ODRŽANA KONVENCIJA DEMOKRATSKE STRANKE, A PREDSEDNIK BORIS TADIĆ PORUČIO

Imamo plan i tim za Evropu

Održana je konvencija Demokratske stranke, povodom 85 godina od osnivanja i 15 godina od obnove rada stranke. Na početku konvencije, u punoj sali Hale Pionir u Beogradu, predsednik DS-a, Boris Tadić, pozdravljen je velikim aplauzom, a skup su otvorili trubači iz orkestra Bojana Ristića. Predsednik stranke Boris Tadić, je rekao da samo Demokratska stranka ima razvojni plan za Srbiju i taj plan treba odmah da se ispuni:
- Ulazak u EU treba da se desi zajedno sa Hrvatskom, 2010. godine, a ne zajedno sa Turskom, 2020. godine. Hajde da se izborimo da u Evropu uđe generacija rođenih 1991. godine za svoje punoletstvo, i da tako malo izmirimo dug prema deci čije su godine i deceniju pojele vlasti pod upravljačkom palicom Slobodana Miloševića. Nemojmo da to ostavimo za generaciju koja tek treba da se rodi. Mi imamo plan za prosperitetnu Srbiju, imamo tim koji sve to može da ostvari. Verujemo da za budućnost Srbije mora da se radi odmah, zato vlada mora da radi odmah. Ulazak u EU za Srbiju je važan i prioritetan cilj.Magistralni put Srbije je ka zapadu prema Briselu i Evropskoj uniji.Ona treba da bude lider u regionu, ali misleći pritom i šta ostale države hoće - rekao je Tadić. Lider DS je posebno naglasio da Kosovo klizi ka nezavisnosti i da je jedini put da se tome suprotstavimo planska i aktivna politika.
- Hoću da se borim za Kosovo, srpski narod, ali i prava Albanaca na Kosovu i Metohiji jer je to moja obaveza kao predsednika Srbije - rekao je Tadić naglasio je da je donošenje ustava Srbije ključno pitanje, ali to ne sme da bude dogovor političkih oligarhija.On je pozvao na konsenzus, da nema povratka na staro i uputio poziv za politički dogovor svim demokratskim snagama, jer je, kako je rekao, ovo odlučujuća godina za Srbiju. Tražim od Vlade da krenemo u rešavanje nagomilanih državnih problema, Kosovo, Hag i državna zajednica, koje su nasleđeni od vlasti socijalista, radikala i zaboravljenog JUL-a.
Tadić je na jučerašnjoj konvenciji govorio i o formiranju frakcije unutar Demokratske stranke: „Ako želite da onaj koga vi poštujete, bude lider DS-a, onda i vi morate poštovati vrednosti Evrope, savremene civilizacije, Demokratske stranke, a jedna od tih vrednosti jeste Statut stranke. Svako ko ne poštuje ta pravila, sam sebe isključuje iz organizacije“. DS ne sme i ne može da bude elitistička, već narodna, a nasuprot toga je lažni elitizam, frakcionašenje, oholost i lični interesi i kršenje Statuta, a u cilju da se DS uruši, suzi i oslabi.
Predsednik Političkog saveta stranke Dragoljub Mićunović rekao je da neće evocirati uspomene, već će upozoriti na uspavanost društva: „Mi želimo naše nekadašnje prijatelje, demokrate, da zapitamo i da nam ozbiljno odgovore: ko je njima danas bliži, ko im je na srcu, socijalisti, radikali ili mi. Neka nam to kažu! Ne mogu nas uspavljivati pričom da smo svi mi za demokratiju, ali sa kim, sa kim idemo u demokratiju. Mogli smo da sastavimo zajedničku vladu, nisu hteli, hteli su sa socijalistima, a sada plaćaju ceh restauracije tog režima, za koji smo se nadali da ih više nećemo gledati“.
Pre Tadića, govorili su poslanici stranke, kao i predsednici resornih odbora, između ostalih i Ružica Đinđić i Božidar Đelić.
- Najvažniji deo mog ličnog života, suštinski je povezan sa Demokratskom strankom. Ona je moja sudbina i moja porodica. Za mene ne postoji drugačiji izbor. Taj izbor sam napravila onda kada sam upoznala Zorana, a on je svu svoju snagu, znanje, energiju, i na kraju i sopstveni život posvetio stranci i njenom zadatku, da za narod Srbije izgradi bolji, humaniji, srećniji život- kazala je Ružica Đinđić.
Božidar Đelić je govorio o radu sadašnje vlade. „Moj omiljeni resor u ovoj vladi zove se, interesantno, Ministarstvo za kapitalne investicije. To je jedno domaćinsko ministarstvo. Ministarstvo za kapitalne investicije, skraćeno MIKI. Kada sam bio mali, bilo je ono: Diznilend. Danas u Srbiji imamo Mikilend. U njemu se dešavaju neverovatne stvari: svaki dan se otvori nova pruga, svaki se dan otvaraju razne stvari, ali su za godinu dana uspeli da razore Jat, uspeli su da naprave devet milijardi dugova putarima, uspeli su da probiju inflaciju za 50 odsto, uspeli su da uzdrmaju dinar i uspeli su da naprave najveći spoljnotrgovinski deficit u istoriji“.

