Poštovani posetioci sajta iz zemlje i sveta, pogledajte priloženu sliku i, ako ne prepoznate devojčicu, prosledite je na što više adresa.
Izgleda da je dete naše i da je doživela amneziju usled cunamija.
Nalazi se u bolnici u Puketu, na Tajlandu i o njoj se ne zna nista više. Pokušajmo da pomognemo da se pronadju roditelji ili rođaci. (021)

Pred kraj zime kad mu vreme nije pade prvi sneg da zaveje trag za Hag.

Vojvođani u Štajerskoj

Delegacija Izvršnog veća Vojvodine otputovala je u posetu austrijskoj pokrajini Štajerskoj tokom koje će sa predstavnicima te regije razgovarati o unapređenju saradnje u više oblasti privrednog i društvenog života. U saopštenju Izvršnog veća Vojvodine navodi se da Sporazum o saradnji Vojvodine i Štajerske predviđa unapređenje privredne i saradnje univerziteta i istraživačkih centara, razvoj i uvođenje novih tehnologija. Tim dokumentom predviđena je i saradnja u oblasti ekologije i zaštite životne sredine, unapređenje poljoprivrede i modernizaciju seoskih sredina, prostorno planiranje i poboljšanje socijalne i zdravstvene zaštite. Delegaciju predvodi predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, a u njoj su i sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Zoltan Đarmati i sekretar za privredu Jovan Vujičić.

U „MOSTOGRADNJI” TVRDE DA BI MOGLI

Most kod Beške za dve i po godine

Među kompanijama koje su zainteresovane za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške je i naša građevinska firma “Mostogradnja”, koja je na čelu nacionalnog konzorcijuma osnovanog isključivo za taj projekat. Naime, da bi mogli da zadovolje veoma stroge uslove tendera, domaći graditelji udružili su se i zajednički nastupili na konkursu za pretkvalifikaciju firmi, a po rečima generalnog direktora Dragana Vukadinovića, spremni su da novi most izgrade za dve i po godine.
- Ko će graditi most odrediće cena. Posao će dobiti onaj ko bude najjeftiniji - kaže Dragan Vukadinović. - A niko od stranih firmi ne može da bude jeftiniji od nas, jer smo zbog stranaca i izgubili obnovu Mosta slobode, pošto je francuska kompanija “Vinči”, s kojom smo zajednički nastupili, zahtevala veću cenu od one koju smo predložili.
- Most će, najverovatnije, imati drugu vrstu konstrukcije glavnih nosača, postoji projekat spregnute i projekat čelične konstrukcije, a šta je bolje, predložiće projektanti prilikom davanja ponude. Nema nikakve bojazni da bi novi most mogao zbog blizine ugroziti stari, rešenje koje su dali projektanti je dobro i niko ne treba da se plaši da će se potkopati postojeći temelji. Glavni stubovi starog mosta su pilonski, fundirani na kesonima (betonsko zvono koje se spušta i ukopava u teren na određenu kotu, nakon čega se ispunjava betonom), tako da su stabilni, jer je reč o velikom betonskom bloku koje ne može niko i ništa da pomeri. Temelji novog mosta biće fundirani na HV-šipovima (čelična cev se pobija odozgo kroz vodu u teren do određene kote koju je predvideo projektant, kopa se materijal iz nje, spušta armatura i betonira). Proračunava se koliko je šipova potrebno za određeno opterećenje, a oni su savremeniji i brže se grade.
“Mostogradnja” je gradila i stari most kod Beške, po projektu profesora Žeželja, za koji je licitacija bila raspisana 1971. godine.Ova renomirana firma bila je najpovoljniji ponuđač i imala je izgrađeno ime. Tada je to bio most s najvećim rasponom u Evropi - kod ovog tipa konstrukcije - od 210 metara. Most je uspešno završen 1975. godine i godinu dana posle pušten je u saobraćaj. Naime, zbog klizišta koje je proradilo, odmah nakon što je pušten u saobraćaj bila je neophodna mala sanacija oko stuba, pa su ugrađeni HV šipovi.
Koreni “Mostogradnje” nalaze se baš u Vojvodini, gde je osnovana pre 60 godina, 5. februara, u Titelu, kao sekcija za obnovu mostova porušenih tokom Drugog svetskog rata. Uz lokalnu radnu snagu, u njoj su u početku radili i nemački zarobljenici koji su bili majstori i razumeli se u mostove, saznajemo u razgovoru. “Mostogradnja” je prerasla u evropski priznatu kompaniju za izgradnju mostova, ali i čeličnih rezervoara, TV antena, vodovoda, kanalizacije, obaloutvrda...
- Za Most slobode išli smo s “Vinčijem”, koji je bio nosilac posla i tri posto skuplji od “Dilingera”, koji je nastupio s “Gošom”i dobio posao – kaže Vukadinović. –Tako se desilo da nismo uspeli da dobijemo posao obnove mosta koji smo gradili, jer se “Vinči” mnogo nadogradio na našu baznu cenu. Upravo to je bio jedan od debelih razloga zašto “Mostogradnja” nije ušla u privazizaciju s “Vinčijem”, jer smo smatrali da su nas prodali, da su namerno želeli da izgubimo taj posao, kako bi naša firma osiromašila i prodala se njima.
Sagovornik smatra da bi naša vlada trebalo zakonom da zaštiti domaću građevinsku operativu, kao što čine svi u svetu, da glavninu radova u zemlji vode domaće građevinske firme, a manji deo da se poverava strancima. Kaže da bi trebalo da se pitaju i sindikati građevinara, kao što to rade drugi. Dobar primer za to je protekla Olimpijada u Grčkoj, kada su sindikati tamošnjih građevinskih radnika zabranili našima da tamo rade, držeći tako domaći monopol. S druge strane, naglašava Vukadinović, “mi smo ovde otvorili vrata svima, oni samo registruju firme tašna-mašna, dobijaju posao i uzimaju kajmak, a zapravo rade domaći radnici za male pare”. Veruje da će beščanski most prekinuti tu praksu.

