|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 25. 03. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 25. 03. 2005.
|
|
|
MINISTARSTVO PROSVETE PROPISALO MERE ZAŠTITE UCENIKA U ŠKOLAMA
Dežuraju nastavnici, ucenici, policajci...
Direktorima svih škola u Srbiji juce je stiglo Uputstvo Ministarstva prosvete o primeni Pravilnika o merama, nacinu i postupku zaštite i bezbednosti dece, odnosno ucenika u ustanovama.
Ovo uputstvo oslanja se na clan 44 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, prema kojem je škola dužna da propiše mere, nacin i postupak zaštite i bezbednosti dece, odnosno ucenika za vreme ostvarivanja vaspitno obrazovnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje u saradnji s nadležnim organima lokalne samouprave.U cilju sprovodenja propisanih mera zaposleni u školi su dužni da svojim radom i ukupnim ponašanjem obezbede fizicku , zdravstvenu i mentalno higijensku bezbednost ucenika u školi.
U skladu s ovim , kaže se u Uputstvu, nastavnici su dužni da u saradnji s pomocnim osobljem i radnicima obezbedenja, ukoliko ih je škola angažovala, dežuraju u prostorijama škole i njenom dvorištu , a škola da organizuje dežurstva ucenika za vreme nastave. Obaveza škole je i da obezbedi saradnju s MUP-om i školskog policajca, kojem u skladu sa svojim mogucnostima treba da obezbedi i posebnu prostoriju .
Pokret protiv nasilja
U suzbijanju nasilja medu ucenicima potrebno je oformiti “citav pokret u borbi protiv nasilja”, jer škole nisu u stanju da se same nose s tim, izjavila je juce predsednik Pedagoškog društva Sonja Žarkovic.
Prema njenim recima, bitno je prepoznati “rizicnu” decu, potencijalne prestupnike, u što ranijem uzrstu.
“Naša je ideja i da oformimo citav pokret u borbi protiv nasilja, jer su škole nemocne da same odgovore na izazove ... novog sistema vrednosti i novog nacina komunikacije medu decom”, rekla je ona.
|
Škola je dužna i da, u saradnji s nadležnim komunalnim službama, obezbedi uklanjanje pasa lutalica, održavanje svojih objekata i dvorišta u ispravnom stanju i redovno iznošenje smeca, a radi obezbedenja propisanih higijenskih uslova i zaštite zdravstvene bezbednosti ucenika da saraduje s nadležnom sanitarnom službom.
Obaveza strucnih saradnika u školi, navodi se u Uputstvu, je da vode dnevnik rada s evidencijom svojih aktivnosti, narocito onih koje se odnose na kontakte s ucenicima, roditeljima, nastavnicima, predstavnicima društvene zajednice i MUP-a.Na osnovu ovih aktivnosti strucni saradnici su dužni da u svoje mesecne izveštaje unesu procenu stanja bezbednosti s predlogom mera i da ih dostave upravnom odboru, direktoru škole, savetu roditelja i strucnom vecu. Obaveza strucnih saradnika je i da iniciraju sednice navedenih organa na kojima ce se analizirati bezbednosno stanje u školi, predlagati mere i utvrdivati njihovi realizatori.
U Uputstvu prosledenom direktorima svih škola u Srbiji podseca se i da su u školi zabranjeni unošenje i upotreba alkohola i narkotika , kao i nošenje oružja , te ugrožavanje ili povredivanje fizickog ili psihickog integriteta ucenika.
Odgovorna lica u školi snosice odgovornost za nesprovodenje navedenih mera, kaže se na kraju Uputstva direktorima škola. D. D.
|
|
|
IZ POKRAJINSKOG BUDŽETA
Pomoc suseckim trojkama
Pokrajinski sekretar za demografiju porodicu i društvenu brigu o deci Novka Mojic posetila je juce porodicu Familic-Jovanovic iz Suseka i roditeljima Olgice, Ilinke i Valentine, prvih ovogodišnjih trojki rodenih u Vojvodini, urucila cek u iznosu od sto hiljada dinara.
