IZVRŠNO VECE UBRZANO PRIPREMA PALTFORMU O USTAVNOM POLOŽAJU VOJVODINE

Novci i imovina kljuc autonomije

Platformom o ustavnom položaju Vojvodine koju priprema pokrajinsko Izvršno vece od ustavopisaca u Beogradu zatražice se obezbedivanje ustavnih garancija da Vojvodina autonomno raspolaže sa vecim delom prihoda ubranih na njenoj teritoriji, te preciznije definisanje imovine Pokrajine i njenih nadležnosti koje ce se uredivati pokrajinskim zakonima. Pored ovih zahteva u predlogu iz Banovine, kako je našem listu izjavio potpredsednik pokrajinske vlade Tamaš Korhec, koji je vec pripremo polazni tekst platforme, definisace se i ostala kljucna pitanja od kojih zavisi “da li ce u novom ustavu Srbije autonomije Vojvodine biti”.
- U svim dosadašnjim relevantnim ustavnim predlozima, medu kojima prvenstveno mislim na projekte Vlade Srbije i predsednika Republike kao ovlašcenih predlagaca, priznato je pravo APV na sopstvenu imovinu i izvorne prihode, ali samo nacelno, dok je uredivanje tih pitanja prepušteno zakonodavcu. To znaci da se ustavom fakticki ne garantuje ništa i zato cemo mi zatražiti da se te odredbe preciznije definišu, odnosno da se obezbede ustavne garancije da veci deo prihoda ubranih na teritoriji Pokrajine budu njeni izvorni prihodi iz kojih bi se finansirale nadležnosti APV, a ne da, kao što je sad slucaj, više od 80 odsto prihoda sakupljenih u Vojvodini ide u republicku kasu. Pored toga, ustavom bi trebalo definisati i da se pokrajinski prihodi autonomno utvrduju, razrezuju i prikupljaju - kazao je Korhec.
Dodao je i da autonomija zavisi od od toga da li ce se novim ustavom obezbediti garancije imovine APV, a koje bi, po njemu, podrazumevale da se pokarajinskom svojinom smatraju sva dobra na teritoriji Pokrajine izuzev medunarodnih putnih i železnickih pravaca, kao i imovine koju koriste republicki organi.
Korhec je ukazao da je odluku o izradi vojvodanske platforme za novi ustav pokrajinska vlada donela “u nameri da reaguje na delove ustavnih predloga Vlade i predsednika Srbije koji se odnose na položaj Vojvodine”, uz napomenu da se radna grupa IV-a ipak nece u potpunosti baviti ustavnim statusom Vojvodine, vec samo njegovim “kljucnim pitanjima”.
- Mi u našem predlogu necemo razmatrati na primer rešenja vezana za organizaciju vlasti u Pokrajini, vec cemo samo definisati ona pitanja od kojih zavisi autonomija Pokrajine - kazao je Korhec.
On je naveo da ce se - uz izvorne priohode, imovinu Pokrajine i njene prirodne resurese - vojvodanske platforma baviti i pitanjima vezanim za uredivanje odnosa izmedu pokrajinske i centralne vlasti, i delimicno položajem pravosuda u Vojvodini. Prema njegovim recima, neohpodno je i da se novim ustavom “jasnije razgranice odnosi izmedu pokrajinskih i republickih organa vlasti i kad je rec o odredenim nadležnostima. Tako bi u pojedinim oblastima, kaže Korhec, kao što je na primer šumarstvo, osnove trebalo da ureduje Republika, a sva ostala pitanja Pokrajina. Isti princip, kako je naveo, trebalo bi primeniti u oblasti obrazovanja i još nizu drugih oblasti koje se u predloženim ustavnim rešenjima utvrduju u korist autonomija, ali se ne tretiraju kao njene iskljucive ingerencije.
Korhec je rekao da ce se posle usaglašavanja medu koalcionim partnerima u Banovini, tekst platforme naci pred Izvršnim vecem u toku naredne nedelje i potom vrlo brzo biti upucen republickom Odboru za ustav.
- Koalicioni partneri u Izvršnom vecu iz DS-a, PSS-a, SVM-a i koalicije “Zajedno za Vojvodinu” blizu su dogovora o jedinstvenom tekstu platforme i verujem da ce on biti završen tokom naredne nedelje. Potom, tekst ce biti upucen na razmatranje Izvršnom vecu, koji ce ga kao svoju platformu uputiti Odboru za Ustav republickog parlamenta koji radi na izradi novog ustava Srbije. S obzirom da u tom Odboru nema legitimnih predstavnika Pokrajine, naša namera je da se na ovaj nacin pred ustavopiscima nade predlog koji sadrži naše videnje autonomije - rekao je Korhec.
Prema njegovim recima, radna grupa PIV-a je u izradi platforme uzela u obzir ustavna rešenja iz predloga i Republicke vlade i predsednika Srbije, ali su joj rešenja predsednikovog predloga “bliža”.
On je naveo i da prednacrt osnovnog zakona APV, koji je usvojen u prethodnom sazivu pokrajinskog parlamenta, nije poslužio kao osnov za rad pokrajinskih “ustavopisaca”, pošto je, kako je naveo rec o aktu koji nije bio predlog rešenja za republicki ustav, vec za buduci osnovni zakon APV, koji po redosledu na dnevni red dolazi posle ustavnih promena.

