SRPSKO NARODNO POZORIŠTE DANAS SLAVI SVOJ DAN

Priznanja umetnicima i predstavama

Srpsko narodno pozorište dodelilo je godišnja priznanja pojedincima i predstavama, koje ce tradicionalno biti urucene danas, na dan ovog teatra. Zlatnu medalju dobili su glumac Boris Isakovic, dirigent Jon Janku i kostimograf Mirjana Stojanovic Mauric, srebrnu pravnik Borivoje Ilic i direktor tehnike Dragan Inic, a bronzanu glavni rekviziter Janko Gut i rukovodilac Službe prodaje Gordana Torbica.
Kao najbolja dramska predstava nagradena je “Tužna komedija” I. A. Goncarova, u režiji Egona Savina, dok je ovo godišnje priznanje pripalo i operskoj predstavi “Lucija od Lamermura” Gaetana Donicetija, u režiji Plamena Kartalova i pod dirigentskim vodstvom Jona Jankua, kao i baletu “Esmeralda” (“Zvonar Bogorodicine crkve u Parizu”) Cezara Punjija, u koreografiji Joana Tudarua i pod dirigentskim vodstvom Jona Jankua.
Medu pojedincima kojima su dodeljene godišnje nagrade su: Milovan Filipovic, za uloge Mitra u Sterijinoj komediji “DŽandrljiv muž”, u režiji Radoja Cupica i Aleksandra u drami “Kome verujete?” Jelene Đordevic, u režiji Darijana Mihajlovica; Jugoslav Krajnov, za ulogu Ilije u drami “Tužna komedija”; Rade Kojadinovic, za ulogu Zaharija u “Tužnoj komediji”; Maja Grnja, za ulogu Gudule u baletu “Esmeralda”; Milan Lazic, za ulogu Kvazimoda u baletu “Esmeralda”; Željka Milanovic, za dirigovanje operetom “Slepi miš“ Johana Štrausa u režiji Darijana Mihajlovica; dirigent hora Vesna Kesic-Krsmanovic, za rad na operama “Kavalerija rustikana” Pjetra Maskanjija i “Lucija od Lamermura”, kao i za operetu “Slepi miš“; tenor Saša Štulic, za ulogu Alfreda u opereti “Slepi miš“ i Edgarda u operi “Lucija od Lamermura”; sopran Darija Olajoš za naslovnu ulogu u operi “Lucija od Lamermura”; Danijela Jovanovic takode za naslovnu ulogu u “Luciji od Lamermura”; koncertmajstor Aleksandra Krcmar; scenograf Dalibor Tobdžic za ukupan scenografski rad na predstavama izmedu dva Dana pozorišta; i šef knjigovodstva Nada Nikic.
Godišnje pohvale dobili su: Mirjana Drobac, za uloge Fler de Lis u baletu “Esmeralda”, Kontese Mari Lariš u baletu “Majerling” Franca Lista i za ulogu Devojke u baletu “Karmina burana” Karla Orfa; i asistent reditelja Katarina Mateovic-Tasic, za uspešan rad na operi “Lucija od Lamermura” i opereti “Slepi miš“.
Neposredno pre izvodenja nagradene predstave “Tužna komedija”, veceras u 19.30 casova na sceni “Pera Dobrinovic” bice priredena svecana akademija uz dodelu nagrada. Obeležavanje Dana SNP-a pocece vec pre podne u 10 casova polaganjem cveca na grobove preminulih umetnika SNP-a, a potom ce u 11 sati cvece biti položeno i na spomenike Dragi Spasic, Jovanu Steriji Popovicu i Peri Dobrinovicu kod zgrade SNP-a. U cast dana ovog teatra, u 19 casova ce u donjem foajeu scene “Pera Dobrinovic” biti otvorena izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine posvecena scenografskim skicama Stevana Maksimovica. Pored predstave “Tužna komedija”, koja ce se u 20 casova igrati na sceni “Pera Dobrinovic”, na Kamernoj sceni ce u 20.30 casova poceti diplomska predstava studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu “Plastelin” Vasilija Sigarova, u režiji LJuboslava Majere.
Nova zgrada Srpskog narodnog pozorišta, osnovanog 1861, otvorena je u 120-oj sezoni postojanja, 28. marta 1981, dan posle Svetskog dana pozorišta. Dan otvaranja nove zgrade ustanovljen je kao dan SNP-a, kada se svode jednogodišnji umetnicki rezultati i nagraduju najbolji pojedinci i umetnicka ostvarenja.

