SUTRA JE DVE GODINE OD UBISTVA PREMIJERA ZORANA ĐINĐICA

Srbija u rikvercu

U Srbiji danas malo šta podseca na proevropsku politiku koju je zagovarao Zoran Đindic, iako su mnogi njegovi tadašnji koalicioni partneri i danas na vlasti. Dve godine posle atentata 12. marta 2003. ideje petooktobarskog prevrata i Đindic, koji je bio jedna od njegovih nosilaca, gotovo se ne pominju. Današnja politicka elita zazire od kontinuteta s postoktobarskom postavom u Nemanjinoj 11. Naprotiv. Satanizacija dosovske vlasti bila je kljucna tema izborne kampanje danas vladajucih stranaka, a prvenstveno Demokratske stranke Srbije, koja, istovremeno nema ništa protiv “rehabilitacije” stranaka režima iz devedesetih godina prošlog veka, uz ciju podršku i održava skupštinsku vecinu. Zbog takvog stava, u ocenama vecine analiticara dominira utisak da se društvo krece u “rikverc”, dok pojedini Đindicevi saborci u aktuelnoj eliti prepoznaju one koji su ucestvovali u stvaranju javnog mnjenja koje je prethodilo atentatu na premijera.
Mnogima se cini da je kurs u kojem se kretala Srbija u njegovo vreme potpuno promenjen, pošto se u prvoj godini mandata aktuelna Vlada svojski trudila da ospori bilo kakve rezulatate prethodnika. Umesto nastavka reformi, Koštunicin kabinet opredelio se za sporiji tempo tranzicije, koji je “više po meri našeg coveka”. Istine radi, otpora brzim reformskim rezovima bilo je i za Vlade Zorana Đindica, ali oni ipak nisu dolazili iz same Vlade.
Kontroverzna dešavanja oko sudskog procesa za atentat na premijera Đindica, najavljivanog inace kao “sudenje stoleca”, još uvek potpiruju razne spekulacije o motivima tog atentata. S druge strane, nova vlast pokazuje mnogo vece interesovanje za “raskrinkavanje” policijske akcija “Sablja”, optužujuci DOS-ovu vlast za “brojna kršenja ljudskih prava” za vreme trajanja vanrednog stanja.
Ubistvo premijera i promene koje su potom usledile na politickoj sceni uticali su i na promenu medunarodne pozicije Srbije. Tako je vec godinu dana nakon atenata na prvog demokratskog i nekomunistickog predsednika Vlade u Beogradu, posle 60 godina totalitarizma, u javnosti zapadnih zemalja ocenjeno da su inspiratori Đindicevog ubistva postigli cilj – zaustavljanje reformi u Srbiji, dok su nosioci vlasti uspostavljene po padu druge Vlade DOS-a, koju je vodio Zoran Živkovic, predstavljeni kao “nacionalisti koji neguju novu vrstu izolacionizma”.
Ono što je danas drugacije u ponašanju politicke elite u odnosu na period njenog dolaska na vlast jeste promena odnosa prema pitanju saradnje s Haškim tribunalom. Iako je, naime, zbog izrucenja haških begunaca DSS napustio Vladu DOS-a u prvoj godini njenog mandata, u današnjem odnosu sad vladajuce stranke Vojislava Koštunice ne bi se moglo naci mnogo doslednosti sa stavovima koje je DSS iznosio u tom periodu, ali i u vreme izborne kampanje na poslednjim parlamentarnim izborima. Danas, naime, premijer Srbije saradnju s Tribunalom postavlja kao “pitanje svih pitanja”, dok gotovo svake nedelje zvanicnici Vlade isprate ponekog putnika put Ševeningena.
S druge strane, na politickoj sceni Srbije, pet godina posle petooktobarskog prevrata desnica, kako to njeni predstavnici najradije opisuju, “ima najviše kapaciteta za formiranje koalicija”, te danas nikog ne iznenaduju najave o mogucem savezništvu DSS-a i radikala. Liberalna opcija, medutim, koja je do pre dve godine dominirala u okviru DOS-a, u prilicnoj je defanzivi. Rastu apatije na tom bloku u prilog ide i otklon novog rukovodstva DS-a prema nekadašnjim saveznicima, ali i približivanje prvog coveka demokrata i aktuelnog predsednika Srbije Borisa Tadica Vojislavu Koštunici za vreme predsednicke kampanje.
Reformska oštrica kakvu je olicavao Zoran Đindic danas, medutim, nije prepoznatljiva ni u njegovoj stranci. Cinjenica da DS trenutno ima najveci rejting medu biracima ne znaci da su u toj stranci u potpunosti razjašnjena pitanja koja su otvorena posle Đindicevog ubistva, a što potvrduju i aktuelni unutarstranacki sukobi izmedu stranackog rukovodstva i zagovornika formiranja liberalno-demokratske frakcije bliske Cedomiru Jovanovicu. Da se teško može govoriti o jasnoj strategiji DS-a posle Đindica ukazuje i to što previranja medu demokratama traju i godinu dana nakon izbora novog partijskog rukovodstva, ali i aktuelne “cistke” partijskih neistomišljenika, medu kojima su neki od najbližih Đindicevih saradnika.
Nejasan je i odnos novog rukovdstva DS-a prema Vladi Srbije, odnosno DSS-u, koji su isprva gradeni na bazi kohabitacije, a zbog podrške koju je Tadic od DSS-a dobio na predsednickim izborima. No, cinjenica da je stabilnost Koštunicinog kabineta trenutno neupitna, demokrate cini inferiornima jer od trenutno dobrog rejtinga ne ostvaruju veci politicki profit. Jedini pokušaj da se ta situacija promeni završen je na ustavnoj inicijativi predsednika Srbije, koja je trebalo da rezultira vanrednim izborima za ustavotvornu skupštinu, ali se taj potez u startu pokazao neucinkovitim.

