Uručena Pupinova nagrada Matice srpske

Pupinova nagrada, koju je kao zaveštanje velikana svetske nauke i srpskog naroda Mihajla Pupina ustanovila Matica srpska i dodeljuje je svake treće godine mladim istraživačima za vrhunska ostvarenja iz prirodno-matematičkih i tehničkih naučnih disciplina kojima se bavio Pupin, juče je uručena ovogodišnjim laureatima na svečanosti u Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvu nagradu dobio je mr Miloš Slankamenac, diplomirani inženjer novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, za magistarski rad “Jedno novo rešenje za merenje prečnika i protoka u bušotinama”, dobitnik druge nagrade je Oskar Palinko, takođe diplomirani inženjer ovog fakulteta, za diplomski rad “Stereoskopski sistem robotske vizije”, dok su ravnopravni dobitnici treće nagrade mr Matilda Lazić, diplomirani inženjer novosadskog Tehnološkog fakulteta, za magistarski rad “Sinteza i primena ALFe-pilarnih glina za katalitičko prečišćavanje otpadnih voda” i mr Stevan Grabić, diplomirani inženjer novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, za magistarski rad “Novo rešenje u povezivanju vetro-turbine sa sinhronim generatorom sa stalnim magnetima na električnu mrežu”.
Kako je naglasio predsednik Žirija za dodelu Pupinove nagrade Matice srpske prof. dr Vladimir Katić, za ovo ugledno priznanje u 2005. godini bila je žestoka konkurencija jer je radove prijavilo čak 15 kandidata sa dodiplomskih i poslediplomskih studija sa sedam fakulteta iz Beograda, Niša, Novog Sada i Subotice. Nagrađeni radovi zadovoljili su mnogobrojne kriterijume i ističu se značajnim kvalitetom, a našoj nauci otkrili nove mlade snage. Da naša nauka svakako treba da računa i na dobitnike ovogodišnje Pupinove nagrade poručio je i predsednik Matice srpske prof. dr Božidar Kovaček, koji je podsetio na kapitalni doprinos trojice srpskih naučnika- Nikole Tesle, Mihajla Pupina i Milutina Milankovića svetskoj nauci i razvoju civilizacije. V. Č. Foto: R. Hadžić

PODZEMNE VODE I SNEG SVE OZBILJNIJA PRETNJA VOJVOĐANSKIM ORANICAMA

Poplavljeno 1.000 hektara, a prevlaženo 50 puta više

– Ukoliko poljoprivredna preduzeća i paori zanemare kanale koji višak vode treba s njiva da sprovedu do sekundarne kanalske mreže, lako nam se može ponoviti 2000. godina, kada su podzemne vode u kombinaciji s obilnim padavinama, poplavile 115.000, a prevlažile čak 390.000 hektara vojvođanskih oranica – kaže za “Dnevnik” rukovodilac melioracija u JVP “Vode Vojvodine” Nikola Bunčić.
On ističe da situacija trenutno nije alarmantna jer je ugroženo samo pet odsto oranica. Tačnije, od ukupno 2,1 miliona hektara njiva koje su u Vojvodini u sistemu melioracija, poplavljeno je oko 1.000 hektara, i to ritskog zemljišta, a prevlaženo oko 50.000 hektara u mikrodepresijama. Ni prevlažene, a naravno ni poplavljene oranice nisu za poljoprivrednu proizvodnju, a najveći broj ovih površina nalazi se u Banatu, dok je Bačka za sada pošteđena. Podzemne vode su u porastu, ali ipak daleko od oraničnog sloja, međutim, ukoliko dođe do naglog otapanja snega i kod nas i u Alpima, porastu nivoi reka, a naši ljudi zaborave održavanje kanala, stanje može biti veoma ozbiljno, a posledice ogromne.
– Iako mere redovne ili vanredne odbrane od poplava još nisu proglašene, jer za to i nema razloga, ekipe “Voda Vojvodine” neprestano dežuraju, a crpne stanice rade – kaže Bunčić. – Međutim, još jednom apelujemo na seljake i preduzeća da urade svoj deo posla jer bez “šlicovanja” ili, kako bi se drugačije reklo, kanala prokopanih na oranicama, voda neće moći da otekne. “Vode Vojvodine” će sigurno uraditi svoj deo posla i osposobiti sekundarnu i primarnu kanalsku mrežu da prime sve viškove, ali i drugi moraju da urade svoj deo posla.
On kaže i da su o problemima u vodoprivredi obaveštene sve lokalne samouprave, kao i nadležne državne institucije, a poslata su i upozorenja o tome šta nam se može desiti. Takođe, zatraženo je i od “Elektrovojvodine” da obezbedi stalno snabdevanje crpnih stanica strujom kako se ni tu posao ne bi prekidao.
– Kakva opasnost preti jasno je ako se zna da čak 80 odsto naselja u Vojvodini nema rešen problem odvođenja atmosferskih padavina, to jest kiše ili snega, a ako se uz to ni kanali ne održavaju ili, pak, zatrpavaju, onda svi imamo razloga za brigu – rekao je Bunčić.

