MIROLJUB LABUS PROCENJUJE

Eto nas u Evropi do 2012. godine

Srbija i Crna Gora mogle bi se naci u Evropsokoj uniji do 2012. godine, procenjuje potpredsednik republicke Vlade Miroljub Labus, izražavajuci nadu da bi naša zemlja do kraja marta mogla dobiti pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti, cemu je doprinela i dobrovoljna predaja haškom tribunalu generala Vladimira Lazarevica. Na jucerašnjoj sednici Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, Labus je predocio da bi Srbija u septembru ove godine mogla da pocne pregovore o potpisivanju Ugovora o stabilizaciji i prikljucivanju EU, a u decembru bi trebalo da bude okoncan drugi krug pregovora pred samo potpisivanje ugovora, ali da bi do tada trebalo da bude rešeno pitanje izbora za skupštinu državne zajednice.
- Premijer Vojislav Koštunica preuzeo je na sebe obavezu da reši sve prepreke koje stoje na putu dobijanja pozitivne ocene Studije o izvodlijvosti, istakao je Labus. Bilo bi dobro kada bi u tom smislu bio napravljen pozitivan korak do 21. februara kada je zakazan sastanak ministara inostranih poslova EU u Briselu, na kome ce tema biti Balkan, upozorava Labus.On smatra da je jedan od uslova za potpisivanje ovog sporazuma bilo donošenje novog ustava Srbije. „Sada imamo dodatni razlog zašto nam Ustav treba, jer ugovor sa EU sigurno necemo potpisati, ako nemamo najviši novi pravni akta. Moj apel je da ustavna komisija ubrza rad i da se ustav donese u parlamentu”.
Vicepremijer smatra da ukoliko budemo efikasni, 2007. Možemo da podnesemo zahtev za dobijanje statusa kanidata, a do tada moramo da rešimo funkcionalnost državnih institucija. Do 2009. mogli bismo postati kandidati za clanstvo u EU, a 2.012 godine bi okoncali pregovore o konacnom prikljucenju.- Ovakav ambicionazan plan je neophodan, ako se uzme u obzir da je sledeci termin za proširenje EU 2013. godina, upozorava Labus. Republicka vlada obrazovala je pregovaracki tim, na celu sa premijerom Koštunicom, sa osam podgrupa zaduženih za odredene teme u buducim razgovorima o prikljucenju EU. U okviru svakog ministarstva bice formirano posebno odelenje za EU, koje ce koordinirati aktivnošti sa pregovarackim timom. Isto tako, bice konstituisan srpski Savet za evropsku integraciju, kakav vec inace postoji u Crnoj Gori i na nivou državne zajednice, koji ce, takode, predvoditi Koštunica. Labus najavljuje da ce u martu biti završen rad na Nacionalnoj strategiji prikljucenja naše države EU.

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTIC U PKV

Vojvodinu pokrece 14 razvojnih programa

Razvoj privrede, rast zaposlenosti i povecanje standarda oslonci su buduce vojvodanske ekonomije. Planovi dosežu do 2007. godine, do kada bi trebalo da se realizuje 14 razvojnih vojvodanskih programa vrednih ukupno 31 milion evra. Kako je nedavno u Privrednoj komori Vojvodine naglasio predsednik Izvršnog veca Skupštine Vojvodine Bojan Pajtic, na ostvarivanju ovih ciljeva Izvršno vece i Komora imaju istu funkciju.
Nema uspešne politike bez uspešne ekonomije, te se vec u ovoj godini mogu ocekivati znacajniji pomaci u privrednom razvoju. To se obezbeduje kroz razvojne mehanizme, medu kojima dominiraju Pokrajinski fond za privredni razvoj, Agencija za promociju investicija, Garancijski fond i druge institucije. Znatna pomoc razvojnim programima ocekuje se i od donatorske konferencije 18. februara u Novom Sadu.

Što više poslovnih inkubatora Razvojni programi Vojvodine dobili su podršku i na nedavnoj sednici Upravnog odbora Privredne komore Vojvodine. Kako je podsetio predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšic, privredni rast sa godišnjom stopom rasta društvenog proizvoda od 4,5 do 5 posto, isuviše je spor. Tim tempom, nivo razvoja Vojvodine iz 1989–1990. godine dostigao bi se tek 2015. godine. Posebno je pozdravljena ideja o osnivanju poslovnih inkubatora, ali se smatra da njihovo formiranje ne treba strogo ograniciti na Novi Sad, Suboticu i Zrenjanin vec ih treba osnivati i u drugim vojvodanskim gradovima.

