INTERVJU CEDOMIR JOVANOVIC, LIDER LDF

Ja sam demokrata i DS je moja stranka

- Ja sam clan DS, demokrata i clan LDF frakcije, izjavio je predsednik Centra za modernu politiku Cedomir Jovanovic,inace izbacen iz “kluba demokrata iz Krunske”.NJegova LDF,ciji su clanovi takode brisani sa stranackih spiskova,po tvrdnji rukovodstva DS osnivaju svoju “frakcijašku stranku”s kojom ce se pojaviti na sledecim izborima, sa “Cedom kao liderom”.Ko je zapravo kome u DS dakle rekao “baj-baj”? “Dnevnik” beleži reagovanje Jovanovica, kome su u otvorenom suprotstavljanju predsedniku demokrata i Srbije Borisu Tadicu, leda okrenuli i neki iz stranke koji sami tvrde da “ne misle kao šef”.
lDa li Vas je iznenadilo što je Zoran Živkovic protiv osnivanja frakcije?
- Ne. Ja ne oduzimam ljudima oko sebe pravo da drugacije misle od mene i da se samnom ne slažu.Ono što je osnovna Živkoviceva primedba je i suština razlike izmedu nas.On zamera nama i toj našoj ideji zbog toga što misli da smo mi licni u tome i smatra da Srbija nije zrela za stranacke frakcije. Mislim da društvo koje postoji 200 godina neuspešno organizovano ima dovoljno i potreba i prostora za tom vrstom unutrašnje promene.Sa druge strane, ja jesam lican. Meni je Miloševic uništio 15 godina života i ja ne želim da mom detetu neko uništi buducih 15 godina.Ja sam u neke vrednosti ugradio svoj život i ne želim od toga da se distanciram, vec da ih branim, jer sam na njima konacno i nastao.A moja ambicija zašto bi bila nekom sporna, jer ja bih želeo da imamo 8 miliona ambicioznih u Srbiji, a ne robota.
lI pored toga što ste izbaceni i dalje tvrdite da ste clan DS?
-Da, ja sam demokrata.Kao što je Kenedi bio Berlinac, ja sam demokrata.
lMislite li da ce ova frakcijska borba uspeti da Vas vrati u DS?
- Što se tice pozicije u kojoj se mi nalazimo ne vidim nikakav problem u perspektivi.Nije sporno da su dogadaji samo potvrdivali moju politiku.Prvih godinu dana je DS zbog projekta za kojim je posegnuo Tadic bila apsolutno opcinjena Vojislavom Koštunicom i sva svoja nastojanja je usmerila na ulazak u Koštunicinu Vladu. Ja sam tada bio potredesednik i tako nešto nisam dozvolio.U meduvremenu je postalo jasno u kojoj je meri bila pogrešna ona politika koja se zasnivala na kohabitaciji sa Koštunicom, jer nije videlo ocajnici pokušaj lidera DSS da se konsoliduje, što je i uradio. I mislim da je nemoguce pricati o tim dogadajima, a da se ne prica o licnoj odgovornosti u DS, jer sam ja bio u pravu.Sve što sam govorio o karakteru Koštunicine politike, o karakteru koalicije koja nastaje i onom što mora da radi DS, sve sam to napisao u pismu Tadicu 5. oktobra 2004. godine, a u meduvremenu je potvrdeno. Ne sumnjam da ce ideja na kojoj pociva frakcija potvrditi njenu ispravnost u danima pred nama.Ne postoji moderna partija u Evropi koja nije organizovana na ovakav nacin, kakav tražim. Moje je pitanje, kako cemo mi birati rukovodstvo DS na narednoj Skupštini, na kojim prinicipima i koju ce politiku oni zastupati? Ili ce to biti jedna velika fotokopir mašina iz koje ce se izvuci cetiri potpredsednika, klona predsednika DS, dakle cetiri klimoglavca i petnasetoclano Predsedništvo koje ce cutati i nemo posmatrati sve što se dešava oko njega, zato što to odgovara jednom ceoveku.
