ČEDOMIR JOVANOVIĆ UZVRAĆA „UDARAC” MINISTRU PRAVDE

Stojković je portparol mafije

Bivši potpredsednik Vlade Srbije i DS Čedomir Jovanović pripremio je krivičnu prijavu protiv ministra pravde Zorana Stojkovića zbog zloupotrebe službenog položaja, sa namerom da ukine Specijalni sud i specijalno tužilaštvo, kao institucije, formirane za borbu protiv organizovanog kriminala. Jovanovićev pravni zastupnik advokat Radivoje Paunović rekao je na konferenciji za novinare da se još prikupljaju činjenice o višečasovnom razgovoru Zorana Stojkovića sa prvookrivljim za ubistvo premijera Miloradom Ulemekom Legijom u noći njegove predaje. Jovanović precizira „da se ne radi o validnosti samih informacija, već o spremnosti brojnih očevidaca susreta iz neposredne blizine ministra i MUP-a da progovore” i da će od toga zavisiti i datum podnošenja krivične prijave.
U krivičnoj prijavi obuhvaćene su i radnje koje „ukazuju da je Zoran Stojković javno, preko medija, lažno prijavio Čedomira Jovanovića tvrdnjom da je navodno posećivao kriminalce iz zemunskog klana kao svoje prijatelje”.
- Stojković se bez rezerve stavio u ulogu advokata i portparola ratnih ciljeva i zadataka ratnih zločinaca, ratnih profitera i njihove mafije, istakao je Paunović.
- Nisam iznenađen Stojkovićevim ponašanjem jer je ministar Stojković meni lično, kao zastupniku majke Zorana Đinđića rekao da je pokojni premijer ubijen zato što mafija ne vodi parnicu.

Pacijenti Nalića i Nedeljkovićke Na insistiranje novinara da kaže za koga su se u CZ-u interesovali tadašnji saradnici Vojislava Koštunice, Gradimir Nalić i LJiljana Nedeljković, Jovanović je rekao da bi rado sve rekao, ali da je njegova obaveza da ćuti do pojavljivanja na sudu. Jedino što je Jovanović želeo da otkrije bilo je da se Nedeljkovićeva posebno interesovala za bivšeg prvog čoveka RDB Radomira Markovića, a Nalić za Slobodana Miloševića, na šta se posebno žalio tadašnji direktor zatvora Dragiša Blanuša, jer je „Nalić od njega zahtevao da se pridruži optužbama o kidnapovanju bivšeg predsednika SRJ”.

NA VIŠIM ŠKOLAMA I FAKULTETIMA U VOJVODINI

Višejezičnost gde god je to moguće

Kao izrazito višenacionalna zajednica, AP Vojvodina nadležna je i vodi računa o sveobuhvatnom ostvarivanju prava na obrazovanje svih studenata na svojoj teritoriji a posebno o ostvarivanju prava na školovanje pripadnika nacionalnih manjina, koja su zagarantovana zakonskim propisima i međunarodnim konvencijama. Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, učešće pripadnika nacionalnih manjina u ukupnom broju studenata koji studiraju na višim školama i fakultetima čiji je osnivač Pokrajina ujednačeno je i bez većih oscilacija.

Republika da izdvoji više para Iako je evidentno poboljšanje uslova studiranja i povećani broj studenata pripadnika nacionalnih manjina na višim školama i fakultetima u Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu i nacionalni saveti manjinskih zajednica ističu da je neophodno dalje podsticanje školovanja učitelja i nastavnika na jezicima manjina u Vojvodini. Veliki problem koji još uvek sputava i otežava funkcionisanje više i visokoškolske nastave na jezicima nacionalnih manjina u APV su nedostatak adekvatnih normativa i neusmeravanje novca iz republičkog budžeta za ove namene, na šta je više puta ukazivano prosvetnim vlastima u Srbiji.

Prava zima „stanuje” na Šodrošu!

