Vojvodina, Arhiva

VOJVODINA WEB-TEAM, Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad Tel: + 381 21 434608

01. februar 2005.

PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 01. 02. 2005.

SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 01. 02. 2005.

DANAS JE 1. FEBRUAR, DAN GRADA

Od Petrovaradinskog šanca do plemicke varoši

Put od Petrovaradinskog Šanca do Novog Sada, od kameralne varoši do slobodnog kraljevskog grada, stanovnici Šanca prošli su zajedno. Srbi, Madari, Jevreji, Grci i Cincari imali su istu ideju i hrabrost da od rimske carice i kraljice Ugarske Marije Terezije zatraže da njihovo naselje digne na rang slobodnog kraljevskog grada. Iako su znali da ce ih to koštati novca, bili su dobri trgovci, te su znali da ce se takva investicija isplatili, ne samo njima, vec i potomstvu.
I uspeli su. Tako je 1.februara 1748. godine Marija Terezija donela odluku i izdala povelju da se Petrovaradinski Šanac na osnovu molbi "rimokatolika i Rascijana grckog obreda" digne u red slobodnih varoši. Koštalo je to Šancane 80.000 rajnskih forinti i još oko desetak hiljada za ostale troškove, po nekim izvorima za podmicivanje kraljicinih kancelara. Po tekstu Arhiva grada "Postanak Novog Sada i prvi magistrat 1748. godine", razlog koji je doveo do oslobodenja grada su namere Marije Terezije da osigura teritoriju pojacanom zaštitom i boljim snabdevanjem hranom.
Imala je ona svoje razloge i obe strane su imale korist od toga. Logika je bila sledeca - kada varoš dobije slobodu i povlastice, dobice i više stanovnika. Time ce se znatno pojacati "porezna snaga", jer ce se dici promet i trgovina.
Kako je grad prestao da bude zavisan od vojne komande u Tvrdavi i kako je stavljen pod civilnu jurisdikciju, nije više mogao imati vojnicko ime. Kraljica je donela odluku o promeni imena naselja, te se ono od tog momenta naslovljava latinskim imenom Neoplanta, madarski Ujvidek, a nemacki Neu-Satz. Kasnije je ime prevedeno i na srpski kao Novi Sad.
Od tog je dana, 1. februara 1748. godine, kako je navedeno u knjizi "Prvih 250 godina" Agneš Ozer i LJubomira Vujaklije, Novi Sad u rangu plemica. Uživao je privilegije koje mu na osnovu tog plemstva pripadaju - oprost od tridesetine, pravo na izdavanje pasoša, upotreba voštanog pecata i pravo da u varošku blagajnu ubira sve dažbine i državne terete. Grad je dobio i svoj posed na teritoriji pustare Sajlovo, Mrtvaljoša i Kamendina, danas Ceneja. Osim prihoda sa ovih zemljišta, grad ubira i dohodak od tocenja pica, piva i rakije, secenja mesa, "mestovine" na pijaci i vašaru, prava ribolova na Dunavu i barama, to jest, sva prava koja uživaju spahije.
Privilegije koje su u 20 tacaka Povelje navedene ureduju i gradsku vlast. Grad dobija kaznenu jurisdikciju i pravo da svake druge godine, na Dan svetog Đorda, po novom kalednaru, izabere gradskog suca, 12 gradskih senatora i druge varoške cinovnike i sluge. Povelja, vodeci racuna o višenacionalnom i konfesionalnom sastavu stanovnika, daje za pravo da se svaka veroispovest stara za parohe i njihovo izdržavanje.
Na samom kraju Povelje odreduje se i novi grb grada koji se i dan danas koristi, mada modernizovan, kao što u Povelji i piše da ce on za "vecita vremena služiti".
Pravo gradanstva mogao je uživati slobodan covek koji se bavi nekim od izrazito gradskih zanimanja (trgovac, zanatlija, cinovnik, nastavnik, lekar...) sa kucom, odnosno posedom u Novom Sadu. Godine kada se zvanicno rodio Novi Sad, u njemu je živelo 4.620 stanovnika da bi taj broj, kako se i pretpostavljalo, brzo rastao. U periodu nakon 1748. godine, Novi Sad dobija zamah u svom razvoju, cak se u vreme vladavine cara Franje Josifa Drugog, po rastu svrstava iza Budima i Pešte.
Danas se grad, koji se pre nešto više od dva veka udružio u ideji da postane slobodan, podelio oko toga koji datum zaslužuje da bude Dan grada. Cini se, po nekim mišljenjima, sporno to što su naši preci novcem otkupili slobodu. Da li je sramotno to što su oni uložili mnogo truda, smelosti, borbenosti i vizionarstva da im grad postane slobodan, a i oni sa njim? Ne zaslužije li to tadašnje zajedništvo koje je za produkt imalo radanje grada, da bude obeleženo kao prvi i najvažniji datum u istoriji Novog Sada?Foto: R. Hadžic

