|
vojvodina.com
arhiva
|
|
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 19. 05. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 19. 05. 2005.
|
|
|
PREDSTAVNICI AMBASADA POSETILI SREDNJI BANAT
Prijatelji pružili ruku
Ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodic, delegacija inostranih ambasadora, predstavnika ambasada, Evropske komisije i Programa za razvoj UN posetili su juce poplavljena podrucja srednjeg Banata i u susretu s opštinskim rukovodstvima obecali finansijsku i materijalnu pomoc ugroženom stanovništvu. Predsednik Opštine Secanj Predrag Miloševic i nacelnik Srednjobanatskog okruga Zoran Vucic upoznali su ambasadore s aktuelnim stanjem u ovoj opštini, 28 dana od kada se Tamiš izlio, i naglasili da su žiteljima trenutno najpotrebnije nove kuce i cisterne za pijacu i fekalnu vodu. Da podsetimo, ruku prijateljstva pružile su nam ambasade SAD, Belgije, Holandije, Finske, Poljske, Slovenije, Nemacke, Francuske, Velike Britanije, Madarske i Slovacke.
Bačka Palanka gradi kucu Simićima
Skupština opštine Backa Palanka pokrenula je akciju sakupljanja sredstava za gradnju kuce za porodicu Simic u selu Jaša Tomic, ciji je dom porušen u nedavnim poplavama. Inicijativu za tu humanitarnu akciju pokrenuo je predsednik opštine Dragan Bozalo, a u nju su se vec ukljucila preduzeca i privatne firme, kao i mesne zajednice i veliki broj gradana. Opštila Backa Palanka je medu prvima u Srbiji poplavljenom podrucju u Banatu uputila humanitarnu pomoc u novcu, odeci, obuci, hrani i drugim namirnicama.
|
- Doveli smo naše prijatelje iz inostranstva da se uvere na licu mesta kako je ovaj kraj teško prošao i kakve ga muke muce. Vrlo sam srecan što vidim da imamo puno dobrih prijatelja. Ovim cinom naše su komšije, kao i najjace zemlje na svetu, pokazale da nas podržavaju i razumeju muku ovog naroda. Vlada Srbije cinice sve da pomogne lokalnoj vlasti da se ovi problemi što pre otklone. Nemamo tacne podatke koliko su donacija dale inostrane vlade, jer su se još mnogi obavezali da ce u skorijoj buducnosti dati pomoc. Americka ambasada vec je dala 50.000 dolara interventne pomoci, a pomogli su i Norvežani, izjavio je Parivodic u Jaši Tomicu.
Zoran Vucic otkriva da su informacije po kojima je u zrenjaninskom Crvenom krstu ostalo hrane za pet dana lažne, i da zalihe mogu trajati dva meseca. Medutim, od hrane koja je pristigla istekao je rok trajanja za oko 54.000 konzervi. Takode, znatne kolicine soka postace neupotrebljive za dve nedelje.
Polt čovek od akcije
Verovatno najvecu inicijativu medu gostima demonstrirao je americki ambasador u SCG Majkl Polt, koji je prilikom obilaska poplavljenih lokaliteta celnike opština bez okolišanja pitao "šta im treba".
Ovde smo da se potrudimo da se ljudi kojima je potrebna pomoc odmah zbrinu. Moramo se potruditi da vidimo šta cemo ciniti kada se voda povuce, kako bismo gradili ne samo domove za ljude vec i njihove živote. Želimo se postarati da ljudi koji su izgubili useve i stoku ponovo vode normalne živote. LJudi u ovoj oblasti žive na ivici egzistencije i osim što im moramo pomoci da prevazidu katastrofu, treba intenzivnije da radimo na njihovom generalnom ekonomskom oporavku. Nadamo se da cemo im u tome pomoci - izjavio je americki ambasador.
|
Predrag Miloševic upoznao je delegaciju sa sumornom brojkom od preko 2.000 iseljenih iz Jaše Tomica i poplavljenih 4.500 hektara, od kojih narod nece imati prihode ove godine. On je napomenuo važnost izgradnje novog nasipa zajedno s Rumunima, kako bi se izbegle buduce katastrofe. Pricinjena šteta u ovom trenutku iznosi oko tri milijarde dinara, a prema nekim procenama voda ce se iz Jaše Tomica povuci za oko 45 dana.