lTo znaci da je po Vama glavni problem DS Boris Tadic?
-Glavni problem je mentalitet u DS , koji je uspostavio Tadic i ono što se dešava u okviru samog Borisa.U idejama koje smo mi saopštavali tokom proteklih godinu dana bilo je puno u kojima je on mogao da ima i licnu, politicku korist da je bio spreman da ih prihvati. Ali to nije njegov politicki projekat.
lKoliko je tacna Vaša propagandna brojka o 30.000 sledbenika, ako se zna da je Zoran Đindic sa 20.000 krenuo u osvajanje vlasti u Srbiji?
-Pa nije krenuo sa 20.000, mi smo imali 2000.godine 30.000 kontrolora.
lMalo ranije.
- A, da.S tim što smo 1996.godine imali 3500 clanova kada smo ušli u koaliciju “Zajedno” i one lokalne izbore i cetvoromesecne proteste.To je realnost. DS danas ima 130.000 clanova, a od njih vecina politicki misli i pristupa našoj stvarnosti kao i Liberalno demokratska frakcija.I oni nisu došli u stranku da kohabitiraju sa Koštunicom.Šta mislite kako se osecaju ti ljudi kada posmatraju obeležavajnje 15-godišnjice DS,na kojoj demokrate,koji su svoj život dale DS stoje ponizno u redu ispred takvih velicna kakvi su Tijanic i Karic.
lI niste rekli koliko je realno Vaših sledbenika - frakcijaša?
- Mi imamo 30.000 ljudi u ovih sada vec 95 odbora. To su podaci u momentu osnivanja. Mada se 10.000 ljudi javilo trelefonom kada sam ja iskljucen iz stranke da bi protestvovalo.Raspušteno je 60 odbora DS jer su stali iza mene.
lZar nije sveukupni hendikep svrstavanje Đindicevih ministara, s kojima ste Vi sedeli u Vladi, uz Borisa Tadica?
-Nije, jer se ti ljudi nikada nisu bavili politikom. Božidar Đelic nije bio uz mene ni 5.oktobra 2000.godine, kao ni Aleksandar Vlahovic, Slobodan Milosavljevic i bilo ko od njih.Oni su u kontaktu sa Branislavom Lecicem i slažu se sa onim što mi radimo,bar tako kažu, a zatim aplaudiraju kao zombi na onoj Tadicevoj konvenciji, što je samo po sebi besmisleno.Ja ne osecam tu vrstu hendikepa. Mi cemo sada poceti da razvijamo ekonomski, pravni tim i onaj koji ce se baviti bezbednošcu. I onda ce se videti kojim potencijalom mi raspolažemo.
lDa li to znaci da kao samostalna novoformirana stranka idete na eventualne izbore?
-Ne, DS je naša stranka.
lPostoji li nekakva “tehnokratska struja” o kojoj se prica, a trenutno cuti u DS?
-Ne. Mislim da postoji krug ljudi u DS koji samo traži šansu za sebe,ali su oni daleko od tehnokrata. Da bi bili tehnokrate, morali bi imati i tu filozofiju, a ona se ne stice u komunistickoj partiji.
Dragan Milivojevic