Porodica Familic, koja je trojke dobila u februaru, u teškoj je materijalnoj situaciji, oba roditelja ne rade i ne mogu da obezbede osnovne potrebe za prinove. Zbog toga je pokrajinska vlada rešila da roditeljima prinova Bošku Familicu i Darinki Jovanovic uruci jednokratnu pomoc u iznosu od 100 hiljada dinara.Bošku je dvadeset i prva godina, a Darinki nepunih sedamnaest.
Prema recima Novke Mojic, u Vojvodini se u proseku godišnje rodi po cetiri trojke. Radi poboljšanja nataliteta, Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci ce, uz vec pokrenute akcije, pokušati i na ovaj nacin da pomogne porodicama.
Kako je Olgica na svet stigla samo sa 1700 grama, ona je još u inkubatoru u novosadskoj klinici za ginekologiju i akušerstvo, dok su Valentina i Ilinka vec u skromnoj kucici Familica u ulici Vuka Karadžica u Suseku.
Otkad su stigli novi clanovi familije, ovde sve treba. Kako za sve bebe mlada mama nema dovoljno mleka, bebi-hrana se nabavlja u apoteci. Lako bi bilo kada bi bar jedan clan ove porodice imao zaposlenje, ali ni tata Boško ni deda Milan ga nemaju. U ovoj kuci nema ni vodovoda, pa ni veš-mašine, te baka Ilinka pelene pere u koritu i iskuvava ih u loncu kao što je to kadgod radila za svoju decu. Pa ipak, i pored nemaštine i skromnosti, sve u ove dve sobice blista, a bebe na radost ukucana dobro napreduju.
Na ovoj svecanosti pod krovom “malih jaslica” bili su i predstavnici susecke mesne zajednice na celu sa Savom Svircevicem, poslanikom vojvodanskog parlamenta, na ciju inicijativu je i došlo do ovog uzdarja pokrajinske vlade, a kao prvu pomoc za ovu višestruku radost kako se to juce culo, iz sela je stiglo 10.000 dinara na ovu adresu. Udruženje “Sveta Gora” iz Beocina organizovalo je akciju prikupljanja pomoci u hrani i odeci za tri puslice iz Suseka.
|
|
|
VOJVOĐANSKA VLAST POKRECE AKCIJU ZA ZAPOŠLJAVANJE
I doktori nauka cekaju posao
Kada se u jednoj sali okupi pedesetak magistara i doktora nauka za ocekivati je da je u pitanju nekakav naucni skup, ali kada su svi ti strucnjaci nezaposleni ne može da vas mimoide gorcina i razocaranost zbog ovolikog neiskorišcenog strucnog i naucnog potencijala, a da se ne pominju nezavidni egzistencijalni, socijalni i drugi apsekti ovog problema. Medutim, cinjenica da je ovaj skup uprilicen juce u sali za sednice Izvršnog veca AP Vojvodine, a da ga je, na inicijativu pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj prof. dr Dragoslava Petrovica, organizovao ovaj sekretarijat, s ciljem pokretanja “Akcije angažovanja nezposlenih doktora nauka i magistara sa teritorije AP Vojvodine”, za ciju su realizaciju vec utvrdeni neki konkretni potezi vojvodanske vlasti, potvrduje spremnost da se ovaj problem reši.