Jedna od najidiličnijih zimskih slika u gradu svakako je na Šodrošu, zeleđenom dunavskom rukavcu kraj brodogradilišta. Tamo se ledeno godišnje doba prikazalo u svoj svojoj lepoti, okupljajući sve generacije.
Ilja, Nemanja, Sanja i Tamara, dečurlija sa Limana četiri, često dolaze na ovo mesto i uživaju u igrarijama na ledu. Sanke im nisu potrebne, prevažisli su ih, a za klizanje po zaleđenoj površini dovoljno im je poveće parče gume. Neko sedne, a ostatak ekipe ga gura dok ne padne. Tu su i mlađi klinci predškolskog uzrasta koje su roditelji ili dede doveli na klizanje ili se sankama spuštaju niz nasip. Ali, nema ih kao nekada.
- Živim u blizini Šodroša 35 godina, ali ovde je ljudi sve manje - rekao nam je penzioner Milan Tihomirović. - Sećam se, nekada se okupljalo na stotine duša, ceo led se šareneo. Tako je bilo do početka devedesetih. Ovih dan je malo onih koji sa sličugama na nogama prave prve korake na ledu.
Današnja mlađarija odrasta u nekom novom svetu kog su okupirali televizori, kompjuteri i video - igrice. Topla soba im je primamljivija od jurnjave po ledu koji rumeni obraze. Zato ne čudi veliki broj dece sa krivom kičmom, ravnim tabanima osetljivog zdravlja. Imunitet se ne stiče kraj ekrana sa džojstikom u ruci.
A,”Stara garda”sa Limana i Telepa gotovo svakodnevno deli hokejaške megdane. Ovo je najbrži sport na svetu, prilično grub, a i prizemljenje na ledu nije ni najmanje prijatno, ali to je igra za prave muškarce. Nema ljutnje i sve je u granicama komšijskog fer - pleja.
- Bez brisanja leda molim - lakonski dobacuje Josip Videc, učesnik hokejaške utakmice nakon čijeg se maestralnog prodora i driblinga suparnički igrač svom dužinom prostro po ledu. Kada je posle nekoliko trenutaka krenuo u oduzimanje paka, protivnik se spetljao i metalni rekvizit je završio u autu. „I ja bi se uplašio da me napadne ovakav igrač!” - glasio je komentar. Stara škola novosadskog hokeja još uvek je nedosanjan san za mlađe naraštaje. Kao sastavni deo treninga je i vrelo kuvano vino koje i te kako „legne” nakon višasatne jurnjave po ledu.
Sa zalaskom sunca Šodroš polako ostaje bez gostiju. Mnogo Novosađana sanja snežne vrhove Kopaonika, Zlatibora, ili čuvenih skijaških centara i klizališta širom Evrope, ne znajući da prava zima stanuje tako blizu.
D. Knežić

