|
vojvodina.com
arhiva
|
|
Poštovani posetioci sajta iz zemlje i sveta, pogledajte priloženu sliku i, ako ne prepoznate devojčicu, prosledite je na što više adresa.
Izgleda da je dete naše i da je doživela amneziju usled cunamija.
Nalazi se u bolnici u Puketu, na Tajlandu i o njoj se ne zna nista više. Pokušajmo da pomognemo da se pronadju roditelji ili rođaci. (021)
|
|
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 21. 01. 2005.
|
|
|
|
SERVISNE INFORMACIJE - NOVI SAD ZA 21. 01. 2005.
|
|
|
INTERVJU BOŽIDAR ĐELIĆ, SAVETNIK POKRAJINSKOG PREMIJERA
Vojvodina najbliža Evropi
Vojvodina ima potencijal da bude najnapredniji deo Srbije, pogotovo što su sve prilike da će za nepune četiri godine biti okružena članicama Evropske unije.
Ova godina donosi niz promena u sferi finansija u Srbiji. Uveden je porez na dodatu vrednost, a tri vrlo značajne banke, od kojih su dve u Vojvodini – Kontinental i Novosadska, dobiće nove vlasnike. Kandidata je dosta pa srećom može da se bira između renomiranih svetskih finansijskih kuća. Druge banke takođe traže strateške partnere. Tako se ove sedmice pročulo da Merdijan banka treba da uđe u proces dokapitalizacije s francuskom Kredit agrikol bankom. Kao ključni čovek za dolazak Francuza u ovu kuću pominje se Božidar Đelić, poznati ekonomski stručnjak i ministar finansija u prethodnoj srpskoj vladi a sada savetnik predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića.
– Kredit agrikol je druga banka po kapitalu u svetu. Pre dve godine kupili su banku Kredit Lione i tako postali jasan lider u Francuskoj . Oni pokrivaju 40 odsto francuskog tržišta, ključni su akcionar u grčkoj Empiriko banci, imaju značajan udeo u italijanskoj Inteza banci. Prisutni su u 66 zemalja i broje 160.000 zaposlenih. Kada je osnovana pre više od veka, ova kuća se prvenstveno bavila kreditiranjem poljoprivrede. Danas je ta aktivnost svedena na deset odsto, a i taj procenat čini 90 odsto kreditne aktivnosti u poljoprivredi Francuske. Prisustvo ove banke u Vojvodini realno može da obezbedi značajne investicije u oblasti poljoprivrede.
Druge dve banke, Kontinental i Novosadska, takođe čekaju nove gazde. Kojim kriterijumima se treba rukovoditi pri izboru da bismo ovde privukli više investitora i obezbedili pad kamata?
– Sve finansijske institucije koje su se javile na tender su prvoklasne. Problem je više na domaćem terenu. Često čujem da smo mi budzašto prodali dobra preduzeća, a sada ćemo to isto učiniti i s bankama. To treba posmatrati u drugačijem kontekstu. Srbija već 20 godina nema pristup međunarodnom tržištu kapitala. Mala smo zemlja s povelikim političkim rizikom. Bili smo prinuđeni da se oslanjamo na sopstveni kapital i pokazalo se da je on skup. Ulazak prvoklasnih stranih banka doprineće uključivanju na međunarodno tržište kapitala. Naš cilj je da privučemo finansijske institucije čiji će interes biti da ovde investiraju ne godinama već decenijama, i da brane ovu ekonomiju, da je razvijaju.
Dolaska stranih banaka plaše se i obični građani. Jer, čim stignu, one će napraviti “čiste račune”, a to znači zatvoriti preduzeća koja decenijama gomilaju gubitke i tako povećati ionako prevelik broj nezaposlenih kod nas?
– Nema razloga za strah. Ono najlošije se već dogodilo. Moramo da presečemo taj Gordijev čvor ogromnog duga. Sećam se da je pokojni guverner Avramović govorio da su Srbi “drogirani na inflaciju”. Želimo da kupimo kuću pa da nam dug otplati inflacija. Onda neminovno imate visok rast cena, slabu domaću valutu, nema štednje, a ni kredita. Kako se živi u takvom ambijentu svi znamo.
Često se može čuti da je u Srbiji malo profitabilnih projekata u koje vredi investirati?
Novi Sad finansijski centar
Koji je bio prvi savet upućen vojvođanskom premijeru?
