SKUPŠTINA VOJVODINE UTVRDILA AMANDMANE NA PREDLOG ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU

Autonomija po omnibusu, ni manje ni više

Skupština AP Vojvodine na jučerašnjoj sednici većinom glasova utvrdila je dva amandmana na Predlog zakona o visokom obrazovanju, koji je Vlada Srbije uputila Republičkoj skupštini na usvajanje po hitnom postupku. Za amandmane su glasali poslanici vladajuće koalicije, kojima su se, ali samo za prvi, pridružili i poslanici Socijalističke partije Srbije, dok su poslanici SRS i DSS bili protiv oba amandmana.
Amandmane će u republičkom parlamentu obrazložiti predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš i predsednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport Svetlana Lukić. Prvi amandman odnosi se na sastav nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i predlaže da se u članu 10. zakona o visokom obrazovanju doda da će jednog člana nacionalnog saveta predlagati nadležni organ AP Vojvodine. Drugim amandmanom podseća se na ingerencije APV u oblasti visokog obrazovanja koje je Republika Srbija Zakonom o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (omnibus zakon) 2002. godine poverila organima APV. S obzirom da je iz Predloga zakona o visokom obrazovanju izbačen član 111. kojim je (u tekstu Nacrta zakona) eksplicitno definisano u kojim članovima zakona se pominju ingerencije APV (osnivanje fakulteta i univerziteta, utvrđivanje uslova za početak njihovog rada i obavljanje delatnosti fakulteta, utvrđivanje broja studenata za upis na fakultete, upravni nadzor i dr.), ovaj amandman vojvođanskog parlamenta traži da se u zakon doda novo poglavlje s naslovom “Poveravanje poslova državne uprave Autonomnoj Pokrajini Vojvodini” i novi član u kojem se navode svi zakonski članovi koji regulišu te poslove poverene nadležnim organima APV. Kako je naglasio Bojan Pajtić, predsednik Pokrajinskog izvršnog veća, koje je Skupštini APV i predložilo ove amandmane, u ovom drugom amandmanu “nije tražen ni zarez ni tačka više” od onog što je inače regulisano omnibus zakonom.
- Do donošenja novog ustava Srbije omnibus zakon mora da se poštuje, i stoga se i ovako minimalna autonomija Vojvodine, utvrđena omnibusom, ne može ukidati od zakona do zakona, od nahođenja do nahođenja pojedinih ministara, što je, nažalost, trend sa kojim se susrećemo - kazao je Pajtić.
Ocenjujući da je Vojvodina najveća prednost koju Srbija ima na putu ka EU, Pajtić je naveo da bi se prihvatanjem amandmana, u trenutku kada se Srbija nalazi u procesu integracije u EU, jasno deklarisalo opredeljenje za evropske vrednosti, kao što su decentralizacije i regionalizacija, te poštovanje multietničnosti prostora.
Pajtić je tokom rasprave čak bio rad da povuče prvi amandman, naročito nakon primedbe šefa poslanika SRS, Milorada Mirčića da taj amandman uspostavlja ekskluzivnosti vojvođanskih predstavnika u nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, u odnosu na druge delove Srbije.
- Vi hoće da odlučujete o radu centralne vlasti, da je kritikujete i menjate zakone, a kada je obrnuto, onda se branite pitanjem šta ima Srbija da traži u Vojvodini. Mirčiću je isto tako zasmetalo što nisu predloženi amandmani koji bi poboljšali uslove studiranja pripadnika nacionalnih manjina, ocenivši da vladajuća koalicija misli na nacionalne manjine “jedino kada im trebaju njihovi glasovi”.
Svetlana Lukić je objasnila kakvi su bili rezultati i zaključci javne rasprave o prednacrtu zakona o visokom obrazovanju u Vojvodini i naglasila da ingerencije APV u visokom obrazovanju na teritoriji Pokrajine ni jednog trenutka nisu dovođene u pitanje i da su bile navedene i u tekstu Nacrta. Već na početku jučerašnje sesije polarizovala su se dva stava o predloženim amandmanima: poslanici Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, Koalicije za Vojvodinu, Pokreta snaga Srbije i G 17 plus založili su se za neophodnost amandmanske intervencije kako bi se odbranile nadležnosti APV poverene joj omnibusom, dok su poslanici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije najavili da će glasati protiv ovih amandmana. Oni su u više navrata osporili vrednosti omnibusa, a poslanik DSS Velibor Radusinović nazvao je ovaj zakon “nesretnim” i “manjkavom prevarom prethodne vlade” pošto njime APV nije dobila izvorne nadležnosti. On je naglasio da se niža zakonska akta (omnibus) moraju usklađivati sa ovim zakonom o visokom obrazovanju, a da se DSS-u “podmeće da je protiv Vojvodine”. Milorad Mirčić ocenio je da “ova skupštinska rasprava služi da se ruši Srbija”, kao i da “predloženi amandmani nisu utemeljeni ni u zakonu ni u logici”, jer, kako je rekao, ovim zakonom o visokom obrazovanju ne stavlja se van snage omnibus zakon, kao podzakonski akt.
Šef poslaničke grupe SPS Dušan Bajatović rekao je da omnibus nikada i nije bio način da se reši autonomija Vojvodine, a da je njegovo donošenje bilo proizvod “kompromisa u DOS-u”. On je apelovao na pravnike da odgovore šta je “starije” republički zakon ili omnibus i podsetio da SPS ima platformu o autonomiji Vojvodine. Bajatović je rekao da Vojvodina treba da ima omnibusom utvrđene ingerencije u oblasti visokog obrazovanja na svojoj teritoriji, “ali kako prevazići onaj stepen nepoverenja prema autonomašima ili onima koji imaju neke separatističke ideje”, rekao je on, dovodeći u sumnju kako će “deo snaga iz ove Skupštine koristiti ta prava autonomije” i izrazio bojazan da ona ne budu zloupotrebljena u zalaganjima za “Vojvodinu- republiku”. Priča o omnibusu i stepenu autonomije AP Vojvodine, podstakla je više učesnika u raspravi da podsete na neophodnost donošenja novog ustava Srbije. Neki poslanici insistirali su i na potrebi dodatnih amandmanskih intervencija kako bi se prevazišle još neke manjkavosti Predloga zakona o visokom obrazovanju, kao što je, na primer, predloženo rešenje da fakulteti gube status pravnog lica.