AKCIJA LSV „BUDIMO NOVOSAĐANI”

Ne tuci ljude, ne peci volove na ulici!

Da bi se ocuvao duh Novog Sada i mentalitet Novosadana i to približilo novim sugradanima, Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine pokrenuo je kampanju ‘’Budimo Novosadani’’, koja ce biti trajna i imace edukativni karakter, receno je juce na konferenciji za novinare. Zaštitni znak akcije je Cica Gliša, a pored lepljenja plakata sa sloganom “Budimo Novosadani” i deljenja letaka, ocekuju se televizijski i radijski spotovi.

Markov: „U ZIG-u postoji poduži spisak za otpuštanje” Gradski odbornik LSV Obren Markov istakao je da trenutna vlast, javni sektor pretvara u porodicne zadruge, da se ponaša bahato i nestrucno, obelodanivši da u Zavodu za izgradnju grada (ZIG) postoji poduži spisak za otpuštanje sa posla. - U ZIG-u postoji spisak sa 46 ljudi, koji ce biti otpušteni i oni imaju pravo na odštetu, a pošto je to javno preduzece, gradani ce to platiti – naglasio je Markov. – Ne znamo kolike su plate direktora gradskih preduzeca, niti šta ce doneti najavljene sistematizacije preduzeca, ali ce svakako posledice osetiti Novosadani. Nama nije cilj uvodenje prinudne uprave, ali cemo sve uciniti da vlast pocne da funkcioniše kako dolikuje gradanima koji ovde žive.