- Prvo smo želeli da vidimo problem na licu mesta. LJudi u ovim selima propatili su mnogo zbog poplave i zato smo mi ovde, da pokažemo solidarnost i razumevanje. Ali mi smo ovde i da istražimo sve mogucnosti kako bi EU i donatori pomogli Vladinim naporima da popravi nacinjenu štetu i da se izbegnu slicne situacije u buducnosti - rekao je u Jaši Tomicu prvi covek Evropske komisije Žozep LJoveras.
Delegacija je potom posetila Žitište, gde ih je docekao predsednik te opštine Zoran Kasalovic. Pošto su se upoznali sa situacijom u regionu, posetili su zemljane brane u selu Meda, kao i Osnovnu školu "Đura Jakšic", što se najviše svidelo mališanima.
|
|
|
PREDSEDNIK PIV-a BOJAN PAJTIC
Posle Pariza, Brisel, Beč...
Nakon što je led pre dva dana probijen u glavnom gradu Francuske, vojvodanska administracija planira da do kraja godine svoja ekonomska predstavništva otvori u još devet evropskih država.
Radili su, ipak, zajedno
Predsednik PIV-a je naglasio da iza otvaranja VBC u Parizu, koliko i iza najavljenih aktivnosti na promociji privrednih potencijala Vojvodine, stoje objedinjeni napori PIV-a i Skupštine Vojvodine. Pajtic je time razvejao sumnje da je taze otvoreni VBC u Parizu pre poslužio kao prilika za politicko poentiranje - da l’ celnika PIV-a, da l’ celnika Skupštine - nego kao mesto na kome eventualnog treba da padnu važni dogovori o privrednoj saradnji, kako se to moglo zakljuciti na osnovu zvanicnih saopštenja koja su proteklih dana stizala iz Banovine, odnosno iz susednog Banskog dvora. Na novinarsku primedbu da se u saopštenjima, pa ni u izjavama zvanicnika baš nigde ne pominje zajednicko delovanje Veca i Skupštine, vec je svaka grana pokrajinske vlasti gledala da svojata otvaranje zdanja u centru Pariza, Pajtic je, pomalo iznenaden pitanjem, odgovorio da je do izostavljanja “objedinjenog ucinka” PIV i Skupštine došlo “verovatno tehnickom greškom u pisanju saopštenja”.
|
Predsednik PIV-a, Bojan Pajtic rekao je juce po povratku iz Pariza, gde je s vrhom administracije i predstavnicima uspešnih vojvodanskih firmi prisustovao otvaranju Vojvodanskog biznis centra, da je sledeca tacka u privrednoj promociji Pokrajine otvaranje Vojvodansko-štajerskog biznis centra. U tom centru, koji ce od septembra funkcionisati u zgradi DTD-a, nalazice se predstavništva petnaest austrijskih, nemackih i švajcarskih firmi. Pajtic je ocenio da ce to biti važna privredna institucija koja ce zainteresovanim privrednicima iz triju država pružati informaticku, pravu i administrativnu logistiku.
Istovremeno, naglasio je pokrajinski premijer na jucerašnjem presu, Administracija dalje radi na stvaranju mreže privrednih predstavništava Vojvodine u Evropi. Sledeci koji ce biti pridodat toj nisci, opet zahvaljujuci sa Štajerskom, bice Vojvodanski biznis centar br. 2. koji ce u oktobru biti otvoren u samom srcu EU- Briselu.
- Sa predsednikom Privredne komore Srbije Slobodanom Milosavljevicem postignut je dogovor o objedinjavanju aktivnosti Vojvodine u ekonomskoj diplomatiji i privlacenju investicija. Dogovoreno je, naime, da ce Pokrajina imati biznis centre tamo gde PKS ima predstavništva i obratno, kazao je Pajtic.
