JAŠA TOMIĆ- APEL ZA POMOĆ
www.jasatomic.org.yu

NORMALIZUJE SE STANJE NA POPLAVLJENOM PODRUCJU U SREDNJEM BANATU

Vlada zove donatore

Vlada Srbije i pokrajinske vlasti uložile su preko dva miliona evra za pomoc stanovništvu u poplavljenim banatskim podrucjima, istakao je na konferenciji za novinare ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic, isticuci da je upuceno i po 10.000 dinara pomoci ugroženim porodicama.Ministar Ilic obecao je da ce sve što je porušeno biti “napravljeno, popravljeno i dovedeno u ispravno stanje”, iznoseci procenu da ce naverovatnije trebati da se izgradi oko 300 kuca.
Svaki stanovnik, bice bezbedan i zašticen, a za to garantuju Vlada i pokrajinske vlasti, porucio je Ilic.

Proglašenje elementarne nepogode

Zajednicki posao

Marketing za 100 flaša Ilic je upozorio da lideri nekih stranaka dolaze s kamerama i fotoreporterima unoseci pometnju svojim izjavama. Ilic nije želeo da kaže o kojim je “stranakama, liderima i politicarima “ rec, ali je porucio novinarima da gledaju televiziju i da ce im biti jasno. - Poplavljena podrucja mnoge stranke su koristile kao poligon. Ružno je doneti 100 flaša kisele vode i onda pricati svašta i to beležiti u medijima. Zaista je cudno da se niko od tih novinara nije setio da nešto priupita i predstavnike Kriznog štaba, koji su i danju i nocu na licu mesta, upozorio je Ilic, uz opasku da su predstavnici Kriznog štaba smatrali da bi bilo nepopularno da mediji slikaju ljude dok im se deli pomoc i da su svoje akcije organizovali van ociju javnosti. On je odbacio price o namirivanju obaveza prema stanovništvu iz rebalansa budžeta, jer bi se u tom slucaju morala sacekati jesen. - Vremena za cekanje nemamo. Naci cemo sredstva i mogucnosti. Naravno rebalansom ce se možda deo potrošenih sredstava i pokriti, ako bude para. Vec danas ce premijer Vojislav Koštunica održati sastanak sa 40 najvecih privrednika, kako bi se razgovaralo o nacinu na koji može da se obezbedi obecanih 100 miliona dinara pomoci za sanaciju poplavljenog podrucja, pojašnjava Ilic. Poplava odlaže prijemni? Potpredsednik PIV-a Gabor Lodi ukazao je na problem zbog najezde komaraca. PIV ocekuje pomoc Vlade kako bi što hitnije pocelo zaprašivanje. Od ministra za obrazovanje bice zatraženo da 53 ucenika sa poplavljenih podrucja budu oslobodena polaganja prijemnog ispita. Kako je najavljeno, u ponedeljak bi trebalo da stignu delgacije iz Madarske i Rumunije, kako bi bio održan sastanak radi zajednickog rešavanja nastalih problema.