JON ROTARIJU KORDN, KUŠTILJSKI PAOR I SAMOUKI INTELEKTUALAC SA BIBLIOTEKOM OD 10.000 KNJIGA

Banatski prosvetitelj blatnjavih cizama

Kuštilj, južnobanatsko selo na Karašu, 17 kilometara od Vršca. Dom Jona Rotarijua, Kordna po porodicnom nadimku - zemljoradnika, muzicara, kompozitora, dirigenta, istoricara, pisca, glumca, humaniste, neumornog istraživaca - ugostio je mnoge ucene ljude, domace i strane državnike. Domacin, uprkos zdravim ali ispucalim crvenim obrazima, izgleda najmanje deset godina mlade, vredan je kao da ima 40, a znanja je željan kao školarac.
- Coveku nisu dovoljna ni tri života da nauci sve što želi. Jer u ovom koji ima, što više znanja stekne, sve je svesniji koliko toga ne zna. A onaj ko se stalno ne obrazuje i mlade ne uci prošlosti, onome što su naši stari zapoceli, i ne ukaže im da je i njihov zadatak da to isto rade, džabe je bio na ovom svetu - veli Kordn.
Završio je svega cetiri razreda osnovne škole. Iako samouk, odaje viši intelektualni nivo od mnogih akademskog obrazovanja. Procitao je 10.000 naslova u kucnoj biblioteci Rotarijua. Mnogi su culi za ovog zemljoradnika iz Kuštilja, jer se kultura kraja u kojem živi, a posebno rumunskih sela, više od pola veka vezuje za njegovo ime.
Jon Rotariju Kordn roden je 1932. Po zanimanju jeste zemljoradnik, ali je po interesovanju i delima svestrana licnost. Detinjstvo mu je bilo ispunjeno muzikom, koja je porodici Kordn oduvek bila duševna hrana. Sa šest godina svirao je violinu, sa jedanaest flautu, zatim klarinet. Naucio je da svira sve instrumente, kako gudacke tako i duvacke. Osnovao je 1954. muzicku školu u Kuštilju, koja radi i danas, i 11 fanfara u Banatu, a pomogao je osnivanje nekoliko i u rumunskom Banatu. Kaže da posebno voli da radi sa decom.
- Kuštilj je oduvek bio jak kulturni centar. Hor je u selu osnovan 1869, a fanfara 1910.. Zato kao obavezu shvatam da mlade naucim svemu što su naši preci radili, o njihovoj kulturi, istoriji, sveukupnom životu. Komponovao sam dosta, a orkestri u kojima sam bio angažovan svirali su pesme svih naroda koji ovde žive. I danas kada me zovu da osnujem orkestar u nekom selu, moj uslov je da u njemu budu sva deca koja vole muziku, bez obzira na to kojoj naciji pripadaju. Ali, insistiram da u isto vreme uce i druge važne stvari, jer kako da shvate muziku ako ne poznaju istoriju, geografiju, književnost, filozofiju kraja u kojem žive, i ne samo tog kraja. Takode, ne mogu da ih ucim muzici ako ih ne naucim da vole i poštuju ljude, sve ljude. Samo onaj ko voli druge može da oseti muziku. Zlim ljudima to ne polazi za rukom - istice Kordn.
Knjige u Kordnovoj biblioteci sistematizovane su po oblastima. Cesto ih naš domacin konsultuje. Mada, veci deo njegove poznate biblioteke danas se nalazi kod Jonovih cerki, na službi unucima.
- Svojevremeno, kada su Vršcani odlazili u Rumuniju po jaganjce i salamu, ja sam donosio pune kofere knjiga. Kad bih stigao kuci, žena bi me uvek prekorila pitanjem: “Nisi valjda opet dovukao hartiju?” Najvrednija knjiga koju imam u biblioteci je “Istorija rumunske literature”. Platio sam je 1.000 nemackih maraka. Nabavio sam i “Istoriju rumunskog naroda” na srpskom, ali i “Istoriju srpskog naroda” na srpskom i rumunskom jeziku. Da biste bili objektivni sve stvari morate sagledati iz više uglova.
Jon je proputovao pola sveta. Bio je u Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, Nemackoj, Ukrajini, Moldaviji, nebrojeno puta u Rumuniji. NJegovi prijatelji kažu da je uvek drag gost predsednika Rumunije Jona Ilijeskua. Tokom putovanja sakupljao je note, pa proucavanjem raznih kultura uocio slicnosti medu njima, odnosno kako se muzika naroda mešala. Sakupio je preko 400 pesama, koje su uvrštene u projekat Instituta za etnomuzikologiju u Bukureštu. Istaknuti je clan udruženja “LJubitelji knjige” iz Oradije u Transilvaniji, Fondacije za balkansku istoriju u Valeni de Monte kraj Ploeštija i brojnih kulturnih organizacija u zemlji. Dobio je mnoga priznanja, a najdraža su mu: Zlatna znacka KPZ Srbije, priznanje vladike Karansebeša za sveukupan rad i, naravno, priznanje koje mu je njegovo kulturno-umetnicko društvo “Eminesku” dodelilo pre nekoliko dana za pola veka predanog rada.
Svestrani Kuštiljanin ima i glumackog iskustva. Ucestvovao je u više domacih i stranih filmova. Za Nemce je, pošto je zapažen na domacim smotrama glume, igrao u filmu “Kuca iz šume”, za Bi-Bi-Si u “Balkanskoj trilogiji”, za Makedonce u “Sretna nova ’49.”, a pre koju godinu bio je jedan od protagonista u dokumentarcu “Vreme Informbiroa”, koji su Srbi i Rumuni snimili u koprodukciji.
U kuci Kordnovih se oseca prisustvo svih profesora univeziteta, istraživaca, kulturnih poslenika, ali i državnih funkcionera koji su kroz nju prošli, jer su na neki poseban nacin ostavili trag. Znalo je u njoj da bude i 14 gostiju odjednom.
Jon nam pokazuje svoj dom. Pricu smo završili u podrumu, u kojem se, uz pijuckanje domaceg vina, neretko o raznim stvarima diskutuje, ili recituje do tri-cetiri izjutra. U flaši staro, cisto “otelo”, a na njoj etiketa sa Jonovom slikom iz mladih dana.