Čanak: Sramno! Predsednik LSV, Nenad Čanak kazao je da je sramno što svaki privatnik može da bude osnivač univerziteta, a da to nije dozvoljeno Skupštini Vojvodine. - Oduzimanjem i ovo malo ingerencija koje je Vojvodina dobila kroz sramni omnibus zakon, kao prelazno rešenje ka ustavnom definisanju njenog položaja, republička Skupština i Vlada pokušavaju da Vojvodinu pretvore u ispražnjenu školjku koja služi samo za potkusurivanje prema međunarodnim organizacijama svođenjem Vojvodine na nivo pitanja prava nacionalnih manjina - naveo je Čanak. BOJAN KOSTREŠ: Osujećeno podmetanje Pokušaj Vlade Srbije da izbriše pokrajinske nadležnosti u oblasti visokog obrazovanja i zaobiđe omnibus-zakon o autonomiji Vojvodine, još jedan je dokaz da republičke vlasti ne mare za Vojvodinu i njene multietničke, multikonfesionalne i multikulturalne specifičnosti”, rekao je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. On se zahvalio poslanicima jer su “osujetili nameru republičke vlade da podmetne Predlog zakona o visokom obrazovanju, koji u svom prvobitnom obliku nije tako izgledao”. Kostreš je izrazio uverenje da će poslanici Skupštine Srbije, u odbrani Ustava i zakona Srbije uvažiti preporuke iz Vojvodine i glasati za amandmane Skupštine Vojvodine.

