JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

ART-EKSPO 2005.

14 - 19. april 2005.

Web Team je sa Zavodom za kulturu Vojvodine ucestvovao na 10. medunarodnoj izložbi umetnosti "ART EXPO" kao izvršni umetnicki producent Sekretarijata za obrazovanje i kulturu Izvršnog veca AP Vojvodine. Ovogodišnji izbor institucija kulture, udruženja gradana i pojedinaca bio je istovremeno retrospekcija postojecih kulturnih modela i promocija savremenih kulturnih tokova, u cilju profilisanja kulturnog identiteta Vojvodine.

PETODNEVNI PROTEST SRBOBRANACA

„Ako kanal umre sledeci umre smo mi!”

Saobracaj na novosadskom mostu u Srbobranu bio je usporen juce oko podne kada su deca svim vozilima koja su tuda saobracala delila zaštitne maske i letke sa natpisom „Ako kanal umre - sledeci smo mi!”. Letke u kojima stoji objašnjenje povodom protesta, kojima je cilj da se skrene pažnja na alarmantno stanje u kanalu Dunav - Tisa-Dunav, deca i gradani ce svakodnevno u podne deliti do petka, kada ce saobracaj na ovom mostu biti potpuno zaustavljen od 12 do 13 casova.
Najavljeni protest koji je organizovala Komisija za zaštitu voda i životne sredine Skupštine opštine Srbobran, podržali su i predstavnici ekoloških organizacija iz okolnih mesta. Predstavnici ove komisije nezadovoljni su što nisu naišli na razumevanje kod nadležnih organa u Pokrajini i Republici, da im pomognu u rešavanju problema zagadenog Velikog backog kanala, odlucili su se na ovaj protest kako bi skrenuli pažnju svih nadležnih.

Gde su pare od takse? Po Mihajlovicevim recima, prošle godine su samo vrbaske firme „Karneks” i Šecerana Vodoprivrednom preduzecu „Vode Vojvodine” platile oko 60 miliona dinara na ime korišcenja vode iz Velikog backog kanala. - I druge firme koje su zagadivaci takode placaju visoke takse zbog zagadivanja. Ono što nas interesuje je gde taj novac završava i kako se troši - istakao je Mihajlovic.

PREDRAG MARKOVIC NA NOVOSADSKOM SAJMU

Ulaskom u EU selo najviše dobija

- Sela i poljoprivrednici najviše ce dobiti od ulaska naše zemlje u Evropsku uniju jer ce agrar imati pristup fondovima koji je namenjen proizvodacima hrane u Uniji – rekao je prilikom jucerašnje posete 72. medunarodnom poljoprivrednom sajmu predsednik Narodne skupštine Srbije Predrag Markovic.
On je ukazao da ove godine, u susret zakljucivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom komisijom, Skupština Srbije treba da donese 15 zakona koji se odnose na poljoprivredu i ruralni razvoj. Po njegovim recima, ovi propisi bice usaglašeni sa standardima i pravnim tekovinama EU, kako bi se ubrzao pristup fondovima ove unije.

Vojvodanska banka kreditira paore

Vojvodanska banka juce je saopštila da ce tokom 72. medunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu poljoprivrednicima odobravati namenske kratkorocne i dugorocne kredite, uz specijalne popuste.
Kratkorocni krediti namenjeni su za obavljanje poljoprivredne delatnosti, a dugorocni za kupovinu traktora i poljoprivredne mehanizacije, navodi se u saopštenju. Kratkorocni krediti odobravaju su u iznosu do 5.000 evra, a krediti za traktore i poljoprivrednu mehanizaciju u iznosu od dve do 12 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, uz ucešce od 20 odsto po fiksnoj kamatnoj stopi od 12, odnosno 10 odsto na godišnjem nivou. Kako je saopšteno, ove kredite mogu koristiti poljoprivrednici koji imaju registrovano gazdinstvo i namenski tekuci racun u Vojvodanskoj banci.
Ovaj racun moguce je otvoriti i na šalteru Vojvodanske banke na Poljoprivrednom sajmu u Hali 1, gde se takode primaju i zahtevi za ove kredite.

