VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608
  23. februar 2005.

vojvodina.com

arhiva


  PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 23. 02. 2005.

  SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 23. 02. 2005.

OKRUGLI STO „NACIONALNI KONSENZUS O EVROPSKOJ BUDUĆNOSTI SRBIJE”

Vojvodina most uz popravke

Postizanje nacionalnog konsenzusa o evropskoj budućnosti od presudne je važnosti za približavanje jedne zemlje Evropskoj uniji, jedna je od poruka s jučerašnjeg okruglog stoga, održanog u Novom Sadu, čiji je naziv bio upravo “Nacionalni konsenzus o evropskoj budućnosti Srbije”.
Šef Misije OEBS u SCG, Mauricijo Masari ukazao je da je Srbija učinila značajan korak ka postizanju nacionalnog konsenzusa usvajanjem Rezolucije o pridruživanju EU u Republičkom parlamentu. Iako taj dokument nisu podržale sve parlamentarne stranke, za Masarija je mnogo važnije što su iza njega stale sve stranke iz demokratskog bloka.
- Konsenzus o ulasku u EU od važnosti je i za ubrzanje reformskih procesa koji će Srbiju jednog dana, a ja se iskreno nadam da će to biti što pre, uvesti u Evropsku uniju, poručio je šef Misije OEBS-a u SCG.
Predsednica Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije, Gordana Čomić istakla da je okrugli sto potvrda dobre namere Narodne skupštine, koja je uz Skupštinu Vojvodine i Evropski pokret u Srbiji bila koorganizator skupa, da slične susrete održi širom Srbije, jer je pitanje evropskih integracija važno za preobražaj našeg društva i njegove pripremljenosti za evropska pravila. Čomićeva je podvukla da je pored konsenzusa koji je postignut usvajanjem Rezolucije o pridruživanju Evropskoj uniji, značajno postići i društvenu solidarnost o priključenju Evropskoj uniji.

Politička realnost
lMože li probleme unutar aktuelne pokrajinske vlasti da proizvede predlog PIV-a o budućem ustavnom položaju Vojvodine koji, kako se najavljuje, neće imati puno zajedničkog sa konceptom Osnovnog zakona, napisanog na zahtev prethodnog saziva Skupštine APV? - Koaliciono funkcionisanje Izvršnog veća zbog toga ni jednog momenta nije i neće biti ugroženo. Raniji koncept Osnovnog zakona Vojvodine bio je rađen pri značajno drugačijoj konstalaciji snaga i u potpuno drugačijim političkim okolnostima. Stoga mislim da ne postoji nijedan razlog da se bilo ko oseća povređenim zbog toga što se od tog koncepta sada odustaje. Jednostavno, akt koji pripremamo biće u skladu s političkom realnošću ali i, naravno, nesumnjivom potrebom da Vojvodina stekne više nadležnosti i više izvornih prihoda.

U duhu teme skupa - “Evropske perspektive Vojvodine kao regije”, u izlaganjima na skupu nije propušteno da se naglasi kako je Vojvodina “najevropskiji deo Srbije”, koliko i da ima potencijal da bude most ka Evropi. Predsednik Skupštine Vojvodine, Bojan Kostreš, ukazao je, međutim, da Vojvodina tu misiju može da ispuni jedino ukoliko položaj Pokrajine u novom ustavu Srbije bude definisan u duhu evropskih standarda.
- Novi ustav Srbije moga da bude evropski ustav, u kojem će autonomija Vojvodine biti izražena kroz sudsku, zakonodavnu i izvršnu vlast, i koji će Vojvodini obezbediti imovinu i izvorne prihode. Jedino tako Vojvodina može da bude most koji će premostiti jaz između Srbije i Evrope, istakao je spiker vojvođanske skupštine.
Spremnost Vojvodine da bude famozna “lokomotiva Srbije na putu ka EU” iskazao je i predsednik PIV-a, Bojan Pajtić koji je podsetio da je upravo Vojvodina prva regija u SCG koja se graniči sa EU, i pri tome je jedina uključena u evropske integrativne tokove. Međuregionalna saradnja, prema Pajtićevim rečima, pre svega je u funkciji povećanja broja radnih mesta i poboljšanja standarda građana Vojvodine.
- Jedino kroz sadržajnu regionalnu saradnju možemo ubrzati svoj put ka bogatoj Evropi i Evropskoj uniji. Mi Evropsku uniju ne shvatamo kao apstraktnu kategoriju i nije nam važno samo učešće u radu evropskih organizacija - ulazak u EU znači investicije, znači slobodnu fluktuaciju robe, ljudi i kapitala, poručio je predsednik PIV-a.
Uz zvaničnike pokrajinske i republičke administracije, skupu su prisustvovali i predstavnici lokalnih samouprava iz Vojvodine, udruženja građana, nevladinih organizacija, verskih zajednica i nacionalnih saveta, kao i Univerziteta u Novom Sadu i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