I s Pupinovom nagradom bez posla
Na spisku nezaposlenih je i mlada magistar, diplomirani tehnolog Matilda Lazic, koja je posle tri godine rada ostala bez posle kada je zrenjaninski “Proleter” otišao u stecaj. Dok ceka da joj se nasmeši neki posao, vredno sprema doktorat.
|
Na evidenciji Pokrajinske službe za zapošljavanje i svih filijala u APV ima ukupno nezaposlenih 76 magistara i 7 doktora nauka. Svima je upucen upitnik na koji je odgovorilo 50 magistara i cetiri doktora nauka. Najviše nezaposlenih ima u Novom Sadu - 46, u Pancevu i Sremskoj Mitrovici po 7, Zrenjaninu 6, Subotici 4, Kikindi 3 ... Najviše nezaposlenih magistara završilo je poljoprivredni fakultet, njih 13, zatim tehnološki fakultet i akademiju umetnosti po 5, ekonomski i prirodno-matematicki po 4, medicinski, tehnicke nauke i fakultet politickih nauka po 2, dok je po jedan nezaposleni magistar diplomirao na elektrotehnickom, rudarsko-geološkom, saobracajnom, mašinskom, veterinarskom, uciteljskom i fakultetu fizicke kulture. Nezaposleni doktori nauka najviši naucni stepen stekli su na tehnološkom fakultetu (2), filozofskom i poljoprivrednom. Nezaposleni magistri prosecno su stari 42 godine, a na posao cekaju od oko godinu dana (njih 7), do cak gotovo 16 godina! Doktori nauka prosecno su stari 40 godina, a dvoje je bez posla cak sedam godina.
PIV ce od organa lokalne vlasti u sedam vojvodanskih centara, iz kojih su nezaposleni strucnjaci, eksplicitno zatevati da makar privremeno angažuju barem po jednog od ovih strucnjaka - rekao je Petrovic. Sagledace se i mogucnosti angažovanja jednog broja strucnjaka u odgovarajucim pokrajinskim sekretarijatima i fondovima, za neke ce se obezbediti angažman u ekspertskim timovima Sekretarijat za nauku, a posla ce se naci i u istraživackim ekipama meduregionalnih projekata koji ce se sufinansirati iz budžeta Vojvodine. Za one koji žele da nastave dalje školovanje Sekretarijat ce gledati da obezbedi sufinansiranje u sledecih godinu dana... U roku od 30 dana svi magistri i doktori nauka dobiti odgovor, a neki vec i konkretnu ponudu za angažovanje na nekom poslu, obecao je Petrovic.
Magistar - profesionalni vozac
Mr Olivera Radic, diplomirani arhitekta, specijalizirala je zaštitu životne sredine, pa iako je ovo oblast koju moramo urediti ako želimo u Evropu još uvek nemamo zakonske regulative koja bi stvorila i normalne šanse za zapošljavanje odgovarajucih strucnjaka. Cekajuci te zakone i posao u svojoj struci, Olivera Radic postala je - profesionalni vozac!
|
U razgovoru je ucestvovalo više od petine prisutnih i svako je ukratko predstavio kratku istoriju sopstvenog problema. Tako je Zvonimir Cambar, magistar tehnoloških nauka, posle 35 godina rada u Beocinskoj fabrici cementa ostao bez posla, a, kako kaže, zainteresovan je da ucestvuje u nekom projektu za ocuvanje Fruške gore jer ima i svoje programe. Mr Ivan Dimitrijevic završio je Poljoprivredni fakultet i posle 30 godina rada u Poljoprivrednom kombinatu u Titelu “smrklo” mu se svakodnevno putovanje, Kombinat je tonuo... i strucnjak za sisteme za novodnjavanje sada nema posla. Zorica Zubac iz Zrenjanina, magistar ekonomije, ne gubi entuzijazam, putovala bi i do Novog Sada samo da je nekog posla... Dr Toma Krasnic, s diplomom Poljoprivrednog fakuklteta i doktoratom iz ekonomije radio je osam godina na Fakultetu, od 1998. je bez posla. Kaže da “nema vrata koja nije otvarao, ali bez uspeha”i porucuje “nije nas tako mnogo, Vojvodina može naci posao za sve nas, dajte nam šansu”! Mr LJubica Jelicic, završili je Veterinarski fakultet, specijalizirala mikrobiologiju, govori engleski i ruski, 1991. otišla je s porodicom u SAD gde je posle tri godine uspešno nostrifikovala svoje diplome. Vratila se u zemlju, 6 godina i 10 meseci je na Tržištu rada i za to vreme je samo 10 meseci radila na odredeno zamenjujuci profesora u Poljoprivrednoj školi u Futogu. S puno gorcine kaže: “Meni je 53 godine. Da li je to toliko strašno da mi u ovim godinama nemamo pravo da radimo?”. Slicne su price dr Draginje Ramadanski, iz Sente, uspešnog prevodioca sa madarskog i ruskog, mr Save Vitasa i mr Vere Medic iz Subotice, mr Veroljuba Lazica iz Bele Crkve... i svih neimenovanih starijih i sasvim mladih strucnjaka koji cekaju svoju šansu.