PARIZ CEKA UMETNIKE NOVOSADSKE AKADEMIJE UMETNOSTI

Prijace i njima i nama!

Delegacija Akademije umetnosti iz Novog Sada predvodena dekanom Dušanom Todorovicem nedavno se vratila iz Pariza, iz posete tokom koje je nastavljeno razvijanje saradnje sa regionalnim i svetskim sredinama. Segedin, Pecuj, Temišvar, Zagreb, Skoplje, Sarajevo, mesta su gde je vec nešto uradeno – ostali su krupniji zalogaji...
- Put povezivanja sa zapadnim institucijama bitan je radi ostvarivanja prava na ucestvovanje na svetskoj sceni, što bi sigurno prijalo i njoj i nama. Intencija je da AU postane konkurentna ostalim evropskim fakultetima zbog cega se i trudimo da programe “iznesemo” iz naše zemlje, kao i da otvorimo vrata za strane predavace i studente – objasnio je dekan novosadske AU Dušan Todorovic, dodavši da je krajnje vreme da studenti trece godine dobijaju placena studijska putovanja u Pariz, Bec, u zavisnosti od vrste umetnosti, kako više ne bi izlazili sa Akademije bez iskustva iz jednog od velikih svetskih kulturnih centara i povezivanja sa tamošnjim studentima.
- Osim Akademije lepih umetnosti i akademije Sen Deni, posebno je zanimljiva i plodotvorna bila poseta Kulturnom centru Srbije i Crne Gore u Parizu, gde nam je direktorka Branka Bogavac prezentovala rad galerije i gde se dalo primetiti da nema Vojvodine, niti Novog Sada, što je alarmantno! Zastupljeni su samo beogradski slikari, bez vajara, bez novih medija, bez mladih umetnika... Na svu srecu urednik programa i novi koordinator kolegijuma inostranih kulturnih centara u Parizu Jagoda Stamenkovic bila je vrlo predusretljiva i za pocetak smo u aprilu dobili termin za gostovanje tokom kojeg cemo prezentovati kamernu muziku, mini predstavu, video projekcije i monografiju AU koja bi do tad trebalo da bude i objavljena. U martu sledece godine dogovorili smo se da na istom mestu predstavimo celokupnu likovnu umetnost, što je deo dugorocnijeg plana koji bi nas popularisao u Francuskoj – ispricao je Todorovic.
Naravno, prica bi bila isuviše lepa da nad njom nije nadvijena senka novcane i politicke podrške. Todorovic smatra da sve evropske nacije neguju kulturu i umetnost i formiraju i prave umetnicke velicine što jeste mukotrpan posao, ali veoma važan kako za nacionalni, tako i za materijalni interes. Svi rade na tome da se proizvedu velicine i zvezde, a nas kao stalna smetnja uvek sputava pogrešna i kratkovida politika ulaganja u manje važne stvari, tako da ostaje da se vidi kako ce republicke, pokrajinske i gradske institucije odreagovati na priliku da se za relativno mali ulog ostvare veoma znacajni efekti.

DNEVNIK ISTRAŽUJE: KOLIKO DECE TREBA SRBIJI

„Becarski” porez leci natalitet?!

