JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA U BANATU POD KONTROLOM

Flaširana voda kao preventiva

U podrucju ugroženom poplavama do sada je zabeleženo 47 slucajeva crevnih zaraznih bolesti, i epidemiološka situacija je pod kontrolom. Ali, kako kaže nacelnica Sektora za epidemiologiju u Institutu za zaštitu zdravlja u Novom Sadu prof. dr Zorica Šeguljev, iako je epidemiološka situacija pod kontrolom, neizvesna je dok se ne izvrši asanacija terena i uspostave redovni uslovi za stanovanje, održavanje higijene, ishranu i vodosnabdevanje.
Epidemiološki nadzor nad zaraznim bolestima u podrucju ugroženog poplavama sprovode zavodi za zaštitu zdravlja Zrenjanin i Pancevo, a njihov rad koordinira Institut za zaštitu zdravlja u Novom Sadu. Po izveštajima koji stižu iz južnog Banata, nema novih pojava zaraznih bolesti. Snabdevanje vodom za pice je zadovoljavajuce, a i dalje je pojacan nadzor nad hlorisanjem vode. Epodemiološka služna Zavoda za zaštitu zdravlja Pancevo redovno obilazi ovo podrucje i u stalnoj je vezi s domovima zdravlja i sanitarnom inspekcijom.
Podrucje srednjeg Banata redovno obilazi epidemiološka služba Zavoda za zaštitu zdravlja Zrenjanin. Stanovnici Jaše Tomica i Boke pijacom vodom snabdevaju se iz cisterni ili uzimaju flaširanu vodu. U stabilnim cisternama voda se redovno kontroliše i hroliše. Po izveštajima koji stižu s terena, nedostaju cisterne za pražnjenje septickih jama. U naselju Neuzina u opštini Secanj prekjuce je prijavljeno pet slucajeva enterokolitisa i cetiri u naselju Meda u opštini Žitište. Iskljucena je mogucnost da je infekcija preneta hranom ili vodom za pice, jer su oboleli koristili flaširanu vodu i jeli termicki obradenu hranu.
Zdravstveni radnici domova zdravlja na ugroženom terenu imaju pune ruke posla. Svaki dan su na terenu i nadziru zdravstveno stanje stanovništva.
- Vec mesec dana svakodnevno odlazimo na teren i nadziremo zdravstveno stanje stanovnika cele opštine - kaže direktorka Doma zdravlja u Secnju farmaceutkinja Zorica Marinic.- Svaki slucaj povracanja, proliva, ujeda životinje ili uboda prijavljujemo nadležnoj službi, a svakodnevno im šaljemo i izveštaje o radu. Koristimo svaku priliku da stanovnike uputimo kako da se pridržavaju higijenskih pravila, a Zavod za zaštitu zdravlja i koordinaciono telo štampali su letke i brošure koje se nalaze na svakom koraku, a u kojima se stanovništvo obaveštava i edukuje o neophodnim meram koje valja preduzeti da se ocuva zdravlje. Dajemo i sugestije nadležnima kako bi se stanje na terenu popravilo, pa smo tako nadležne obavestili da kolektivni centar u Secnju nema još uvek toplu vodu.

GRAD TUKAO PO ČENEJU

Stradalo žito i soja

Nevreme koje je prekjuce pogodilo Vojvodinu, nažalost, nije prošlo bez grada koji je pogodio deo atara u Ceneju, nanevši znacajnije štete usevima.
- U jednom delu atara štete su sigurno velike. Biljke su jako oštecene, mislimo da je na nekim njivama uništeno i 40 odsto useva. Soja je oštecena, pšenica izlomljena ali, s obzirom na to da je sada hladno, ta oštecenja se na prvi pogled u potpunosti ne vide. Kada ugreje, videce se koliko su biljke u lošem stanju - kaže za naš list poljoprivrednik iz Ceneja Svetozar Mugarški. Padavine su u cenejskom ataru bile toliko jake da su za svega petnaestak minuta na njivama napravljena prava jezera - dodaje on izražavajuci nadu da ce strucne komisije što pre izadi na teren i utvrditi štetu.
U Republickom hidrometerološkom zavodu isticu da je odbrana od grada prekjuce dobro obavljena. Po recima zamenika direktora za protivgradnu odbranu Đorda Karduma. U Vojvodini su prekjuce, u popodnevnim i vecernjim casovima, u tri navrata dejstvovala sva tri sistema odbrane od grada.
- Dejstvovale su 74 protivgradne stanice, a ispaljene su 254 raketa. S terena smo dobili informacije da ima oštecenja na poljoprivrednim kulturama, najviše na podrucju Ceneja, Siriga i Backog Jarka. Ne znamo kolika je ta šteta, ali nece biti jednostavno to danas proceniti jer je palo dosta kiše i teško se može uci u njive - kaže Kardum.