|
|
|
KOVINSKI UCENICI OBELEŽILI SVETSKI DAN VODA
Ocišcene obale Dunava
KOVIN: Povodom svetskog Dana voda, ucenici sedmog i osmog razreda Osnovne škole „Predrag Kocic” iz Dubovca, u prisustvu direktora škole Rastislava Rakica i nastavnika, uredivali su deo obale ovog zašticenog prirodnog dobra prve kategorije u zoni prvog stepena zaštite. Akcija je izvedena u znaku saradnje JP „Vojvodinašume”, Šumskog gazdinstva „Banat” Pancevo, kao staraoca Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska pešcara” i meštana sela Dubovac, kao korisnika prostora. Po zamisli šumarskog inženjera Mariusa Olda, iz Službe za zašticena prirodna dobra ŠG „Banat”, a uz podršku rukovodilaca Šumske uprave „Deliblatski pesak”, prvi put je u Rezervatu obeležen svetski Dan voda. Ucenici su cistili obalu, a traktor je odvukao prikolicu sakupljenih otpadaka na seosku deponiju.
Izlaganja strucnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije - odeljenja u Novom Sadu, mr Vesne Habijan-Mikeš i dr LJiljane Budakov, izuzetno su zainteresovala ucenike. Otkriven im je carobni svet prirode koji se nalazi u blizini njihovog sela. Dubovacki rit predstavlja važno mrestilište riba plavnog podrucja srednjeg Dunava, gnezdilište retkih vrsta ptica Srbije i masovno zimovalište evropskih ptica selica. Podrucje obuhvata gotovo 350 hektara bara i mocvara i jedno je od najznacajnijih staništa ptica Evrope po medunarodnoj IBA klasifikaciji, dok je u toku postupak njegovog upisa na listu vlažnih staništa Ramsarske konvencije. O. M.
|
|
|
SREMSKI NASIPI JOŠ ŠTITE GRAD
Nebo diktira vodostaj
SREMSKA MITROVICA: Vodostaj Save je kod Sremske Mitrovice juce poceo da se približava koti kada se proglašava redovna odbrana od poplava. Izmereno je 640 santimetara, tako da ce zbog novog talasa koji stiže iz gornjeg toka, vodostaj verovatno dostici nivo od 650 santimetara, pa se ocekuje da danas redovna odbrana od poplava bude proglašena i kod najveceg sremskog grada.
Komandant opštinskog štaba za odbranu od poplava Živan Papic kaže da se situacija na reci redovno prati i da su preduzete sve neophodne mere predostrožnosti. Clanovi štaba i vodoprivredna preduzeca dobili su konkretne zadatke, a u pripravnosti je i teška mehanizacija koja ce intervenisati u slucaju veceg poplavnog talasa. Za sada nema mesta zabrinutosti, jer je situacija pod kontrolom, a nasipi i kej uspešno odolevaju ovom nivou vodostaja.
Zbog ovakvog vodostaja i dalje su pod vodom sportski tereni na gradskim plažama, niz manjih plovila, jedan splav, kao i niz montažnih objekata smeštenih tik uz reku. Pouceni iskustvom iz prethodnih godina, njihovi vlasnici su na vreme izneli vrednije stvari i celokupan inventar, ali ce, tek po povlacenju vode, platiti paprenu cenu cišcenja naslaga mulja i vodenog taloga i kompletnog uredenja od temelja do krova.