Papandreu: Potrebni ste Evropi Bivši premijer Grčke i lider PASOK Jorgos Papandreu poručio je da Srbiji Evropa mora biti strateški cilj i za njegovo ostvarenje postoje određene žrtve, ali če članstvo u EU značiti za svakog građanina značiti više investicija,novca i mogućnosti. - Ja verujem u Srbiju i DS koja ima dobar tim i potrebna nam je, rekao je Papndreu, konstatujući da će Evropa biti bolja sa SCG. Ukazujući da je Grčka tu da nam pomogne, Papandreu je rekao da sa Balkana mora otići progresivna poruka ka EU. On je Tadića nazvao svojim prijateljem i liderom koji treba Evropi i uručio mu na poklon antičku vazu sa Krita, slikanu motivom “rađanje Evrope“. Frakcijaši najbučniji u hali Postavivši se na vrh tribina nasuprot bine frakcijaški podmladak predvođen Branislavom Lečićem bio je najbučniji i očito dobro pripremljen da pištaljkama i urnebesnim povicima onemoguće pojedine govornike, ali i reaguju na sve čšto im se nije svideloč. Najizviždaniji bio je potpredsednik DS Slobodan Gavrilović,ali nimalo nije bila pošteđena ni Gordana Čomić. Početak govora predsednika Tadića nije bilo moguće čuti od frakcijaša,koje je tada već napustio Lečić. Glavni povici bili su im „mafija, lopovi“, a kada je Tadić došao na binu skandirali su „Čeda,Čeda“. „Čedinci“ su doneli veliki trasparent „Srbiji se žuri“ i delili letak sa Tadićem, Koštunicom, Tijanićem i Đilasom na slici, uz natpis „Srbiji se žuri, dole kohabitacija“. Branislav Lečić, koji je predvodio tzv LDF rekao je za „Dnevnik“ da su na konvenciju frakcijaši došli nepozvani. - Ali sasvim je normano da smo tu na proslavi naše stranke, a normalno je i da iskažemo nezadovoljstvo „puć,puć“ politikom i demagoškim frazama o putu u Evropu, rekao je Lečić. On je najavio žalbu svim institucijama, pa i sudsku, zbog najave da će „menadžeri naše legalne frakcije biti brisani sa spiska članova DS“. - Svi koji su opredeljeni da brane pravo na različito mišljenje su ovde na proslavi 85 godina osnivanja naše stranke, i DS mora da prizna da postoji frakcija koja drugačije misli, rekao je Lečić i zaključio da na konvenciji nije čuo ozbiljni obračun sa snagama koje vuku Srbiju nazad. - Mi negodujemo sa tribina na sve floskule i govore da demokratija postoji unutar stranke, a nema je, istakao je Lečić, tvrdeći da ih nije 50-setak, već da je „trećina frakcijaša u hali, ali su dobro raspoređeni“.