Precizirao je da Vojvodina ocekuje da ce dobiti prostor u vec postojecim ekspoziturama PKS - u u Frankfurtu, Sofiji, Becu i Milanu, kao i u Budimpešti, LJubljani, Temišvaru i u još pet gradova u Rusiji, gde ce PKS otvoriti svoja predstavništva do kraja godine.
|
|
|
MULTIMEDIJALNA UMETNIČKA RADIONICA PROSLAVILA 12. ROĐENDAN
„Led art” nasušna potreba vremena
Multimedijalna umetnicka asocijacija “Led art” obeležila je 12 godina postojanja i rada nizom aktivnosti uprilicenih na slavljenickoj zabavi u zajednickom prostoru “Art klinike” i “Šok galerije” u Grckoškolskoj ulici broj 5. Prvo je podnet izveštaj sa ekspedicije na kragujevacoj gradskoj deponiji, a zatim je prikazana i radna verzija dokumentarnog filma pod nazivom “Led art v.s. Težak Umetnost (ty) na istom zadatku” koji je snimljen za vreme ekspedicije.
Otvorena je i izložba fotografija autora Nikole Macure i Nikole DŽafa, takode snimljenih na kragujevackoj deponiji, tokom projekta “Led arta” i asocijacije mladih kragujevackih umetnika angažovanih na istom planu na kojem vec više od decenije deluje i novosadski umetnicki kružok. Izložbu je otvorio direktor Muzeja savremene umetnosti u Novom Sadu, vizuelni umetnik Živko Grozdanic Gera.
Multimedijalna asocijacija “Led art” je osnovana 1993. da bi na sve moguce nacine u okvirima umetnickog delovanja pratila, markirala i reagovala na gotovo sve važnije dogadaje i pojave u društveno-politickom životu Srbije. Svojim aktivnostima ova asocijacija se bavila temama kao što su siromaštvo, inflacija, migracije, ratovi, demonstracije, bombardovanja, politicki primitivizam i drugo, a kroz “Art kliniku” je za prethodnih 12 godina prošlo sa kracim ili dužim zadržavanjima više od stotinu umetnika razlicitih profila i oblasti interesovanja i stvaranja. Dosadašnjim aktivistickim delovanjem asocijacija “Led art” se profilisala kao jedan od vodecih reprezenata politicki angažovane umetnosti u Srbiji na pocetku treceg milenijuma.
- “Led art” je kao ideja vaninstitucionalnog delovanja bio nasušna potreba vremena koje je za nama, ali i trenutka u kome živimo. Da asocijacija nije postojala i odgovor ovdašnjih umetnika na sumanute prilike koje su nas zadesile bio bi neuporedivo bledi i neodlucniji - rekao je slikar Predrag Kocovic u osvrtu na dosadašnji rad znacajne gradske, ali i opštesrpske umetnicke asocijacije.
Do kraja meseca, u “Art klinici” ce biti otvorena izložba crteža studenata cetvrte godine Akademije umetnosti u Novom Sadu, iz klasa Olje Maric Nedic i Branke Jankovic -Kneževic. U sredu 25. maja, bice izveden performans Ksenije Nad. Svakog petka u 20 casova, u “Art klinici” se prikazuju filmovi u okviru cikluca “Eurosin”. Informacija o svim aktivnostima mogu da se dobiju na internet adresi www.ledart.org.yu
|
|
|
LET BALONOM IZNAD NOVOG SADA
Lepota grada iz „lego” kataloga
Ogromna kupola, površine oko devet ari, uvija se pod blagim naletima vetra. Nesvakidašnji prizor okupio je stotinak ljudi oko platoa na raskrsnici Bulevara cara Lazara i Ulice cara Dušana, koji gledaju kako tri gorionika, ukupne snage oko 11 megavata, sipaju plamene jezike unutar 6.000 metara kubnih, najveceg balona u ovom delu Evrope. Pilot Saša Dobrosavljevic dodaje još "gasa" i balon "Beobalona Husljvarna"iz Beograda naglo se uspeo nad Novi Sad.
Ovaj prizor Novosadani su mogli da vide u utorak, u kasnim poslepodnevnim satima, kada su novinari iz novosadskih redakcija imali priliku da lete toplovazdušnim balonom, jednom od najbezbednijih letelica poznatih coveku. Balon je vlasništvo "Beobalona Husljvarna", koji je ujedno klub i poslovna jedinica ove švedske firme.