LIKOVNI ŽIVOT

Hronika prolaznosti
Slike Isidora Vrsajkova (1927-2001) u Galeriji novosadskog Ogranka SANU

Naš poznati slikar i dugogodišnji profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu Isidor Vrsajkov (1927-2001) predstavljen je retrospektivom slika u Galeriji novosadskog Ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti. Ovim izborom njegovih najreprezentativnijih dela prikazani su svi značajniji tematski i stilski ciklusi kroz koje je Vrsajkov u svom stvaralaštvu prolazio. Počev od pedesetih godina prošlog veka i milunovićevske stilizacije pejzaža, ekspresivnih poteza a prigušenog kolorita, preko enformelskih istraživanja šezdesetih koja su ostavila pečat na sva njegova docnija dela, do fantastike sedamdesetih i kolorističkih osamdesetih.
Vrsajkov je kao umetnik bio očaran temom prolaznosti zemaljskog sveta nasuprot beskrajnom i večnom kosmosu. U svojim kompozicijama izvedenim majstorskom tehnikom i registrom tamnih boja dočarao je trošnost i prolaznost moćnih tvrđava, potamnele ikone, čađave zidove i stare satove. Iznad svih ovih prizora diže se beskrajno nebo, plavetnilo, zagonetna dubina koja krije smisao postojanja.
Poznato je da je Vrsajkov svoje meditativne slike radio i po nekoliko godina, vraćajući im se povremeno, tako da na njegovim delima retko stoji datum nastanka. Kao da je time iskazivao svoju veru u bezvremenost i aktuelnost ovih dela za sva vremena. Ona zaista i danas funkcionišu i podstiču na razmišljanje, a svojom likovnom punoćom i otmenošću stoje kao čvrsti međaši vojvođanske likovne baštine.

KAKO JE BOSANSKI TEŽAK ANTE ILIČIĆ POSTAO VOJVOĐANSKI „FEUDALAC”

