TAPISERIJE STUDENATA FAKULTETA PRIMENJENIH UMETNOSTI IZ BEOGRADA ODSEK TEKSTIL

OTVOREN SAJAM KADROVSKIH POTENCIJALA U NOVOM SADU

Do posla za dva dana

Juce je na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu otvoren Sajam kadrovskih potencijala “Career days 2005”, na kojem ce studenti završnih godina fakulteta, diplomci i postdiplomci imati prilike da kontaktiraju sa predstavnicima domacih i inostranih firmi koje nameravaju da zaposle mlade i obrazovane strucnjake. Organizator ove “berze rada”je Medunarodno udruženje studenata ekonomije i menadžmenta (AIESEC), a za dva dana sajma mladi ce moci da se informišu o poslovima koje nude firme - ucesnice ove manifestacije, kao i o zanimanjima i profilima kadrova koja se najviše traže.
Kako su istakli organizatori, kompanije imaju mogucnost pojedinacnog intervjuisanja svakog zainteresovanog za posao, a glavna je prednost to što se na dva dana skracuje ceo proces zapošljavanja, u kojem firme treba samo da odaberu najbolje kadrove. Na osnovu prikupljenih biografija, odnosno si-vija, a u vreme sajma, kompanije formiraju baze podataka o kandidatima koje dugorocno mogu da koriste. Ovaj projekat je, kako su kazali organizatori, i prilika za mlade studente da se direktno raspitaju o poslovima i mogucnostima koje kompanije nude. Na otvaranju sajma kadrovskih potencijala prodekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Koviljko Lovre podsetio je da u proteklom periodu, na žalost, najsposobniji i najtalentovaniji ljudi nisu uvek bili deo razvoja naše zemlje i naglasio da je neophodno mladima pružiti šansu kako ne bi ostali na ulici i izdvojeni iz društva, što se neretko dešava. Mirjana Mundžic-Krncevic iz Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova naglasila je da je tokom prošle godine u Vojvodini radni odnos zasnovalo samo 1.659 pripravnika, što je tek nešto više od jednog procenta onih koji su dobili posao, te da je medu nezaposlenim 52 odsto onih koji prvi put traže posao. Na problem velike nezaposlenosti u Vojvodini ukazala je i zamenica direktora Pokrajinske službe za zapošljavanje Branka Prekrajski je dodala da služba za zapošljavanje subvencijama poslodavcima, besplatnim merama dodatnog obrazovanja, te novcanom pomoci volonterima i praktikantima podstice zapošljavanje mladih.

Potrebni ekonomisti, inženjeri, tehnolozi... Kompaniji “IT Jobs”, cijeje sedište u Beogradu, a poslove obavlja i u Vojvodini, potrebni su specijalisti informacionih tehnologija svih obrazovnih profila. Panonska banka traži diplomiranog ekonomistu, a u “Slavijakopu” su upražnjenja radna mesta u sektoru komercijale i finansija. Metals banka takode traži diplomiranog ekonomistu, a novosadski “Tranšped”, pored ekonomskog, traži i pravne i tehnicke obrazovne profile, za radna mesta referenta spoljne trgovine, špedicije i carinskog zastupanja. Delta banci su potrebni oni koji ce obavljati poslove ekonomske, pravne, menadžment i IT struke, a Pivara u Celarevu traži diplomirane ekonomiste, tehnologe, saobracajne i druge inženjere. MK grupi potrebni su inženjer poljoprivrede, elektroinženjer, mašinski i inženjer tehnologije, kao i ekonomista sa odlicnim znanjem italijanskog ili nemackog jezika. Za poslove tehnologa, poljoprivrednog inženjera i pogonskih inženjera radna mesta su otvorena u šeceranama u Bacu, Kovacici i Pecincima.