No, da se vratimo letu. Dok plamenici šibaju mlazeve vrelog vazduha u balon, korpa, koja nosi deset putnika i posadu izdiže se brzinom koja razvejava strah od obližnjih solitera. I vetar koji je vitlao pre poletanja umirio se, a kišica je prestala. S visine od oko 380 metara, vidi se da daleko na zapadu sunce probija oblake.
Novi Sad ispod korpe i impresioniranih putnika crveni se svojim krovovima, a pešaci postaju tackice, cija lica gledaju u nebo i nesvakidašnji prizor. Sve se cini manjim, grad deluje kao da je izašao iz "lego" kataloga. Gore nema buke, nema sirena automobila, povika i tipicnog ulicnog vokabulara. Samo povremeni huk gorionika i uzvici oduševljenja putnika.
Vetar je jugozapadni i nosi nas preko centra, odakle se vidi lepota starog jezgra grada u kojem se istice zeleno-žuti krov Katedrale. Malo dalje, zeleni se trava na Gradskom stadionu, a Spens deluje kao betonska ploca ogromnih razmera. Na Dunavu, iza krivine ka Sremskim Karlovcima, vide se nizovi barži i brodova koji cekaju prolaz kroz pontonac.
Ni životinje nisu ravnodušne
Kako se približavamo kanalu DTD, vidik se otvara ka Petrovaradinu i istocnim padinama Fruške gore. Od prizora zastaje dah. Polako, balon, voden sigurnom rukom pilota, koji vec ima 200 sati leta u rukama, nadlece Rafineriju. Plamen rafinerijskog gorionika zaokuplja pažnju na trenutak dok prolazimo iznad, ali pogledi se ubrzo usmeravaju na sve bliže šume uz autoput, i ogromnu poljanu preko koje zec, ne znajuci šta ga je snašlo i šta ga to progoni s neba, beži brzinom Karla Luisa u najboljim danima ka sigurnosti šume.
Dok se približavamo krošnjama, Saša Dobrosavljevic objašnjava da je balon, ma kako glomazno izgledao, jedina letelica koja može bez problema da leti i na samo 10 centimatara iznad tla, kao i kroz krošnje drveca. Ubrzo se nalazimo na samo par metara iznad šume, a Saša svoje tvrdnje ostvaruje - lišce viših stabala dodiruje pod korpe, koja je od pletenog pruca, materijala koji se koristi od prvih dana balonarstva.
Dok plutamo kroz vazduh na visini od pedesetak metara, nadlecemo autoput, a reakcije suvozemnih putnika nisu izostale. Ablendovanje i sirene prate nas dok mašemo kao poludeli ka svima koji nas pozdravljaju. Životinje što domace, što divlje, ne ostaju hladnokrvne. I dok psi koji laju, a ne cuju se, pokušavaju da pokidaju lance, dotle srne i zecevi, kojih ima na desetine, beže s otvorenog prostora dok ih kupola od tamnoplavog najlona, visoka 27 metara, nadlece.
Šampanjac i „krštenje” za kraj
I kao što sve što je lepo mora da se završi, tako se i ovaj let bližio kraju. Dok smo se polako spuštali, pilot gleda u aparat za globalno pozicioniranje (GPS), odreduje poziciju, visinu i brzinu i onda slede instrukcije pri sletanju. Balon se približava zemlji, prvi udar, korpa se zaljuljala i balon se ponovo odlepio od zemlje. Još jednom doticemo zemlju, mali odskok i korpa se konacno primirila negde u njivama levo od puta prema Zrenjaninu.
Karta 100 evra
Razvijanje kupole i njeno formiranje traje dvadesetak minuta. Tri gorionika, od kojih svaki sam može da drži balon u vazduhu, zagrevaju vazduh do 120 stepeni Celzijusa, a ostalo je sve na Arhimedovim zakonima fluida. U slucaju da se desi da balon ostane bez pogona ili bude probušen rupom širom od šest metara, kupola služi kao padobran. Kao gorivo, koristi se propan-butan, a spaljuje se dinamikom od 100 do 150 litara na sat.