Polovična sposobnost – Sistem za odvodnjavanje u Vojvodine radi samo s polovinom kapaciteteta jer prethodnih deceniju i po nije bilo novca za njegovo održavanje i ulaganje – kaže Bunčić. – Naknada za odvodnjavanje nije plaćana redovno pa se nije moglo više ni ulagati. Ukoliko želimo da sistem postavimo na noge, ova praksa mora biti zaustaljena, a naknada za odvodnjavanje redovno plaćana.

JVP „VODE VOJVODINE” SPREMNE ZA TOPLJENJE KARPATSKOG SNEGA

Nasipi čekaju Tisu

- Nivo vode u Tisi i Dunavu teško je predvideti za naredni period, ali se JVP "Vode Vojvodine" pripremaju kao da očekuju poplave - rekao je direktor ovog javnog preduzeća Branislav Radanović predstavljajući izveštaj o radu za 2004. i planove za tekuću godinu. - Situacija je normalna za ovo doba godine, ali i dalje postoji opasnost od pojave velikih voda na Tisi.
Radanović je rekao da su zalihe vode u snegu u slivu reke Tise kod Segedina 2,85 puta veće od proseka te da postoji mogućnost naglog topljenja snežnih naslaga u Karpatima zbog čega su službe JVP "Vode Vojvodine" u pripravnosti.
- Vodoprivrednim preduzećima u Pokrajini dat je nalog da, s lokalnim samoupravama, očiste kanale atmosferske kanalizacije, obezbede zalihe nafte i isprazne melioracione kanale - istakao je Radanović.
"Vode Vojvodine" lane su potrošile oko 1,6 milijardi dinara za održavanje i izgradnju objekata od opšteg interesa. Od naknada za realizaciju radova na održavanju i funkcionisanju sistema za odvodnjavanje i prijem i odvođenje otpadnih voda sakupljeno je oko 1,3 milijarde dinara. Po rečima Radanovića priliv novca iz budžeta za održavanje nasipa pored reka nije zadovoljavajući.

Spasavanje kanala Za 22. mart, Svetski dan voda, Radanović je najavio početak kampanje revitalizacije kanala u Vojvodini. - Poznato je da po Rezoluciji Ujedinjenih nacija počinje dekada koja nosi ime "Voda za život" - istakao je Radanović. - JVP "Vode Vojvodine" se pridružuju inicijativi UN akcijom na regionalnom nivou, kojom će u narednoj deceniji biti uloženo mnogo novca i truda da se kanalska mreža u Pokrajini očisti i revitalizuje.

PRIVREDNA KRETANJA U VOJVODINI

Kamate industriju vode u propast

Privreda Vojvodine beleži pozitivan rast, ali je ukupno privređivanje i dalje opterećeno brojnim problemima. Ovo je osnovna poruka tematskog sastanka koji je juče u Novom Sadu organizovao Sekretarijat za privredu Izvršnog veća AP Vojvodine. Naime, industrijska proizvodnja u Pokrajini je u decembru prošle godine bila za 27 odsto veća od prosečne mesečne produkcije u 2003, dok je na godišnjem nivou ostvaren rast od 7,2 procenta. Međutim, privreda Vojvodine je u 2004. ostvarila i negativan spoljnotrgovinski rezultat od 1,6 milijardi dolara, tako da kretanja na tom planu predstavljaju ključni ekonomski problem.
Po rečima pokrajinskog sekretara za privredu Jovana Vujičića, rešenje se mora tražiti u daljem restrukturiranju preduzeća i ubrzanoj privatizaciji. Nameće se potreba izrade jasne izvozne strategije, bazirane na domaćim resursima i usklađene sa svetskom tržišnom konjukturom. Takva proizvodnja morala bi se podržati necarinskim merama zaštite i snažnim finansijskim podsticajima. Stoga se u PIV-u i zaokružuje projekat "Najbolje iz Vojvodine", a u Sekretarijatu za privedu se razrađuju još dve zanimljive ideje: "1.000 investicija u Vojvodini" i "300 vojvođanskih biznisa". Cilj ovih projekata je da se odrede tačke na koje bi trebalo usmeriti buduće investicije.
U diskusiji, koja je bila osnovni motiv za organizovanje ovog sastanka, izneta su zanimljiva razmišljanja. Direktor somborskog "Borelija" Mirko Vujanović, čija firma je talac neraščišćenih imovinskih odnosa sa matičnom kućom u Hrvatskoj, tako smatra da bi i podržavljenje preduzeća bilo bolje od sadašnjeg nedefinisanog statusa. Predstavnik Regionalne privredne komore u Subotici Milan Vojnić postavio je, pak, pitanje kako će se primenjivati Zakon o stečaju, ako još uvek nemamo licencirane stečajne upravnike? I ko je kriv kriv što nemamo kompetentne stručnjake za ovaj odgovoran posao, kad je Zakon o stečaju donet još u julu prošle godine.
Predsednik Upravnog odbora "Umetnosti" iz Bačke Topole Milan Dragović je konstatovao da nijedna fabrika nameštaja u Vojvodini ne može opstati ako ne izvozi. „Država samo načelno podržava izvoz, ali se suštinski ne čini ništa na tom planu. Partner iz Nemačke nam je jasno rekao da ne možemo raditi s ovakvim kamata i da ćemo, ako nastavimo, firmu odvesti u propast”, rekao je Dragović. Istakavši da će sa svim primedbama i sugestijama privrednika biti upoznati nadležni u Vladi Srbije, pokrajinski sekretar za privredu je upozorio da nema te domaće proizvodnje koja može da izdrži ovakve uslove finansiranja. Uz to, Jovan Vujičić se složio da statusne nedorečenosti ne smeju biti razlog da se koči privatizacija pojedinih preduzeća. U takvom vakuumu preduzeća se ne mogu kreditno zaduživati, moraju tražiti dozvolu za bilo kakav poslovni potez, iscrpljuju se i poslovno urušavaju.