NIJE LAKO POSTATI NOVOSAĐANIN

Diter Vurc u raljama administracije

Nemac Diter Vurc stigao je u Novi Sad početkom godine, sa namerom da u vojvođanskoj prestonici sa porodicom otpočne novi život, ne računajući na našu poslovično komplikovanu administraciju.
No, krenimo redom. Inženjer mašinstva iz mesta blizu Štutgarta, odlučio je prošle godine da porodični život, posao i karijeru počne van Nemačke. Putovao je kroz Italiju, Grčku sve do Beograda. Na putu ka Mađarskoj prestonici zaustavio se u Novom Sadu...
- Shvatio sam da je ovo grad po mojoj meri i da želim ovde da živim sa porodicom. Ne znam šta je to što me je zadržalo u Vojvodini, a nije isključeno i da me vuku koreni, jer je moj otac rođen u Kljajićevu gde je i živeo do Drugog svetskog rata - priča Diter Vurc.
Sela kao inspiracija
Prvi put je u Novi Sad došao u oktobru prošle godine, kada je i iznajmio kuću u Sremskoj Kamenici. Potom se vratio u Nemačku, razgovarao sa porodicom i odlučili su da se presele u Novi Sad. Vratio se 5. januara, da završi administrativne poslove, a to kod nas nije jednostavan posao.
- Želim da pišem knjige o Vojvodini i nekadašnjim nemačkim selima u pokrajini. Želeo bih da ih objavim uz fotografije, kao svedočanstva kako su sela izgledala nekada, a kako izgledaju danas i kakav je život u njima. Moja generacija u Nemačkoj, čije su porodice odavde, sigurno je zainteresovana za Vojvodinu - kaže Vurc i dodaje da ovde želi i da štampa nalepnice, razglednice i svoje knjige, a sve sa prefiksom Vojvodina, koje bi prodavao i distribuirao u Nemačkoj.
Sva je prilika, međutim, da neće baš sve ići glatko i po planovima Ditera Vurca.
Problemi su počeli sa izdavanjem dozvole boravka, koja je uslov da bi otpočeo biznis, otvorio firmu pa čak i registrovao auto “Zastavu” kupljen pre nekoliko dana. Za sada ga vozi sa probnim registarskim tablicama, jer nema mogućnost da, kao stranac, dobije prave.
Otišao je u gradski SUP i prijavio dolazak. Svaki stranac koji se u roku od jednog dana, nakon ulaska u zemlju, prijavi u policiji ima zakonsko pravo da tri meseca ostane u zemlji. Nakon ta tri meseca mora da traži produžetak boravka na godinu, a potom se ta dozvola produžava na više godina.
- U gradskom SUP- u sam tražio savet šta mi je potrebno da bih registrovao firmu. Dali dva formulara - “Zahtev za izdavanje odobrenja za privremeni boravak” i “Zahtev za izdavanje vize strancu”. Kasnije sam skinuo sa interneta obaveštenje nemačke ambasade u Beogradu da automatski imam pravo na tri meseca boravka u vašoj zemlji.
Ipak, popunio je formulare i predao službeniku koji je u njih upisao da treba da traži dozvolu boravka tri meseca, na koja već ima pravo.
Peške preko granice
- Platio sam 10.000 dinara misleći da sam time sve rešio, ali je onda nastao problem pošto su ta dokumenta u proceduri i dok se taj proces ne dovrši ja u ovoj zemlji ne mogu ništa da uradim – objašnjava Vurc i dodaje da ne može da registruje ni firmu, ni auto, ne može da uveze nameštaj u iznajmljenu kuću, te spava na podu, a hrani se po restoranima.
Nevolja je bilo i sa bankama. Išao je u Delta, Vojvođansku i JU banku kako bi otvorio žiro račun za firmu. Hteo je da uplati obaveznih 500 evra za otvaranje bankovnog računa za komapniju, ali nije mogao. Službenici su mu objasnili da bi trebalo da ima dokument kao dokaz da je na granici registrovao unošenje novca u zemlju, a po zakonu može da unese 2.000 evra bez registrovanja i prijavljivanja na granici.
- Otišao sam u Bezdan, prešao peške na teritoriju Hrvatske i odmah se vratio. Na srpskoj granici sam od carinika zatražio da registruje 5.000 evra uz objašnjenje da želim da kupim auto. Tek tada su mi registrovali novac. Sada čekam da agencija, koju sam angažovao, uradi sve kako bih što pre otvorio firmu - nada se Diter i dodaje da je 12.000 dinara platio agenciji kako bi registrovao auto. Odatle su ga poslali u SUP, gde su mu rekli da ne može ni auto bez dozvole boravka da registruje.
Danas je Vurc “zaglavljen” u Novom Sadu. Ne može da se vrati u Nemačku, jer očekuje dokumente o dozvoli boravka, ne može da počne da radi, jer nema isti dokument kako bi konačno registrovao firmu, uvezao nameštaj i sa porodicom počeo novi život.
Diteru je čudno zašto na granici nije dobio sva obaveštenja i smernice, nego je u situaciji da gubi dragoceno vreme šetajući od jedne do druge institucije i agencije gde mu niko ne daje pravi putokaz.