„Apokaliptika” dolazi na Egzit?

Na zvaničnom sajtu finskog benda ''Apokaliptika'', objavljeno je da će ovaj gudačko – metalski kvartet nastupiti 8. jula na novosadskom muzičkom festivalu Edžit. Predsednik Udruženja Egzit Dušan Kovačević, u izjavi za ''Dnevnik'', kaže da od ovog benda nisu dobili zvaničnu potvrdu da će zasvirati u Novom Sadu.
- Bili smo sa ''Apokaliptikom'' u kontaktima i poslali smo im zvaničnu ponudu da dođu na festival. U opticaju su bili 8, 9. i 10. jul – rekao je Kovačević. – Ako su Egzit uvrstili na turneju i objavili na internetu, znači da su prihvatili ponudu. Očekujemo da uskoro i nas obaveste, kako bi se dogovorili oko detalja.

Novi Sad, skriveni biser Treba spomenuti da se u najpoznatijem turističkom vodiču ''Lonely Planet'' Novi Sad spominje kao ''skriveni biser, grad klasične arhitekture nad kojim se uzdiže Tvrđava, sedište jednog od poznatijih muzičkih festivala u Evropi.'' Svi navedeni argumenti su dovoljni da se Egzit kao najbolja stvar u Srbiji, pretvori u mega -brend na koji možemo biti ponosni. U nečemu, ipak, možemo biti prvi.