"ČASNI BELI VITEZOVI" JUBILARNI 20. PUT SE MAKLJALI NASRED MOKRINA

Letelo je perje, krv nije pala

Mokrin, najveće selo na severu Banata i pored osporavanja Udruženja za zaštitu životina iz Novog Sada "Arka", bilo je i ove godine domaćin finalnih borbi "Gusanijade" - tzv. Svetskog prvenstava u borbi guskova. Bilo je to dvadeseto po redu odmeravanje snaga mokrinskih "guskova", u organizaciji Udruženja guščara "Belo pere" i Mesne zajednice.
Više stotina promrzlih posmatrača bodrilo je finaliste, a pored žitelja kikindske opštine, kao i prethodnih godina, "Svetsko prvenstvo" pratili su i gosti iz zemlje i poneki iz inostranstva.
Predsednik Udruženja "Belo pere", Duško Kovačić, pozdravljajući okupljene, naglasio je da ove borbe ne mogu biti osporavane iz razloga brige za životinjama, koju zagovara novosadska "Arka".
- Guskovi imaju prirodni nagon da se pokažu, ili kako mi to ovde u Mokrinu kažemo "uvate". Bore se, pogotovo sada u zimsko doba, za primat kod gusaka. Mi smo pozvali predstavnike "Arke" da dođu i uvere se da ovde niko ne muči životinje, da ih ne hranimo živim mesom i da su sve to gluposti - rekao je Kovačić. I drugi govornici na otvaranju manifestacije polemisali su sa zahtevom "Arke", pa se sve zamalo pretvorilo u svojevrsni "miting podrške".
Inače, "Gusanijada" traje dva meseca, a ove godine takmičila su se 102 "pernata „gladijatora"“ i to u tri kategorije - seniori, dvogoci i juniori.
U finalu juniora snagu su odmerili LJutica, vlasnika Save Miletića i Kalimero Vase Perišića. LJutica je, shodno svom imenu, izašao kao pobednik. U borbi dvogodaca, kljunove su ukrstili Bogoljub - Miloša Kovačića i Čikita Predraga Markova. Bogica je "bio jači", odnosno borba nije ni održana, jer Čikita nije hteo da se bori.
- Evo, neće da se uvate, i šta im možete. Nek' dođu ovi Arke da vidu da niko ovde ne tera guskove da se tuku - glasno komentare mokrinskih guščara.
Apsolutni šampion 20. Gusanijade je "mladac Acika" Aleksandra Adamova, koji je posle osmominutne borbe pobedio daleko iskusnijeg Diku, vlasnika Save Miletića. Mokrinski eksperti za "borbe guskova" objasnili su da je Acika pobedio jer je imao bolju podršku svog jata gusaka. Naime, borce tokom meča prate dve do tri guske, koje ih glasnim gakanjem bodre, a ponekad se u one uključe u "fajt".
Nakon pobede svog "pulena", ponosni vlasnik Aleksandar Adamov je mnogobrojnim reporterima izjavio:
- Znao sam da ima "srce" i da se ne plaši. Borba je bila teška, ali sam verovao u mog Aciku.
Nakon borbi koje su, po tradiciji, održane u jednoj od sporednih mokrinskih ulica, domaćini su upriličili ručak u centru sela, a tu su pobednicima uručeni pehari i medalje.
- Sada nam je u planu da organizujemo okrugli sto na temu našeg Svetskog prvenstva, pa čujemo argumkente i za i protiv borbi gusana - otkrio nam je predsednik mokrinskih guščara i naglasio da će se i sledeće zime gusani zvanično takmičiti za titulu Najjačeg na Svetu.
Međutim, novosadsko Udruženje za zaštitu životinja "Arka" protestvovalo je ove godine i zvanično protiv održavanja "Gusanijade". Kako ističu, prijava je podneta policiji i Veterinarskoj inspekciji, ali nije im jasno zašto nadležni ne reaguju. Ovi ljubitelji životinja tvrde da se guske "muče, kljukaju sedativima, razdražuju..." i da borbe u Mokrinu moraju potpasti pod zakone o zaštiti životinja.
Diplomirani veterinar poreklom iz Malija, Maiga Hamadahamane, inače, dugogodišnji radnik beogradskog ZOO-vrta, nekada je bio i seoski veterinar u Mokrinu:
- Kada me pitaju odakle sam, kažem iz Mokrina. Volim ovo mesto i rado u njega dolazim. U mojoj zemlji nečega ovakvog nema. Kao član ekološke stranke "Zeleni" ne bih sebi kao veterinar, a nadasve ljubitelj životinja podržao nešto što navodi iste na patnju. Ovo je sasvim normalno i nema mesta brizi. Ako hoće da se tuku OK, ako ne opet OK -to je priroda.
Finalne borbe je pratio i ministar za privredu dr Predrag Bubalo. Po njemu, mokrinska Gusanijada nije sporna:
- S obzirom da sam s ovih prostora i da znam pouzdano da ovde nema neke prisile učesnika, nemam zamerki za održavanje Gusanijade. Ovo je deo našeg banatskog kolorita, daleko je to od onih "atrakcija", kao što su borbe pasa i slično - izjavio je Bubalo za "Dnevnik".