Sve su vojske mislile da nekog oslobadaju

Prof. dr Ranko Koncar, istoricar : Ne bih menjao dosadašnji Dan grada jer simbolizuje jedinu opštost koja je prihvatljiva za sve gradane Novog Sada. Pod tom opštošcu smatram da je tog datuma grad dobio ime i to mu je kao imendan. Grad je tada postao slobodan kraljevski grad i tada je otkupio svoju slobodu. Medutim, to ne bi bilo vredno da od tada grad nije napredovao. Od tada se razvijaju kulturne, ekomomske, prosvetne i naucne institucije. To je vreme i kada srpsko stanovništvo uspostavlja institucije kao što su Muzej Vojvodine i Matica srpska.
Nacelno, za sredinu kakav je Novi Sad, bitno je da datum koji predstavlja Dan grada ne povreduje nijedan etnikum. Iskreno, bio sam kritican i prema bivšoj vlasti koja je olako zaboravila 23. oktobar, koji takode ima opšti karakter, jer simbolizuje oslobodenje od fašisticke okupacije. Ako posmatramo 9. novembar 1918. godine, on ima jedan militaristicki karakter usko vezan za jedan etnikum, a u Novi Sad su kroz istoriju ulazile mnoge vojske i sve su mislile da nekoga oslobadaju. Ne želim da osporavam važnost 9. novembra, jer to nijedan istoricar ne bi ucinio, i nije problem obeležavati i taj datum, ali se ne slažem da bi mu trebalo dati važnost Dana grada.

Replika povelje
Kako je originalna Povelja slobodnog kraljevskog grada, nakon Drugog svetskog rata nestala i kako se još uvek samo nagada da se ona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije, pre dve godine izradena je nova koja se i danas nalazi na zidu pri ulasku u svecanu salu Gradske kuce. Replika Povelje napravljena je zahvaljujuci Državnom arhivu Austrije koji je Novom Sadu ustupio sav relevantan arhivski materijal u vezi sa poveljom, koji se vec skoro tri veka cuva u ovom arhivu.

Dejan Mikavica, profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta, misli da 1. februar vezan za razvoj grada i da je to nedvosmisleno. Medutim, kaže da je prethodna vlast umnogome kompromitovala taj datum. Zato smatra da bi 9. novembar, kao jedan od datuma iz srpske istorije, koji nije iskompromitovan, trebalo da bude Dan grada.
Vladimir Vrgovic (izucavalac istorije Novog Sada) - 1. februara 1748. godine zanatlije i trgovci su od carevine Austrije otkupili slobodu i svom gradu "izvojevali" status grada. Treba podsetiti i da je 1694. godine oko 30 zanatlijskih porodica prešlo Dunav iz Petrovadina i naselilo se u Novom Sadu. Tada je grad prvi put trajno naseljen. Grad je dobio Elibertacionu povelju i mogucnost da stvori magistrat, odnosno gradsku upravu. Naravno, to su i iskoristili. Prvih decenija na celu magistrata su se menjali ljudi u skladu sa nacionalnom strukturom tadašnjeg stanovništva.
Devetog novembra 1918. godine vojska Kraljevine Srbije, medu kojima je bilo dobrodvoljaca iz drugih krajeva buduce Kraljevine, oslobodila je Novi Sad. Nakon toga je održana velika Skupština Srba, Hrvata i Bunjevaca u zgradi Vojvodanske banke, tadašnjeg Hotela "Majer", a posle Prvog svetskog rata Hotela "Sloboda", i izabrana je nova gradska uprava.
Bitne i važne stvari se menjaju u skladu sa politickim promenama. Kada su 1996. godine socijalisti otišli sa vlasti u gradu, kao Dan grada je proglašen 1. februar. Mislim da bi politicari trebalo da sednu i da se dogovore. Novi Sad je 1. februara postao grad, tog dana se rodio. Tek posle 160 godina odigrao se 9. novembar.

