Poštovani posetioci sajta iz zemlje i sveta, pogledajte priloženu sliku i, ako ne prepoznate devojčicu, prosledite je na što više adresa.
Izgleda da je dete naše i da je doživela amneziju usled cunamija.
Nalazi se u bolnici u Puketu, na Tajlandu i o njoj se ne zna nista više. Pokušajmo da pomognemo da se pronadju roditelji ili rođaci. (021)

DELEGACIJA PIV-a U ŠTAJERSKOJ

Vojvodina deo „Regiona budućnosti”

Predsednik PIV-a Bojan Pajtić najavio je juče u Gracu pristupanje Vojvodine projektu “Region budućnosti”, kojim bi, pored naše zemlje, bilo obuhvaćeno još pet država, od koje su četiri već članice Evropske unije.
- Vojvodina će se uključiti u projekat “Region budućnosti” koji će povezati Austriju, Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i našu zemlju, jer želimo da postanemo razvijena, moderna regija koja sarađuje sa drugim regionima i budemo okosnica razvoja naše zemlje u Evropi - kazao je Pajtić na sastanku sa austrijskim privrednicima, koji je organizovala Vlada Štajerske.
Uključivanje u taj projekat, koji je pod paskom Evropske unije, trebalo bi da omogući Vojvodini, pa tako i Srbiji i Crnoj Gori, da zauzme značajnije mesto u projektima fondova EU. Povezivanjem država u okviru Alpsko-jadransko-panonskog regiona biće obezbeđen zajednički nastup kod fondova EU.

Austrijanci dolaze Deset austrijskih firmi već je uključeno u realizaciju prioritetnih programa razvoja Vojvodine. Prilikom ovog susreta predstavljeni su i projekti kojima bi Vojvodina mogla da učestvuje, kao što su korišćenje termalnih voda, razvoj banjskog i kulturnog turizma i drugi za koje su zainteresovani. Vlada Štajerske i preduzeća iz ove austrijske pokrajine. Istaknuto je i da austrijska firma Bluvoters želi da učestvuje u realizaciji i stvaranju biznis centra u Vojvodini i da lobira u Austriji da otkupi najuglednije firme koje bi učestvovale u tom projektu.