INTERVJU RADMILA MARINKOVIĆ-NEDUČIN , REKTORKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Zakon hitno, tradicija neka ne brine

Vlada Srbije u četvrtak je usvojila Predlog zakona o visokom obrazovanju i uputila ga Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku, a ispraćajući zakonski predlog u parlament ministar prosvete Slobodan Vuksanović istakao je da je usvajanje ovog zakona međunarodna obaveza Srbije koja mora biti ispunjena do maja. O kvalitetu i reformskom značaju zakona, međunarodnoj obavezi koju je pomenuo ministar Vuksanović za “Dnevnik” govori rektorka Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Radmila Marinković-Nedučin, koja je sa rektorima drugih univerziteta u Srbiji učestvovala u pripremi zakonskog teksta.
- Veoma sam zadovoljna što je zakon prošao Vladu i veoma je važno da bude usvojen u što je moguće kraćem roku jer uopšte nije svejedno kako ćemo biti predstavljeni na Konferenciji koja će se u maju održati u Bergenu, a koja će napraviti petogodišnji presek onoga što se u Evropi zove bolonjski proces. Pošto je Srbija jedna od poslednjih zemalja koja još uvek nije prilagodila svoje zakonodavstvo elementima koje bolonjski proces promoviše, mislim da je kraj marta poslednji rok što se tiče Bergena ali i naših interesa da je što je moguće brže krenemo u transformaciju našeg sistema visokog obrazovanja. Prednost je što smo mi tu transformaciju već započeli, a dodatne prednosti su što zakon sada otvara i pravni okvir da se sistem reorganizuje i pospeši ono što zovemo strukovnim obrazovanjem i na Univerzitetu i van njega, da uđemo u rasprave o optimalnoj organizaciji Univerziteta prema viziji tog novog zakona, da sad potpuno postavimo započete elemente sistema kontrole kvaliteta i, konačno, da u roku od godinu dana donesemo i naša dokumenta koja treba da regulišu ceo sistem. Prednost zakona je što nije ulazio u detalje regulative već je ostavio veliku slobodu univerzitetima da regulišu svoju unutrašnju organizaciju. Univerzitet u Novom Sadu je i nosilac jednog projekta u okviru Tempus projekata u našoj sredini u kojem imamo nameru da elaboriramo te integracione funkcije univerziteta i da akademskoj sredini u Srbiji damo neke zajedničke elemente za koje budemo smatrali da odgovaraju svim univerzitetima, pa da onda svako ide detaljno u nekom svom vidu. Novi zakon omogućuje nam veću fleksibilnost, da sami svojom delatnošću budemo atraktivni na prostoru visokog obrazovanja. Meni je konkurencija bliska stvar i nikada je nisam smatrala negativnom, čak ni kada je u pitanju vandržavni sektor univerziteta, naravno pod uslovom da je pravilno formiran.
Univerzitet u Novom Sadu prosledio je mnogo predloga, primedbi i dopuna na prednacrt zakona, šta smatrate najvećim doprinosom ove univerzitetske sredine u kreiranju zakona?
- Koncepciju zakona smo prihvatili a u poslednjem krugu usaglašavanja imali smo jako puno dodatnih elemenata za koje smo smatrali da mogu da poboljšaju tekst zakona. To je deo koji se odnosi na uvid u kvalitet i poboljšanje kvaliteta i akreditaciju i ustanova i programa. Naravno, nisu svi naši kao ni predlozi sa drugih univerziteta usvojeni, ali smo se usaglašavali. Mislim da smo dobro odmerili i integracione funkcije univerziteta tako da svaka njegova članica od toga ima koristi a ne doživaljava to kao centralizaciju. Istovremeno smo napravili sistem u kojem fakulteti apsolutno imaju svoje mesto i svoje incijative i sve što iz toga proizilazi kao i mogućnost upravljanja sredstvima koje na taj način stiču.