SRBIJA PRED USTAVNIM REFORMAMA

Strahovi cuvaju Miloševicev Ustav

Da li je Srbija propustila priliku da dobije novi Ustav i da se na taj nacin oprosti s Miloševicevom zaostavštinom? Kada je pravo vreme za ustavne reforme i ima li ova skupština kapacitete da se uhvati u koštac sa svim ustavnim dilemama koje se u Srbiji otvaraju? Ovo je samo deo pitanja pokrenutih na nedavnoj konferenciji na Fakultetu politickih nauka u Beogradu, posvecenoj ustavnim promenama u Srbiji. Kako je tom prilikom upozorio profesor dr Vukašin Pavlovic, ustav ne bi smeo biti donet na brzinu, ni u nevreme, ali isto tako ne bi smeo biti ni plod arbitrarnosti, prevedeno na obican narodski jezik – rezultat politicke trgovine.
– Sadašnji trenutak nije baš najpogodniji za donošenje ustava, jer se ne znaju jasne granice države, a nepovoljne su i politicke pretpostavke – primecuje Pavlovic. – U takvom kontekstu postoji potreba za sklapanjem društvenog ugovora o ustavnim normama i nacinu njegovog donošenja.
Pavlovic upozorava na to da je ispuštena najpovoljnija prilika za to nakon petoktobarskih dešavanja:
– Zatvaranje tih vrata otpocelo je još 6. oktobra, kada je stari režim kupio vreme ucešcem u tripartitnoj vlasti. I danas smo svedoci snažnog procesa restauracije starog poretka, ciji pobornici koriste dve strategije: razbijanje demokratskog bloka i opciju umerenog nacionalizma – kaže on.
Pavlovic podvlaci opasnost od donošenja „fasadnog ustava”, ali i od pat-pozicije ukoliko obe strane – vladajuca koalicija i DS – ostanu ušancene izmedu važece procedure i ustavotvorne skupštine. U takvoj situaciji otvaraju se još dve mogucnosti, od kojih se „ne zna koja je gora” – krpljenje amandmanima, ili da se postojeci skupštinski saziv na dan-dva proglasi ustavotvornim, upozorava Pavlovic.
Dr Vucina Vasovic istice da „nema idealnog ustava, on se može menjati tokom vremena, pa s njegovim donošenjem ne treba ni brzati, ni previše odugovlaciti”. U osnovnim nacelima mora biti fiksiran višedimenzionalni karakter države, kao ustavne demokratije, socijalne, republikanske i laicke. Na dilemu da li je Srbija nacionalna ili gradanska, Vasovic odgovara da moraju biti ugradene obe komponente, koje se medusobno ne iskljucuju. Govoreci o podeli vlasti u nekom društvu, Vasovic upozorava na to da se naš parlament i suviše „partifikovao” i da u ustav treba da bude ugradeno rešenje izmedu parlamentarnog i polupredsednickog sistema. On se založio za „dinamicnu i efiskanu vladu i predsednika s nešto više ovlašcenja, kako se zbog loše ustavne pozicije ne bi okrenuo partijskom aktivizmu”.
– Krajnje je vreme da se stane na put partijama kao glavnom faktoru onesposobljavanja politike za demokratske procese – istice Vasovic. – Sistem je nemocan pred partijskom agresijom i kolonijalizmom, koje vode diletantizmu u državi i parlamentu. Stoga ustav treba da uhvati tog bika za rogove i uvede partije u svoje norme. Jedno je sigurno: u ustavu treba da piše da su politicke stranke demokratski organizovane i da moraju poštovati principe nacionalne suverenosti.
Saradnik Instituta društvenih nauka dr Dušan Pavlovic smatra da ustav ne može biti dokument koji utemeljuje etnicki i kulturni identitet i da stoga u njemu nema mesta za nacionalne, vec gradanske odrednice.
– Narod ne može biti pravni subjekat, to do sada nisam sreo ni u jednoj ustavnoj teoriji – kaže Pavlovic, istovremeno isticuci zabludu o tretmanu predsednika Srbije kao cuvara ustava. – Svako ko je politicki biran ne može biti cuvar ustava jer nije nepristrasan.
Pavlovic se zalaže da taj segment tumacenja ustavnih normi ostane na Ustavnom sudu. On upozorava na to da u ustavnim zalaganjima postoji asimetrija odgovornosti i nacina izbora predsednika. S jedne strane, njega bira narod, a predlaže se da ga smenjuje Ustavni sud. Istovremeno, on se bira zbog politicke odgovornosti, a smenjuje zbog nepoštovanja ustava, odnosno pravnog principa. Pavlovic podvlaci da je Boris Tadic izabran neposredno i da ga nacin izbora vuce da uzima više ovlašcenja nego što mu to po Ustavu pripada. Sama ta cinjenica vodi nas na stalnu težnju ka vanrednim parlamentarnim izborima, tim pre što su gradani izabrali predsednika koji nema vecinu u Skupštini Srbije.
Govoreci o smetnjama da se do novog ustava dode, Pavlovic navodi nekoliko strahova koje imaju oni od kojih zavisi kada ce Srbija dobiti novi identitet. To je izbegavanje zaokruživanja teritorije koja bi iskljucila Crnu Goru, pa i Kosovu i Metohiju, srpski entitet u Bosni i Hercegovini, beg od suštinske autonomije koju treba da dobije Vojvodina, želja da nacionalno preteže nad gradanskim, kao i težnja da gradanin ne dobije dominatan položaj u odnosu na politicku vlast.
S. Stankovic

