EKONOMISTA MILAN KOVACEVIC

Devizne rezerve jaca jedino cudo

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovacevic ocenio je da devizno tržište u Srbiji ne funkcioniše i izrazio sumnju da ce biti ostvaren najavljeni rast neto deviznih rezervi u ovoj godini.
“Nigde se ne vidi kako ce se postici rast neto deviznih rezervi, jer Narodna banka Srbije drži fiksni kurs i pored proklamovanih mera liberalizacije deviznog tržišta”, rekao je on na prezentaciji najnovijih “Ekonomskih anala” Naucnog društva ekonomista Srbije. Kovacevic je ocenio da bi trebalo da se “desi cudo”, pa da se devizne rezerve ove godine uvecaju na nivo koji proklamuje Narodna banka Srbije i ministar finansija Srbije Mladan Dinkic. Prema njegovim recima, predstavnici Medunarodnog monetarnog fonda (MMF) su tokom razgovora u Beogradu dosta govorili o javnoj potrošnji, za koju domaci ekonomisti ne znaju koliko iznosi. “Bez njenog smanjenja, nece biti ni porasta izvoza nad uvozom ni povecanja konkurentnosti srpske privrede”, ocenio je Kovacevic.
On je rekao da nije dobro to što prilikom izrade zakona o budžetu i odredivanja budžeta za ovu godinu nije konsultovan neutralni revizor i što je jasno da se u završnim racunima države rasipa i novac i imovina. “Trenutne budžetske rezerve ostavljaju prostora za fantasticnu korupciju u najgorem obliku, jer je sada i vlast umešana”, naglasio je Kovacevic.
On je izrazio nezadovoljstvo i zbog toga što ne postoji dokument koji bi ogranicavao dug države, pogotovo zato što se prognozira skori ulazak u dužnicku krizu.