STATUS AUTONOMIJA U USTAVNOM PREDLOGU EKSPERTSKOG TIMA PREDSEDNIKA REPUBLIKE

Pokrajinama zakonodavna, izvršna, ali ne i sudska autonomija

Predlogom ustava koji je izradio ekspertski tim predsednika Republike Borisa Tadića Srbija se definiše kao građanska, svetovna, država socijalne pravde, tržišne privrede, ali i kao decentralizovana država koja uključuje pravo na lokalnu, samoupravu i autonomiju.
Po tom predlogu, Vojvodina i Kosovo i Metohija zadržavaju status autonomnih pokrajina, čiji se položaj posebno uređuje, dok je predviđena i mogućnost osnivanja novih pokrajina. Sticanje statusa autonomije ostvaruje se na referndumu na podrčju koje ima najmanje milion, a najviše dva miliona stanovnika, koje se može samostalno finansirati i čine ga teritorijalno povezane opštine.
U ustavnom predlogu iza kojeg je stao kabinet predsednika Republike, autonomnim pokrajinama garantuje se politička, pravna i ekonomska autonomija “u skladu sa njihovim posebnostima”, i njihova teritorija ne može se menjati bez saglasnosti građana pokrajine. Predlog, međutim, ne definiše pravo na bilo koji oblik sudske autonomije pokrajina. Načelno je zajamčeno pravo pokrajine na imovinu, sopstvene prihode, kao i pravo na raspolaganje prihodima u okviru njenih ustavnih nadležnosti, kao i pravo na udeo u porezima i taksama koje prikuplja republika.
Najviši pravni akt autonomne pokrajine je osnovni zakon, kojim se, u skladu s Ustavom, uređuju nadležnosti pokrajine, izbor, organizacija i rad njenih organa, te druga pitanja. Osnovni zakon donosi skupština autonomne pokrajine većinom glasova od ukupnog broja poslanika, a taj akt podleže kontroli ustavnosti pred Ustavnim sudom Srbije.
Kad je reč o organizaciji vlasti u pokrajinama, tu je zadržan postojeći model, po kojem organe pokrajine čine skupština, vlada, organi uprave i druge službe, s tim što se umesto termina Izvršno veće, sad predlaže termin vlada.
Predlogom ustava preciziraju se i nadležnosti autonomne pokrajine, koje se primenjuju direktno, odnosno bez prethodne ili naknadne saglasnosti republičkih organa vlasti.
Pored usvajanja osnovnog zakona i pokrajinskog budžeta, zakonodavna nadležnost pokrajine uključuje i donošenja niza pokrajinskih zakona iz oblasti kao što su organizacija pokrajinskih organa, službene upotrebe jezika, prostornog i razvojnog planiranja. Pored toga, autonomna pokrajina stara se o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, učestvuje u odlučivanju o režimu korišćenja prirodnih bogatstava na svom području i stara se o njihovom unapređenju i korišćenju. Svojim zakonima pokrajina uređuje i oblasti poljoprivrede, stočarstva, ribolova, vodoprivrede, šumarstva, lovstva, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, kao i drumski, železnički i vodeni saobraćaj ako je on u celini na teritoriji pokrajine. Među nadležnsotima autonomnih pokrajina navedena su prava na uređivanje sajmove i drugih privrednih manifestacija, službenih evidencija, statističke službe i statistička istraživanja od značaja za pokrajinu. Pokrajina samostalno uređuje informisanje od pokrajinskog značaja, stara se o održavanju javnog reda i mira, uređuje i unapređuje zaštitu životne sredine i raspisuje pokrajinski referendum. Utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja, sarađuju s drugim autonomnim porajinama, ali i sa teritorijalnim zajednicama drugih država “u okviru spoljne politke Srbije i uz obavezu poštovanja njenog teritorijalnog integriteta i pravnog poretka”.
Član ekspertskog tima predsednika Republike, koji je pripremio navedeni ustavni predlog, Svetozar Čiplić, inače sudija Ustavnog suda Srbije, za naš list pojašnjava da se ovim predlogom garantuje zakonodavna i izvršna, ali ne i sudska autonomija pokrajina, jer, kako je naveo, moderni standardi podrazumevaju jedinstvo pravosudnog sistema. On je istakao da se predloženim ustavom definiše i mogućnost formiranja novih pokrajina, bez mogućnosti njihovog ukidanja. Prema njegovim rečima, “širina autonomije”, definsane ovim predlogom, ogleda se u tome što su u ustavu taksativno navedene nadležnosti pokrajina koje se primenjuju direktno iz Ustava, donošenjem pokrajinskih zakona.
- Sve nadležnosti koji su navedene ostvaruju su donošenjem pokrajinskih zakona. Pored toga, predviđena je i mogućnost da republički parlament pokrajini poveri i uređivanje nekih oblasti koje su inače u nadležnsoti Republike. Izvršna vlast autnomne pokrajine uključuje pravo autonomija da preko svojih organa izvršavaju svoje zakone, ali i republičke zakone ako ih za to ovlasti centralna vlast. I u tim ustavnim odredbama ogleda se širina autonomije definisane ovim ustavnim predlogom - kazao je Čiplić. Pored toga, on je istakao da u prilog jačanja autonomije idu i predviđene ustavne garancije o osnovnom zakonu kao najvišem pokrajinskom aktu, koji pokrajina donosi samostalno. Govoreći o razlozima neutvrđivanja sudske autonomije pokrajina, on je rekao da sudska autonomija postoji unutar pravosudnog sistema, te da ona nije standard svojstven poznatim teritorijalnim autonomijama u drugim zemljama.
- Kod nas se to pitanje postavlja jer se brkaju pojmovi političke i teritorijalne autonomije sa pojmom funkcionalne autonomije. Međutim, sudsku autonomiju nemaju ni jedinice teritorijalne autonomije u drugim zemljama. Ona je postojala u našem pravnom sistemu po Ustavu iz 1974. godine, ali moram da kažem da je to bio izuzetak. S druge starne, međunarodne konvencije zahtevaju zaštitu ljudskih prava na najvišem nivou i zato pravosudni sistem mora biti jedintven - naveo je Čiplić.