Predsednik Marović odlikovao bačkog paora

Otkad zna za sebe, Ante Iličić (70) iz Vajske živi od zemlje i za nju. U rodnoj Sasini, kod Sanskog Mosta, živeo je u bedi sa mnogočlanom porodicom. Zemlja je bila škrta i jedina nada mu je bila tetka iz bogatog podunavskog sela Vajske. Pogotovo otkad je, tek punoletan, oženio svoju komšinicu i vršnjakinju Katu, dobivši ubrzo i sina Iliju. Prošlo je gotovo pola veka teškog ratarskog života od 1957. i dolaska u Bačku. Od sluge je postao uzoran domaćin i zemljoposednik, maltene latifundista, koga je lane odlikovao predsednik SCG Svetozar Marović Ordenom za zasluge Prvog reda.
- Prvu godinu sam u Vajskoj radio kod tetke, a sledeće kod jednog gazde. A tad se nije radilo za nadnicu kao danas, već samo za hranu i odeću. Šansa mi se pružila 1959, kada je seoska zadruga počela deliti kredite. Kupio sam mali salaš sa deset jutara zemlje i postao svoj gazda. Tad sam doveo i ženu i dete, a, bogu hvala, ovde smo izrodili još četvoro.
Iličići danas obrađuju 2.500 jutara zemlje, 700 je njihovo vlasništvo, a ostalo rentiraju od privatnika i “Agrobačke”. U proseku, zakup plaćaju 800 kilograma pšenice po jutru godišnje. Voli Ante zemlju, ali ne i kako se država prema njoj i zemljodelcima odnosi.
- U “Titino doba” sam lepše živeo od mojih sirotinjskih deset jutara nego danas. Tad je agrar bio cenjen, jer se znalo da hranimo celu državu. Cene su bile garantovane, pa je seljak mogao solidno da zaradi. Poslednje lepo vreme koje pamtim bilo je za vlade mog imenjaka Ante Markovića, dok i njega nisu oterali. Danas je haos i dobro je kad godinu završim malo iznad nule. Kredita ima jedino po zelenaškim kamatama, ali meni i sinovima više nema nazad, funkcionišemo kao uhodana mašina, koja radi sama od sebe - veli naš domaćin. - Može se i bez automobila i lepe odeće, no, stomak se mora napuniti. Pare se daju propalim industrijskim gigantima, a mi na selu trpimo. Naš glas se ne čuje i možemo se samo jadati jedan drugom. Vlade se menjaju, a novi ministri, čim se razbaškare, ponavljaju parole s predizbornih skupova. Po kojoj ekonomskoj logici je poskupelo sve, od goriva do semena, a pojeftinila samo pšenica? Lepo je i lako obići po koje gazdinstvo, snimiti se za TV i vratiti plandovanju kraj radijatora i ventilatora u beogradskim kabinetima. Ne znaju ministri šta je suša, ni grad. Sebi su izglasali lepe plate, a samo se svađaju, umesto da rade ono za šta su plaćeni.
Nezadovoljan je Ante i što se vlast komotno ponaša prema svojim obavezama:
- Nema ništa bez privatluka. Najgore je kad je sve ‘naše’, jer tada niko ni za šta ne odgovara. Kod privatnika se zna ko kosi, a ko vodu nosi. Ponašaju se odgovorno, jer im je važno da ja ove godine budem zadovoljan, pa da s njima poslujem i dogodine.
U Vajskoj su pored Ante ostali njegovi sinovi Miroslav i Ivica, kao i ćerka Ružica (najstariji sin Ilija taksira u Zagrebu, dok starija ćerka Zorica živi u Nemačkoj). Nadaju se boljoj budućnosti.
- Mi svetu ne možemo da prodamo automobile ili televizore, ali dobru i zdravu hranu možemo. Imamo našu bogom danu Vojvodinu, vredne ljude i tradiciju, samo da je više mudrosti kod onih gore - ne krije gorčinu Iličić.
Skromno govori o Marovićevom ordenu, koji mu je nedavno uručila ministarka poljoprivrede na prijemu u opštini Bač, “uz silne govorancije političara, koje nisam upamtio od velikog uzbuđenja”, veli Ante.
- One nesrećne 1995, čim su stotine hiljada izbeglih stigle u Srbiju, odmah sam u Crveni krst odneo 40 vagona pšenice i pet tona jestivog ulja. Valjda sam nekome pomogao, a bog sve vidi, pa će mi valjda dobrim jednog dana vratiti.
Boli gazda Antu što je njegova Vajska “omatorila”, a njega i ispisnike nema ko da odmeni:
- Ja, ovako star i neuk, ne moram da čitam novine ili gledam televiziju pa da vidim koliko je nezaposlenih, a mi ne možemo sve da postignemo. Meni, doduše, nije potrebna radna snaga, odavno smo na njive uveli mašine, no, voćarstvo, stočarstvo i povrtarstvo mogu da zaposle mnogo mladih koji godinama yabalebare po kafićima. Kad bi se po selima otvarala male fabrike za preradu naših proizvoda, zaustavili bismo i odlazak mladih u gradove. Pogledajte samo Vajsku. Mnogo praznih kuća i staračkih domaćinstava, sve je manje krštenja i venčanja, a više sahrana.
Počeo je Ante da razmišlja i o penziji, ali nimalo optimistički:
- Decu sam othranio, valjda će i ona mene i ženu dohraniti. Ne bojim se starosti, zalihe sam pripremio. Jer, prosečna poljoprivredna penzija je toliko mizerna da se za nju ne može kupiti ni hleb za ceo mesec.
S njive planira da se povuče kad primeti da je sinovima na smetnji:
- Poljoprivreda je moja strast i duševna hrana. Zavoleo sam bačku crnicu i bez nje, jednostavno, ne mogu. Najveća kazna bi bila da mi neko zabrani da sednem za traktor - reče Iličić pre no što će nas ispratiti.