POČELO „NOVOSADSKO PROLEĆE”

Procvetao Spens!

“Novosadsko proleće”, manifestacija na kojoj se prodaju cveće, rasad, semenje biljaka, zalivni sistemi , preparati za negu bilja, oprema za baštovanstvo, grnčarija i mnogi proizvodi za uređenje vrtova, od juče u 11 sati ponovo krasi hol SPC “Vojvodine”. Izbor na ovoj, petnaestoj po redu, cvetnoj priredbi je veliki, cene su različite, a bolji poznavaoci tvrde da su uglavnom niže nego u cvećarama i prodavnicama baštenske opreme. Na otvaranju je govorio član Gradskog veća zadužen za obrazovanje Petar Viđikant, a izložba će biti otvorena od 9 do 21 čas do subote 19. marta.
“Novosadsko proleće” je upotpunjeno nastupima muzičara, plesača, kreativnim radionicama, ekološkim tribinama i savetovanjima. Drugi dan manifestacije počinje u 9.30 programom “Moj cvet”u amfiteatru Spensa, kada će glumci Pozorišta mladih izvesti predstavu “Princ Ledenko” koja je namenjena deci iz Predškolske ustanove “Radosno detinjstvo”. U 12 časova, na istom mestu, biće prezentovan program zaštite i razvoja zaštićenih prirodnih dobara u Vojvodini. Nakon toga, u 15 časova na platou na drugom spratu, dr Ante Vujić i Boris Erg predstaviće zaštitu prirodnih vrednosti kroz volonterski rad. U 17 sati, na drugom spratu, lutkar Roko Radovniković će se družiti sa mališanima u radionici “Eco Machine”, a u 18 časova na bini se održava koncert uz gudački trio “Joy String” . D. Kn.

VUJIČIĆ POZVAO NA KONKURS
Vojvodjanski ministar privrede Jovan Vujičić pozvao je preduzeća da konkurišu za dobijanje robne marke "Najbolje iz Vojvodine", jer će im taj robni žig olakšati izvoz. Vujičić je rekao da žig "Najbolje iz Vojvodine" obezbedjuje domaćim proizvodima bolji plasman na strana tržišta i bolju zaštitu tih proizvoda. (Beta)

TADIĆ POTPISAO ZAKON O RADU
Predsednik Srbije Boris Tadić je sinoć potpisao Zakon o radu, ali je istovremeno podneo zahtev Ustavnom sudu da hitno preispita ustavnost tog zakona. Tadić kaže da je zakon potpisao "ispunjavajući svoju ustavnu obavezu", a da je preispitivanje ustavnosti zahtevao "s obzirom da je u postupku njegovog donošenja najgrublje prekršen Ustav". Predsednik Srbije će danas javnom tužiocu dostaviti svu dokumentaciju o počinjenom falsifikatu prilikom donošenja Zakona o radu. Podsetimo, Tadić je odbio da potpiše zakon kada je prvi put usvojen u parlamentu, uz obrazloženje da tekst koji mu je dostavljen nije identičan sa tekstom koji je skupština usvojila. Potom je usledilo novo glasanje i zakon je 8. marta usvojen. (Fonet)