Sedište Ustavnog suda u Novom Sadu Među originalnim rešenjima ustavnog predloga iz kabineta predsednika Republike, u odnosu na sve dosadašnje ustavopisačke poduhvate, su i ona o izmeštanju sedišta Ustavnog suda Srbije u Novi Sad. Uz to, prvi put se među ovlašćenim predlagačima kandidata za sudije USS-a, pojavljuju skupštine autonomnih pokrajina, koje predlažu trećinu od ukupno 15 članova tog suda. U Nišu Vrhovna državna revizija Predviđeno je i obrazovanje Vrhovne državne revizije sa sedištem u Nišu, čiji zadatak bi bio da proverava završni račun budžeta i organizacija obavezbog socijalnog osiguranja, kao i završne račune posrednih korisnika budžetskih sredstava i javnih preduzeća. Ne mlađi od četrdeset Predsednik Republike i dalje bi se birao neposredno, na mandat od pet godina, ali, za razliku od važećih rešenja, kandidatura je, uz postojoće uslove o državljanstvu, ograničena i u odnosu na starosnu dob, odnosno omogućena je samo onima koji su napunili četrdeset godina. Olakšan je i način opoziva šefa države, o kojem odlučuje Ustavni sud, a ne građani na referndumu kako je to predviđeno postojećim pravilima.

2.000 INSPEKTORA NADZIRE ŽIVOT PDV-a

Cene januar nisu pretvorile u horor

Primena poreza na dodatu vrednost u Srbiji teče kao i u svim drugim zemljama u prvim mesecima. Procene govore da ćemo januar završiti s iflacijom od oko tri procenta. Primenu novog poreskog oblika pažljivo prati i kontroliše oko 2.000 poreskih inspektora u Srbiji. Do sada su na ispitu uglavnom bili obveznici, a od 10. februara to će biti i Porska uprava Srbije. Naime, tog datuma obveznici moraju da dostave poreske prijave, a za one koji su uplatili više nego što im je poreska obaveza počinje da teče rok od 45 dana za njegovo vraćanje. Za izvoznike taj tok je 15 dana. Sume za vraćanje mogu se koristiti i kao poreski kredit za izmirivanje budućih obaveza.
- Naši inspektori su svakog dana na terenu i nekih velikih problema i nerazumevanja, kao ni enormnih skokova cena, nema – kaže Zoran Bajatović iz službe za komunikacije Poreske uprave Srbije.
S ovim stavom slaže se i direktor Regionalnog centra Novi Sad, a koji pokriva celu Vojvodinu, Zoran Radoman.
- Inspektori su na terenu i to nisu samo puke provere već se obveznici i dalje edukuju i pomažemo im kad god ima nešto nejasno u vezi s ispunjavanjem obaveza, tehnikom - kaže on.

Fiskalne kase stižu na pijace U Vojvodini se trenutno koristi 50.000 fiskalnih kasa. Taj broj bi uskoro trebalo da se poveća jer će morati da ih nabave i preko njih promet evidentiraju i oni koji radnje imaju na pijačnim tezgama. Pijačni prodavci su se s tom činjenicom već pomirili, pa se može reći da je dogovor s nadležnima iz PU i Ministarstva finansija gotovo postignut. Ostaje da se još dogovore o tome da li će se porez plaćati paušalno ili prema prometu. Posao registracije prodavnica-tezgi se ovih dana privodi kraju. Iz Poreske uprave podsećaju na to da potrošači kojima pri kupovini u maloprodajnim objektima nisu izdati fiskalni računi to mogu da prijave na telefone 011/39-50-514 ili na mobilni 064/84-22-554.