PREDSTAVLJENA PLATFORMA O POLOŽAJU AP VOJVODINE U NOVOM USTAVU SRBIJE

Tražimo garancije za autonomiju

Predsednik PIV-a Bojan Pajtic izjavio je juce da cilj pokrajinske administracije, kao predlagaca Platforme o položaju AP Vojvodine u novom ustavu Srbije, nije konfrontacija sa Beogradom nego, naprotiv, potpuno ugradivanje rešenja iz Platforme u novi ustav.
- Platforma PIV-a je predlog ustavnih rešenja, koji je povljan i za Vojvodinu i za Srbiju, i stoga sam uveren da ga nijedna proevropski opredeljena stranka u Srbiji nece odbiti, kazao je Pajtic prilikom jucerašnjeg predstavljanja Platforme, koju je PIV jednoglasno usvojio dan ranije. Platforma ce biti upucena predsedniku Skupštine Srbije, Predragu Markovicu, koji je i na celu Odbora za ustav, a Pajtic kani s njenim sadržajem upoznati lidere parlamentarnih stranaka, te šefove poslanickih grupa u pokrajinskoj skupštini, što bi bila uvertira za skupštinsku raspravu o tom dokumentu. Predsednik PIV ocekuje inace da pokrajinska skupština usvoji Platformu “velikom vecinom glasova”, s obzirom na to da, kako je naveo, ima uveravanja da je taj tekst prihvatljiv i za neke opozicione stranke u Banskom dvoru.
- Platforma predstavlja konsenzualni stav vladajucih stranaka u Banovini, kao legitimnih predstavnika vecine gradana u Pokrajini, da je u novom ustavu Vojvodinu potrebno definisati kao modernu evropsku regiju, sa zakonodavnom, izvršnom i delimicno sudskom vlašcu, i sa, kao kljucnim rešenjima, ustavom garantovanom finansijskom autonomijom i sopstvenom imovinom, naveo je Pajtic.
Predsednik PIV ukazao je da je traženi stepen vojvodanske autonomije u skladu sa evropskim standardima regionalizacije, i da se, usled drasticnih promena okolnosti, taj stepen nikako ne može uporediti sa stepenom autonomije Vojvodine iz 1974. godine.
- To bi bilo poredenje krušaka i jabuka, precizirao je potpredsednik PIV-a i tvorac Platforme, Tamaš Korhec.
On je naglasio da Platforma ne predstavlja “diktat, niti ultimatum”, vec svojevrsnu reakciju legitimnih predstavnika vecine gradana Vojvodine na cinjenicu da medu piscima ustava nema zvanicnih predstavnika Vojvodine.
- Iako imamo stavove i o drugim rešenjima u predlozima ustava, Platformom su obuhvacena samo rešenja u delu gde smatramo da naša rec treba da se uvaži - o buducem položaju Vojvodine, rekao je Korhec.
Dvojica visokih zvanicnika Administacije naveli su da je kao osnov za izradu Platforme poslužio predlog ustava ekspertskog tima predsednika Srbije, Borisa Tadica, koji je ocenjen kao “tekst modernog evropskog ustava”, ali da se izneti stavovi u Platformi ne razlikuju mnogo od drugog najrelevantnijeg ustavnog predloga, onog koji je sacinila Vlada Srbije.
- Od predloga Vlade Srbije Platforma PIV-a razlikuje se u pojedinostima, konkretno u obimu nadleženosti autonomne pokrajine. S druge strane, medutim, ni u jednom od ta dva predloga nisu predvidene garancije Vojvodini za finansijsku autonomiju i pravo raspolaganja imovinom, te je otuda naša namera da se te garancije unesu u novi ustav, kako se ne bi ponovila praksa iz poslednjih 15 godina kada je autonomija Vojvodine kroz zakone postepeno ukidana, naveo je Korhec.
On je napomenuo da se pokrajinska administracija zalaže za doslednu decentralizaciju u novom ustavu Srbije u kojem bi, pored regiona, važnu ulogu imale i lokalne samouprave, ukazujuci na predlog iz Platforme da vecinom ubranih javnih prihoda na teritoriji autonomne pokrajine raspolažu Pokrajina i lokalne samouprave na njenoj teritoriji.