REC NOVOSAĐANA

Politicari su promenljivi, istorija je konstanta

Laslo Vegel, književnik (dobitnik Februarske nagrade)- Još od rimske i grcke istorije, najbitniji datum je nastanak, rodenje grada, a to je i svetska konvencija. Ako je neko negde trenutno na vlasti i to je jedina osnova koja mu daje pravo da nešto menja, onda neka to i ucini, ali bitna osobina grada je njegova geneza i to je nepromenljivo.
Mira Banjac, glumica (dobitnica Februarske nagrade) - To što se sada dogada je ludilo. Ne može svaka garnitura koja dolazi na vlast da improvizuje po svojoj volji. Ništa se ne bi izgubilo od znacaja ako bi Dan grada ostao 1. februar, jer je to datum koji su gradani prihvatili. Mislim da bi gradani na referendumu morali o tome da odluce, jer nije rec o privatnoj odluci jedne stranke.
Rita Kinka, pijanistkinja (dobitnica Februarske nagrade) - Prvi februar je veci i znacajniji datum, jer duže traje. Ako se usvoji 9. novembar 1918. godine, da li to znaci da pre toga grad nije postojao. Vlast se menja, ali ne možemo negirati istoriju, koja je konstanta. Pri tom je tumacenje datuma subjektivna stvar.
Prof. dr Aleksandar Lucic, lekar, osnivac i predsednik ''Novosadskog kluba'' - Prvi februar treba da bude Dan grada iz više razloga. To je datum kada je Novi Sad dobio status slobodnog kraljevskog grada i to zbog svesti Novosadana koji su kupili tu privilegiju, a ne tudom voljom. ''Novosadski klub'' osnovan je 1991. godine sa namerom da se ocuva urbani duh grada. Prvi februar treba da bude osloboden svih politickih konotacija, jer tog dana je naš grad ušao u porodicu evropskih gradova i tog dana dobio je ime koje i danas nosi. Svoje mesto i znacaj u istoriji ima i 9. novembar, ali je 1. februar bez premca u istoriji grada. Gradani su se tada izborili za svoje pravo slobodnog grada i postavili temelje svakog daljeg napretka. Bez toga bi Novi Sad ostao palanka.
Prof. dr Marija Kleut, dekan Filozofskog fakulteta - Najpre mislim da je loše svaki cas menjati praznike. Što je dogadaj stariji, po meni je i vredniji za obeležavanje. Datum koji je istorijski bliži daje življe asocijacije i mogucnost razlicitih videnja. Sa stanovišta književnog istoricara, mislim na nivo simbola i zato mi je dobijanje statusa slobodnog kraljevskog grada simbolicniji od ulaska vojske.
Ratko Radivojevic, glumac i režiser - U principu, nervira me to što kako ko dode na vlast menja praznike i istoriju. Tome treba stati na put, jer ima bitnijih stvari koje bi trebalo rešiti. Novi Sad je multinacionalna sredina i trebalo bi da mislimo na sve gradane, odnosno Dan grada bi trebalo da bude onaj koji obuhvata sve i koji svima znaci. Manja bi šteta bila da ostane dosadašnji Dan grada nego uvesti novi.
Dimitrije Boarov, novinar - Dan kada je Novi Sad proglašen za slobodnu kraljevsku varoš i kada je dobio svoje ime jednostavno ne može biti zamenjen bilo kojim drugim datumom kao najbitnijim za Novi Sad. Prema tome, svako nasilno i nesuvislo osporavanje da je Novi Sad roden onog dana kada je stekao plemicki status samo pokazuje kompleks inferiornosti takvih politickih snaga koje bi nekako da postignu da Novi Sad lici na njih. Medutim, srecom Novi Sad još ne lici na njih.