POSLE TRI GODINE

„Vidak” uskoro pokrece proizvodnju

Skoro mesec dana radi se remont mašina u Fabrici žica i žicanih proizvoda “Milan Vidak” u Futogu kako bi posle tri godine ova fabrika polovinom juna mogla da pocne da radi. Na tim poslovima, kako je rekao predsednik pokrajinskog odbora Samostalnog sindikata metalaca Vlado Miljuš uposleno je cetrdesetak radnika, koji dok ne stigne repromaterijal, treba da osposobe mašine za proizvodnju.
Miljuš kaže da velike zasluge za to što ce “Vidak” ponovo poceti da radi pripadaju sindikatu, pošto se zahvaljujuci sindikalnom angažovanju povezalo 26 meseci radnog staža za 745 radnika i tako rešio radno - pravni status zaposlenih. Sada se kaže Miljuš vode pregovori sa predstavnicima republicke Vlade oko socijalnog programa da bi tehnološki višak dobio otpremnine.
- Posle povezivanja radnog staža od 745 radnika koliko je bilo na spisku “Vidaka” sada je ih je ostalo 480, pošto su neki od njih stekli pravo na penziju ili otišli na tržište rada gde su dobijali novcanu nadoknadu. Prema biznis planu fabrici je potrebno 240 radnika. Zato se pregovovara s predstavnicima republicke Vlade da se usvoji socijalni program i prekobrojni dobiju novcanu naknadu - objasnio je Miljuš.
Po njegovim recima ukoliko se socijalni program prihvati, to bi bila obaveza manje za potencijalnog kupca što bi povecalo cenu preduzeca, a i vrednost akcija bi skocila. Za fabriku vlada interesovanje medu stranim investitorima, a kako je rekao Miljuš poslovodstvo vodi pregovore s grckim investitorima. Podsetio je da više od polovine kapitala “Milana Vidak” pripada akcionarima, a oko 49 odsto je vlasništvo države.
Dok se fabrika ne proda, prema Biznis planu planirana je mesecna prozvodnja 1500 tona žice i mesecna startna plata 200 evra. S poveriocima Metals i Kulskom bankom i preduzecem “Produktiva”napravljen je reprogram duga.

VECERAS NA HINTERBINI SNP-a

Dve premijere Foruma za novi ples

Forum za novi ples Srpskog narodnog pozorišta prireduje veceras na hinterbini SNP-a dve premijere: “Fragmente” u koreografiji i režiji Olivere Kovacevic-Crnjanski i Saše Asentica i “Spoljašnje i unutrašnje krugove” koreografa i reditelja Jensa van Dala iz Holandije. Za razliku od prethodnih ostvarenja, koja su nastajala kroz radionice i imala formu koreografskih minijatura ili kracih predstava, jedan od inicijatora Foruma za novi ples Olivera Kovacevic-Crnjanski je na jucerašnjoj konferenciji za novinare, govoreci o radu Foruma, objasnila da su, nakon te faze rada, osetili da mogu da idu dalje i da mogu da savladaju i dužu formu. Tako je vreme stiglo i za predstave, cak dve plesne predstave s elementima teatra, od koji su jednu osmislili naši umetnici, a drugu gost iz druge sredine. Umetnicki direktor SNP-a Aleksandar Milosavljevic ukazao je da je Olivera Kovacevic-Crnjanski smatrala da je ovog puta potrebno dovesti nekoga iz inostranstva ko ce raditi sa našim igracima i pokazati im neke nove tehnike, i upravo je to doslovno i radio jedan od njih, Jens van Dal, koreograf ciji rejting trenutno raste u svetu. Taj pionirski posao nije bio lak, jer je bilo potrebno našim baletskim igracima, koji su obrazovani i igraju u klasicnom baletu, pokazati nešto sasvim drugacije od toga i nauciti ih tome, ali, kako je Jens van Dal sam juce rekao, upravo to mu je bilo zanimljivo. Iako je veci deo posla poveren igracima koji imaju više iskustva u modernom plesu, svima je pružena prilika da se upoznaju s novom tehnikom. Prakticno se krenulo od nule, okrecuci se potpuno u drugacijem pravcu od klasicnog baleta, napomenuo je van Dal i naveo da je bio impresioniran time šta su igraci uradili za šest nedelja rada, a uspeli su zbog velike motivacije koja je omogucila taj napredak.Ova predstava zahteva dosta veliku fizicku spremnost od igraca, jer su uloge prilicno fizicki zahtevne, tako da je dobar deo rada bio posvecen fizickim vežbama. U predstavi igraju: Jelena Markovic, Andreja Kuleševic, Frosina Dimovska, Saša Krga, Ana Lecic, Danijela Vojnovski, Maja Stankovic, Ivana Ivanov, Bojana Matic, LJubica Selakovic i Ranko Lazic. Kompozitor je Greg Smit, kostimograf je Marina Sremac, a asistenti koreografa su Patricija van Dojtkom i Olivera Kovacevic-Crnjanski. Predstava “Fragmenti” bavi se ljudskim telom i odnosom prema njemu, napomenuo je Saša Asentic, a u tom istraživanju bilo je važno dobro posmatrati i videti kakve su razlike medu nama, izmedu “našeg” i “tudeg” tela, i kako se ona ponašaju u svakodnevnom životu. Materijal za to nalazio se i na bilbordu, u lekarskom nalazu, muzickoj numeri i drugim stvarima koje se mogu primetiti oko nas i cine deo naših života i svakodnevice. U predstavi “Fragmenti” igraju: Andreja Kuleševic, Frosina Dimovska i Saša Asentic. Kostimograf je Marina Sremac, a autori muzike “Dada DŽihad” i “Modern kvartet”. Video animaciju uradili su Vladimir Kojic i Saša Asentic. Obe predstave, po recima Olivere Kovacevic-Crnjanski, rezultat su jednog procesa i u ovom komentu ukazuju na to dokle se stiglo u radu, odnosno da ce se ici dalje i da ce se dalje nadogradivati.

