka" registarskih ozhanka NS 915 - 10. Policajac koji je bio u policijskom automobilu "fijat punto" bio je prisiljen da ustupi vozilo za beg jer mu je uperen pištolj u glavu. U potrazi je učestvovala tročlana patrola i starešine policijske stanice koji su u muljevitom tlu, uz pomoć pasa tragača dovedenih iz Novog Sada u ritu lišili slobode osumnjičene.
Kako je pljačka uznemirila žitelje Beočina odmah posle razboništva prostrujala je vest da su sva trojica osumnjičenih za ovo delo iz Belog Manastira a za jedenog su nam juče javili u redakciju da je okfalifikovan kao "plaćeni ubica". Vozilo kojim je pobegao treći pljačkaš pronađeno je napušteno s tragovima krvi pa se stoga pretpostavlja da je pljačkaš povređen.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE APV BOJAN KOSTREŠ PRIMIO DELEGACIJU VANU

Vojvodini autonomija, Akademiji status

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš primio je juče delegaciju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koju je predvodio predsednik VANU akademik Julijan Tamaš. U razgovoru je bilo reči o ukupnoj društvenoj poziciji i ulozi VANU, načinu njenog rada i potrebi dugoročnog, stabilnog finansiranja.
-Pokrajinska administracija, odnosno Skupština APV i ja kao njen predsednik, učinićemo sve kako bismo unapredili i pomogli rad i dalji razvoj VANU i spremni smo da, u svakom momentu, razgovaramo o svim konkretnim pitanjima i problemima vezanim za unapređivanje položaja Vojvođanske akademije- rekao je Bojan Kostreš. Akademik Tamaš izneo je najvažnije probleme s kojima je suočena VANU, pre svega, nedostatak pouzdanog sistema finansiranja, jer je kratkoročno finansiranje, zasnovano isključivo na uspehu pojedninih projekata na konkursima pokrajinskih organa, nedovoljno za rad institucije ovakog tipa. Vojvođanska akademija uspostavila je značajne međunarodne veze i odnose sa stranim akademijama, u gotovo svim susednim zemljama i pokrenula nekoliko zajedničkih višegodišnjih projekta koji će zbog neodgovarajućeg sistema finansiranja biti dovedeni u pitanje. VANU, takođe, nema adekvatan radni niti protokolarni prostor, a nedostatak novca onemogućava njeno proširivanje i prijem novih članova.
Predsednik Skupštine APV obećao je da će razgovarati s predsednicima poslaničkih klubova u Pokrajinskoj skupštini, poslanicima kao i sa predsednikom Izvršnog veća i nadležnim pokrajinskim sekretarima o konkretnoj pomoći, a pre svega o promeni načina finansiranja rada VANU i ponovnom uvršćivanju ove institucije, jedne od najznačajnijih u Pokrajini, u korisnike budžeta APV već za narednu, 2006. godinu. Uslov za rešavanje statusnih problema i definisanje zakonskog položaja i uloge VANU, jeste donošenje novog ustava Srbije, definitivno prihvatanje autonomije APV i utvrđivanje njenih zakonodavnih, izvršnih i sudskih ovlašćenja, rekao je Bojan Kostreš.

ATENTAT NA ZORANA
Tribina na temu "Atentat na Zorana" održava se u četvrtak 26. maja na Gradilištu. Učestvuju novinar nedeljnika "Vreme" i autor knjige "Atentat na Zorana" Miloš Vasić, predsednica YUCOM-a Biljana Kovačević Vučo i profesor beogradskog Filozofskog fakulteta Žarko Korać.
Tribinu organizuje Studentska asocijacija novosadskog Univerziteta, a početak je u 17 sati.