Više od trecine mladih smatra da Srbija trenutno nije mesto za “pravljenje” dece i to argumentuju željom da im potomci odrastaju u potpuno drugacijem miljeu od svakodnevice koju oni i danas žive. Zato izbegavaju i brak i porodicu, ostaju do cetvrdesete u skutima roditelja, i zapravo samo vrebaju šansu da pobegnu iz zemlje.
- Logicno je što mladi odlažu brak i radanje dece, jer su uplašeni da nece moci da svom potomstvu pruže ono što se od njih ocekuje. A prisutan je i strah od buducnosti”, kaže profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu Bora Kuzmanovic, uz napomenu da tu ima i žala za propuštenim šansama zbog svega što se u Srbiji dogadalo, kao i želje mladih da “nešto osete od života” pre nego što i sami postanu roditelji.
Za 120 godina bice nas upola manje
- No, ako se setimo naših baba i deda, videcemo da i ranije nisu postojali materijalni uslovi za radanje; živelo se u stracarama, a porodice su bile brojne jer su deca predstavljala vrednost sama po sebi. Sada se, zbog beznada i preteranih zahteva da se “ deci pruži sve u životu”, možda precenjuje materijalna oskudica. Ili smo postali svesniji tih uslova – istice dr Kuzmanovic dodajuci bez dece nema buducnosti, ali i da bez pomoci države nema ni veceg nataliteta.
Podaci o broju radanja iz poslednjeg popisa u Srbiji više su nego alarmatni za državu koja se ionako svrstava u “staru”, jer ukazuju na velike demografske poremecaje. Svake godine se, naime, rodi izmedu 75.000 i 80.000 beba, dok oko sto hiljada stanovnika ode na onaj svet. Slika je još crnja ako se doda prognoza da ce ovaj trend radanja i dalje opadati, a umiranja rasti, zato što je tek svaki cetvrti stanovnik mladi od 25 godina. Statisticari tvrde da bi Srbija danas, da nije bilo izbeglica, imala 457.971 stanovnika manje u odnosu na popis iz 1991. Pošto je izbeglištvo, nadamo se, okoncano, nastavak ovakvog negativnog trenda kretanja populacione stope znaci da ce broj stanovnika u Srbiji u 21.veku opadati svake godine za po više od pola procenata, te da ce se stanovništvo prepoloviti u narednih 120 godina.
Nadležnim državnim institucijama su sve cinjenice i podaci o broju dece u Srbiji i te kako poznate, kao što im je poznato i da se Srbija ubraja medu deset država sa najstarijim stanovništvom u svetu. No, društvena briga o reprodukciji uglavnom je simbolicna, te je “imanje” dece prepušteno samo roditeljima. Istina, nekih pocetnih koraka je bilo, ali se daleko nije odmaklo. Verovatno je to i razlog što su Ministarstvo za dijasporu, srpski patrijarh i Sveti sinod odlucili da podrže predlog zakona o obavljanju stanovništva i zaštiti dece, koji je sacinio profesor dr Marko Mladenovic, predsednik Udruženja za borbu protiv bele kuge i obnovu stanovništva “Opstanak”.
Fond „Decji dinar”
- Cilj ovog zakona je da zaustavi iseljavanje iz zemlje, omoguci povratak izbeglica i vracanje na selo viška gradskog stanovništva. Napisao sam više od stotinu pisama politicarima, uglednim gradanima i pokušao da im objasnim da Srbija umire i biološki i moralno, ali mi niko nije odgovorio. Nekada je u Srbiji na tri zaposlena dolazio jedan penzioner, a danas na jednog zaposlenog dolazi 1,3 penzionera. Svi žmure nad naglim i drasticnim padom nataliteteta i pred masovnim iseljavanjem mladih – istice profesor Mladenovic.
On zato predlaže da se zakonski utvrdi osnivanje državnog fonda za obnavljanje stanovništva, tzv. “Decji dinar”, u koji bi se izdvajao deo novca od poslovnog prometa gradana, procenat od konfiskovane imovine koja je ostala bez naslednika, a mogu se davati i dobrovoljni prilozi. Zatim, da se smanje godine radnog staža za žene sa 58 na 55 godina kako bi se ubrzalo zapošljavanje omladine, potom da se porodiljsko odsustvo za zaposlene majke produži sa tri na 12 meseci za prvo dete, kada žena rodi drugo dete da dobije odsustvo od 18 meseci, a za trece cak 24 meseca.
- Ovim zakonom bitno se ogranicava pravo na prekid trudnoce, odnosno abortus bi se priznao samo iz zdravstvenih i krivicno-pravnih razloga. Država bi bila dužna da organizuje i finansira lecenje steriliteta, a bio bi uveden i porez na naženje i bracne parove bez dece koji bi se zvao “becarski”. Visina poreza zavisila bi od imovinskog stanja bracnog para, a porez bi mogle placati i porodice sa jednim detetom, ako su im finsijske mogucnosti iznad proseka – navodi profesor Mladenovic.
Po njegovim recima, ukoliko se pod hitno ne uvede neka vrsta vanrednog stanja zbog demografske katastrofe, Srbija ce uskoro ostati bez potomstva - i to ce biti kraj. Zbog toga ce ovih dana Udruženje gradana “Opstanak”, koje su osnovali profesori Pravnog fakulteta, književnici i drugi intelektualci raznih fela... sakupljati potpise za zakon o obnavljanju stanovništva i zaštiti dece, a najavljeno je i da ce, pomocu srpske dijaspore, 14. februar proglasiti za Dan opstanka srpskog naroda.