PROGRAM POSLOVANJA JKP „TRŽNICA” ZA OVU GODINU

Umesto Futoške pijace - tržni centar

Programom uredivanja i održavanja pijaca za 2005. godinu, za koji je JKP “Tržnica” nedavno dobilo saglasnost Skupštine grada, predvideno je da ne dve najatraktivnije gradske pijace Futošku i Riblju bude potrošeno ukupno tek po milion dinara što je znatno manje od sume koja je predvidena za renoviranje i proširenje Najlon pijace. Direktor “Tržnice” Saša Stevanovic tu nesrazmeru opravdava najavom da ce pomenute pijace u bližoj buducnosti pretrpeti drasticne promene, to jest da ce Futoška pijaca biti pretvorena u veliki i savremeni tržni centar, dok ce Riblja pijaca, barem kako sada stoje stvari - biti izmeštena sa sadašnje lokacije u samom centru grada.
- Selidba Riblje pijace je izvesna, barem prema trenutnim nagoveštajima koji su veoma realni, pa smo procenili da bi ulaganje u njeno renoviranje bilo nesvrsishodno. Slicno je i sa Futoškom pijacom koja se smatra za jednu od najatraktivnijih u Srbiji. Ona ce u bližoj buducnosti biti pretvorena u veliki tržni centar pod kupolom, sa velikim brojem prodavnica i javnom garažom na obodima ili u podzemlju, jer je to neophodno i primarno za takav objekat. Parkiranje je i sada veliki problem na delu Bulevara oslobodenja kod pijace, a okolni parkinzi su premali za svakodnevno veliki broj automobila. To je izuzetno veliki projekat i on ce biti realizovan na gradskom nivou, jer naš posao i nije da gradimo pijace, vec da ih održavamo - rekao je Stevanovic.
Jedine novine na ove dve, kao i na Satelitskoj pijaci, bice uvodenje video nadzora cime ce bezbednost biti podignuta na znatno viši nivo. Iz kontrolne sobe ce se tako videti sva dešavanja u okviru pijace, cime ce se eventualni slucajevi pljacke ili drugog remecenja bezbednosti prodavaca i kupaca svesti na minimum, ako ne i potpuno iskoreniti. Ovakav savremeni sistem, uobicajen u zemljama Evropske unije, vec je delimicno uveden na Limanskoj pijaci, gde ce biti i rekonstruisana prostorija za pranje sudova.
- Generalno gledano, mnogo veca pažnja sada se obraca na higijenu, pre svega zato što je to najneophodniji segment funkcionisanja pijace, a mislim i da se rezultati vec vide, barem sudeci prema reakcijam obicnih ljudi, gradana, koji tvrde da su pijace sada cistije nego što su bile ranije - tvrdi Stevanovic i dodaje da, na žalost, pijace više nisu toliko atraktivne kao što su bile pocetkom i sredinom devedesetih godina, a razlog tome on vidi u otvaranju velikog broja mega marketa i uvodenju fiskalnih kasa i na pijacne tezge.
- Verujem da je to samo trenutno stanje ili trend, a da ce gradani ubrzo uvideti da se sveža i kvalitetnija prehrambena roba ipak može pronaci samo na pijacama - zakljucio je Stevanovic.
Z. Gajic