Možete li da pretpostavite kako će narodni poslanici reagovati na Predlog zakona o visokom obrazovanju. Da li očekujete iscrpljujuću raspravu i more amandmana, kako se to upravo događa nekim zakonima?
- Nadam se da će zakon u načelu biti većinski podržan. Taj zakon je pravila ekspertska grupa i odražava ekspertski pristup ljudi koji poznaju taj sistem u formulisanju zakonodavne regulative. Ali, s obzirom da je ovo jedan od vrlo bitnih zakona sigurno će izazvati pažnju. Ne očekujem da neće biti amandmana, ali se ipak nadam da će Skupština pažljivo usvajati neke amandmane i odmeriti kako se uklapaju u celokupnu ideju zakona, kako se ne bi dogodilo da neki amandmani naprave zakonu ozbiljne štete, što smo imali u prošlom zakonskom tekstu gde su u poslednjem momentu neki amandmani napravili prilično loše usluge celom Zakonu i njegovom funkcionisanju. Čujem za raznorazne ideje, pošto sam deo te javnosti koja o novom zakonu diskutuje. Smatram da svaki zakon uvek može biti bolji, i svaki pojedinac ima drugačije mišljenje, ali zakoni jesu jedna vrsta dogovra. Ovaj zakon je napravio veliki pomak u sistemu, a tekst nije nepromenjiv. Ako budemo videli da u tom novom sistemu nešto ne funkcioniše uvek postoji mogućnost da se u tom delu on menja nakon određenog vremena. To su uradili u Sloveniji, Hrvatskoj, Austriji, to čine u Italiji... Nije nikakva šteta da izmenite ono što vidite da može biti bolje regulisano. Ja tako ovaj zakon i gledam i jedva čekam da krenemo u sve ono što s novim zakonom predstoji našem visokom obrazovanju. Jer, mi, generalno, nemamo vremena. Kao potpisnica Bolonjske deklaracije Srbija je preuzela obavezu da učestvuje u uspostavljanju evropskog obrazovnog prostora, a predviđeno je da se taj ciklus zaokruži do 2010. godine.
U javnosti se čuju i mišljenja po kojima je ova evropska visokoobrazovna integracija svojevrsna opasnost po naš sistem visokog obrazovanja koji će, navodno, ovakvim promenama “izgubiti svoje tradicionalne vrednosti”?
- Nećemo izgubiti ništa jer mi sve svoje vrednosti ugrađujemo u nov sistem. Uopšte nije tendencija u Evropi da se sve standardizuje do te mere da se izgube osobenosti. Naprotiv, ako hoćete da budete atraktivni na tom evropskom tržištu onda nudite nešto što je vaša najbolja karakteristika i vaša tradicionalna vrednost i tako privlačite studente. Svaki univerzitet se trudi da istakne ono što je njegova najjača tačka, a ona mora imati uporišta u njegovoj tradiciji. Nema nikakvog razloga da govorimo o gubitku tradicionalnih vrednosti obrazovanja u ovom obliku promana u sistemu visokog obrazovanja. Jednostavno, visoko obrazovanje je uvek vodilo u promenama. Danas imamo tehnološku revoluciju, koja je svakodnevna, i mi moramo to da pratimo, pa i da budemo mali korak ispred, i zato se stalno moramo prilagođavati tim zahtevima. To podrazumeva prilagođavanje i u organizaciji i u metodologiji nastave, a to nema apsolutno nikakve veze s gubitkom tradicionalnih vrednosti visokog obrazovanja.