SEDMO STRADANJE U SEDMOM BURNOM VEKU FRUŠKOGORSKOG MANASTIRA RAKOVAC

Palili ga i Nemci i Turci

Pašu petrovaradinskog, koji je u Rakovac cesto krišom dolazio, Turci su zbog toga ubili i odredili manastiru veliki namet, namenjen za izdržavanje žene i dece pašine. Bratstvo je moralo da proda sve crkvene dragocenosti, pa i hrisovulju despota Jovana Brankovica
U požaru koji je nedavno zahvatio manastir Rakovac izgorela je gotova sva pokretna imovina. Oni koji su sprecavali širenje vatre nisu uspeli da spasu ni manastirsku biblioteku, deo ikona u konaku i mnogobrojne istorijske spise. Sve ostalo moguce je obnoviti, ali se izgorela dokumenta, skupljana vekovima, ne mogu rekonstruisati. Pripadnici Novosadskog korpusa poceli su rašcišcavanje zgarišta, a igumanija Gavrila uzda se da ce konak biti brzo popravljen, pa je bratstvo odlucilo da ostane u manastiru. Vojska im je obezbedila šatore, cebad i posteljinu.
Osnivanje hrama posvecenog svetim vracima Kuzmanu i Damjanu opisuje legenda zapisana u prvoj deceniji 18. veka, a sacuvana u prepisu jeromonaha Isaije Parivodskog iz 1767. Po njoj, manastir je podignut "dobrotom, trudom i troškom hristoljubivoga i blagocestivoga gospodina Rake", velikog komornika despota Jovana Brankovica, koji je ubio jelena, svetu životinju po srpskoj srednjovekovnoj tradiciji. Zbog tog grešnog cina vinovnik se u pokajanju zavetovao da ce na tom mestu sagraditi manastir i po ktitoru je zdanje, podignuto 1498, dobilo ime Rakovac.
Vec 1541. manastir je zapaljen tokom turske odmazde. Pašu petrovaradinskog, "koji je u manastir Rakovac cesto dolazio", Turci su uhvatili i ubili, ali i odredili manastiru veliki namet, kojim je trebalo da se izdržavaju žene i deca pašina. Bratstvo je zato bilo primorano da proda sve crkvene dragocenosti, medu kojima i hrisovulju despota Jovana Brankovica. Kad više nisu imali šta da prodaju, "svi se razbežaše", a Turci "sav manastir zapališe i u crkvu konje uvodiše i držaše". Od 1632. do 1657. pokriveni su crkva i kupola, dok je konake obnovio jeromonah Simeon.
Najviše je pustošen manastir krajem 17. veka, kada se turska vojska, bežeci pred Eugenom Savojskim, povlacila preko Srema. Iako je u poslednjoj deceniji 17. veka Rakovac, zajedno s Grgetegom i Šišatovcem, dobio cak tri zaštitna fermana od turskih sultana, kojima je garantovana bezbednost manastirskih dobara od "hordi Tatara", manastiri su bili razarani. Posle neuspele opsade Beca 1683. i poraza kod Mohaca 1686, Turci su prilikom povlacenja popalili sremska sela i fruškogorske svetinje. Konaci i krov nad rakovackom crkvom spaljeni su neposredno pre turskog pohoda na Bec 1678. i 1682, a manastir je do temelja razoren 1678.
Iguman Teofan se prvi vratio u porušeni manastir i s duhovnikom Mihajlom Pivljaninom okupio bratstvo i obnovio crkvu. Rakovacki monah Simeon je 1692. tražio dozvolu da "opravi i dovede u predašnje stanje" odaje i kuhinju, s tim da se na samoj crkvi ništa ne dograduje. Monasi iz Rakovca su putovali u Rusiju radi nabavke bogoslužbenih knjiga, te obnova duhovnog života manastira prethodi njegovoj barokizaciji. Upravo su prilozima ruskih darodavaca obnovljeni rakovacka crkva i konaci, i pocelo je osnivanje biblioteke i riznice. Teofanov boravak u manastiru oživeo je prepisivacku delatnost. U rakovackoj riznici cuvale su se cestice moštiju patrona manastira svetih Kuzmana i Damjana, cestice svetog velikomucenika Georgija i deo moštiju svetog Prokopija. Manastir je stekao ugled i postao znacajno hodocasnicko mesto.
Rakovacki postrižnik i karlovacki mitropolit Vicentije Jovanovic izgradio je o svom trošku 1735. dvospratni barokni zvonik, u kome su 1759. postavljena dva zvona, dar aradskog episkopa Sinesije Živkovica i mitropolita Pavla Nenadovica. Zabeleženo je 1770. da monasi žive u novim kelijama, što znaci da je gradnja konaka tada dovršena. Porta je 1777. ogradena visokim zidom za vreme mitropolita Vikentija Jovanovica Vidaka. Ikone je za novi ikonostas naslikao 1762/3. novosadski slikar Vasilije Ostojic, Amvrosije Jankovic je živopisao trpezariju, dok je seriju celivajucih ikona 1780. naslikao Teodor Kracun. Ipak je 1846. kanonska vizitacija Rakovac zatekla kao najsiromašniji manastir Fruške gore.
Nepažnjom monaha manastir je goreo 1869, posle cega su obnovljeni zvonik i severno krilo konaka. Za vreme Prvog svetskog rata odneta su i pretopljena manastirska zvona za potrebe austrougarske vojske, dok je tokom Drugog svetskog rata Rakovac gotovo potpuno razoren. Komisija zagrebackog muzeja poslata iz prestonice NDH u Rakovcu je 10. novembra 1941. preuzela ikone i sasude iz crkve, nekoliko predmeta iz riznice, deset uljanih portreta iz konaka i "dva zamotka arhivske grade". Od leta 1942. do jeseni 1943. Rakovac su držali partizani, a jedno vreme se u manastiru nalazila njihova štamparija. Kad su se partizani povukli, oktobra 1943. Nemci su za odmazdu manastir minirali. U crkvi je spaljen pozlatom ukrašen ikonostas, barokno-rokajnog stila, na kome se nalazilo oko 50 ikona Vasilija Ostojica. Prema izveštajima Dinka Davidova, ispod ruševina su izvadeni samo medaljon sa likom proroka Jeremije i nagorela ikona "Krštenje Hristovo".