NOMUS 2005

Vrhunska virtuoznost

Jedan od najuspelijih resitala, NOMUS-u je u jednom dahu poklonila pijanistkinja Jasminka Stancul koja svoju medunarodnu karijeru gradi iz Beca, gde živi nakon pobede na Internacionalnom pijanistickom konkursu «Betoven» (1989). Od tada kao priznati strucnjak za ovog najveceg klasicara, ona ga cesto stavlja na repertoar, svojim briljantnim pijanizmom i strogo kontrolisanom tonskom paletom postavljajuci standarde njegovog referentnog predstavljanja. Dve Betovenove sonate festivalskog koncerta, plenile su pre svega svojom klavirskom suštinom, a sva poetika i dramatika pretocene u kvalitet zvuka, nad kojim umetnica bdi, ali i kojim suvereno vlada. Iskazujuci se ponovo kao rasni svirac sjajno izgraden u svim elementima, ona je ovoga puta više isticala racionalnu komponentu koja je, i pored maštovito rešenih detalja, na izvestan nacin umanjivala emotivnu i pevnu izražajnost interpretacije. Ovo zapažanje se najmanje odnosilo na Sonatu u Es-duru, opus 27, broj l, ozvucenu prefinjenim tušeom, upravo nebeskim pijanima i ukusnim sforcatima, cija je osobena koncepcija cetvorostavacnog ciklusa povezanog bez pauze u jedinstvenu formu, ostvarena upravo savršenom lakocom i dovršenošcu «prstne tehnike» i pedalizacije.
Umetnicka priroda Jasminke Stancul, u kojoj je pijanizam izražen kao najbitnija odlika, osvetlio je i Sonatu u Es-duru, opus 31, broj 3, kristalno cistih perlastih pasaža, odlucne motoricnosti Skerca, ali i uzdržanije kantabilnosti Menueta i bezpogovornog uspinjuceg finala, ciji je tempo Presto bio reper i za veoma brzo izvodenje programa u celini. Drugi deo veceri posvecen grandioznim Simfonijskim etidama, opus 13 Roberta Šumana, otkrio je sve mogucnosti pijanistkinje u pogledu melodike, virtuoznosti, kompleksnosti sazvucja i dinamickog raspona, uraganski burnih akordskih uspona, medu kojima su brzina i sigurnost, suverenost izraza i gotovo kompjuterizovana tempa, ali i gvozdena preciznost, bile i glavne odlike izvodenja.
Drugacije sfere izražajnosti zracile su iz dua violinistkinje Antje Vajthas i pijaniste Geralda Fauta, koji se pored zapaženih izvodackih karijera bave i pedagoškim radom na visokim muzickim institucijama u Berlinu, odnosno Lajpcigu. Stigavši do takvog stepena saradnje na kojem se odnosi dva instrumenta stvaraju sami od sebe, a savršeno kvalitetan, cist i nosiv ton violine «Peter Grajner» tesno preplice s klavirskom partijom, iz koje pijanista izvlaci unutrašnje glasove s podsticajnom živošcu i gotovo opipljivom životnošcu. Umetnici iz Nemacke su prvi deo veceri posvetili delima Franca Šuberta, od kojih je Sonatina u a-molu doneta s fino doziranom osecajnošcu i celovitom zaokruženošcu stavova.
Pritom je svaki sledio poseban dramaturški koncept, u kome je prvi, šubertovski kantabilan u klaviru, a betovenski akcentovan u violini, donet oštrijim i širim potezima, nasuprot usaglašenoj eleganciji toplo raspevanog centralnog, i ponovo, betovenskoj skercoznosti finalnog stava. Isti znacaj je dat i raskošnoj Fantaziji u Ce-duru, u kojoj je duo Vajthas-Faut pronašao pravi kvalitet Šubertove poetike i fine nijanse izmedu romanticarske ekstrovertne ekspresivnosti i introvertne osecajnosti, a dijalozi puni žestokog a preciznog elana, smenjivali sa sporijim, divno, do visokih laga ispevanim odsecima mirnije kantabilnosti.
Iz svakog tona violinistkinje Antje Vajthas izbija jasnoca i mnoštvo znacenja, pri cemu joj pijanista Gerald Faut savršeno pomaže, saglasan s partnerkom u dinamickim usponima, snažan kada je sam, a uzdržan gde je to neophodno. Kreativnošcu i impulsivnošcu bez ostatka i tonskom raskoši uskovitlane snage, obojili su finalni stav Sonate u A-duru, opus 100 Johanesa Bramsa, naglašavajuci i bujnost i nežna pastoralna raspoloženja prvog, i odmerenu zvucnost srednjeg stava.
Kao dobro smišljen i primeren kontrast ozbiljnom, severnjacki teškom, ali ne i hladnom Bramsu, blesnula je neobicna Sonata u Ge-duru Morisa Ravela, oštrih skokova i vibrantno treperavog violinskog tona (Alegretto), ocaravajuceg bluza (drugi stav), naglašene opsesivnosti minimalisticki koncipirane klavirske pulsacije i sve strastvenije improvizacije i oštrine picikata violine, te finalnog Mota perpetua, koji je u pravom znacenju ostavljao slušaoce bez daha, pleneci i velikim dinamickim kontrastima i gradacijama, savršeno kompatibilnih, tonski raskošnih instrumentalnih partija, i cak udaracke, ali uvek funkcionalne klavirske partije.