- Privatizacija ovdašnjih banaka otvara ogromnu mogućnost za Vojvodinu, jer Novi Sad može da postane veliki, snažan finansijski centar. Ulazak moćnih finansijskih institucija u Kontinental, Novosadsku, Panonsku, Vojvođansku, Meridijan banku, pa sutra i Metals banku i neke druge, pa u DDOR Novi Sad , biće prelomni momenat za grad i region. Ovde glavne šanse vidim pored agrobiznisa u domenu finansijskih usluga i informacionih tehnologija. Jedan od prvih saveta koje sam dao: Pokrajina i Grad moraju da budu spremni i da zahtevaju od budućih strateških partnera ovdašnjih banaka da ne pomeraju njihovo sedište u Beograd. Naravno da će one tamo biti aktivne, glavni grad je ipak veliko tržište, ali ključ i kasa moraju ostati u Novom Sadu. Jer, biti centar, sedište finansijskih usluga donosi puno: ne smo dodatu vrednost, već i dobro plaćena radna mesta koja čuvaju mlade i stručne kadrove. Uz to, ne treba zaboraviti da banke najviše zavise od informatike, i najveće su trošadžije u toj oblasti, što opet otvara prostor da Novi Sad i Vojvodina postanu moćni centri i u tom segmentu, softverskom, ali i hardverskom. Prisustvo svežeg kapitala daće značajan podsticaj i razvoju agro-biznisa, a dolazak velikih igrača vredi iskoristiti i za promociju vojvođanskog turizma - salaša, lova, Dunava, Petrovaradinske tvrđave, Egzita...
|
– Ozbiljnih preduzeća ima tek nekoliko desetina hiljada, a ovde ćemo imati pravi privredni razvoj tek kada ta brojka bude između 200.000–300.000. Srbija u ovom trenutku ima između 500 miliona i milijardu dolara investicija. Lane je to bilo milijardu i 360 miliona, a ove godine možemo očekivati između 700 i 800 miliona dolara. Kada bi u bankama bilo više ušteđevina i ponude kapitala, kamate bi pale i mogli bi se finansirati i projekti koji se sada ne isplate.
Ceo naš ekonomski razvoj odvija se pod senkom haških optužnica. Mnogi tvrde da odluka SAD o uskraćivanju pomoći našoj zemlji nije tako strašna. Kakvo je vaše mišljenje?
– To je veoma loša vest, ali se kod nas ne prihvata tako. Komentari u stilu “pa nije to tako strašno” su veoma neozbiljni. Ako se ništa ne izmeni, SAD će u martu, a potom u junu, preduzeti još ozbiljnije mere, počeće lobiranje u međunarodnim finansijskim institucijama protiv nas. Mnogi kažu da to neće imati uticaj na EU, ali smo baš s te strane jasno čuli da Srbija, ukoliko želi da dobije odgovarajuće povlastice, mora da ispunjava svoje obaveze. Nedavno otkazivanje posete Havijera Solane jasno pokazuje njihov stav. Dok se kod nas koalicioni partneri ubeđuju oko toga ko je odgovran za saradnju s Haškim tribunalom, drugi ozbiljno rade. Rumuniji i Bugarskoj je prihvaćena kandidatura za prijem u EU i sada čekaju 2007. Dobijaće milijardu evra godišnje kao pomoć da prilagode svoju privredu za trenutak kada će postati članovi. Mi smo mogli da uđemo zajedno s njima, a sada ćemo, izgleda, ostati u istom zadnjem vagonu s Turskom, Makedonijom, Bosnom. I bez gledanja u istorijski atlas, mnogi će se setiti da su to granice Otomanskog carstva, a tu dalji komentar nije potreban. Mogli bismo da se ugledamo na Hrvatsku. I oni imaju pritiske iz Haga, problem s Antom Gotovinom, ali oni se s tim nose mnogo mudrije, nema teških reči, prkosa. Zato će i oni 2007. najkasnije 2009 . u EU. Mi treba da se maksimalno angažujemo da bismo, ako je moguće, bili u tom vagonu s njima. Možemo to – pa 2001. i 2002. godine svi su se divili napretku tranzicije u Srbiji.
Jedan od bitnih faktora za evropski voz je i harmonizacija propisa s EU. Konačno smo počeli primenu poreza na dodatu vrednost. Hoće li nam prihodi u budžetu porasti za 20 posto? Koliko će PDV pogurati inflaciju?
– Ako prihodi ne porastu, to će biti veliki neuspeh. U svim zemljama gde je PDV uveden taj porast je bio između 20 i 30 posto. Smatram da su kod nas stope od 8 i 18 odsto loše određene. Mi smo predlagali 5 i 20 odsto. Jer sniženje za dva procenta kod više stope se izgubi i trgovci ne koriguju cene naniže za taj iznos. Inače, očekujem da će inflacija, koja je za ovu godinu predviđena na nivou od 9,1 posto, doseći taj nivo već u prvom kvartalu ove godine dobrim delom. Jedna od najvećih odgovornosti guvernera je da održi stabilnost cena. Međutim, mi smo u proteklih deset meseci mogli da vidimo kako on malo može da učini ako nema podršku Vlade.
Bilo je krajem prošle godine podosta polemike oko pokrajinskog budžeta. Da li je Vojvodina dobila više, kao tvrdi Republička vlada, ili manje, kako kažu nadležni u Pokrajini?