MOKRIN OPET DOKAZAO DA NIKO NA SVETU NEMA LUĐE GUSANE NI TVRĐA JAJA

Predsednik parlamenta Markovic „utucao” voditeljku

Mokrin je najživopisnije selo na severu Banata (Mokrincani ce reci i mnogo šire), a dugo je bio poznat po raznim umetnicima i drugim javnim licnostima rodenim u tom mestu, pre svega Miroslavu Anticu i Raši Popovu. U poslednjih 20 godina slavu ovog sela pored Kikinde pronela su dva nezvanicna svetska prvenstva - u borbi guskova i u tucanju uskršnjim jajima. Finale “Gusanijade” se održava krajem februara (preliminarne borbe traju skoro cele zime), a “Tucanijada” je na Uskrs. Obe manifestacije su Mokrincani, skromni kakvi vec jesu, nazvali svetskim prvenstvom.
“Tucanijada” je nastala iz malih prvenstava koja su se po mokrinskim šorovima godinama održavala. Mesna vlast i sveštenstvo seoske srpske crkve dogovorili su se da organizuju zvanicno takmicenje i tako je ono zaživelo pre 15 godina. Svake godine sve više posetilaca dode u Mokrin na Uskrs, manje-više zbog takmicenja, a pre zbog mokrinskog duha i, naravno, vina i sira. U nedelju je centar Mokrina bio prepun ljudi. Po procenama organizatora, bilo ih je više hiljada, neki kažu i 5.000 posetilaca.
Pored glavnog dogadaja - finalnih borbi u tucanju jajima - u Mokrin se na Uskrs sjate i mnogi alvari i prodavci raznih yiya-biya, pa “Tucanijada” poprima odlike seoskog vašara. Mnogi posetioci i ne vide centralnu manifestaciju, jer ostanu u nekoj od mnogobrojnih seoskih kafana.
“Tucanijadu” je i ove godine pratio veliki broj domacih i stranih medijskih ekipa, medu kojima i dopisnik kineskog dnevnika “Ženmin žibao” Liju Jajhaja. Finalnim borbama prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Emil Fejzulahu i predsednik kikindske opštine dr Branislav Blažic.
Bolje upuceni tvrde da je za ovu priliku u Mokrinu i okolini ofarbano preko 100.000 jaja, što kokošijih, što morcijih, prepelicjih, gušcjih, pacjih, ali i - nojevih. Mnogi Mokrincani obilaze susedna sela u potrazi za kokom koja leže tvrda jaja. Postoji i posebna tehnika za proveru tvrdoce - kuckanje o zub.
Finale se održava na trgu u centru sela, na bini koja iz godine u godinu biva sve veca. Nakon nastupa juniora, na scenu su izašli cetvrfinalisti u seniorskoj konkurenciji. Prošlogodišnji prvak, Mokrincanin Miodrag Prodanovic, bio je veoma uspešan i taman kad su svi ocekivali da ce odbraniti titulu, naišao je u finalu na 18-gišnjeg Dušana Prodanova i - izgubio. Dušan je takode Mokrincanin. NJegova pobeda je tim veca jer je postao najmladi pobednik “Tucanijade”, a pobedio je i u finalu tucanja nojevim jajima. Medu juniorima, najtvrde je bilo uskršnje jaje Aleksandra Dilbera.Mokrincani su ponovo bili u centru pažnje naše javnosti (a i šire, rekli bi organizatori ovog “svetskog prvenstva”), a naši izvori potvrduju da su mnogi ugostitelji i trgovci dobro zaradili. Do sledeceg Uskrsa Dušan Prodanov bice zvezda, a onda ce morati na nove megdane, da odbrani titulu. Pobednik Prodanov je nakon finala otkrio da je pobednicko jaje stiglo iz Podlokanja.

Evropa ne može bez naših jaja Dok se 16 finalista u seniorskoj konkurenciji oštrilo za završne borbe, i predsednik Skupštine Srbije Predrag Markovic oprobao se sa svojim jajetom na bini i uz ovacije publike pobedio voditeljicu programa. - Znacaj ovog prvenstva je mnogo veci nego što se misli. Ulazak u Evropu ne može bez standarda, moramo da menjamo šta je loše, ali i da sacuvamo šta je dobro, odnosno da ocuvamo identitet. Nacin na koji se ovde proslavlja Uskrs je jedinstven u svetu i na nama je da sacuvamo ove lepe obicaje i, kao što piše u Ustavu EU, poštujuci nacionalnu tradiciju ulazimo u Evropu - izjavio je Markovic. Proslavljeni fotograf rodom iz Mokrina Imre Sabo bio je sa svojim aparatom na licu mesta. Kaže da je prethodnih godina slao fotografije iz Mokrina najpoznatijim svetskim agencijama, ali da ce ovog puta fotografije zadržati u privatnom albumu: - Ovo je lepa manifestacija, ali meni su bili lepši dogadaji od pre dvadeset i više godina, kada su se po coškovima na Uskrs takmicili meštani. Te fotografije ne mogu da se mere sa današnjim, jer su mnogo vrednije i važnije - kaže Sabo.