SVETSKA ROK ATRAKCIJA GRUPA „R.E.M.” OPISMENILA PUBLIKU CENTRALNOG BALKANA

Goreli su mobilni telefoni

Da nije bilo koncerta pop-rok grupe R.E.M, petak bi strašno ličio na viceve školskih nastavnika. Hladan i suv, pomenuti dan nije previše obećavao, ponajmanje nudio. Većina Beograđana je prosto dokrajčivala radnu nedelju, a nas šaka srećnika za BG standarde (oko 10.000) čekala je da, posle dve i po decenije od njihovog osnivanja, uživo čuje grupu čijoj opojnosti nije odoleo ni predsednik Tadić lično. Zato ih je valjda i ugostio malo ranije, baš kako dolikuje osvedočenom fanu. Slabost na sofisticirani zvuk pokazao je i jedan ministar, u slobodno vreme odan gitari, družeći se u tokom koncerta u VIP loži sa TV i glumačkim kadrom ove male zemlje. Osobenjake iz Atine, država Džordžija, u Srbiju je dovela "Komuna", čime prvi čovek firme Maksa Ćatović polako ali sigurno obistinjuje svoja obećanja da će prestonici dodati prefiks "muzička" i sufiks "Balkana". Tek da ne bude zabune, R.E.M. nisu ni Grci, a ponajmanje Gruzijci. Mada, šta je Amerika ako ne interesni entitet evropskih naroda koji je u međuvremenu prevazišao koncept ropstva, ali ne i neoriginalnosti.
U autobusu, bakica pored gleda u more sveta, čupka nas za rukav i pita da li je počeo neki od sajmova. Nismo imali vremena za detalje i povratno pitanje kakav crni sajam noću, već kratko odgovorismo "koncert, gospođo", na šta ona zadovoljno klimnu glavom. Brži od januarske studeni, dileri nas zaskaču po izlasku iz krcate lađe što plovi na Banovo brdo. Traže kartu više, neki i manje. Prevejane su to barabe. Prvo te obleću i skeniraju ko' lešinu, a kada čovek počne da se prepipava u strahu da nije izgubio ili zaboravio novčanik i kartu, oda ih kvarna iskra iz očiju koje naglo krenu put asfalta, ko nađe – njegovo. Policija beše akutno dozirana, kako dolikuje ovakvim priredbama, a naš narod, gotovanski kakav jeste, začepio sve prilaze jer želi da uđe baš onda i samo onda kada cirkus počne sa predstavom.
Betonski NLO kraj Save projektovan je za sve samo ne za nastupe mega bendova, tako da su živi čepovi u redovima bili stalna pojava. Najgroznije situacije dešavale su se, sasvim očekivano, po svršetku večeri, kada se na jedan jedini izlaz sa glavnog platoa, širine četiri metra, stuštilo šest, sedam hiljada ljudi! Apelujemo, stoga, na organizatora da montira još koju rampu sa stepenicama sledeći put kada neko veliko ime sleti na Sajam. Strahovi da će koncert propasti oduvani su veselom gomilom, koja bi istina bila neuporedivo veća da karta nije koštala nešto više od sedmine prosečne srpske plate. No, za suze prisilnih apstinenata, a bio ih je pun grad, ovde nema mesta. Ni "Komuna" ni R.E.M. nisu krivi što je neko drugi onomad morao da uputi političare i nacionalnu inteligenciju u ezoteriju pada Berlinskog zida.