U Vodoprivrednom preduzecu „Sava” koje se brine o 77 kilometara nasipa na levoj obali Save, od Hrtkovaca do granice s Hrvatskom, nisu zabrinuti trenutnom situacijom. Dragica Brnjilov iz Službe za održavanje nasipa kaže da mere redovne odbrane od poplava važe na sektorima kod Hrtkovaca i Jamene. Kod Hrtkovaca se ova mera uvodi pri vodostaju od 380 santimetara, a juce je izmeren vodostaj od 402 santimetra, dok je kod Jamene izmereno 452 santimetra, svega dva santimetra od kote za uvodenje redovne odbrane. Redovna odbrana je kod Hrtkovaca proglašena na 2,12 kilometara poprecnog nasipa i 4,5 kilometra nasipa uz obalu. Kod Jamene redovna odbrana važi za oko 18 kilometara nasipa.
Kako stvari sada stoje, presudnu ulogu ce u narednim danima odigrati - nebo.
- Nasipi odolevaju bez problema. Voda je, kako mi to kažemo, „u nožici”, tako da sve protice bez iznenadenja. Mi pažljivo pratimo sve vremenske prognoze, ali i kretanje vodostaja na Savinim pritokama. Po svemu, možemo ocekivati opadanje vodostaja. Medutim, sve ce zavisiti od vremenskih prilika - naglašava Dragica Brnjilov. - Imamo najave da ce za vikend doci do promene vremena i novih padavina. Ne ocekujemo naglo pogoršanje situacije,jer su nasipi spremni i za vece vodostaje.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 25. 03. 2005.
|
|
|
|
KOSTREŠ U EDINBURGU
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš razgovarao je danas u Edinburgu sa predstavnicima škotskog parlamenta o saradnji i ulozi parlamenata u evropskim integracijama dve zemlje.
Kostreš je naglasio da se upravo Škotska najviše zalaže da se Velika Britanija u potpunosti integriše u Evropsku uniju. S druge strane, dodao je on, Vojvodina je onaj deo Srbije cija je administracija sebi postavila za cilj da pokrajina bude most izmedju Srbije i Evrope. (Beta)
BELO MECE NA PALICU
Posetioci palickog Zoološkog vrta od danas mogu da vide polarno mece. Polarna medvedica juce je prvi put od njegovog rodjenja izvela mladunce iz brloga.
Biolog u ZOO vrtu na Palicu Gabor Mesaroš rekao je Beti da ce posetioci vec od danas polarno mece vidjati u kavezu belih medveda. Medvedic se rodio 5. decembra prošle godine. (Beta)
POSTAVLJENA STANIŠTA ZA RODE
Radnici elektrodistribucije postavili su iznad strujnih stubova u banatskom selu Taraš, nadomak Zrenjanina, platforme - staništa za bele rode. Od 1.200 belih roda koliko ih ima u Srbiji u Banatu živi 1.000. Šezdesetak takvih "gnezda" bice postavljeno i u još nekoliko banatskih sela koje su stanište ovih ugroženih i zakonom zašticenih ptica. "Rode, svijajuci gnezda na vrhovima elektricnih stubova, cesto izazivaju kratke spojeve i tako ginu", rekao je rukovodilac ekipe Nikica Jovicin.
Predsednik Društva za zaštitu i proucavanje ptica Vojvodine Marko Tucakov, koji je inicijator i koordinator te akcije, koja se sprovodi uz finansijsku podršku holandske vlade, istice da su za postavljanje platformi korišcena evropska iskustva. Tucakov kaže da je momenat za akciju dobar buduci da se broj ugroženih belih roda u Banatu tokom nekoliko proteklih godina neznatno povecao. (Beta)
|
|