REZULTATI O ZAGAĐENOSTI SVAKOG SATA

Sumpor zamenio benzol

Pančevo: Merenje konstantnog zagađenja u opštini Pančevo još jedan je u nizu problema koji muče Pančevce u oblasti zaštite životne sredine. Na republičkom nivou, opštini Pančevo se ne priznaje njen monitoring praćenja za ekološko zagađenje i akcidente, pa samim tim ona nisu meritorna za republičkog inspektora. Pančevačka inspekcija, kako je istakla stručna saradnica Sekretarija zaštite životne sredine u Pančevu Biljana Miladinović, nema nadležnosti da reaguje, te se tu krug zatvara.
Kako ističu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Opštine Pančevo, Rafinerija „Pančevo” ima merne instrumente po republičkim kriterijumima, koji treba da mere 24 časa i oni to verovatno i rade, ali su podaci interni i ne objavljuju se. Veliki pančevački zagađivači su još „Azotara” i „Petrohemija”, a sa ova tri preduzeća Sekretarijat ima saradnju do određenih granica. Sistem za praćenje zagađenja na teritoriji opštine sproveden je u Sekretarijatu i dostupan je za sva tri navedena preduzeća, ali ne postoji uvid u njihova interna merenja, kolika su zapravo zagađenja u samim fabrikama, jer ponekad u njihovoj okolini, kako kažu Pančevci, ne može da se diše, a grad je često obavijen maglom od zagađujućih materija.
Zbog vrlo čestih pojava povećanih aerozagađenja i neprijatnih mirisa, merenja je sprovodio i Zavod za zaštitu zdravlja u Pančevu, ali prema pravilima kontrole kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije nedovoljno kompletna. Zbog toga se ukazala potreba da se kvalitet vazduha prati na drugom nivou, te je opština Pančevo odnedavno razvila monitoring sistem praćenja imisije. Sistem za kontinualno praćenje aerozagađenja sastoji se od tri merna mesta, a Miladinović navodi da se u Ulici cara Dušana, prema opštinskom projektu, meri sumpor dioksid, ugljen monoksid i ozon, dok se kod Vatrogasnog doma, gde se već nalazi industrija, meri sumpor dioksid, benzen, toluen i metilmerkaptan, ukupni ugljovodonici nemetanskog tipa, azotni oksidi i amonijak. Na trećem mestu u MZ Vojlovica meri se sumpor dioksid, PM -10, koje predstavljaju sitne čestice koje ulaze u pluća, benzen, toluen, ksilen i redukovani sumpor.
Benzol, koji je opštinu Pančevo mučio do sada, nije visok, ali su odnedavno povišena sumporna jedinjenja na mernom mestu Vojlovice i ugljovodonici koji su uvek prisutni, ali se osete u celom gradu. Centralni računar se nalazi na odeljenju Sekretarijata za zaštitu životne sredine, na kome se automatski prikupljaju podaci internet vezom sa sva tri merna mesta na svakih sat vremena, obrada i praćenje podataka, kao i kontrola rada gasnih analizatora raspoređenih po mernim mestima. U holu zgrade Opštine Pančevo nalazi se i računar, koji služi za javnu vizuelnu prezentaciju rezultata merenja, te se jednočasovne koncentracije u holu s desne strane ulaza u opštinsku zgradu mogu videti merni parametri grafički prikazani za poslednjih 24 časa, a svakog sata prikazuje se novi rezultat merenja. Oni se, kao mesečni izveštaji, redovnu šalju Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku kao i upravi Zavoda za zdravstvenu zaštitu Srbije u Beogradu.
Pokrajinski sekretar prof. dr Zoltan Đarmati je nedavno bio u Pančevu i tom prilikom potvrdio da će Sekretarijat redovno pratiti rezultate, te da će se na pokrajinskom nivou reagovati u okviru nadležnosti. Takođe, najavljeno je da će Pančevo uskoro posetiti i predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš da bi se upoznao sa aerozagađenjem.
- Nažalost, nema detaljnijih podataka o zdravstvenom stanju stanovništva sa akcentom na zagađujuće materije u postojećim zdravstvenim ustanovama. Opština je finansirala dodatna ispitivanja i urađena je studija uticaja na zdravlje školske dece Pančeva, koja su pokazala da kod njih postoji problem sa respiratornim organima, čak i kod onih u selima na teritoriji opštine Pančevo - rekla je Biljana Miladinović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine i dodala da studija, koja je rađena na maligne bolesti, nije dala očekivane rezultate, jer nije na odgovarajući način postojala raspoloživa dokumenatacija, odnosno polazna bazu podataka je bila veoma ograničena. Osim zainteresovanosti pokrajinskih vlasti za rešavanje ovih problema, Pančevci se nadaju da će se novim zakonskim aktima, koji treba da se tek donesu i usvoje u Skupštini Srbije, izmeniti i kriterijumi za praćenje zagađenja, kao i da će se više nadležnosti poveriti opštinskim inspekcijama.

SPC POVUKLA TUŽBU I PROTIV VOLJE ARTEMIJA
Sinod Srpske pravoslavne crkve potvrdio je odluku da se povuče tužba podneta Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije. Na sednici pod predsedništvom patrijarha srpskog Pavla, Sveti Arhijerejski Sinod SPC, doneo je odluku, kojom se povlači tužba podneta od strane episkopa raško-prizrenskog Artemija, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije, kaže se u saopštenju. Episkop Artemije kratko je izjavio da se ne slaže sa ovom odlukom, ali da je prinuđen da je poštuje. (RTS)

LABUS: POSKUPLJENJE KOMUNALIJA 4-5 ODSTO
Predstavnici Vlade i gradonačelnici 10 vodećih gradova u Srbiji dogovorili su se da do 27. januara lokalne samouprave dostave Vladi spiskove cena i troškova komunalnih usluga. Na taj način će biti stvoreni uslovi da se nastave dalji dogovori o eventualnom povećanju cena, izjavio je ministar trgovine Bojan Dimitrijević. On je naglasio da će razgovori s predstavnicima lokalne samouprave o povećanju cena komunalnih usluga u tim gradovima biti nastavljeni 31. januara. Nakon višečasovnih razgovora u Vladi Srbije, potpredsednik Miroljub Labus rekao je da Vlada ne želi da ti razgovori prerastu u politički rat sa lokalnom samoupravom, već to treba da bude odgovoran odnos prema pitanjima povećanja cene komunalnih usluga, u kojem neće biti ugrađena i očekivana inflacija za 2005. godinu. Labus je izrazio očekivanje da će cene komunalnih usluga u Srbiji poskupeti između četiri i pet odsto, a ne, kao u nekim gradovima koji su posle uvođenja poreza na dodatnu vrednost povećali cene i do 40 odsto. (Beta)