JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

ISTORICAR I DIREKTOR MUZEJA VOJVODINE DR RANKO KONCAR O PARTIZANIMA I CETNICIMA

Legalizovana istorijska farsa

Istoricar dr Ranko Koncar ocenio je da je šest decenija nakon pobede nad fašizmom u Evropi u Srbiji danas odnos prema antifašistickoj tradiciji „radikalno izmenjen i uveliko relativizovan“. U intervjuu za „Dnevnik“ Koncar je ukazao na to da je naše društvo tokom poslednjih godina suoceno s „pokušajima da se toj tradiciji da samo nacionalni smisao i kontekst kroz pokušaje revalorizacije jugoslovenske prošlosti 20. veka“ u kojima, kako je naveo, ucestvuju i „neki istoricari, ali i još više amateri i brojni ’ljubitelji’ istorije“.
– Izvesno je da je relativizaciji antifašisticke tradicije u nas doprinela i evolucija prema ukupnoj jugoslovenskoj tradiciji i njena naglašena stigmatizacija, politicka i istorijska, posle raspada SFRJ. A upravo je jugoslovenski identitet antifašistickog otpora od 1941–1945. godine relevantan za njegovo istorijsko razumevanje i prihvatanje kao tradicije univerzalnije vrednosti i karaktera. Naime, za sve jugoslovenske narode taj otpor je imao prevashodno egzistencijalni karakter – naveo je Koncar.
Kako u tom kontekstu vidite zakonsko izmirenje partizana i cetnika?
– Ne mislim da ih je zakon izmirio – samo ih je izjednacio. Za izmirenje bi bila potrebna istorijska revalorizacija, koje objektivno nikad nece biti. Mnogo je istorijskih kontrasta medu njima da bi se mogli jedinstveno izraziti kao antifašisticki. Cetnicki pokret je anticipiran kao moguci oblik otpora okupatoru, jer su Britanci, koji su ga u pocetku podržavali, verovali da ce se otpor u Jugoslaviji javiti samo kao izraz nacionalnih pobuda. Kako se istorijski to nije potvrdilo, jer se oslobodenje i obnova jugoslovenske države, koje je antifašisticka koalicija u celini podržavala, mogla ostvariti samo na jugoslovenskoj platformi – cetnicki pokret se našao u nezavidnom položaju. Ostao je veran svojoj taktici da nije vreme za borbu protiv okupatora, nacionalnom izvoru svoje egzistencije i izgradnji Srbije kao homogene i etnicki ciste države u potencijalnoj srpsko-hrvatsko-slovenackoj federaciji u kojoj bi Srbija imala hegemoni status. Sa zlocinima koje su pocinili prema politickim protivnicima i pripadnicima nekih jugoslovenskih naroda, kao i saradnjom s okupacionim režimima, jasno je zašto su bili tako daleko od stvarnog antifašistickog otpora i antifašizma u njegovom izvornom smislu. Otuda mi se cini da se farsa iz prošlosti ponovila u sadašnjosti, i da joj je zakon samo dao legitimnost.
Zbog cega su u Vojvodini fašistoidne pojave izraženije nego u ostalim delovima zemlje, što se moglo videti tokom poslednje dve godine u nizu medunacionalnih incidenata, antisemitistickih grafita...?
– Izrazita multieticnost Vojvodine, ali i njena civilizovanost, naglašenije reaguje na svaki nacionalizam, a posebno na ekstreme. Izvesno je da su te pojave posledica svih politickih dogadaja i kriza u kojima smo se našli poslednjih 15 godina. Takve pojave se, u tom kontekstu, mogu smatrati objektivnim u višenacionalnim sredinama, ali istorijska empirija upozorava na to da su one uvek inspirisane i karakterom nacionalne politike, kao i odnosom aktuelne politike prema njima. Ne treba izgubiti iz vida cinjenicu da je Vojvodina bila središte posebne nacionalne, odnosno srpske homogenizacije, zbog svog autonomnog statusa i iskonstruisanog poistovecivanja tadašnjeg autonomizma od Miloševicevog režima sa separatizmom. Sve to pocinje takozvanom antibirokratskom revolucijom 1988. godine koja obezlicuje dotadašnji multietnicki karakter Vojvodine i tolerantnost u odnosima njenih naroda. U Srbiji je tada svaka univerzalnija i proevropska misao bila politicki diskreditovana i anatemisana. I nacionalisticke pojave i pokreti upravo su izraz te politicke i ideološke izoblicenosti.
Da li to znaci da narastanju fašizma doprinose sami politicki akteri?
– Bez politickih simpatija, pa i uporišta u aktuelnoj vlasti, s obzirom na njenu heterogenu višestranacku strukturu, teško je pretpostaviti da bi se ove pojave mogle izraziti u radikalnijim oblicima. Ne primecuje se u tom smislu adekvatnija reakcija vlasti, posebno ne njena preventivna uloga. Iako ne verujem da bi takve pojave mogle prerasti u neki ozbiljniji pokret, s obzirom na to da evropske ideje i zahtevi vec participiraju i u našoj unutrašnjoj politici, smatram da je nužno zakonsko onemogucavanje propagiranja fašistickih ideja. U našim prilikama ne vidim bolju alternativu.