ŽIVOTNI VEK VOJVOĐANA PRODUŽEN, ALI JOŠ UVEK SE PRERANO OBOLEVA I UMIRE

Lale muci cirkulacija

Svetski statisticki podaci govore da se u poslednjih 50 godina životni vek ljudi u proseku povecao za gotovo 20 godina. Tako je u 1950. godini on iznosio 46,5, a 2002. godine 65,2 godine. I Vojvodani danas duže žive nego pre stotinak godina. Po podacima iz 1996. i 1997. godine, prosecan životni vek muškaraca u Vojvodini je 67,7, a žena 73 godine. Samo pedeset godina ranije muškarci su u proseku živeli 52,3, a žene 55 godina. Malo, dovoljno ili dugo – razlicito se ocenjuje. Dug život i dalje ostaje san. Ali, predstava o životu, kako se cini, pretrpela je veliku izmenu. Danas više nije važno samo doživeti stotu vec živeti zdravo, aktivno, kvalitetno...
Iako se životni vek stanovnika Vojvodine povecao, još uvek mnogo ljudi prerano oboleva i umire. Posebno interesantno je da se vecina bolesti može prevencijom izbeci ili odložiti za kasnije životno doba. Na pitanje šta sve utice na dug i zdrav život, tradicionalna i savremena medicina, kao i iskustva ljudi koji su u razlicitim krajevima sveta doživeli duboku starost, govore da bi bilo krace nabrojati šta ne utice na zdravlje. Jer osim naslednih sklonosti, veliki je broj riziko-faktora koji ugrožavaju naše zdravlje. S promenom stila života, zagadenjem okoline, povecanjem broja stresnih situacija, promenom klimatskih uslova... današnji covek izložen je vecem broju vrlo “agresivnih” faktora rizika koji uticu na njegovo zdravlje. S druge strane, stalni napredak medicine i farmacije doprineo je tome da su danas mnoge bolesti pale u zaborav, a druge, koje su donedavno bile smrtonosne, beleže visok stepen izlecivosti.
Zdravstveni radnici su uocili da u poslednjih 50 godina Vojvodani ne samo da više oboljevaju vec i da se Vojvodina po karakteru bolesti približava visokorazvijenim zemljama. Pedesetih godina prošlog veka stanovnici Pokrajine su se lekaru najcešce javljali zbog bolesti respiratornog, digestivnog, nervnog sistema, te kože i potkožnog tkiva, i organa cula. Godine 1997. bolesti respiratornog trakta su još uvek bile vodece u Vojvodini, a slede obolenja cirkulacije.
– Stanovništvo Vojvodine danas najviše boluje od nezaraznih bolesti koje su veoma ucestale i broj obolelih ubrzano raste – kaže prof. dr Vera Grujic iz Instituta za zaštitu zdravlja u Novom Sadu. – Najcešca su kardiovaskularna i maligna oboljenja, dijabetes, hronicne bolesti organa za disanje, povrede i trovanja. Prisutnije su u starijem životnom dobu, ali to nisu iskljucivo bolesti starijih osoba, niti su samo oni hronicni bolesnici. Sve više oboleva radno aktivno stanovništvo. Blizu 30.000 Vojvodana umre zbog masovnih nezaraznih bolesti: 17.000 od kardiovaskularnih i oko 5.000 od malignih.
Uzrocnici masovnih nezaraznih bolesti u najvecem broju slucajeva nisu poznati. Smatra se da su one posledica delovanja više faktora uz postojanje odredenih pogodnih uslova. Nacin života tipican za zapadne kulture u 75 odsto slucajeva je vodeci faktor. Najcešci pominjani faktori su pušenje, neodgovarajuca ishrana, fizicka neaktivnost, prekomerna upotreba alkohola, gojaznost i povišen krvni pritisak.
– Istraživanje koje je sprovedeno 2000. godine na 2.500 odraslih osoba iz Vojvodine ukazalo je na njihovu visoku ugroženost rizicnim faktorima – kaže dr Grujic. – Ishranu karakteriše visok unos namirnica životinjskog porekla bogatih zasicenim masnim kiselinama i holesterolom, a nedovoljan unos voca, povrca i integralnih žitarica, što se kosi s preporukama nutricionista. Najzastupljeniji dnevni obrok za 93 odsto stanovništva je rucak, iako su nutritivne preporuke da to bude dorucak. Znacajan broj stanovnika Pokrajine ne doruckuje, ili to ne cini redovno. Gotovo trecina ispitanika je u grupi predgojaznih, a 23 odsto su gojazni, iako današnja nauka upozorava na to da je gojaznost jedan od znacajnih faktora rizika za nastanak mnogih hronicnih bolesti. Visok krvni pritisak je dijagnostikovan kod 42,5 odsto odraslog stanovništva Vojvodine, i procenjuje se da od njega boluje oko 200.000 žitelja Pokrajine.
Puši 40 odsto, a fizicki je neaktivno 60 odsto stanovnika. Vecina stanovnika slobodno vreme provodi sedeci, a najgore je što, kada ne rade, sede i oni ciji je posao takode vezan za sedenje. O znacaju umerene i redovne fizicke aktivnosti mnogo se govori, uradene su mnoge studije i naucni radovi koji dokazuju da su zdravlje, a time i dug život, direktno povezani s vežbanjem i kretanjem, ali o tome najveci broj Vojvodana cita izvaljeno u meku ležaljku ili fotelju.