Prvi su na scenu izašli simpatični momci iz Latvije, grupa Brainstorm. Kako sami kažu, odrasli su pod muzičkim uticajem lokalne pop muzike i sovjetskih crtanih filmova i rezultat je iznenađujuće veseo, baltičko-pevljivi pop. Nešto mekša produkcija, sasvim primerena glavnim zvezdama, koju je na žalost malo ko uspeo da upamti, pošto "Breinstorm" na sceni nisu bili ni pola sata. Naravno, niko se iz publike nije bunio zbog toga, zna se zbog koga se došlo na sajam, ali je svakako čudno da grupa za zagrevanje napusti binu u momentu kada još mnogo ljudi nije ni ušlo u halu. Kako god, posle polučasovne pauze servirano je glavno jelo, i to kakvo! Ko god je iole sumnjao u koncertni kapacitet R.E.M. može slobodno da pojede svoje cipele. Rečju, sjajno!
Ne samo što ih nije ugrozila (ne)akustika prostora, već je Piter Bakov Rikenbejker ostvario ljubav na prvi pogled sa ambijentom, čime slobodno može ući u lokalnu legendu kao čovek čijem stilu sviranja gotovo da odgovara ekstra doza rasplinutosti, koju hala 1 velikodušno pruža. Grupa je zvučala kompaktno i bogato, nudeći slušaocima prepoznatljivo koncizno muzičko pulsiranje. Primitivno rečeno, podarili su nam totalno R.E.M.-ovski užitak. Bez namere da zasenimo ostatak benda, pečat je ipak udario pevač Majkl Stajp i to iz dva razloga. Najpre je obezbedio tehničku podlogu, savršenu, kristalno čistu, na momente zvonku produkciju primetno konstruisanu za njegove potrebe, na koju je stopio ono što najbolje ume - istinsko predavanje umetnosti. Na repertoaru su bili provereni hitovi i oni stari, polu pankerski, te materijal sa aktuelnog albuma "Around the sun". Profi doza za vatreno krštenje grupe.
Komunicirajući sa publikom na sebi svojstven način, ovaj retko iskren ekscentrik imao je želju i potrebu da se sa nama smeje i plače. Farbom koja je zamenila masku za oči, bio je inkognito, jedan od nas, živi podsetnik da smo svi ovde zbog muzike i ničeg drugog. Zlobnici će možda reći da je maska simbolično prikrila stid kog se Stajp zapravo ne stidi, otvoreno deleći nezadovoljstvo zbog drugog mandata Džordža Buša čiji se početak poklopio sa beogradskim koncertom. Grupa koja je aktivno podržavala Džona Kerija izvinila se tom prilikom Iračanima, što je narod koji dobro poznaje ujka Semovu batinu vatreno pozdravio.
Vizuelni doživljaj koncerta smo, slično desertu, ostavili za kraj. Postulatima umetnosti za oko, koje su na teško dostižan pijedestal uzdigli Pink Flojd i Peter Gabriel, možemo slobodno dodati i prošlonedeljni performans. Pričom ispisanom svetlošću R.E.M. su potvrdili autentičnu multisenzitivnost i najprizemnije nas podsetili da umetnost mora biti bar jedan korak ispred virtuoznosti, posebno kada se izražaj gradi kombinacijom tonova i slika. Nepretenciozno, ali izrazito sugestivno, njihova rasveta (svetlosno "platno" i vertikalne neonske lampe) i naročito filmovi na video bimu koji prate nastup, posetiocima su ponudili najistinitije bekstvo iz stvarnosti, nezavršenu spoznaju čije smo koautori. Susret sa ovako zahtevnim zalogajem mnogobrojna publika umela je pozdravi. Ni 125 minuta užitka nije bilo dovoljno da pogasi desetine ekrana mobilnih telefona u masi, tih spomenara modernog čoveka.