NOVOSADSKA AKADEMIJA UMETNOSTI OTVARA SVA VRATA SARADNJI

Lepa i pametna, a siromašna

Sa svojih 30 godina Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu zrela je i veoma ugledna visokoobrazovna i umetnicka institucija, ali i dovoljno mlada i spremna da se prilagodava savremenim tendencijama u evropskom akademskom prostoru koje donosi bolonjski proces i da neprekidno komunicira s javnošcu kroz koncerte, izložbe, pozorišne predstave, performanse, multimedijalne projekte svojih studenata i profesora. Sadašnje rukovodstvo Akademije odlucilo je da ovakvo opredeljenje još svestranije i dublje razvije i, kako je na jucerašnjoj konferenciji za novinare najavio dekan Dušan Todorovic, ova umetnicka visoka škola pocela je još znacajnije otvaranje prema javnosti i zaokret u programskoj politici.
Pomenuti procesi podrazumevaju aktivniju medunarodnu i saradnju sa umetnickim akademijama u našoj zemlji, stalno prisustvo na važnijim kulturnim dogadajima u Novom Sadu, Vojvodini i celoj zemlji, ostvarivanje dugorocne i sadržajnije saradnje sa institucijama kulture i obrazovanja, festivalima, nevladinim sektorom, kulturnim asocijacijama u zemlji i inostranstvu, ubrzano pripremanje za potpisivanje Bolonjske konvencije, a da bi sve ovo što bolje štimalo i da bi se obezbedio brži i sveobuhvatniji protok informacija sa Akademije i ka njoj osnovan je i Biro za medunarodnu saradnju i komunikacije. Kako je istakla šef ovog biroa Svetlana Mladenov, zadatak ove službe je da lobira za Akademiju u svojoj sredini i zato im je podrška grada Novog Sada jako bitna.
Put u Pariz
Novinski izveštaj skuceni je prostor da bi se pobrojali svi zapoceti ili planirani vidovi medunarodne akademske saradnje, razliciti umetnicki programi, festivali za koje su spremni nastavnici i studenti sva tri odseka ove Akademije- muzickog, likovnog i dramskog. Dekan Todorovic istice da je vec zapocela saradnja sa umetnickim akademijama u Temišvaru, Pecuju, Segedinu (razmena studenata likovnog odseka), Skoplju, Zagrebu... Takode ce se raditi na otvaranju saradnje sa svim fakultetima Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i Narodnim pozorištem u glavnom gradu.
Sa Galerijom Matice srpske i Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu, s kojima Akademija vec godinama uspešno saraduje, uskoro ce potpisati protokole o saradnji koja ce podrazumevati razlicite promotivne programe studenata svih studijskih smerova. Jedno od najznacajnijih i najkompletnijih predstavljanja novosadske Akademije umetnosti ove godine dogodice se 21. i 22. aprila u Kulturnom centru Srbije i Crne Gore u Parizu. Zamišljeno je da se pariskoj publici prvog dana prikaže film o našoj umetnickoj akademiji, predstavi njena Monografija i izvede pantomima, drugog dana studenti muzickog odseka održace koncert, a oba dana studenti Katedre za nove medije predstavice se kompletnim multimedijalnim programom (video, kompakt diskovi, performans...).
Jeftinije a kvalitetnije
Uz opasku “naši programi prezentuju nas na najbolji nacin” prodekan Ivan Klemenc najavio je vrlo aktivan i ambiciozan plan Dramskog odseka za još znacajniji izlazak u javnost. Podsecajuci da je scena Srpskog narodnog pozorišta godinama otvorena za studentske predstave, Klemenc je istakao da ce se uskoro ova saradnja ozvaniciti protokolom i znacajno proširiti i poboljšati, što ce omoguciti obema institucijama da bolje i jeftinije dolaze do predstava, a obezbedice se i veca i kvalitetnija produkcija. Prvi projekat ovakve saradnje bila je premijera “Celave pevacice” u režiji Ivana Klemenca. Studenti cetvrte godine glume u klasi LJubosava Majere u junu ce predstavom “Šibanje” nastupiti na evropskom festivalu u Varšavi, studenti trece godine u klasi Miše Janketica predstavljace Akademiju na ovogodišnjem Sterijinom pozorju mladih...
“Naši studenti su svi ucenici svog zanata ali istovremeno i izvodaci”, predstavio je ukratko zaista bogat javni život studenata svih smerova Odeska muzickih umetnosti prodekan Bogdan Đakovic, koji je iz bogatog ovogodišnjeg programa Orkestra Akademije umetnosti najavio dva velika i dva-tri manja koncerta (manji sastav orkestra, ali više solista), kao i mnogobrojne nastupe (vec tradicionalne) na Muzickim vecerima Matice srpske, ali i nove koncertne termine za studente i profesore.