DREVNI SEGEDIN PROTERAO BUVLJAKE I UVEZAO MEGAMARKETE CIJA SE POVRŠINA MERI KILOMETRIMA

Govori srpski da te južna Evropa razume

Ako je Subotica kapija Evrope za Balkan, Segedin nesumnjivo predstavlja kapiju Balkana, do sada samo Madarskoj, a odnedavno i celoj Evropskoj uniji. Simetricnost geografskog znacaja i položaja ova dva grada osnovno je obeležje njihovog vekovnog odnosa, koji, zbog relativne blizine (udaljeni su tek tridesetak kilometara), i pored nekad krute komunisticke granice, karakteriše višestruka povezanost - ekonomska, rodacka, kulturna... Ali, kako je kolo istorijske srece na ovim prostorima cesto nepredvidivo, dva grada pobratima se cas susrecu, cas udaljuju jedan od drugog, u zavisnosti od toga na kojoj su se politickoj vrtešci našli njihovi stanovnici.
Nastaje u ovo vreme novi duh Segedina, koji ga približava gradovima razvijene Evrope. Ne znaci to da Segedin gubi identitet, da ne poštuje svoju prošlost. I samo nekoliko meseci boravka Madarske u EU dovoljno je da se svaki ksenofob uveri da Evropa ne uništava nacionalni identitet, vec mu, cak, pomaže da se ispolji. Prelepa južnomadarska varoš na obalama Tise tek sada turistima pokazuje urbano lice jedne stare kulture koja je sagradila mnoga divna zdanja, a koja Segedinci vredno glancaju i obnavljaju. Mnoge zgrade iz epohe velikog carstva zablistale su starim sjajem, dok oronule, neokrecene, zapuštene, taj izdajnicki sindrom siromašnih i nesrecnih zemalja, polako nestaju.
Evropa je ovde još uocljivija kada pogledate ljude. U prodavnicima sa svetski markama, kvalitetnom robom iz svih krajeva sveta rade i kvalitet koji je odavno prevazišao buvljacki bofl, rade mladi i okretni japiji, a sve je više onih koji engleski govore tecno i bez kompleksa. Mladost i znanje postali su prepoznatljiva formula i u mnogim drugim službama u gradu. Kompjuteri, moderni, novi, mocni, i atmosfera užurbane medijske košnice, docekali su i ekipu subotickih novinara koja je za vreme regionalnog skupa posetila najveci list županije Congrad "Delmadarorsag" (Južna Madarska). Pored novih kompjutera, u ovu kucu ušao je i duh tržišta, što je mnoge medijske kuce u Madarskoj drasticno promenilo. "Izašlo se iz kratkih pantalona i nema alternative osim zasukanih rukava", kaže jedan od naših sagovornika.
Preduzimljivost je ucinila da grad postane prijatan kutak za one koji dolaze sa strane, te se vec može govoriti o turistickim potencijalima ovog grada. Leti on postaje, poput ostalih evropskih gradova, otvoren za sve, mesto susreta mnogih jezika i kultura. Na velikom trgu Secenji letos je na ogromnom ekranu svim znatiželjnicima, uz hladnu koka-kolu, ponuden direktan prenos olimpijskih nadmetanja u Atini. One koji znaju kako izgleda atmosfera na Španskom trgu u Rimu, segedinski ugodaj je podsetio na nju. S tim što je prednost congradske prestonice poslasticarnica "Virag", nadaleko cuvena po širokom repertoaru svojih poslatistica. Suboticani, kad su vec ostali južno od “kapije Balkana”, dolaze na evropski šmek, porciju kolaca i sladoleda u “Viragu”.
Kao što je nekada Segedin gradaninu ovdašnjem bio simbol jeftine kupovine madarskih sireva, ukusnih salama i kobasica, ili kineske svile, danas je on naš prvi sused sa mocnim megamarketima, pristiglim sa Zapada, cija se velicina meri kvadratnim kilometrima, a u kojima se može kupiti sve. "Kora", "Tesko", "Metro" pravi su megapolisi-tržnice, a posle madarskog, u njima se najcešce cuje srpski jezik. Dnevni promet im je veci nego u svim subotickim supermarketima zajedno. I tu je kraj bilo kakvom takmicenju.
Segedin je tek za pedesetak hiljada stanovnika veci od Subotice, ali ima nekoliko hotela (Subotica ima samo jedan, još iz socijalistickog vakta), univerzitet, drugi po velicini u zemlji (Subotica ga još nema), operu, tramvaj... I buyet devet puta veci od subotickog, koji broji više od dvadeset miliona evra.
Kako to naši susedi postižu? Jednostavno, kažu oni. Rade mnogo više nego ranije. (A u cemu je onda kunst sa tom Evropom, pita jedan naš radoznali zemljak.)
Vesela Laloš