ZASEDA SKUPŠTINA GRADA
Skupština grada će danas raspravljati o smeni celokupne Gradske izborne komisije, a vladajuća koalicija SRS, SPS i DSS nastaviće da imenuje svoje kadrove. Razlog za smenu GIK-a je, kako je nedavno izjavio predsednik Skupštine grada, radikal Zoran Vučević, dopis predsednice Komisije Sonje Brkić Pokrajinskom sekretarijatu za lokalnu samoupravu, a povodom žalbe opozicije da zamena odbornika na prvim sednicam parlamenta nije bila zakonita. Vučević je optužio Brkićevu za nezakonit rad i pri tome izjavio da je ona "niko i ništa". Opozicija je protiv svih predloženih članova komisije. Demokratska stranka navodi da će se u novom GIK-u naći i Miloš Lončar, rođeni brat ministra za lokalnu samoupravu Srbije Zorana Lončara. Sem ovih imenovanja, koalicija radikala, socijalista i DSS-a će nastaviti sa postavljanjem svojih ljudi na rukovodeće funkcije u gradskim institucijama. Kao i ranije, i ovaj put ima ljudi koji dolaze u sukob interesa. Sada navedimo samo primer dobitnika prošlogodišnje Novembarske povelje Slavka Gordića, koji nakon što je na prethodnoj sednici postao predsednik Nadzornog odbora Zavoda za zaštitu spomenika kulture i član Upravnog odbora Istorijskog arhiva grada, sada dobija i funkciju predsednika Nadzornog odbora Muzeja grada Novog Sada. Na sednici će biti imenovani članovi upravnih i nadzornih odbora Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Muzeja grada, Istorijskog arhiva, Gradske biblioteke, Novosadskog otvorenog univerziteta, Pozorišta mladih, Sterijinog pozorja, Kulturnog centra, KIC Mladost iz Futoga, Centra za socijalni rad, Fonda za protivpožarnu zaštitu, Fonda za solidarnu stambenu izgradnju i Programskog saveta Radija "Novosadska skala". Skupština će razmatrati i regulacione planove Limana IV i Futoškog parka, koji je povučen sa prethodnog zasedanja, a daće i saglasnost na program rada Tržnice za 2005. i dozvoliti Informatici da se registruje za obavljanje gradjevinskih radova za postavljanje elektro instalacija. Ukoliko prodje predlog opozicije, Skupština će raspravljati i o stanju na gradskoj Televiziji Apolo, posle otpuštanja nekoliko novinara i spornog direktnog prenosa skupa podrške Vojislavu Šešelju. (021)