JUCE U STUDIJU „M”

Poceo festival decje radosti „Zlatno zvonce”

Kolone najmladih Novosadana juce su se od ranog jutra slivale u pravcu Studija "M", gde je u 10 casova svecano otvoreno "Zlatno zvonce". Mališani u pratnji roditelja, vaspitaca i ucitelja uživali su u jednocasovnom programu "Decja radost", a deci su podeljene i perece, tradicionalni dar u dane Vrbice.
Festival je svecano otvorio veliki prijatelj dece Raša Popov, a ovog puta je ispricao pricu o novim prolecnim cipelama koje se obuvaju pred Uskrs. U zabavnom programu, na veliku radost dece, ucestvovali su njihovi vršnjaci iz horova "Palcica" i "Zvoncici", mladi pevaci Zlatko Šabic iz Berana, prošlogodišnja pobednica "Zlatnog zvonca" Maja Mazic, Jasmina Nikolic i Milan Vicentijevic iz Kosovske Mitrovice u pratnji harmonikaša Mice Jankovica, Decji folklorni ansambl KUD-a "Svetozar Markovic", male balerine iz Baletske škole u Novom Sadu, kao i pobednik prethodnih "Poetskih carolija" Aleksandra Kosovac. Atraktivni su bili latino igraci Plesnog kluba "Bolero" i clanovi Fitnes kluba "Fantazi", kao i glumci sa lutkama Pozorišta iz kofera i glumci Pozorišta mladih.
Danas u 12 casova, u citaonici Gradske biblioteke pocinju "Poetske carolije", takmišenje 15 mladih poeta podeljenih u dve starosne kategorije, do cetvrtog i do osmog razreda. U programu ce ucestvovati pesnici Pero Zubac i Duško Trifunovic, muzicari Jelena Kostovic i Filip Spiric iz Kosovske Mitrovice, glumci Milorad Kapor i Milica Grujicic i Pera i Kina iz grupe "Apsolutno romanticno", koji ce dve najuspelije pesme komponovati i otpevati.
U 19 casova, u svecanoj sali Gradske kuce pocinju "Biseri zlatnog zvonca", smotra najboljih ucenika nižih muzickih škola, uzrasta do 10 godina, pobednici raznih prošlogodišnjih muzickih takmicenja. Gost programa bice pijanistkinja Rita Kinka. Ulaz je besplatan za sve programe.

KONKURS FONDA ZA RAZVOJ APV
Fond za razvoj Vojvodine raspisao je konkurs za dugorocne kredite za finansiranje razvojnih programa i projekata u oblasti privrede i poljoprivrede. Vojvodjanski premijer Bojan Pajtic kaže da je konkurs nastavak njhove politike podsticanja razvoja privrede u Pokrajni. Na konkurs Fonda za razvoj, koji je otvoren do 15.juna, mogu se javiti mala, srednja i velika preduzeca, zadruge, privatni preduzetnici i poljoprivrednici cije je sedište na teritoriji Vojvodine.

NOVINSKA AGENCIJA DKMT
Pokrajinski sekretarijat za informisanje i regionalna agencija koja deluje u okviru Evroregije DKMT (Dunav-Kriš-Moriš-Tisa), pripremice zajednicki projekat o osnivanju novinske agencije i konkurisati kod fondacija Evropske unije, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informisanje.
Na sastanku pokrajinskog ministra Milorada Đurica i direktorke regionalne agencije DKMT Ester Cokaši, održanom danas u Segedinu, dogovoreno je da se sa projektom novinske agencije konkuriše u okviru Susedskog programa za Madarsku i SCG, koji je raspisala EU.