PRVA ŽRTVA HLADNOCE
Hladni februarski dani odneli su prvu žrtvu u Novom Sadu. Kako piše Dnevnik, stariji muškarac, beskucnik, ciji indentitet nije poznat, preminuo je u ponedeljak usled promrzlina. Hitna pomoc ga je dovezla iz ulice Antona Urbana u Klinicki centar, gde je umro. Ovo je do sada, prema informacijima iz Hitne pomoci i Klinickog centra, jedini slucaj smrzavanja u gradu ove zime. Velika hladnoca najviše je pogodila socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Jedino prihvatilište za odrasle osobe nalazi se u Futogu i ove kao i svake zime do sada je prepuno. Svih 35 mesta je odavno popunjeno. (021)

AKCIJA LSV - BUDIMO NOVOSAĐANI
Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine pokrenuo je kampanju "Budimo Novosadani", koja ce biti trajna i imace edukativni karakter. Zaštitni znak akcije je Cica Gliša, a pored lepljenja plakata sa sloganom "Budimo Novosadani" i deljenja letaka, ocekuju se televizijski i radijski spotovi. Izmedu ostalog, poruke akcije "Budimo Novosadani" su: nemoj tuci ljude na ulici, pogotovo žene, idi u teretanu; životinje se ne peku na ulici - nije higijenski; ovde je neko živeo pre, neko živi sada, a neko treba da živi i posle; bacaj smece u kante, a ne po ulicama i žardinjerama. (021)

PRVA REŠENJA POVERENIKA
Poverenik za informacije od javnog znacaja Rodoljub Šabic potpisao je juce prva rešenja po žalbama gradana. Šabic je rekao da je naložio Generalnom inspektoratu MUP-a Srbije i Javnom preduzecu "Stambeni prostor Voždovac" da daju informacije po tim žalbama. Generalnom inspektoratu je dat nalog da izda kopije dokumenata gradaninu koji smatra da se MUP ogrešio u postupku protiv njega. Javnom preduzecu "Stambeni prostor" naloženo je da izda kopiju dokumenata sa cenama poslovnog prostora. (Blic)

HOCE LI I ZA NAS BITI JEFTINIH LETOVA?
Avio-kompanija "Rajan er", cije su cene karata veoma niske, prema nezvanicnim saznanjima, predložila je aerodromima "Beograd" i "Niš" sastanak na kojem bi se razgovaralo o otvaranju regionalnog centra te kompanije u Srbiji, a isti izvor navodi da niko od nadležnih sa tih aerodroma nije poslao bilo kakav odgovor toj kompaniji. Na niškom aerodromu tvrde da od aviokompanije “Rajan er” nikada nisu dobili ponudu za otvaranje regionalnog centra. Kako kažu, ako je ponude i bilo, verovatno se zaglavila negde u Beogradu, a da su u Nišu spremni da vec sutra pregovaraju. Na aerodromu "Beograd", pak, kažu da je poziv došao usmeno i da ce razgovora biti. "Rajan er" je takozvana jeftina firma. Ona koristi iste tipove aviona kao i ostali prevoznici, ali troškove smanjuje tako što koristi alternativne aerodrome po svetu, njeni avioni se manje zadržavaju na aerodomima, a u avionu nema besplatnih hrane i pica. Sa svog najveceg aerodroma, u blizini Londona, nude letove na preko 50 odredišta, a cene, u koje nisu uracunate aerodromske takse, krecu se od jednog do 10 evra. Urednik magazina "Travel", Zoran Đukanovic, kaže da je "Rajan er" osnovan 1985, a da prognoze govore da ce u narednih osam godina postati najveca avio-kompanija u Evropi. On smatra da je ocigledno da postoji strah "Jat ervejza" od dolaska "Rajan era". (B92)

ZA SCG KVOTA 180.000 TONA
Generalna direkcija Evropske komisije za poljoprivredu predložila je da se za Srbiju i Crnu Goru odredi godišnja kvota za izvoz šecera na tržište Evropske unije od 180.000 tona, što je daleko najveca kolicina koju Komisija, u okviru preferencijalnog statusa, odobrava bilo kojoj zapadnobalkanskoj zemlji. Poredena radi, kako se nezvanicno saznaje, za Hrvatsku se predlaže kvota od 40.000 tona šecera. Da bi predlog Generalne direkcije za poljoprivredu postao pravosnažan, moraju prethodno da budu završeni pregovori Evropske komisije sa svim ostalim zapadnobalkanskim zemljama o njihovom izvozu šecera na tržište EU, a zatim da sve te predloga u objedinjenom obliku usvoji Savet Unije. Ako bi se taj proces, koji je u toku, okoncao do leta, odluka o godišnjoj kvoti za SCG postala bi pravosnažna 1. jula ove godine. (RTS)