VIDEO NADZOR ZA PIJACE
JKP "Tržnica" će ove godine najviše novca uložiti u Najlon pijacu. Od ukupnih (73 miliona) ulaganja za razvoj i održavanje novosadskih pijaca, oko 40 odsto ide za uredjenje ulazne rampe Istok i jedne parcele na Najlon pijaci. Preostali novac biće uložen u nabavku video nadzora za Limansku, Riblju, Satelitsku i Futošku pijacu. (021)

VIDEO NADZOR ZA PIJACE
JKP "Tržnica" će ove godine najviše novca uložiti u Najlon pijacu. Od ukupnih (73 miliona) ulaganja za razvoj i održavanje novosadskih pijaca, oko 40 odsto ide za uredjenje ulazne rampe Istok i jedne parcele na Najlon pijaci. Preostali novac biće uložen u nabavku video nadzora za Limansku, Riblju, Satelitsku i Futošku pijacu. (021)

ŽELE NIŽI MOST KOD BEŠKE
Stanovnici sedam vojvodjanskih naselja zatražili su od republičkog ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića da u tender za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške ravnopravno uvrsti i varijantu takozvanog "nižeg mosta". Na danasnjem protestnom skupu, održanom na mostu kod Beške, upozoreno je da će u suprotnom lokalno stanovništvo blokirati saobraćaj na medjunarodnom Koridoru 10. Stotinak okupljenih gradjana nosili su transparente na kojima je pisalo "Veljo gulivere - spusti most!", "Hoćemo preko mosta peške - gradjani Beške" i "Hoćemo most po meri čoveka". Predvodili su ih predsednici saveta mesnih zajednica Beška, Krčedin, Gardinovci, Slankamen, Slankamenački vinogradi, Čortanovci i Kovilj. Predsednik Saveta MZ Beška Stojan Mutić izjavio je da bi izgradnja "nižeg mosta" bila jeftinija za 25 miliona evra od mosta koga "gura" Velimir Ilić i ocenio da bi takav most doneo prosperitet lokalnom stanovništvu. "Dosta nam je da nas Evropa preleće, ne zastajkujući ni sekunde da nas vidi i pogleda šta im nudimo, a možemo im ponuditi mnogo. Zbog toga želimo niži most", rekao je Mutić. Profesor Borislav Stojkov, koordinator za prostorne planove pri Evropskoj uniji, zadužen za Srbiju, ocenio je da bi "niži most" preko Dunava omogućio razvoj turizma i saobraćajne privrede. (Beta)

BUČKOVSKI U BEOGRADU
Premijer Makedonije Vlado Bučkovski danas će boraviti u jednodnevnoj zvanučnoj poseti Beogradu, tokom koje će razgovarati sa zvaničnicima Srbije i Crne Gore. Bučkovski će se sastati sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem, a zatim će razgovarati sa premijerom i predsednikom Srbije Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem. U razgovorima će bit reči o demarkaciji granice Makedonije sa Srbijom i Crnom Gorom, na delu prema Kosovu, kao i intenziviranju ekonomske saradnje dve zemlje, saopšteno je iz kabineta Bučkovskog. (Beta)

PAK: ŽELE DA IZBEGNU REFERENDUM
Šef delegacije Evropskog parlamenta za jugoističnu Evropu Doris Pak ocenila je da crnogorske vlasti predlogom o transformaciji državne zajednice u savez nezavisnih država žele da izbegnu referendum o nezavisnosti. Ona nije želela da saopšti da li ponuda o redefinisanju odnosa u državnoj zajednici može usporiti dobijanje pozitivne Studije izvodljivosti, navodeći da je jasno da je sve na Crnoj Gori i Srbiji. Predsednik Socijalističke narodne partije Predrag Bulatović ocenio je kao neustavan i nedemokratski predlog da Srbija i Crna Gora potpišu sporazum o formiranju saveza nezavisnih država. "Tim predlogom se definiše mogućnost izmene državnopravnog statusa Crne Gore i formiranje nezavisne države na način suprotan Ustavu", rekao je Bulatović. (Tanjug)