PLANOVI SREMSKE PRIVREDNE KOMORE

Nove carine guše domacu proizvodnju

Sremska Mitrovica: Tokom protekle nedelje održane su sednice odbora svih udruženja pri Sremskoj privrednoj komori na kojima je jedinstveno zakljuceno da su prioriteti rada u ovoj godini nastavak ubrzane privatizacije, povecanje proizvodnje i izvoza i daleko bolja saradnja s poslovnim partnerima iz zemalja s kojima naša država ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini. Tako su clanovi Odbora za trgovinu, ugostiteljstvo, turizam, saobracaj i veze sugerisali da SPK aktivnije saraduje s Agencijom za privatizaciju kako bi se privatizacija nastavila planiranim tempom, ali uz mnogo manje potresa i sporenja koji se, cesto završavaju i sudskim procesima.
Na sednici Odbora udruženja za industriju SPK upozoreno je da ce se privreda suociti s novim izazovima zbog izmena carinskih propisa. Rec je o promenama carinskih tarifa, što je i bio jedan od uslova za izradu Studije o izvodljivosti za prikljucenje EU i nastojanjima da postanemo clan Svetske trgovinske organizacije. Sekretar Udruženja Dušan Stojkovic kaže da evropski carinski zakon ima oko 10.500 razlicitih stavki i da je sada, po tom modelu, uraden i naš zakon.