SNEG STAO, ALI SE OČEKUJU DALJE PADAVINE
Šef Zimske službe JKP "Put" Branko Ćurčin kaže za Radio 021 da 19 ekipa čisti sneg i da će se potruditi da se očisti najveći broj saobraćajnica. Prema njegovim rečima, sneg koji je padao čitavu noć, pokrivao je saobraćajnice, pa su mnoge morali više puta da čiste. Ćurčin kaže da prognoze govore da će sneg padati i dalje. Na ulicama se nalaze i ekipe "Čistoće" i "Gradskog zelenila" koje čiste sneg sa trgova, autobuskih stajališta i trotoara. Kamioni "Čistoće" i pored snega, kako nam je rečeno u njihovoj dispečerskoj službi, redovno uklanjaju smeće iz kontejnera. U GSP-u kažu da autobusi uglavnom kasne zbog usporenog saobraćaja. Saobraćajna policija je u poslednja 24 snežna sata zabeležila 32 saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba teže povredjena. Trenutno je zabranjen saobraćaj kamionima preko Iriškog venca, a policija nema podataka da ima zastoja u saobraćaju u gradu, izuzev što se odvija usporeno. Policija apeluje na pažnju u saobraćaju. (021)

VOJVOĐANSKI LEKARI KRITIKUJU ZAKON
Nacrti zakona o zdravstvenoj zaštiti i o lekarskim komorama, koje je predložilo Ministarstvo zdravlja, nisu dobili zeleno svetlo zdravstvenih radnika u Vojvodini. Oni su, zajedno sa pokrajinskim resornim sekretarijatom, uputili primedbe na predložene novine. Na nedavnoj javnoj raspravi koja je održana u Novom Sadu, republički ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da zakoni predstavljaju značajan napredak u decentralizaciji. Sa ovom konstatcijom ne slaže se pokrajinski ministar zdravlja Miloš Lučić. On kaže da decentralizacija mora da uvaži ne samo prava AP Vojvodine već i lokalnih samouprava i da omogući da se na pravovremeni način reaguje prema zdravstvenim institucijama, kao najosetljivijim oblastima javnog života. Primedba je i da je javna rasprava vremenski bila suviše kratka, jer je počela 3. januara, a završava se u sredu, 26. januara. To dovoljno govori o nastojanjima ministarstva da se zaista dođe do pravih rešenja koja bi unapredila zdravstvo, primećuju lekari. Potpredsednik Lekarske komore Vojvodine Zoran Bulatović podseća na dosadašnje neuspešne reforme u zdravstvu. “Svaki tim iz ministarstva je pokušao u nekoj svojoj kriznoj situaciji da plasira informaciju kako radi na reformama. Činjenica je da je Milosavljević bio ministar u prethodnom mandatu, pa je bila jedna dramska pauza zbog njegovog abdiciranja u korist političke stranke. Komentar nakon javne rasprave samog ministra je vrlo neobičan i neprijatan za lekarstvo Vojvodine. On je tada rekao da javna rasprava služi da Ministarsvo oslušne šta lekarstvo misli. To znači da zapravo ne žele da se čuje, a ono što je najvažnije, to je da nas niko i ništa ne pita”, kaže Bulatović. Lekarske organizacije i društva u Vojvodini ocenjuju da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti haotično napravljen, bez uvažavanja i stvarnog objedinjavanja državne i privatne svojine. Navodi se i da privatnici u zdravstvu i dalje ostaju degradirani u odnosu na javne zdravstvene ustanove. U oblasti kontinuirane edukacije, plan i program bi trebalo da donosi fakultet, a ne da to čini Republički savet, kako je to predviđeno nacrtom zakona. Vojvodjanski lekari upozoravaju da je nacrt zakona radjen bez ideja o racionalizaciji i ekonomsko-tržišnom poslovanju što će samo nastaviti propadanje zdravstva. (021)

SVI SE SPREMAJU ZA REFERENDUM
Savezni predsednik Svetozar Marović ocenio je da najavljeno formiranje pokreta za nezavisnu Crnu Goru, s jedne, i za očuvanje SCG, s druge strane, pokazuje da se svi u toj članici državne zajednice pripremaju za referendum. 'Očigledno je da formiranje ovih pokreta pokazuje da i oni koji žele da podrže, preko pokreta za nezavisnost, državnu politiku Crne Gore i oni koji se tome suprostavljaju, počinju sa pripremama za referendum na ovaj ili onaj način', rekao je Marović. Marović je izrazio očekivanje da će i jedan i drugi pokret pomoći da razlike i podele o državnoj budućnosti Crne Gore budu 'politički civilizovanije artikulisane, bez tenzija i vođenja političkih ratova', odnosno da će pokreti služiti 'ciljevima dobra'. 'Priznajem da bih više volio da ovu godinu, ipak, prioritetno iskoristimo za evropske ciljeve, kojima svakako ne protivreči organizovanje referenduma kao mogućnosti u skladu sa visokim evropskim standardima', kazao je predsednik SCG. (RTS)