SVESTRANI UČENICI GIMNAZIJE „LAZA KOSTIĆ“

Pozorišna družina najbolja u Srbiji

Pozorišna družina Gimnazije „Laza Kostic’’, u konkurenciji 15 predstava, osvojila je prvo mesto na nedavno održanom republickom takmicenju školskih pozorišta gimnazija u Kragujevcu. Novosadski školarci odigrali su predstavu „Svetislav i Mileva’’ u režiji Vukašina Lazovica, direktora ove škole.Povodom ovog znacajnog uspeha, juce je održana konferencija za novinare kojoj je, pored aktera pozorišnog komada, prisustvovao i clan Gradskog veca zadužen za obrazovanje Petar Vidikant, profesor u ovoj gimnaziji.
Mladi glumci koji su prisustvovali konferenciji Bojana Grabovac, Dušan Mamula, Bojan Kolopic i Milan Predojevic kažu da su zadovoljni uspehom predstave, jer su je izveli bez greške, a posebno su srecni što su za tri godine bavljenja amaterskom glumom prvi put ucestvovali na takmicenju i pobedili. Bojan i Milan su nagradeni za najbolju mušku ulogu i to je prvi put da je žiri ravnopravno dodelio nagradu dvojici aktera, što dovoljno govori o njihovoj dobroj glumi.
- Ucenici i reditelji su pokazali veliko zalaganje i napor da naprave najbolju školsku predstavu u Srbiji. Gradska uprava ce nastojati da ubuduce materijalno podrži ovakve školske akcije, a treba naglasiti da su novosadske škole uspešne i u sportu, pa se nadam da ce biti još pobeda naših daka – rekao je Vidikant.
Režiser Lazovic je predstavu okarakterisao kao skicu mentalnog sklopa našeg podneblja, našu nasušnu potrebu da se više zaviruje u tude dvorište nego što se brine o svom. Nota humora protkanog setom osnovne su emocije ovog dramskog teksta.

Sutra u Novosadskom pozorištu Novosadani ce moci da uživaju u premijeri predstave „Svetislav i Mileva’’ pozorišne družine Gimnazije „Laza Kostic’’ sutra na sceni Novosadskog pozorišta. Predstava pocinje u 20 sati.

RIBOČUVARI ČUVAJU BOGATSTVO LABUDOVOG OKNA

Smuđ uspešno spasen u mrestu

Ribocuvari Šumske uprave „Bela Crkva” vec mesec i po dana ne znaju za san. U zabrani izlova plemenite ribe za vreme mresta pokušavaju maksimalno da sacuvaju bogatstvo Labudovog okna, deo Dunava 3, od Gajackog Dunavca do granice sa Rumunijom, odnosno od ušca Moravice do ušca Nere u Dunav. U ukupnoj dužini od 24 kilometara cuvaju obe obale, a Dunav je kod Rama najširi u celom svom toku.
- Odlicno smo obavili prvi deo zadatka. Smud je spašen u mrestu. Predstoji nam da spasemo šarana, a potom i soma. Do sada smo od ribokradica oduzeli 600 mreža i preko 120 bubnjeva. Teško je jer se sve dogada nocu. Smenjujemo se, ali malo nas je, svega šest. Pomažu i tehnicari i inženjeri iz Šumske uprave. Tako ce biti do juna - kaže referent za ribarstvo i lovstvo u Srecijalnom rezervatu prirode „Deliblatska pešcara” i šef organizacione jedinice Bela Crkva Šumskog gazdinstva „Banat” mr Jovan Bradvarovic i dodaje da se iz finansijskih razloga nemože zaposliti više cuvara.
- Izdajemo limitirani broj dozvola za privredni ribolov, ukupno 40, po pojedinacnoj ceni od 60.000 dinara. Poznajemo sve ribare. Ribokradica je sve manje, znatno smo suzbili ribokradu, ali za sada ju je nemoguce totalno iskoreniti. Veliki je prostor, veliko bogatstvo i veliki izazov. Ali u odnosu na prethodne godine smanjena je za više od 60 odsto. Apelujem na pravosude da sa istim entuzijazmom nastavi naš posao. Takode, apelujem i na inspekcijske službe da nam pomognu da zajedno sprecimo trgovinu ukradenom ribom na pijacama i po restoranima. To ce se direktno odraziti i na stanje na vodi - kaže Bradvarovic.
Tokom aprila i maja, u vreme mresta plemenite ribe, dozvoljen je privredni ribolov na pedeset metara od obale, takozvanim „plovljenjem”, ali samo na belu ribu. Medutim, ribari za vreme našeg boravka na vodi nisu bili raspoloženi da plove iako su uslovi bili idealni. Ribocuvari iz Bele Crkve su konstantno na terenu i odmah im u vodu vracaju plemenitu ribu koja „zaluta” u mreže. Dnevni troškovi plovenja nadaleko prevazilaze zaradu od ulova. Riboradica ipak ima. U našem prisustvu jedan je indirektno uhvacen u dvostrukom prekršaju. Okca na postavljenim mrežama, u zabrani izlova, bila su ispod propisanog promera. Te mreže su vrlo štetne jer ugrožavaju sitniju plemenitu ribu. Ali, vodeno prostranstvo je veliko, cuvari se lako primete. Kada smo se dovezli do njega, on je navodno sakupljao drva na obali. Cuvari kažu da ga „poznaju” od ranije, ali isticu da ribokradice sa mrežama nisu najveci problem.