Sedamsto primedbi

Sremski sajam prvi put - Na predstojecem Medunarodnom sajmu u Novom Sadu ce organizovano na jednom mestu nastupiti 12 sremskih preduzeca. Naš plan je i da sredinom godine u Sremskoj Mitrovici organizujemo prvi Sremski sajam. Znamo da mnogo malih privrednika ne može finansijski izdržati troškove odlaska na sajmove u svetu i zato je želja da na jednom mestu pokažemo sve potencijale sremske privrede - ukazuje Dušan Stojkovic. - Planiramo da proširimo i prekogranicnu saradnju i da se u Sremskoj Mitrovici pojave i privrednici iz Vukovara, Osijeka, Bijeljine, Brckog i drugih regija u okruženju kako bi se obnovile stare i uspostavile nove poslovne veze.

Rast drvne industrije

MOGUCE POPLAVE AKO PORASTE TAMIŠ
Deset hiljada hektara oranica oko banatskih sela Šurjan, Boka i Konak bice poplavljeno ako vodostaj Tamiša poraste, što prognosticari najavljuju za kraj aprila ili za maj. Predsednik Mesne zajednice Šurjan Borivoje Živic podsetio je da je taj deo Banata bio prekriven vodom u vreme poplave u aprilu 2000. godine, nakon što je u Rumuniji probijen nasip da bi se sacuvala tamošnja sela. Ukoliko voda ponovo zapreti, kaže Živic, kuce se mogu štititi jedino podizanjem visine postojeceg nasipa sagradjenog 1966. godine i neznatno pojacanog 2000. godine. "Mi nemamo rovokopace, kipere i buldožere i ako bi Rumuni uradili ono što su uradili 2 000. godine mogla bi ponovo da nastradaju sela, a njivama pomoci svakako nema", dodao je on. (Beta)

ĐURKOVIC: VRLO VISOKA AUTONOMIJA
Savetnik republickog premijera Miša Djurkovic izjavio je da je za "vojvodjansko pitanje" u novom Ustavu Srbije najvažnije pronaci odgovarajucu meru izmedju "dva ekstremna zahteva" - za ukidanjem autonomije i za njeno pretvaranje u nezavisnu jedinicu. Djurkovic je za "Dnevnik" rekao da je nacelni stav najveceg dela politicke scene da se država mora postepeno decentralizovati, dodajuci da "gradjani Vojvodine ne treba da imaju nikakav strah od ukidanja autonomije". On je uveren da ce Odbor za ustavna pitanja naci rešenja za "vrlo visoku autonomiju" Vojvodine, u pogledu izvora finansija, jasno definisanih samostalnih nadležnosti i zaštite autonomije od centralne izvršne vlasti, što po Vladinom nacrtu treba da bude posao Ustavnog suda Srbije. (Beta)

CEDOMIR JOVANOVIC U POLICIJI
Bivši vicepremijer Srbije Srbije Cedomir Jovanovic bice saslušan danas u policiji po nalogu specijalnog tužioca Jovana Prijica, a u procesu istrage o pokušaju njegovog ubistva 2. marta, izjavio je za Blic Radivoje Paunovic, Jovanovicev advokat. On je potvrdio pisanje Blica u kojem se kaže da je Jovanovic rekao Prijicu da njegovo ubistvo planira pripadnik 63. padobranske brigade, ali, kako navodi list, rec je o osobi koja je tog 2. marta atentat vec pokušala. (Blic)

ARTEMIJE: ZBRKA U SPC
Episkop raško-prizrenski Artemije saopštio je da za njega i njegovu eparhiju "ishitrene odluke", poput one koja je doneta na vanrednoj sednici Sinoda, po kojoj Memorandum o obnovi crkava na Kosovu ostaje na snazi, ne mogu imati nikakvo pravno dejstvo, niti se mogu primeniti u praksi. "Zapanjeni smo postupcima pojedinih mocnika u krilu SPC koji, ne birajuci sredstva, u novije vreme pokušavaju da se grubo mešaju u kanonske i jurisdikcijske nadležnosti episkopa raško-prizrenskog, namecuci mu svoja vidjenja i rešenja kada je u pitanju obnova naših crkava i manastira na Kosovu", naveo je episkop Artemije. (FoNet)