AKO DINAR BUDE KLIMAV I ŽIRANTI CE CVOKOTATI

Evro k’o planina, kredit k’o bankrot

Ministar finansija Mladan Dinkic saopštio je prošle sedmice da ce se u ovoj godini voditi politika “veoma cvrstog” kursa dinara i da je o tome postignuta saglasnost sa NBS i MMF-om. To je bitna novost u odnosu na najave da ce i kurs biti “u funkciji” povecanja izvoza, iz cega se moglo naslutiti da ce brže klizati prema evru nego lane, kako bi se povecao motiv srpskih privrednika da svoju robu i usluge plasiraju na strano tržište. Dinkiceva najava je pre svega obradovala ogromnu vecinu gradana, cije se mesecne rate za potrošacke, stambene, gotovinske i sve druge vrste kredita, preracunavaju u evre, po kursu na dan dospeca obaveze. Samim tim, svako kretanje kursa evra naviše podrazumeva i povecanje dinarske obaveze za otplatu kredita.
Postavlja se, medutim, pitanje koliko je realno ocekivati da ce se dinar ove godine bolje “nositi” sa cvrstim konvertibilnim valutama. Guverner NBS Radovan Jelašic porucuje da stabilnost dinara prvenstveno zavisi od kontrole zarada i to ne samo u javnim preduzecima, vec i kod budžetskih korisnika, ukljucujuci i lokalnu samoupravu.
- Dakle, što politika zarada bude restriktivnija, odnosno ako masa plata ne budu rasle brže od produktivnosti, imacemo stabilniji dinar- objašnjava Jelašic.- Jednostavno, stabilnost dinara u velikoj meri zavisi od fiskalne i od politike dohodaka, a izvesno je da ni u ovoj godini nece biti štampanja dinara bez pokrica.
Uz napomenu da je za ovu godinu u Srbiji projektovana inflacija od 9,6 odsto, guverner NBS kaže da ce se i kurs dinara kretati u tom rasponu ako i plate budu srazmerno tome rasle i ukoliko ne bude pritisaka da se one povecavaju iznad rasta produktivnosti, posebno u javnom sektoru. No, on kaže da su pritisci za povecanje zarada u državnim preduzecima veliki i ostaje da se vidi kako ce se Vlada Srbije sa njima izboriti. Šef Misije MMF-a Pirita Sorsa nije želela ni da potvrdi, niti da demantuje da MMF podržava politiku “cvršceg kursa” dinara, ali je zato bez okolišavanja saopštila da su zarade u Srbiji vece nego u zemljama iz okruženja i da to predstavlja “loš signal stranim investitorima”.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorde Đukic istice da se cela prica o kursu svela na to da je lane dinar realno depresirao za 3,5 odsto i zalaže se za prelazak na režim slobodno fluktuirajuceg kursa.
- Sada devizne rezerve jacaju uglavnom kroz menjacke poslove-otkup efektive, jer je lane po tom osnovu ostvareno 43,6 odsto priliva i novim zaduživanjem, uz placanje kamata- kaže Đukic.- Realni kurs bi, pak, sprecio kumuliranje spoljnog duga, jer privatni sektor više ne bi bio stimulisan da se zadužuje u inostranstvu, a država u režimu slobodno fluktuirajuceg kursa ne bi morala da ima velike devizne rezerve.
On ukazuje da se budžetski deficit pokriva prihodima od privatizacije, ranije preduzeca, sada i banaka, pa se postavlja pitanje šta ce biti kada se sve proda. Đukic kao apsurd navodi da je, uprkos svemu, Srbija izvoznik kapitala zbog toga što banke 47 odsto nove devizne štednje moraju da deponuju kod NBS, a ta sredstva se drže na racunima stranih banaka.
Komentarišuci Dinkicevu najavu politike “vrlo cvrstog” kursa, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Dejan Miljkovic zakljucuje da “ministar finansija misli da je još uvek guverner NBS, a trebalo bi samo da vodi racuna o tome da fiskalna politika i budžetska potrošnja ne vrše pritisak na slabljenje dinara”. On izražava uverenje da ce kurs skliznuti nešto više od razlike izmedu inflacije u Srbiji i evro-zoni, ali bez znacajnije realne depresijacije dinara. U suprotnom budžet ce biti suocen sa vecim problemima, a to bi zahtevalo ili znacajnije smanjenje budžetske potrošnje ili povecanje poreza, što bi izazvalo rast inflacije ili pad privredne aktivnosti, tako da se nalazimo u svojevrsnoj zamci, kaže Miljkovic, uz opasku da je sve što se u Srbiji radi po preporukama MMF-a “u neku ruku normalno, jer se zemlja nalazi pod svojevrsnim protektoratom”.
- Pri tome su i u MMF-u naucili nešto posle Argentine, tako da u istoj recenici navode da podržavaju politiku kursa i ukazuju da mora da se vodi racuna o spoljnoj ravnoteži, da ne dode do realnog jacanja dinara i slabljenja konkurentnosti domace privrede- navodi Miljkovic.- Poput vage, na levom tasu kažu da je kurs super, jer u tom slucaju mogu da primene svoj recept, a na desnom, da bi se obezbedili, kažu da ne sme doci do realnog jacanja dinara i slabljenja konkurentnosti. Dosadašnja politika kursa, medutim, nema implikacije samo na deficit tekuceg dela platnog bilansa, vec i na plate, koje su u evrima strahovito mnogo porasle, dok u dinarima nisu dovoljne za placanje struje, grejanja i ostalih troškova. Kada kupe firmu u Srbiji, strancima su plate radnika u evrima visoke i zato odmah gledaju da kroz otpremnine smanje broj zaposlenih. Tako privatizacija u Srbiji, umesto da poveca zaposlenost i privredni rast, dovodi do rasta nezaposlenosti.
On istice i na to da je gradanima usadena svest da je kurs stabilan samo ako se na grafikonu svodi na ravnu liniju. Kao primer navodi to što svi misle da je dolar stabilan, iako je u meduvremenu izgubio veliki deo vrednosti prema evru. Stabilnost neke valute, dakle, zavisi pre svega od toga da li je privreda te zemlje stabilna, zakljucuje Miljkovic.
M. Culibrk