PULICEROVA NAGRADA LASLU VEGELU
Novosadskom književniku i publicisti Laslu Vegelu je u Budimpešti urucena Pulicerova nagrada Madjarske za ostvarenja iz oblasti publicistike. Laslo Vegel za Radio 021 kaže da je to za njego veliko priznanje kada se uzme u obzir da je on pre svega književnik. On dodaje da od sedamdesetih godina vodi dnevnik, a da je beležio i sva uzbudljiva zbivanja u Srbiji devedesetih godina za šta je dobio nagradu. U osnovi Vegelovog stvaralaštva nalazi se Novi Sad, a književnik je prošle godine dobio i najvece gradsko priznanje, Februarsku nagradu. Vegel je jedan od najznacajnijih književnika i intelektualaca koji pišu na madarskom jeziku u Vojvodini. (021)

CARINA KAŽNJAVA
Uprava carina Srbije je u poslednjih godinu dana pokrenula 106 disciplinskih postupaka i 20 krivicnih prijava protiv carinskih službenka, izjavio je direktor te uprave Dragan Jerinic. Prema njegovim recima, razlozi za pokretanje disciplinskih mera bili su razliciti, pocev od onih najbanalnijih, kao što su nedolazak na posao ili kašnjenja, pa sve do najtežih, kada je došlo do zloupotreba službenog položaja zbog cega su pokrenute i krivicne prijave. Direktor Uprave carina je naglasio da je u poslednjih godinu dana nivo discipline rada i ponašanja u carinskoj službi podignut na viši nivo i da su kazne pooštrene. (Beta)

OLAKŠANO USVAJANJE DECE
U našoj zemlji je usvajanje dece do sada bio dug i komplikovan postupak koji je cesto trajao godinama. Trenutno u Srbiji oko 1.800 mališana ceka na usvojenje, a mada na jedno dete ceka oko pet porodica, godišnje se usvoji tek 140 mališana. Prema novom Porodicnom zakonu, ukoliko se za godinu dana ne pronadje odgovarajuca porodica u zemlji, dete mogu usvojiti i strani državljani. Po zakonu, koji datira još iz vremena velike Jugoslavije, proces usvajanja trajao je 14 meseci. Novi porodicni zakon, cija primena pocinje u julu, unosi znacajne izmene u proces usvajanja. Kako za 021 pojašnjava Ranka Vujovic iz republickog ministarstva za socijalna pitanja, dete se može usvojiti i do 18 godina starosti, odnosno ne postoji gornja starosna granica za usvojenje, koja se po starom zakonu o braku i porodici vezivala za pet godina, kada se radilo o potpunom usvojenju. Sada se može usvojiti svako maloletno dete koje nema žive roditelje ili su roditelji nepoznati, ciji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti i dete ciji su roditelji dali saglasnost za usvojenje, navodi Vujoviceva. Ona dodaje da je zakonom utvrdjeno, da roditelj, najcešce majka, saglasnost za usvojenje može dati najranije kada dete navrši dva meseca života, a odluku može opozvati u roku od mesec dana. Usvojitelji mogu biti osobe koje su od deteta starije najmanje 18, a najviše 45 godina. Pored bracnih partnera, kao kandidati za usvajanje mogu se pojaviti i vanbracni partneri, kao i pojedinci, jedino što su u slucaju samaca kriterijumi stroži i neophodna je saglasnost nadležnog ministarstva. Zakon propisuje i formiranje jedinstvenog republickog registra usvojenja dece i porodica koje traže usvojenje, navela je za 021 Ranka Vujovic iz ministarstva za socijalna pitanja. (021)