DANAS SE U PARIZU OTVARA VOJVOĐANSKI BIZNIS CENTAR

Francuski naftaš hoce da ore po Vojvodini!?

I pre zvanicnih susreta sa vojvodanskim privrednicima, koji bi trebalo da uslede odmah nakon svecanog otvaranja Centra za promociju i strateški razvoj Vojvodine, ili, kako ga u Banovini odmilja zovu - Vojvodanskog biznis-centra (VBC), koje je zakazano za danas u podne u Parizu, francuski privrednici vec su iskazali spremnost za saradnju, ali i za investiranje u Vojvodinu i Srbiju.
Predsednik Skupštine Vojvodine, Bojan Kostreš, koji se nalazi na celu dvadesetroclane politicko-privredne delegacije koja se od juce nalazi u francuskoj prestonici, razgovarao je juce sa Žanom Fransoa Eneom, predsednikom i vlasnikom naftne kompanije “Morel end Prom”. U izjavi za “Dnevnik”, Kostreš je rekao da je vlasnik “Morel end Proma” zainteresovan za zajednicki nastup sa NIS-om na trecim tržištima, konkretno u Africi, gde obe kompanije vec imaju svoje bušotine. Žan Fransoa Ene je, takode, pokazao interes za investiranje u vojvodansku poljoprivredu, visoko ocenivši njenu perspektivu.
- Vlasnik “Morel end Proma” je naglasio da bi, uz odredeno investiranje u vojvodansku poljoprivredu, to mogao biti posao buducnosti, kazao je predsednik pokrajinske skupštine. Osim kupovine kombinata i poljoprivrednih preduzeca, dodao je Kostreš, francuski biznismen je spreman i za primenu novih tehnologija, kako bi poboljšao kvalitet poljoprivrednih proizvoda i povecao prinose.
Tokom jucerašnjeg dana, Kostreš se sastao i sa predstavnicima francuske telekomunikacione kompanije “Sažem”. Ta kompanija je, osim za poslove u oblasti telekomunikacija, zainteresovana da vlastima naše zemlje ponudi tehnologiju za video-nadzor državnih granica. Uz policijsko, umesto vojnog obezbedivanja granica, njena kvalitetna kontrola spada takode medu glavne uslove koje postavlja EU. U tome se video-nadzor pokazao kao veoma dragocen, prenosi Kostreš napominjuci da je “Sažem” u oblasti video-nadzora granice “jedan od svetskih lidera”.

VOJVOĐANSKI CENTAR U PARIZU
- Danas se otvara Vojvodanski biznis centar u Parizu u kojem ce se predstavljati privredni, kulturni, turisticki i drugi potencijali i specificnosti Vojvodine i Srbije. “Ovaj centar ce omoguciti vojvodanskoj privredi da se poveže sa francuskim i tržištem Evropske unije i na njemu plasira robu i proizvode iz Vojvodine", rekao je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.
On kaže da ce na ovaj nacin biti omoguceno da se potencijalni investitori bliže upoznaju sa mogucnostima ulaganja u vojvodansku privredu. U privrednoj delegaciji koja boravi u Parizu su predstavnici Naftne industrije Srbije (NIS), PIK Beceja, Danubius-a, "Toze Markovica" i drugih srpskih i vojvodanskih kompanija.

ZAJEDNO SA ŠTAJERSKOM
- Austrijska pokrajina Štajerska uvela je Vojvodinu u projekat Evropske unije „Region buducnosti“, u kome se nalaze i odredene oblasti iz Austrije, Italije, Madarske i Slovenije, izjavio je za Blic premijer Vojvodine Bojan Pajtic.
Ono što je za Srbiju veoma bitno jeste to da ce „Region buducnosti“ zajednicki aplicirati pred razlicitim fondovima EU, kaže Pajtic.