Vojvodanske pivare cvetaju

Vojvodanske pivare lane su povecale proizvodnju za oko 10 posto. Proizvedeno je (i popijeno) preko 3,8 miliona hektolitara piva.
Sve veca tražnja za pivom u pogoduje ovoj proizvodnji u Vojvodini koja je rekonstrukcijama, obnavljanjem kapaciteta i modernizacijom opreme udovoljila zahtevima tržišta. Kapaciteti pivara su još uvek dobrim delom uposleni i na proizvodnji bezalkoholnih pica, koji kao dopunski proizvodni asortiman, takode, sve lakše pronalaze put na tržište. E. B.

DANAS ZASEDA SKUPŠTINA GRADA

Na dnevnom redu novi direktori

Predsednik Skupštine grada Zoran Vucevic je za danas zakazao šestu sednicu gradskog parlamenta, inace prvu u ovoj godini. Dnevni red sadrži 17 tacaka i nikad nije bio obimniji. Pred odbornicima ce se naci izmena Poslovnika o radu Skupštine grada, uvodenje gradskih uprava, reorganizacija službe gradskog parlamenta i odredivanje javnog gradevinskog zemljišta.
Komisija za kadrovska, administrativna i mandatno–imunitetna pitanja imala je pune ruke posla. Vecinska koalicija SRS–DSS–SPS treba na sednici da izglasa i imenuje nove direktore ustanova ciji je grad osnivac i popuni njihove upravne i nadzorne odbore. Po najavama opozicije, o tome ce biti najviše polemike, jer neki kandidati za direktorske funkcije ne ispunjavaju uslove, a ima primera i nepotizma. Takode, Skupština imenuje direktora Novosadskog otvorenog univerziteta, a pri tom nije odluceno cija je imovina ove ustanove, jer se pred Ustavnim sudom Srbije od kraja 2003. godine o tome vodi spor.
Na dnevnom redu naci ce se i plan detaljne regulacije blokova izmedu Bulevara cara Lazara i ulica cara Dušana, Atanasija Gereskog i Đorda Servickog, kao i izmena i dopuna regulacionog plana Budisave. Posle tri i po meseca od imenovanja Krste Sandica za gradskog menadžera, odbornici ce se izjasniti o ugovoru o njegovom zaposlenju, a odradice se i analiza zdravstvenog stanja Novosadana. Predvidene su izmene i dopune statuta ZIG, dok ce se, nakon izveštaja godišnjeg programa Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo’’, razmatrati izdvajanje planiranog novca za ovu ustanovu od 1. septembra 2004. do 31. avgusta 2005. godine.
Gradski odbornici glasace i o proširenju groblja u Sremskoj Kamenici, detaljnoj regulaciji Futoškog parka, benzinske pumpe u Kisackoj ulici i deponije komunalnog otpada u gradu.
S obzirom na tokove prethodnih sednica, pravo cudo bi bilo kad bi se neko od odbornika oglasio povodom poslednje tacke dnevnog reda – odbornicka pitanja. D. Ig.

SPORNA IMENOVANJA PRED SKUPŠTINOM
Na prvom ovogodišnjem radnom zasedanju Skupštine grada, koalicija radikala, socijalista i DSS-a bi trebalo da imenuje nove kadrove na direktorske funkcije u ustanovama kulture i obrazovanja. Od predloženih, najspornija je kandidatura Tomislave Rakovic za direktoku Novosadskog otvorenog univerziteta, jer ne poseduje fakultetsku diplomu, a pri tome je i majka najmladjeg radikalskog obornika Djodja Rakovica. Novi direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture bice istoricar Djodje Srbulovic, Muzeja grada politikolog Drago Njegovan, Pozorišta mladih glumac SNP-a Tomislav Kneževic, a Kulturnog centra pisac Miodrag Kajtez. Inace, dobitnici Novembarskih povelja dobice i funkcije u gradskoj upravi. Sem što je predložen za direktora Muzeja grada, Drago Njegovan ce postati i clan Komisije za davanje imena i naziva ulica, a Slavko Gordic predsednik Nadzornog odbora Zavod za zaštitu spomenika kulture i clan upravnog odbora Istorijskog arhiva grada. Odbornici ce na predlog gradonacelnice Maje Gojkovic, tri i po meseca od imenovanja Krste Sandica za gradskog menadžera, raspravljati o njegovom ugovoru o radu. Sandic bi prema predlogu ugovora imao ista prava kao i ostali zaposleni u upravi, ali mu je zabranjeno sklapanje poslova u ime Grada i raspolaganje novcem iz budžeta. Takodje, predvidja se i da gradski menadžer prima platu u visini od tri prosecne mesecne zarade na nivou Srbije, odnosno oko 52 hiljade dinara. Sednici ce prisustvovati i opozicioni odbornici DS-a, LSV-a i G17 koji spore legitimnost Skupštine još od njenog prvog zasedanja 29. novembra. (021)