Negiranje istorije - negiranje samog sebe

Povodom nagoveštaja ukidanja 1. februara kao Dana grada, pocev od sledece godine i uvodenjem mesne krsne slave, Inicijativa za rekonstrukciju kulture i društva - "Dizalica" smatra da je negiranje sopstvene istorije ujedno i negiranje samog sebe. U saopšenju "Dizalice" se kaže da je 1. februar datum kada je trudom i zalaganjem svojih gradana Novi Sad dobio status slobodnog autonomnog grada, a stanovnici su postali slobodni gradani i prestali da budu kmetovi.
Uvodenjem krsne slave, navodi se u saopštenju "Dizalice", ustanovljava se gruba podela na privilegovane i ostale, cime se gubi osnovni multikulturalni, ravnopravni i slobodni karakter grada, što u praksi znaci da nisu svi gradani Novog Sada religiozni vernici, da nisu svi vernici hrišceni, da nisu svi hrišcani pravoslavci i da nisu svi pravoslavci vernici Srpske pravoslavne crkve. A. V.

Pobeda Novog Sada, ne nacije i nacionalnosti

Šta nekadašnji gradonacelnici i predsednici gradske vlade, za vreme cijih mandata je "ustolicen" i proslavljao se 1. februar, misle o promeni datuma obeležavanja rodendana grada:
Borislav Novakovic, predsednik Skupštine grada od 2000. do 2004. godine:
- Elibertacionom poveljom iz 1748. godine gradani Novog Sada dobili su dve važne mogucnosti. Da biraju svoju upravu i da ubiraju porez. Grad koji dobije sopstvenu upravu i mogucnost da ubira porez može se smatrati slobodnim gradom. Od tog trenutka, možemo govoriti da je Novi Sad stekao i politicki i ekonomski identitet. Obeležavanje Dana grada je važno i taj datum ne treba menjati.
Stevan Vrbaški, predsednik Skupštine grada od 1997. do 2000. godine:
- Mislim da 1. februar treba i dalje da se obeležava kao Dan grada, jer je tog dana Novi Sad postao grad. Sada radikali rade isto što je radeno za vreme Miloševica - došle su nove stranke na vlast i odmah menjaju znacajne datume.
Predrag Filipov, predsednik IO Skupštine grada od 1999. godine do 2000. godine:
- Ako neko misli da se interes vecinskog srpskog stanovništva u višenacionalnom, multikonfesionalnom i multikulturnom Novom Sadu štiti i brani time što ce ustanoviti neki novi, "nacionalniji" datum, kojim se obeležava Dan grada i da ce ga time uciniti bogatijim, perspektivnijim i sveukupno srecnijim, zaboravlja na krivudave i uske stranputice prošlosti, cije posledice kao grad i država trpimo i danas. Još veca greška ce biti ako se promena datuma Dana grada objasni aktuelnom skupštinskom vecinom, jer su Novosadani odavno naucili da demokratija izražena na izborima, još uvek nije garant gradanskih, ljudskih prava. Srbi su zajedno sa ostalim sugradanima, radom, novcem, krvlju i znojem 1. februara 1748. godine odredili svoj duboki nacionalni i lokalni interes, otkupljujuci za buduce generacije i nas ime grada (koje i danas sa ponosom nosi), samostalnost, prava i povlastice.
Mihajlo Svilar, predsednik Skupštine grada od kraja 1996. do juna 1997. godine:
- Kada je u Skupštini doneta odluka da 1. februar bude Dan grada, ja sam bio odbornik i samo nas nekoliko glasalo je protiv ovog predloga. Glasao sam protiv, jer smatram da je to kupljena sloboda. O 9. novembru kao eventualnom Danu grada nemam stav.
Caslav Popovic, predsednik IO Skupštine grada od 1996. do 1999. godine:
- Za vreme mog mandata, Izvršni odbor Skupštine grada predložio je 1. februar za Dan grada i ne treba svaka promena vlasti da povlaci i menja praznicne datume, jer su oni konstanta. Kada je Novi Sad proglašen slobodnim kraljevskim gradom, tada to nije bila Srbija. To je bila pobeda Novog Sada i to se tice grada, a ne nacije i nacionalnosti. Istorijske cinjenice govore da je 1. februar najvažniji datum i tada nije bilo srpskih vladara da daju povelju. Ne treba zaboraviti da su u Novom Sadu tada živeli i Nemci, Cincari, Madari... a ne samo Srbi.
Branislav Pomoriški, predsednik IO Skupštine grada od 2000. do 2004. godine:
- Sve najgore mislim o predlogu da se 9. novembar proslavlja kao Dan grada, kao i o onima koji to predlažu, jer su se za kratko vreme pokazali da ne znaju mnogo o Novom Sadu, niti su sposobni da ga dostojno predstavljaju i vode. Nemam ništa licno protiv nikoga, vec protiv politike zla koju su vodili devedesetih godina prošlog veka, a sada je cetvrtina birackog tela donela samo loše Novom Sadu. Ukida se rodendan grada, a uvodi se datum koji se ne odnosi na sve gradane. Ne gleda se multietnicnost, vec se favorizuje samo jedna nacija. Novi Sad ce shvatiti ovu lošu politiku i na sledecim izborima nece dozvoliti biracku apstinenciju.
Mirjana Gelo
Aleksandra Vidanovic
Dejan Ignjic