PREDSEDNIK PIV-a BOJAN PAJTIC NA SLAVI ŽUPE SVETOG TROJSTVA U SELENCI

Suživot naš jedini put

Predsednik Izvršnog veca Vojvodine mr Bojan Pajtic prisustvovao je juce proslavi crkvene slave župe Svetog trojstva u Selenci. Misu je sa selenackim župnikom Marijanom Dejom služio nadbiskup beogradski Stanislav Hocevar, koji je pozdravio župsku zajednicu i goste iz pokrajinske i lokalne izvršne vlasti i pozvao na pokajanje kao zalog novom životu. Svecanoj misi prisustvovali su i ambasador Republike Slovacke Miroslav Lajcok, predstavnici Nacionalnog saveta Slovaka, kao i predstavnici i vernici svih konfesija iz opština Bac, Backa Palanka i Odžaci.
Na poziv katolickog poglavara predsednik Pajtic se obratio prisutnima na centralnoj svecanosti, rekavši da bez Slovaka, Madara i ostalih pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica ne bi bilo ni Vojvodine.
– Opština Bac je medu prvima reagovala za poziv na pomoc ugroženim podrucjima u Banatu i time je pokazala veliku ljubav i solidarnost. I moje prisustvo ovde odraz je politike Izvršnog veca da je suživot jedino moguc put. Poštovanje razlicitosti i tolerancija su naši imperativi, te stoga imamo obavezu da vodimo racuna i poklanjamo pažnju svim verskim zajednicama, a oni koji nisu spremni da prihvate razlicitosti drugih, sami predstavljaju manjinu – rekao je Pajtic i cestitao seosku slavu i praznik župe Svetog trojstva.
Centralnoj svecanosti u Selenci prethodio je susret s predsednikom Opštine Bac Tomislavom Bogunovicem. Predstavnici Izvršnog veca su posetili neke od najznacajnijih privrednika te opštine, gde su upoznati s privatizacijom, koja u nekoliko znacajnih firmi još nije završena. Rec je o Društvenom preduzecu "Labudnjaca" u Vajskoj, ciji je direktor Milan Stajcic istakao da bi taj poljoprivredni kombinat nakon transformacije i sticanja kvaliteta mogao biti lider opštine Bac i dobar primer ostalim poljoprivrednim preduzecima. Preduzece za proizvodnju konfekcije "Slavija" iz Baca je, kako je rekao direktor Novica Abadžic, takode pred privatizacijom, i dodao da bi se privredni napredak ubrzao kada bi opština bila gasifikovana jer bi se pojeftinila proizvodnja. Opština Bac je jedna od onih u Vojvodini gde je gasifikacija zapostavljena i nije nikada sprovedena, a po Bogunovicevim recima, postoji obecanje slovackih partnera da ce pomoci u tom segmentu. Predsednik Pajtic je izrazio spremnost da razgovara s direktorom "NIS–Naftagasa" u vezi s gasifikacijom u Bacu, i dodao da je do sada u ovu opštinu uloženo 22 miliona dinara iz Fonda za razvoj, a da je nedavno uplaceno i milion dinara za završetak nove opštinska zgrade. On je napomenuo da Bac zaslužuje da mu se u narednom periodu posveti više pažnje i investira u programe privrednika, te da se pomogne metlarima, koji 97 odsto svojih proizvoda izvoze.

43. SUSRET POZORIŠNIH AMATERA VOJVODINE

Laureat dramski ansambl iz Crvenke

STARA PAZOVA: Koliko daske što zivot znace jesu i u nozdrvama onih koji se ovim poslom bave amaterski ,pokazali su protekle sedmice na 43. festivalu pozorišnih amatera Vojvodine u Staroj Pazovi , dramski ansambli iz Vrdnika, Crvenke, Indije, Kule,Sivca, Sente (dve predstave) i Jaše Tomica. Najuspešnije je na zonskim smotrama odabrao selektor Susreta ,Tibor Vajda, reditelj iz Novog Sada, a . kvalitet predstava i pojedinacna ostvarenja ocenjivao je žiri u sastavu Luka Hajdukovic, teatrolog iz Novog Sada, Milan Pjevac, glumac amater iz Nove Pazove i Goran Ruškuc, reditelj iz Beograda.
Najbolja predstava na Susretu je „Divlje meso” Gorana Stefanovskog, koju je u režiji Sava Radovica, glumca iz Beograda ,izvelo Amatersko pozorište iz Crvenke. Crvencani su i na prošlogodišnjem Susretu bili najuspešniji, a Savo Radovic je i tada kao i na ovom susretu proglašen za najuspešnijeg reditelja amatera. Ova predstava je nagradena za scenski govor, Mirko Bošnjakovic je nagraden za ulogu Stefana, a Igor Ivanovski je pohvaljen za tumacenje lika Andreje.
Pozorišna radionica Kulturnog centra iz Indije, koja okuplja talentovane srednjoškolce uspešno je odigrala pred pazovackom publikom šekspirovu komediju „San letnje noci”, u scenskoj adaptaciji i režiji Jovana Grujica, studenta iz Beograda, a pripala joj je i nagrada za najuspešniju scenografiju i scenski pokret. Marija Mali je nagradena za najuspešniju epizodnu ulogu,a Milovan Colic je pohvaljen za ulogu Puka. Indijski amateri su na ovaj Susret došli vec ovencani priznanjima - na nedavno održanom Festivalu malih i eksperimentalnih scena u Senti- dobili su 12 nagrada, medu kojima za predstavu u celini i režiju.