ZA DAN POJEDU PROSECNU PLATU
U proteklih pet godina za troškove reprezentacije najvažnijih organa lokalne uprave je utrošeno oko 400 hiljada evra, saznaje Radio 021. Odnosno, u proseku za hranu, pice i ugostiteljske usluge svake godine se iz budžeta grada izdvoji oko šest miliona dinara, ili 17.300 dinara dnevno. Prema pisanoj informaciji koju smo dobili od gradskog poverenika zaduženog za dostavljanje informacija od javnog znacaja, reprezentacija se u budžetu vodi kao ostvareni rashod na osnovu nabavke hrane i pica posluženih u objektima Gradske uprave i troškova nastalih u ugostiteljskim objektima. Mada u novosadskoj lokalnoj samoupravi ne postoji pravni dokument koji reguliše nacin korišcenja i namenu reprezentacije, taj trošak se deli na Skupšinu grada i gradonacelnika, odnosno na donedavno ukinuti Izvršni odbor. Iz dokumenta koji je Radio 021 dobio vidi se da je za reprezentaciju od januara 2000. do danas utrošeno oko 32 miliona dinara. Odnosno, u poslednjih pet godina svaki dan se za ishranu, prvenstveno funkcionera gradske vlasti iz budžeta grada izdvaja malo više od 17.300 dinara ili jedna prosecna mesecna plata u Srbiji.Za hranu, pice i ugostiteljske usluge najviše je izdvojeno tokom 2003., oko osam miliona. Gradska vlada je trošila više nego Skupština, a za hranu u restoranima taj nivo je bio oko dva miliona dinara godišnje. U ovom momentu, skoro cetiri meseca nakon što je izabrano novo gradsko rukovodstvo na celu sa gradonacelnicom Majom Gojkovic teško je reci da li je bivša opozicija ispunila svoje obecanje i smanjila reprezentaciju. Naime, nasuprot dokumentu poverenika za informacije u kojem se navodi da je gradonacelnica za hranu i pice utrošila 141.427,80 dinara, a da nije ni dinara utrošila na ime ugosteljskih usluga, stoji podatak iz Službenog lista grada da je Maja Gojokovic poslednjeg dana 2004. godine povecala svoje troškove reprezentacije iz bužeta sa 200 hiljada na milion i 220 hiljada dinara. Javnost za sada ne zna koji su razlozi tog povecanja, kao i zašto su te pare upotrebljene, jer je Maja Gojkovic odabrala cutnju i nepojavljivanje pred novinarima. Sve u svemu, koliko ce ove godine iz gradske kase otici za reprezentaciju Skupštine grada i gradonacelnice znacemo za nekoliko dana kada se pred odbornicima gradskog parlamenta nadje predlog odluke o budžetu grada za 2005. godinu. Statistika, rast inflacije i kurs dinara u odnosu na evro nagoveštavaju sumu i do 10 miliona dinara potrebnih za jednogodišnju ishranu gradskih funkcionera. (021)