DELEGACIJA EVROPSKOG PARLAMENTA JUCE U BEOGRADU

Vlast rešena da spreci incidente

Vlasti u Srbiji ozbiljno shvataju etnicki motivisane incidente u Vojvodini i rešene su da sprece njihovo ponavljanje ubuduce, rekla je juce u Beogradu Doris Pak, šef Misije Evropskog parlamenta za utvrdivanje cinjenicnog stanja o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini. Posle susreta sa predstavnicima etnickih i verskih zajednica u Vojvodini, sa lokalnim i najvišim državnim zvanicnicima prethodna tri dana, Doris Pak je na konferenciji za novinare rekla da delegacija na cijem je celu nije donela konacnu ocenu, naglasivši da je cinjenicno utvrdeno da za vecinu incidenata odgovornost snose mladi ljudi. Na osnovu te cinjenice delegacija je stekla uverenje da je vaspitanje i obrazovanje od kljucnog znacaja za prevenciju meduetnickih incidenata, rekla je ona, ukazavši, u tom kontekstu, da velikom broju izbeglih i raseljenih lica koji su se naselili u proteklih desetak godina nija poznata tradicija multietnicnosti u Vojvodini.
“Zato i mislim da je tu veoma važna uloga obrazovanja kako bi se oni upoznali sa osobinama svog novog susedstva, u kojem žive kao izbeglice i raseljeni”, rekla je Doris Pak, koja je predsedavajuca delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistocnom Evropom. Kao moguci uzroke pojave “veceg broja incidenata” u proteklih godinu i po dana, ona je pomenula i veliku stopu nezaposlenosti i lošu ekonomsku situaciju. Prema njenim recima, tokom razgovora sa žrtvama i predstavnicima ministarstva unutrašnjih poslova ispostavilo se da policija ne reaguje na incidente dovoljno brzo i efikasno. Dodala je da su juce ministra policije zamolili da lokalnoj policiji izda instrukcije kako bi ubuduce delovala “direktno i što brže”. Negirala je, istovremeno, pisanje medija da je prethodnih dana rekla da je zadovoljna radom policije.
Delegacija je takode zakljucila, navela je Doris Pak, da se vecina incidenata može dovesti u vezu sa martovskim nasiljem na Kosovu i predizbornom kampanjom u Srbiji, kada su pojedine stranke incidente zloupotrebile u politicke svrhe. “Takode smo apelovali na Madare da preduzmu korake da se pripadnici madarske nacionalnosti ukljuce u rad policije, a zamolili smo i ministra policije da preduzme potrebne mere da se u redove policije prime pripadnici madarske nacionalnosti”, rekla je ona.
Doris Pak je posebno ukazala na nezadovoljavajuci položaj Roma, rekavši da je tokom posete jednom njihovom naselju kod Novog Sada bila svedok “strahovite bede u kojoj žive i koja je za neverovati”.
Ona je ocenila da je situacija verovatno slicna u drugim zemljama regiona, i naglasila da na pocetku inicijative “decenija Roma” treba podstaci napore da se rešavanju njihovih problema posveti veca pažnja.Misija Evropskog parlamenta, u kojoj su, pored Doris Pak, i Johanes Svoboda, Đula Hedi, Žolt Beceji i Jelko Kacin, sastala se juce sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom i ministrima policije i obrazovanja Draganom Jocicem i Slobodanom Vuksanovicem.
Prethodna dva dana, delegacija se sastala i predstavnicima pokrajinskih i lokalnih vlasti, a posetila je i opštine Subotica i Temerin, gde se susrela i sa celnicima partija nacionalnih manjina.