NAŠA SELA U SVE VEĆOJ BEDI

Siromašno više od milion seljaka

– U Srbiji, prema podacima Svetske banke, trenutno ima oko milion seljaka koji žive ispod linije siromaštva, a kada bi se za izračunavanje koristila realniji pokazatelji, siromašnih paora bi možda bilo i duplo više – kaže za “Dnevnik” pomoćnica republičkog ministara poljoprivrede Suzana Đorđević. – Za našu poljoprivredu i selo vezane su mnoge predrasude, poput one da seljaci žive bolje od ljudi u gradu, što nije tačno, jer prema istraživanjima, daleko je više siromašnih u seoskim sredinama. Granica siromaštva, prema kriterijumima Svetske banke, je prihod od dva dolara na dan, a prema realnim pokazateljima, mnogo više od milion ljudi u našim selima zarađuje manje od ove “crte”.
Naša sagovornica dodaje da se, osim toga, često čuje hvalospev kako je naša poljoprivreda uspešna jer u društvenom proizvodu učestvuje s 21 odsto. Međutim, po njenom mišljenju, to je pokazatelj siromaštva, a ne bogatstva i uspešnosti:
– Da je to tako, pokazuju i podaci po kojima smo lošiji nego afričke zemlje. Naime, učešće primarne poljoprivrede u društvenom proizvodu razvijenih država je oko dva odsto, kod zemalja u razvoju 11 procenata, prosek za Afričke zemlje je 17 odsto, a mi smo na 21 procentu – kaže ona.
Od oko 7,5 miliona stanovnika Srbije, čak 48 odsto živi na selu, a od toga procenta 75 odsto se bavi isključivo poljoprivredom. Prevedeno u brojke, to znači da na selu živi oko 3,6 miliona stanovnika, a da se poljoprivredom bavi čak 2,7 miliona. Gde smo i tu jasno je ako se zna da u razvijenim zemljama od pooljprivrede živi najviše pet odsto stanovništva, dok je industrija nekoliko puta razvijenija od naše.

Sirotinja i u Vojvodini
Iako preciznih podataka za samu Vojvodinu nema predsednik zadružnog saveza Vojvodine Đorđe Bugarin kaže za “Dnevnik” da sirotinja ne mimoilazi ni vojvođanska sela. – U nekim selima situacija je izuzetno teška, pre svega tamo gde su prodata poljoprivredna preduzeća koja su bila jedan od izvora prihoda mnogih seljana – kaže Bugarin. – Sada nove gazde brinu samo o svom interesu, zaradi, umesto da ulože u razvoj firme ili lokalne sredine, oni izvlače novac i ulažu u druge poslove, a selo propada i ljudi siromaše. Takođe, fabrike ne rade, mnogo ljudi se bavi poljoprivredom, a produktivnost im je niska, a kada se tome doda apsolutno promašena privatizacija prehrambene industrije, jasno je da je siromaštvo na selu sve prisutnije. Bugarin dodaje da su tvrdnje da ljudi koju ostanu bez posla u fabrikama mogu lako naći hleb i zaradu na selu potpuno apsurdne.

Najznačajnija i jedina delatnost na selu je poljoprivreda, prvenstveno zbog nepostojanja drugih mogućnosti za zapošljavanje. Loša infrustruktura uslovljava da su mnoga sela izolovana, pa seljani često nemaju pristup osnovnim civilizacijskim potrebama kao što su prodavnice, škole... Ovo uzrokuje da se rapidno smanjuje broj sela (godišnje po nekoliko sela nestane) i broj ljudi na selu (između dva popisa oko pola miliona).
– Ono što je upropašćavano deceniju i po kroz sankcije i čuvanje socijalnog mira ne može se nadoknaditi brzo i samo kroz delovanje Ministarstva poljoprivrede, koje će ove godine za ruralni razvoj izdvojiti 750 miliona dinara, a posredno za poljoprivredu kroz premije, subvencije i kredite još više od 5,5 milijardi dinara – kaže Suzana Đorđević. – Problem je mnogo složeniji nego što su moći i ingerencije Ministarstva poljoprivrede, a u njegovo rešavanje morala bi se uključiti i ministarstva koja brinu o kapitalnim investicijama, privredi, socijalnim pitanjima... Zbog toga će Ministarstvo poljoprivrede od Vlade Srbije zahtevati da se što pre formira međuresorna grupa koja bi povezala rad svih mnistarstava koja mogu i treba da pomognu da se situacija na selu popravi. Jasno je da u našoj zemlji postoje područja gde se u skoroj budućnosti neće moći živeti od poljoprivrede pa su za rešavanje takvih slučajeva potrebni drugačiji alati od onih kojima barata sama poljoprivreda.