BLAGOJEVIC: BRISATI BIRACKE SPISKOVE
Portparol CeSID Marko Blagojevic izjavio je da Srbija nema dobre biracke spiskove, pa se pretpostavlja da referendum za novi ustav nece uspeti, jer nece glasati 51 odsto upisanih biraca. "Jedan od argumenata jeste i to da Albanci na izvestan nacin obaraju referendum", rekao je on za Blic. "U Srbiji trenutno ima oko milion i po biraca manje nego što je upisano u biracke spiskove po raznim osnovama. Postojece spiskove bi trebalo izbrisati, a svaki birac mogao bi da se prijavi u mestu prebivališta", objašnjava Blagojevic. (021)

SINDIKATI: NOVI ZAKON BOLJI ZA RADNIKE
Skupština Srbije danas nastavlja raspravu o predlogu novog Zakona o radu, koji ce najverovatnije biti usvojen do kraja nedelje. Predstavnici sindikata "Nezavisnost" i Saveza samostalnih sindikata kažu da je novi zakon uprkos odredenim nedostacima znatno bolji u odnosu na postojeci. Kljucna promena u odnosu na važeci Zakon o radu, zbog kojeg sindikati podržavaju donošenje novog, je podizanje kolektivnog ugovora na viši pravni nivo. Odredbe kolektivnog ugovora, ukoliko se usvoji novi zakon, važice za sve poslodavce, a ne kao do sada, samo za one koji su organizovani u neku asocijaciju poslodavaca. Kako je za Radio 021 izjavio predsednik Sindikata "Nezavisnost" Branislav Canak, na isticanju kolektivnog ugovora ovaj je sindikat insistirao i prilikom donošenja važeceg zakona, kada su vlasti imali manje sluha za radnicke zahteve. Canak kaže da se novom pravnom regulativom, sindikatima omogucavaju bolje pregovaracke pozicije u odnosu na poslodavce, isticuci da sindikatima nije glavna uloga obezbedivanje zimnice radnicima. Savez samostalnih sindikata je insistirao i na posmatranju toplog obroka u kontekstu humanizacije rada, kako bi za radnike bilo izdvojeno vreme namenjeno ishrani. Iako medu vladajucom vecinom postoji nacelna saglasnost da se uvaži znatan broj amandmana sindikata, predstavnici radnika kažu da poslanici krajnje neozbiljno shvataju donošenje jednog od najbitinijih zakona u državi. Predsednik najveceg sindikalnog udruženja, Milenko Smiljanic, kaže da je predstavnicima ovog sindikata predsednik Skupštine Srbije, Predrag Markovic, omogucio pracenje rada skupštine sa galerije parlamenta, odakle se mogla videti sva neozbiljnost poslanika olicena, u primera radi, dovikivanju i cestom nedostatku kvoruma. Predstavnici sindikata kažu da su pored vladajuce koalicije, podršku usvajanju zakona dali i Socijalisticka partija Srbije koja podržava manjinsku Vladu, ali i opoziciona Demokratska stranka pod cijom je vladavinom donesen važeci zakon. Kako sada stoje stvari, za usvajanje novog Zakona u radu nece glasati jedino radikali, koji su nezadovoljni brojem prihvacenih amandmana. Kako je izjavio poslanik te stranke u Skupštini Srbije, Bore Kutic, iako bolji od postojeceg, novi zakon ne štiti u dovoljnoj meri interese radnika. Kao jedan od primera, Kutic navodi svojevrsno korigovanje sudske odluke. Ako se presudi u korist radnika, u iznosu od primera radi 200 hiljada dinara, Kutic se pita kako je moguce da se ta suma prepolovi, odnosno zašto se to zakonski omogucava. Predsednik Sindikata "Nezavisnost" Branislav Canak, kaže da se može naci odredeni broj takvih i slicnih nedostataka, koji ce po svemu sudeci biti sastavni deo zakona. Medutim, treba imati u vidu da je Vlada Srbije prihvatila i odredene sugestije predstavnika poslodavaca, kao i medunarodnih institucija. Sindikalci isticu da bez obezbedenja postojecih i otvaranja novih radnih mesta, zakon koji štiti prava radnika nije od velike društvene koristi. (021)