JAT DOBRO DA RAZMISLI
Medija centar Jat ervejza saopštio je da ce danas u domacem aviosaobracaju biti samo jedan kružni let na liniji Beograd-Tivat-Podgorica-Beograd zbog štrajka aviomehanicara državne aviokompanije. Aviomehanicari Jat ervejaza zapoceli su juce štrajk zahtevajuci, pored ostalog, isplatu zarada za poslednja tri meseca. Štrajkaci su najavili da ce štrajk biti u zakonskim okviru kojim je predvidjeno da se moraju obaviti svi medjunarodni i humanitarni letovi i najmanje 30 odsto domaceg aviosaobracaja. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic rekao je da ce država uvesti prinudne mere u JAT ako se unutar kompanije ne postigne dogovor do iduceg cetvrtka. Ilic je upozorio da niko nema prava da maltretira putnike koji su kupili karte. (Beta/021)

SO PREŠEVO TRAŽI POVLACENJE VOJSKE SCG
Skupština opštine Preševo usvojila je predlog da se Koordinaciono telo za jug Srbije proglasi nelegitimnim i da njegovu ulogu preuzme Albansko nacionalno vece, koje je vec dve godine u osnivanju, a usvojen je i zakljucak da ovo podrucje napuste snage bezbednosti Srbije i Crne Gore, vojska, policija i žandarmerija, a da umesto njih dodju medjunarodne snage. Protiv ovog predloga bili su odbornici Partije demokratskog delovanja (PDD) Rize Halimija, koji je i predsednik opštine Preševo i Demokratske unije doline (DUD) Skendera Destanija. (FoNet)

CEDI PRETE
Cedomir Jovanovic danas je izjavio da "raspolaže pouzdanim informacijama da deo DB-a i MUP-a, koji je u direktnoj vezi sa ratnim zlocincima, ratnim profiterima i mafijom, preko novina Kurir, sprovodi kampanju" protiv njega kako na sudjenju za ubistvo Zorana Djindjica ne bi rekao ono što zna. Jovanovic je rekao da se takvim napisima šalje poruka da je on nezašticen i da je njegova pratnja bez oružja. "Iza toga stoje oni koji su razoreni izjavama Vladimira Popovica i oni koji strahuju od onoga što cu reci pred Specijalnim sudom", rekao je Jovanovic. (FoNet)

REKORDNA POTROŠNJA STRUJE
Jutros je ostvarena rekordna proizvodnja u istoriji srpske elektroprivrede od 148 miliona kWh, rekao je danas zamenik generalnog direktora Zoran Manasijevic, dodajuci da iskljucenja struje nece biti. Manasijevic je apelovao na sve toplane u Srbiji da poboljšaju grejanje, jer je u zajednickom interesu da se smanji pritisak na elektroenergetski sistem Elektroprivrede Srbije smanji. (FoNet)