Dva nova studijska smera Na Odseku dramskih umetnosti priprema se otvaranje dva nova smera- dramaturgije i lutkarstva. Radi se o deficitarnim strukama i, kako je rekao prodekan Klemenc, Akademija ce nastojati da prve studente na ove smerove upiše vec u narednoj školskoj godini. Srednjovekovni uslovi rada U starim i dotrajalim zgradama Akademije umetnosti u Nikolajevskoj porti i na Petrovaradinskoj tvrdavi uslovi rada su katastrofalni - srednjovekovni, kako ih je opisalo rukovodstvo Akademije. U njima nikada nije bilo dovoljno prostora, a još manje adekvatnih uslova za specifican umetnicki rad muzicara, likovnjaka, glumaca, multimedijalaca. O sopstvenoj pozorišnoj sceni, koncertnoj sali ili galeriji studenti i profesori mogli su samo da sanjaju i vec godinama slušaju razna obecanja mnogih gradskih, pokrajinskih i republickih uprava koje su se smenjivale, a problem je nerešen ostao do danas. Postoje sve gradevinske dozvole, tri godine postoji i projekat za zgradu, ceka se - novac. Sada postoje nagoveštaji, kako kaže dekan Todorovic, da bi tri resorna ministarstva, republicko, pokrajinsko i gradsko, mogla da se udruže i da svako obezbedi po trecinu potrebnog novca pa da se bar dogradi i rekonstruiše zgrada u Nikolajevskoj porti.

Maske „prošetale” Centrom

Muzej Vojvodine juce je na Trgu slobode organizovao tradicionalnu maškaradu radi negovanja obicaja vezanih za Bele poklade. Povorka dece predškolskog uzrasta, ali i odraslih obucenih u maskirane kostime, prodefilovala je Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom do Muzeja Vojvodine, gde su podeljene nagrade za najbolju decju i odraslu masku i za auteticnu grupnu masku. Zima je omela da ove godine maškarada bude masovnija, kao što je to bilo ranijih godina. Mada su organizatori uputili poziv i gradanstvu, odziv je bio slab, ali zato nisu izostali radoznali prolaznici. Z. D.- Foto:R. Hadžic

STIGAO POSLEDNJI DEO MOSTA SLOBODE
U Novi Sad Dunavom je stigao i poslednji deo Mosta slobode. Po otvaranju pontonskog mosta, brodovi bi danas trebalo da dovezu deo do gradilišta na Štrandu. Time je završen deo posla "Goše" iz Smederevske Palanke, a radnicima ostaje da deo dugacak 15 metara montiraju i spoje sremsku i backu stranu grada prvi put nakon šest godina. Ipak, s montiranjem ovog dela ce se pricekati da se poboljšaju vremenski uslovi, piše Dnevnik. Krajem juna, kako je i najavljeno, Most slobode bice obnovljen. (021/foto Tanjug)

VOJVODINA I PROŠIRENJE EU
U Novom Sadu danas i sutra održava se Medjunarodna konferencija "Vojvodina i proširenje EU - nove mogucnosti za razvoj kulture, kulturnog turizma i privrede". Na skupu ce ucestvovati predstavnici republickih i pokrajinskih vlasti, Madjarske, Evropskog parlamenta i Skupštine evropskih regija, kao i šef delegacije Evropske komisije u SCG Hozef Ljoveras Soler. Konferenciju, koja ce biti održana u Velikoj sali pokrajinskog parlamenta, organizuje Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje u saradnji s Centralno-evropskim udruženjem "Klub Panonija" iz Budimpešte, a pokrovitelj je Skupština Vojvodine. (Beta)

ŠTO PRE FORMIRATI POKRAJINSKI SERVIS
Pokrajinski ministar za informacije Milorad Djuric pozvao je vlasti da što pre formiraju republicki i pokrajinski radio-difuzni servis i pocnu primenu Zakona o radio-difuziji. On je ocenio da je potrebno što pre završiti deobni bilans u okviru Radiotelevizije Srbije, izmedju RTV Novi Sad i RTV Beograd i oformiti pokrajinski javni servis, koji bi, uz stabilno finansiranje, mogao da zadovolji specificne potrebe gradjana Vojvodine. (021)