DIREKTNI POLITICKI RAZGOVORI
Koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Erhard Busek je izjavio da direktni politicki razgovori izmedu Prištine i Beograda treba da pocnu što pre i da dijalog nema alternativu. On je posle sastanka sa kosovskim premijerom Bajramom Kosumijem rekao da, uprkos razlikama u stavovima i uslovljavanjima sa obe strane, Priština i Beograd treba da sednu za pregovaracki sto i iznesu sve opcije koje bi mogle voditi ka rešavanju konacnog statusa Kosova. (FoNet)

NOVA DOKUMENTA SA CIPOVIMA
Ministar policije Dragan Jocic rekao je da ce nove licne isprave, licna karta, pasoš, vozacka dozvola i druge, cije uvodenje pocinje iduce godine, biti uskladene sa takvim dokumentima u zemljama Evropske unije. Licne isprave bice kao poslovne kartice, imace cip i hologram, nece moci da se falsifikuju i 'bice trajne'. Prema recima ministra, zamena isprava ce 'trajati šest-sedam godina'. (RTS)

IMAGINARNE PRICE RUŠE UGLED
Ministar finansija Mladan Dinkic kaže da mu je premijer Vojislav Koštunica preneo da ne deli stavove koje iznosi funkcioner DSS-a Zoran Drakulic. "Premijer me je uverio da nema nikakvih saznanja o postojanju korupcije u samoj vladi", naveo je Dinkic. On je izjavio da su imaginarne price o korupciji nedopustive i da narušavaju ugled vlade i države. "Kako Drakulicu ne smeta to što je uvezao bakar iz Cilea, koji proizvodi 40 puta više arsena i sumpordioksida u Boru nego što je to bilo do sada", zapitao se Dinkic. (FoNet)

SUDSTVO NIJE NEZAVISNO
Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barac ocenila je da veliki problem u borbi protiv korupcije predstavlja cinjenica da u Srbiji ne postoje uslovi za rad nezavisnog sudstva, jer rad pravosuda zavisi od izvršne vlasti. Kao poseban problem u borbi protiv korupcije Verica Barac je navela i to što ne postoji nezavisna kontrola javnih finansija i što postoji uticaj "krupnog kapitala" na rad republicke vlade. (FoNet)