NJIVE POSTAJU ULICE, A MOSTOVI DUGE
Komisija Skupštine grada za davanje imena ulica je na prvoj sednici u novom sazivu donela odluku da Varadinski most promeni ime u Varadinska duga. Komisija je odlučila i da putevi u divljim naseljima, mimo urbanističkih propisa, dobiju imena. Odluka o promeni imena mosta je doneta na predlog grupe gradjana, odnosno 65 uglavnom članova SPS-a, medju kojima se nalazi i potpis Ivice Dačića, visokog funkcionera te partije iz Beograda. Predsednica komisije Biljana Maločić, inače članica SPS-a, nije videla ništa sporno u tome što svi potpisnici nisu iz Novog Sada. Ona je navela i da je raniji saziv komisije odlučio da se most zove Varadinski, a da je ime "Varadinska duga" bio predlog projektanta mosta. Komisija nije prihvatila predlog iste grupe da privremeni drumsko-železnički montažno-demontažni most ponese ime po pokojnom vojvodjanskom premijeru Bošku Peroševiću. Članovi Komisije iz SRS su naveli da moraju da se konsultuju, dok je Drago Njegovan ispred DSS-a izjavio da nije za to da privremeni mostovi nose imena ljudi. Komisija je takodje donela odluku da kolski, privremeni putevi u divljim naseljima postanu ulice. Predsednica komisije kaže da su odlučili da izadju u susret gradjanima, iako urbanistički planovi ne predvidjaju postojanje tih ulica. Komisija na sednici nije odlučila kako će se putevi u divljim naseljima zvati, pošto prvo moraju da provere da li neke ulice u Novom Sadu nose predložena imena, Bosanska, Svetogorska, Ostroška i Carice Milice. Inače, Radiju 021 je u preduzeću "Geoplan" potvrdjeno da će do kraja marta biti postavljena tabla sa imenom ulice Zorana Đinđića, koja se nalazi pored Filozofskog fakulteta, gde je pokojni srpski premijer predavao. (021)

STIŽE 300 KRAVA IZ EU
Iz Holandije u Kikindu ovih dana treba da stigne 300 krava vrhunske mlečne rase "crni holštajn" na osnovu ugovora između seljaka iz severnog Banata i somborskog "Somboleda", saznaje Danas. Ukupna vrednost ovog ugovora je 500 hiljada evra, ili 1.400 evra po grlu. Seljaci će krave otplatiti isporukom mleka "Somboledu" u periodu od šest godina. Posao je sklopljen preko opštinske uprave, a uskoro će biti zaključeni novi ugovori. (021)

ZA RAVNOPRAVNOST NEOPHODNE INSTITUCIJE
Vojvodjanski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova zauzeo se za ostvarivanje i institucionalizovanje ideje ravnopravnosti polova u srpskom društvu. U saopštenju sekretarijata povodom 8. marta se navodi da je preduslov za uspostavljanje rodne ravnopravnosti pre svega osnivanje institucija koje bi bile zadužene za sporovodjenje politike jednakosti polova. Skupština Vojvodine je u protekle četiri godine na predlog sekretarijata, usvojila Deklaraciju i Odluku o ravnopravnosti polova, jedine pravne akte u SCG kojima se to pitanje uredjuje, podseća se u saopštenju. U tom periodu, osnivan je i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova. Sekretarijat će u buduće posebnu pažnju posvetiti problemu nasilja nad ženama, kao jednom od najvećih društvenih problema, dodaje se u saopštenju. (Beta)

POTREBAN REPUBLIČKI OMBUDSMAN
Vojvodjanski ombudsman Petar Teofilović kritikovao je republičke vlasti zbog nedonošenja zakona o ombudsmanu i uspostavljanja te institucije i na nivou Srbije. Teofilović je rekao da republičke vlasti već tri godine obećavaju da će uspostaviti instituciju ombudsmana, ali da ništa još nisu uradile. "Konstituisanje ove institucije na republičkom nivou mnogo će doprineti unapredjivanju stanja ljudskih prava", ocenio je Teofilović. U Godišnjem izveštaju pokrajinskog ombudsmana navodi se da je najveći problem u poštovanju ljudskih prava u Vojvodini činjenica da postoji veliki raskorak izmedju teorije i prakse. Takodje se navodi da je protekla godina u Vojvodini bila obeležena i incidentima na etničkoj osnovi, a nekoliko desetina tih incidenata, sa datumom i raspoloživim podacima, je i navedeno u izveštaju. Petar Teofilović još je naveo da je Kancelarija vojvodjanskog ombudsmana postala stalna članica i dve relevante medjunarodne organizacije: Evropskog instituta za ombudsmana, sa sedištem u Austriji i Medjunarodnog instituta za ombudsmana, sa sedištem u Kanadi, a započeta je i saradnja sa Evropskim ombudsmanom. (Beta)