Balon ove velicine košta oko 50.000 evra, a karta za jedan let košta 100 evra, dok je za grupe od deset putnika cena 80 evra.
Bukvic navodi da se "Beobalon Husljvarna" bavi i reklamiranjem, a nacini zakupa balona su raznovrsni, kao i cene. Turisticki letovi balonima uvršteni su u ponudu Turistickog saveza Srbije, a najcešce mušterije su stranci. Turisti za sada mogu da "lete" samo iznad Beograda. Mada je let balonom želja mnogih, tako da karta može biti i drag poklon.
|
Ali to nije bio kraj avanture. Putnici nisu samo posmatraci, vec su clanovi takozvane zemaljske posade. To znaci da aktivno ucestvuju u raspakivanju i pakovanju balona i korpe. Grdosiju je prvo trebalo oboriti, a zatim složiti ogroman balon u vrecu velicine dvestolitarskog bureta. Putnicima u tom poslu pomažu Željko Gukic i Predrag Ciganovic, clanovi tima "Beobalona Husljvarna".
Medutim, putnike ceka iznenadenje na kraju rada. Balonarstvo nosi u sebi patinu jednog mnogo uljudnijeg doba, a korpica s cašama i šampanjac "šardone" su tu da naznace i zaokruže ugodaj. Menadžer tima Ivan Bukvic nazdravlja putnicima, a zatim sledi "krštenje" onih koji su prvi put leteli balonom. Malo šampanjca u kosi i reci "krštavam te vatrom i vinom", a zatim svecana dodela diploma kojima se potvrduje let balonom. Uz to, putnici su dobili i poklon majice i zatim je usledio povratak u grad, udaljen desetak kilometara od mesta sletanja.
Utisci i prepricavanje doživljaja prijateljima, od kojih mnogi nisu verovali, predstavljaju dodatni aspekt leta balonom. Sloboda u korpi, koja se krece pod oblacima, osecaj koji se ne može prepricati, kada se balon odvaja od zemlje, uzbudenje pred sletanje, nezboravni prizori, koji su do sada bili dostupni samo pilotima sportskih aviona, zmajeva i helikoptera, predstavljaju pravo malo blago za svakog srecnika koji putuje u korpi.
Huk i toplota gorionika još dugo ce ostati u secanju svih koji su tog utorka leteli nad Novim Sadom.
|
|
|
OBELEŽEN DAN POZORIŠNOG MUZEJA VOJVODINE
Čuvar kulture i tradicije
Na Svetski dan muzeja svoj 23. rodendan svecanom priredbom u donjem foajeu scene “Pera Dobrinovic” u Srpskom narodnom pozorištu juce je obeležio Pozorišni muzej Vojvodine. Predocavajuci vrednost Pozorišnog muzeja kao cuvara veoma duge pozorišne kulture i tradicije u Vojvodini prisutnima se obratio direktor ove institucije Zoran Maksimovic, koji je dodao da je u fondu pohranjeno preko 60 hiljada predmeta koji su na raspolaganju svima zainteresovanima, a recima zadovoljstva što se radi proslave okupila prava mala porodica goste je pozdravila i predsednica Upravnog odbora Pozorišnog muzeja Vojvodine dr Katalin Kaic.
Prilikom obeležavanja Dana Pozorišnog muzeja, pored zahvalnica partnerskim institucijama, dodeljena je i nagrada za životno delo iz oblasti teatrologije “Srebrni lovorov venac”, ustanovljena prošle godine, koja je ovaj put pripala dr Petru Marjanovicu. U obrazloženju komisije za dodelu nagrade Marjanovic je ocenjen kao najplodniji istoricar srpske pozorišne umetnosti ciji je rad krunisala ovih dana objavljena antologijska knjiga “Mala istorija srpskog pozorišta (13-21. vek)”.
|
|
|
DINKIĆ NAJAVIO BOGATU „ŽETVU” KOD PRIVATIZACIJE BANAKA
Erste najviše daje za Novosadsku
Najbolju ponudu za za kupovinu Novosadske banke podnela je becka Erste Banka a za Kontinental banku Nova ljubljanska banka (NLB), izjavio je juce ministar finansija Srbije Mladan Dinkic. On je rekao da je za jednu od ove dve banke postignut apsolutni rekord u ceni u odnosu na kapital banke i podsetio da je do sada taj raspon u ceni držala prodaja Delta banke, za koju je italijanska Inteza dala tri puta više od procenjene vrednosti. Dinkic nije želeo da otkrije ko je novi rekorder Novosadska ili Kontinental banka.