GRAD I EXIT SE DOGOVORILI

Puna podrška festivalu

Član Gradskog veća zadužen za kulturu Radovan Jokić početkom sedmice održao je sastanak s predstavnicima Udruženja Exit, čime je i definitivno potvrđeno da će se ovogodišnji festival održati na Petrovaradinskoj tvrđavi, od 7. do 10. jula ove godine. Na sastanku je bilo reči o značaju festivala za Novi Sad i region, o pripremama za Exit 05 i prijemu turista iz zemlje i sveta u naš grad, kao i o finansijskoj pomoći za pripremu festivala.
Protokol o saradnji, kojim će biti definisan način korišćenja Petrovaradinske tvrđave, uskoro će potpisati gradonačelnica Maja Gojković i Udruženje Exit, kaže se u saopštenju organizatora festivala. Konačan dogovor Grada i najvećeg festivala u Jugoistočnoj Evropi je značajan, jer interesovanje za Exit 05 je veliko, što potvrđuju najpopularnija svetska televizija MTV i radio BBCR1, koji će pratiti dešavanja na novosadskom muzičkom hepeningu. Ni publika nije ravnodušna prema predstojećem festivalu. Na zvaničan imejl festivala za 72 sata prodaje najjeftinijih četvrodonevnih karata, stiglo je preko dve hiljade rezervacija.
Akcija prodaje karata preko Interneta se nastavlja, a svakih sledećih hiljadu kompleta ulaznica, biće skuplje za 100 dinara, pa je trenutna cena 2.700 dinara. Očekuje se da prosečna cena kompleta bude do 4.000 dinara, a prodaja karata na blagajnama trebalo bi da krene tokom marta. Troškovi ovogodišnjeg festivala iznosiće oko tri miliona evra, a realizaciju će znatno pomoći Grad i Pokrajina. Početkom godine IV Vojvodine iz budžeta je za Exit 05 izdvojilo 13 miliona dinara i sa organizatorima festivala postpisalo protokol o saradnji.
Izvršno veće i Exit saglasni su da zajednički i u obostranom interesu rade na obezbeđivanju uslova, da od 2005. do 2010. godine sarađuju na organizaciji centralnog letnjeg Exit festivala, piše u protokolu. Protokol su potpisali generalni menadžer Udruženja Exit Bojan Bošković i predsednik IV Vojvodine Bojan Pajtić. Protokolom je predviđena internacionalna promocija multietničke kulture Vojvodine, razvoj kulture mladih kroz aktuelne muzičke sadržaje, kreiranje omladinske politike za promociju zdravog života (prevencije zaraze HIV –om, kampanja protiv pušenja, borba protiv narkomanije, promocija vaspitno – obrazovnih kurseva, korišćenje savremenih informacionih tehnoligija...), doprinos razvoju turističkih potencijala Vojvodine i Novog Sada, zapošljavanje velikog broja mladih ljudi na festivalu, promocija ekološki zdrave i čiste životne sredine podizanjem svesti svih posetilaca festivala o važnosti zaštite životne sredine.
Izvršno veće Vojvodine se obavezalo da promoviše Exit u kontaktima sa inostranim partnerima, vladama i razvojinim agencijama i da će Vladi Republike Srbije dati preporuku da razmotri mogućnost finansijske i logističke podrške Exit projektu. Posle zvanične potvrde Grada, da će podržati Exit 05, građani „Države Exit’’ mogu da očekuju još jedinstveniji festival i da iščekuju da će se Fatboy Slimu priključiti mnoga poznata svetska muzička imena, koja će u julu zasvirati na Tvrđavi i Novi Sad večano ucrtati na planetarnu mapu pozitivnih vibracija, gde mu je i mesto. D. Ig.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 23. 02. 2005.

POLICAJCI OD MARTA NA GRANICI
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić najavio je da će u martu policija preuzeti obezbeđenje granice s Mađarskom. On je naglasio da se uvodi nov sistem obezbeđenja granice u skladu sa evropskim standardima, a koliko dugo će trajati taj proces, zavisi od novca. Jočić je naglasio da postoji problem manjka ljudstva, jer je za projekat preuzimanja granice od vojske potrebno zaposliti oko 6.500 policajaca. (RTS)

VUJIČIĆ: ISPLATITE DUGOVE PUTARIMA
Pokrajinski ministar privrede Jovan Vujičić zatražio je da se preduzećima za puteve iz Vojvodine isplate dugovanja za izgradnju prve faze autoputa od državne granice do Feketića. Vujičić u pismu ministru kapitalnih investicija Velimiru Iliću navodi se da je "apsolutno neprihvatljivo" da republičko ministarstvo dugovanjima prvo onesposobljava vojvodjanska preduzeća, a potom predlaže koncesiju kao rešenje za izgradnju autoputa. On traži da se davno izvršeni radovi odmah isplate, kako bi vojvodjanska putarska preduzeća bila dovedena u ravnopravan položaj sa ostalim domaćim i stranim ponudjačima i bila u mogućnosti da učestvuju u izgradnji puteva u Pokrajini. (Beta)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

DRUSTVO | POLITIKA | KULTURA | SPORT | IZ MEDIJA | ZANIMLJIVOSTI | ARHIVA

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com