Voda odnela 15 ceka - Visoka voda odnela nam je 15 ceka. Šteta je oko 70.000 dinara, ali osigurani smo pa ocekuju skoru naknadu štete. U narednim mesecima postavicemo nove ceke, za lovnu sezonu koja pocinje septembra. I ove godine ocekujemo veliki broj lovaca iz Italije - kaže Maksimovic.

IRIŠKA RAZGLEDNICA IŠTE STARI SJAJ

Fruškogorska prestonica tavori na margini

Irig je jedno od najvecih naselja na južnim padinama Fruško- gorja i sedište istoimene opštine. Leži na veoma važnoj saobracajnici koja polazi od Novog Sada i preko Iriškog venca spušta se do Rume i Šapca. Prema poslednjem popisu, ova varošica ima 4.751 stanovnika raznih nacionalnosti, a vecinu cine Srbi. Tu je i oko 500 nevoljnika pristiglih iz RS i BiH .
Posebnom lepotom izdvaja se manastir Hopovo. Poznat je po tome što je u njemu 1757. godine tu boravio Dositej Obradovic.
Danas ova fruškogorska prestonica preživljava sve teže i teže dane pocev od turizma, poljoprivrede, pa do društvenih preduzeca. Dve zemljoradnicke zadruge „Irig” i „Fruška gora” ,koje su hranile više od pola Iriga ,vec godinama ne mrdaju s mrtve tacke. Neki vinogradi su povadeni, mehanizacija dotrajala, radnici dobili otkaze, a ono što je dato u zakup od poslovnih objekata nema baš neke vajde. Sve je to na kašicicu, kako vele.
- Platiš radnike, sve troškove (struja, grejanje, telefon, kirija) platiš robu, porez i tu si na gubitku, a ne na pozitivnoj nuli. A da ne govorim o fiskalizaciji. Sve je teže. Neki zatvore lokal ili firmu, onda drugi otvore, i tako stalno u krug, ali sve je to bez uspeha - kaže privatnik Branko Đuranovic. - Nije samo privatnicima teško i poljoprivredni proizvodaci muku muce, mehanizacija im je dotrajala, a poljoprivreda je neisplativa.

Biseri prošlosti Po prirodnim lepotama i kulturnim znamenitostima, znacajnim za istoriju Srba, iriška opština je prava riznica Srema. Oslonjena na deo Nacionalnog parka „Fruška gora” i podrucje na kome postoji devet znacajnih pravoslavnih manastira, banjom u Vrdniku i plodnom zemljom na kojoj sve rodi. Sve ove pogodnosti nisu maksimalno iskorišcene, pa se tako namece opravdani strah da Irižani, pored ovog bogatstva, postanu siromasi.

OSNIVA SE TITOSLAVIJA
Na dan koji je bivša Jugoslavija slavila kao Dan mladosti, 25. maja, udruženje gradana Mirovna akcija humanista iz Rakovice kod Sarajeva, proglasice fiktivnu Republiku Titoslaviju.
Fiktivna republika nece imati organe vlasti, a njena himna je "Druže Tito, mi ti se kunemo", a pasoš ce se moci dobiti uz novcanu naknadu, koja ce za državljane BiH biti 20 maraka, a za ostale državljane bivše Jugoslavije 10 evra.
Jezdimir Miloševic, cuvar pecata Titoslavije, rekao je da se glavni grad te države nalazi u srcima svih njenih državljana. Titoslavija ima i svoju veb stranu www.titoslavija.com.

FESTIVAL OPTIMIZMA
U subotu i nedelju na Petrovaradinskoj tvrdavi održava se "Festival optimizma", dvodnevna manifestacija namenjena deci i njihovim roditeljima. Festival ce okupiti oko 1.500 ucesnika, od predšolaca i osnovnoškolaca do glumaca, plesnih trupa i malih sportista, kaže Maja Bolehradski iz organizacije Inter Art.
Osim novosadskih mališana, na festivalu optimizma ucestvuju i deca iz drugih vojvodanskih opština, poput Backe Palanke koja ce dovesti i jednog ponija iz zobnaticke ergele. Ulaznice na festival placaju samo odrasli, po ceni od 100 dinara, a sav prihod od ulaznica ide u humanitarne svrhe - talentovanoj deci poplavljene opštine Žitište, koja ce i sama ucestvovati na festivalu sa izložbom strašila.