Vojvodina evropski oslonac Srbiji
Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica razgovarao je juce sa delegacijom Evropskog parlamenta, koju je predvodila Doris Pak, o položaju etnickih manjina u Srbiji. “Doris Pak je prenela Koštunici da je tokom posete Vojvodini stekla utisak da se, kada je rec o incidentima, u najvecem broju slucajeva radi o krivicnim delima koja nisu etnicki motivisana”, navodi se u saopštenju iz Vlade Srbije. Ona je naglasila da “evropski parlament za incidente u Vojvodini nikada nije koristio izraz ’atrocitet’, koji je pogrešno korišcen u medijima”. Koštunica je podsetio da je donet Zakon o manjinama, formiran republicki Savet za nacionalne manjine i da su Srbija i Crna Gora i Madarska ratifikovale Sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, navodi se u saopštenju Vlade Srbije. Koštunica i Pak su se saglasili da je “veoma važno kroz obrazovne programe preventivno delovati na sprecavanju medunacionalnih incidenata”. Doris Pak je u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadicem ocenila da je Vojvodina regija, koja svojom multietnicnošcu “treba da bude oslonac Srbije na putu ka Evropskoj uniji”, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika Srbije. Tadic je, kako se navodi u saopštenju, istakao da Srbija mora da održava i unapredi dobrosusedske odnose sa svim državama u okruženju i da je zbog toga neophodno posebnu pažnju posvetiti manjinama u zemlji.

PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 01. 02. 2005.

I JUKOM TRAŽI STOJKOVICEVU ODGOVORNOST
Komitet pravnika za ljudska prava zatražio je politicku i krivicnu odgovornost ministra pravde Zorana Stojkovica zbog "javno izrecenih pretnji da ce protiv funkcionera bivše Vlade biti pokrenuti krivicni postupci". YUKOM traži politicku odgovornost ministra zbog javnog priznanja da ce izvršiti pritisak na tužilaštvo, kao i zbog toga što eventualno postojanje krivicnih prijava protiv bivših funkcionera njemu može biti poznato samo kao posledica postojanja sukoba interesa, jer je on bio advokat velikom broju državnih službenika sadašnje Vlade Srbije. Stojkovic rekao je da ce protiv bivših funkcionera Vladimira Bebe Popovica, Cedomira Jovanovica, Zorana Janjuševica, Zorana Mijatovica i Gorana Petrovica biti pokrenuti krivicni postupci i da ce on licno naterati tužioce da pokrenu prijave koje se nalaze u fioci. (Fonet)

PRITISCI NA SUDSTVO
Portparol Specijalnog suda u Beogradu Maja Kovacevic izjavila je da i dalje ima pritisaka i komentara na procese u sudu. "Sudenja koja u sebi imaju neku politicku pozadinu redovno su pracena pritiscima. Država se susrece sa organizovanim kriminalom i mora da pokaže da li je sposobna da se izbori sa tim", rekla je Kovaceviceva. Ona je navela da su neistinite tvrdnje Vuka Draškovica da je presuda u procescu za ubistvo Ivana Stambolica vec doneta, ali da sudsko vece ne sme da je objavi. (Beta)

TRAŽE SMENU MINISTARA
Clan Predsedništva Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da ta stranka traži smenu ministara Dragana Jocica i Zorana Stojkovica zbog toga što su nekvalitetnim obavljanjem posla naneli štetu grdajanima. Prema recima Šutanovca, rezultati MUP Srbije su u 2004. godini lošiji nego što su bili godinu dana ranije, a ministar Stojkovic svakim danom svojim izjavama zbunjuje javnost. Šef poslanicke grupe G17 Plus Miloljub Albijanic naveo je da DS marketinškim potezima pokušava da naruši stabilnost Vlade Srbije. (FoNet)

MONOGRAFIJA VOJVODINE | PRIVREDNI INDEX VOJVODINE

POLITIČKE STRANKE | JAVNA KOMUNALNA PREDUZEĆA | NAŠI PRIJATELJI

Optimizovano za: IE5 & 800x600

Copyright: Vojvodina Web Team, 1997.
Office: Petrovaradinska tvrđava, "Studio Bob", 21000 Novi Sad
Tel: + 381 21 21061, 20344, 434608
office@vojvodina.com