NAFTA U BEGEJU
U blizini rumunske granice sa Srbijom jutros se izlilo oko 800 litara nafte u starom Begeju, jer je pukao naftovod, javio je Radio Rumunija. Na mestu ekološkog incidenta koji se nalazi 40 kilometara od granice stavljene su tri prepreke kako bi se zaustavilo zagadjenje. (Beta)

MASARI U BANOVINI
Visoki komesar OEBS-a za manjine Rolf Ekeus i šef Misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari razgovaraće sutra u Novom Sadu sa predstavnicima vojvodjanskih vlasti i manjinskih nacionalnih zajednica u pokrajini. Ekeus i Masari će razgovarati sa premijerom Bojanom Pajtićem, pokrajinskim ministrom za nacionalne manjine Tamašom Korhecom i ombudsmanom Vojvodine Petrom Teofilovićem, saopštila je vojvodjanska vlada. (021)

DAN DRŽAVE
Predsednik Srbije Boris Tadić položio je, povodom Dana državnosti Srbije, venac na Spomenik neznanom junaku na Avali. "Država Srbija je večna", upisao je Tadić u spomen-knjigu. U Orašcu je održana proslava Dana državnosti Srbije i obeležena 201. godišnjica Prvog srpskog ustanka. U orašačkom muzeju otvorena je izložba fotografija pod nazivom "Proslave Prvog srpskog ustanka". Srbija je u utorak proslavila Dan državnosti koji se na Sretenje slavi u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je u Orašcu počela borbu za oslobođanje od petovekovnog robovanja pod Turcima, ali i na isti dan 1835. godine, kada je na Skupštini u Kragujevcu proglašen prvi Ustav. Ovaj dan veoma je značajan i za Srpsku pravoslavnu crku, jer su se 15. februara 1993. izmirile Srpska pravoslavna crkva sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Americi. Pre 12 godina patrijarh srpski Pavle i tadašnji mitropolit novogračanički Irinej služili su zajedno liturgiju u Beogradu i prekinuli "raskol" koji je trajao 30 godina. U Srbiji je utorak bio neradni dan. (021)

SOLANA: POSETA POČETAK ZA DIJALOG
Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana izjavio je da je poseta Borisa Tadića Kosovu bila "dobar početak za pokretanje pregovora Beograda i Prištine". On je rekao da bi on "više voleo" da se Tadić na Kosovu sastao i sa liderima političkih partija i administracije u Prištini. "Uprkos tome, mislim da cela poseta uopšte nije bila neuspeh. Bilo je dobrih znakova tokom Tadićeve posete Kosovu", naglasio je Solana, odgovarajući na pitanje novinara kako gleda na to što je Tadić "odbio da se sastane s liderima kosovskih Albanaca" i što Albanci, kako je rekao novinar, to komentarišu kao provokaciju. (Beta)

ZNAJU, A NEĆE DA KAŽU
Bivši američki ambasador u SCG Vilijem Montgomeri izjavio je da "postoje krugovi u vojsci Srbije i Crne Gore koji znaju gde je Ratko Mladić, ali to ne govore". Montgomeri je rekao da "nema osobe koja sa sigurnošću može da tvrdi gde je Mladić, ali da veruje da je u njegovo skrivanje uključena vojska". "Ne optužujem nikoga ali mislim da neki znaju gde je Mladić", rekao je Montgomeri za B92. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Nikola Radovanović izjavio je da je Ratko Mladić bio na platnom spisku Vojske Republike Srpske, ali istraga koja je sprovedena nije mogla dokazati da se on krio u leto protekle godine u vojnim objektima kod Han Pijeska u Republici Srpskoj. Prema rečima Radovanovića, dokazano je da su na ime Mladića vršene isplate razlika plata u periodu od jula 1999-te do decembra 2001. godine i da je to bilo pre formiranja Ministarstva odbrane Bosne i Hercegovine. Mladić je ukupno dobio 13.500 konvertibilnih maraka. (Beta/Tanjug)