Izostale predstave nacionalnih manjina Od kada je 1960. godine održan prvi Susret u Kikindi na ovoj najznacajnijoj smotri amaterskih pozorišta Vojvodine prikazano je ukupno 404 predstave od kojih 244 na srpskom, 62 na madarskom, 46 na slovackom, 30 na rusinskom i 20 na rumunskom jeziku. Ovaj, 43. Susret je prvi i jedini gde nije izvedena ni jedna predstava na nekom od jezika nacionalnih manjina, kojima se govori u Vojvodini.

PITI ILI BITI
Akcija "Piti ili biti!" ciji je cilj povecanje bezbednosti u saobracaju sa naglaskom na vožnju bez alkohola trajace od 20. juna do kraja avgusta. Kampanja se sprovodi zajednickom akcijom Egzit festivala, nevladine organizacije za bezbednost saobracaja i medije TSM, lekara sa Instituta Sremska Kamenica i kompanije Karlzberg, cije Tuborg pivo je zvanicno pivo festivala na Petrovaradinskoj tvrdavi. Akcija ce biti sprovedena na dva nacina: edukativno, kroz predavanja i tribine, kao i medijski, kroz spotove i seriju televizijskih emisija pod sloganom "Nemoj piti i voziti! Života ti!" i "Živeli?" koji ce se naci na bilbordima i plakatima u svim vecim gradovima Srbije, rekao je direktor kampanje Miloš Jovanovic. (Beta)

STATUS PETROVARADINA NA NAREDNOJ SKUŠTINI?
Rešavanje problema statusa Opštine Petrovaradin moglo bi da se nade na narednoj sednici Skupštine grada, saznaje Radio 021. Predsednik Skupštine, Zoran Vucevic, kaže za 021 da se na tome radi. "U ovom trenutku, ipak, ne mogu reci da li ce se to naci na dnevnom redu", kaže Vucevic i dodaje da postoje dva nacina rešenja problema. Prema njegovim recima, prvo rešenje je da se menja Statut i problem reši u celini formiranjem još neke opštine, dok je drugo rešenje usvajanje odluke kojom ce Skupština privremeno rešiti položaj i uslove rada Opštine Petrovaradin. Predsednik Skupštine grada kaže da je bliži drugom rešenju. Statut grada predvidja da se Novi Sad sastoji iz dve gradske opštine, Petrovaradin i Novi Sad. Posle lokalnih izbora, zbog neuskladjenosti Statuta i Zakona o lokalnoj samoupravi, nisu formirane opštine. U prethodnih nekoliko nedelja gradani sremske strane su više puta tražili da se konacno formira opština u tom delu grada. Predsednik Skupštine je za Radio 021 izjavio i da planira skoro zasedanje parlamenta, ali da još nije odredio datum, jer ceka na pripremanje odluka koje ce se naci na dnevnom redu. (021)

TRAŽE OSTAVKE ODGOVORNIH
Meštani sela Jaša Tomic uputili su otvoreno pismo nadležnim državnim organima u kojem su ih podsetili da je prošlo mesec dana od pocetka poplava, a da još niko nije odgovarao zato što je Jaša Tomic "zbrisan sa karte". U otvorenom pismu, oni su zatražili ostavku direktora preduzeca "Vode Vojvodine" Branislava Radanovica, podsecajuci da je u Rumuniji, zbog katastrofalnih poplava, smenjen direktor tamošnje vodoprivrede. "Mi ne tvrdimo da je celo selo moglo biti odbranjeno, ali smo tražili Radanovicevu ostavku, jer nam je garantovao da ce odbraniti selo i 'da kap vode nece uci u selo', da bi naše selo samo nekoliko sati kasnije bilo zbrisano sa karte. Da nam je na vreme receno šta nas ceka, izvukli bismo barem stoku i stvari iz kuca", navodi se u pismu. (Beta)