Kako je najavio na jucerašnjoj konferenciji za novinare pregovori sa NLB, koja je dala najbolju ponudu za 98, 97 procenata Kontinetal banke iz Novog Sada, poceti 25. maja, a sa Erste, koja želi da kupi 83, 82 posto kapitala Novosadaske banke 30. maja. Rok za okoncanje pregovora je 45 dana. Do kraja septembra trebalo bi, po recima Dinkica, da budu raspisani tenderi i za privatizaciju Vojvodanske i Panonske banke, nakon cega sledi Niška i još neke banke u kojima država ima svoj udeo.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 19. 05. 2005.
|
|
|
|
ŠESTI INTERZONE
Šesti Medjunarodni festival aktuelne muzike INTERZONE održava se od 19. do 21. maja u Pozorištu mladih. Ovogodišnji festival predstavlja kljuc sa drškom u obliku uha i slogan "Otvorimo uši". INTERZONE karakteriše žanrovska mešavina džeza, etno i rok muzike.
Kako navodi izvršna producentkinja Dragana Dimovic, program je ovaj put osmislila mlada ekipa sa idejom da osveži i unapredi koncepciju. Prema njenim recima, cilj je da se promovišu mladi i neafirmisani bendovi, tako festival otvara A.M.Orchestra, instrumentalni muzicki sastav koji je iznikao iz radionica projekta Jedro.
Iz Švedske dolazi trio Draupner, iz hrvatske šestoclani bend Tena Novak, Cešku predstavljaju violoncelistkinje Tara Fuki, a Španiju takodje mlada violoncelistkinja Lorena Paz. Iz Estonije dolazi kantautor sa gitarom Leonid Soybelman, a i iz Madjarske Kalman Balogh & Gypsy Cimbalom band.
Ideja je i da se u okviru INTERZONA promoviše nova muzika iz jedne od komšijskih zemalja, tako da Novosadjani imaju priliku da se upoznaju sa makedonskom muzickom scenom. Strucni savetnik festivala Nenad Georgijevski, kaže da iz Makedonije dolaze bendovi Foltin, ciji ce cetvrti album "Lolita2" biti premijerno izveden u Novom Sadu i Projekt Žlust, muzicki kolektiv koji ne poznaje nikakva stilska ogranicenja.
Program sva tri festivalska dana pocinje u 20 sati na Velikoj sceni Pozorišta mladih. Karte koštaju 600 dinara za vece ili 1.500 dinara komplet, a prodaju se na blagajni tog pozorišta. Posetioci sajta www. interzone.co.yu koji tacno odgovore na nagradna pitanja mogu i besplatno da odu na Šesti INTERZONE.
PROJEKAT TRI-NOVIH PET POGLAVLJA
Srpsko narodno pozorište i ove godine realizuje "Projekat 3", ali u formi pet produkcija, pod nazivom "Novih pet poglavlja". Zamišljen kao festival nove srpske drame, "Projekat tri" predstavlja mlade pisce i reditelje.
U okviru "Projekta 3", od 19. do 23. maja možete pogledati pet premijera: "Preterano nasledstvo", "The Grateful Alive" te omnibus predstavu " Poljubi sjaj ugaslih zvezda", "Život u grobu" i "Kvarna karma". Sve predstave pocinju u 20:00 na Kamernoj sceni.
Ovogodišnji "Projekat 3" u cetvrtak otvara drama Vladimira Paskaljevica "Preterano nasledstvo" u režiji Filipa Markovinovica. Igraju: Gordana Kamenarovic (Olga), Draginja Voganjac (Natalija), Ksenija Martinov-Pavlovic (Jelena), Nenad Pecinar (Boris), Kristina Radenkovic (Nina) i Dragan Kojic (Marko).
|
|