– Budžet Vojvodine ne samo da nije imao progresiju koju je imao prethodnih godina, nego je u realnom smislu on i opao. Republički budžet zapravo je uzeo skoro ceo rast za sebe. Inače, budžet APV ima transferni karakter. Ali i ti transferi na neki način naznačuju budućnost javnih finansija nakon donošenja novog ustava i definitivnih prenošenja određenih ingerencija na Vojvodinu. Pri tome se nadam da ima dovoljno mudrosti u ovoj zemlji da se uvidi da je autonomija Vojvodine realnost i nužnost, kao što je valjda svima jasno da ne treba niko da preduzme bilo kakav korak koji bi proizveo dalje cepanje teritorije Srbije. Vojvodina ima potencijal da bude najnapredniji, najbogatiji deo Srbije, pogotovo što su sve prilike da će za nepune četiri godine biti okružena članicama Evropske unije, i to je šansa koju Vojvođani ne bi smeli da propuste.
|
|
|
POVODOM 63. GODIŠNJICE NOVOSADSKE RACIJE
Krv je tekla Novim Sadom
U raciji 1942. u Novom Sadu, kojoj je prethodila ona u Šajkaškoj, a sledila poslednja u Bečeju, ubijeno je najmanje 1.300 ljudi. Po evidenciji, koju u Enciklopediji Novog Sada dr Dušana Popova navodi, mađarski fašisti ubili su 813 Jevreja, 380 Srba, 18 Mađara, 15 Rusa, 13 Slovaka, 8 Hrvata, troje Nemaca, po dva Rusina i Slovenca i jedan Musliman. Među žrtvama su 492 muškarca, 418 žena, 177 starijih osoba, čak 168 dece, mladića i devojaka do 18 godina, a mnoge žrtve se samo pretpostavljaju. Pod čudnim okolnostima, kada je racija naglo prekinuta, na ulazu u Štrand stajalo je još 150 ljudi, a 100 je tek dovođeno.
Tog 21. januara 1942. godine, nakon što su političke i vojne glavešine Mađarske odlučile da se racija proširi i na Novi Sad, kako stoji u Enciklopediji Novog Sada, grad je osvanuo opkoljen, a građani su plakatima na srpskom i mađarskom jeziku bili obavešteni da je počela racija. Niko nije mogao da izađe iz grada. Sve veze bile su prekinute, a pod pretnjom smrću građanima je bilo zabranjeno kretanje ulicama.
Ukupno 240 istražnih patrola, žandarma, policajaca, vojnika, od sedam časova ujutro krenulo je da pretresa kuće, legitimiše, hapsi i upućuje pred preki sud. Pravi pokolj usledio 23. januara. Nisu birali... Svi su se našli u koloni smrti, muškarci, žene, starci, deca, čak i nerođene bebe u majčinim utrobama.
Borba neustrašivog Žilinskog
Zverstva mađarske fašističke vojske i policije, nisu odobravali svi građani Mađarske. Savest mađarske nacije ogleda se u Endreu Bajči-Žilinskom koji je već prvog dana krvave racije pisao premijeru Bardošiju - "To je tako strahovita greška i takav potres mađarskog pravnog sistema i tako opasna pojava građanskog rata protiv čega se mora pobuniti svaki čestiti Mađar... Poštenje naše nacije nalazi se na kocki". Žilinski je od Hortija, za kog tada nije znao da je i sam planirao raciju, tražio da Bardoš odgovara za zločine i zahtevao da se istina o Novom Sadu saopšti javnosti. U više navrata, to je isticao i pred parlamentom. Međutim, malo ko je tada u Mađarskoj želeo da sluša i prizna pokolje. Zločinci su pobegli u Argentinu, a on se i dalje trudio da istina izađe na videlo. Nakon što je Nemačka okupirala Mađarsku, Žilinski je u martu 1944. godine obešen kao borac za demokratsku državu Mađarsku.
|
Građani su ubijani i u stanovima, dvorištima, pred kućama, u Miletićevoj ulici, Rumenačkoj, Streljačkoj, danas Antona Čehova, Dunavskoj, na Trifkovićevom trgu, u Kasarni vojvode Bojevića, na Uspenskom groblju, a najviše Novosađana ubijeno je i odmah bačeno pod led na Štrandu. Bila je to izuzetno hladna zima, 25 stepeni ispod nule. Krv je tekla Novim Sadom.
Neposredni povod za početak racije bio je oružani sukob vojnih i policijskih jedinica fašističke Mađarske i Šajkaškog partizanskog odreda u žabaljskom ataru 4. januara te godine i koji je istog dana bio i okončan, kako u Enciklopediji Novog Sada stoji.
Vinovnici zločina bili su načelnik Mađarskog kraljevskog generalštaba Ferenc Sombathelji, ministar unutrašnjih posova Ferenc Keresteš Fišer, ministar narodne odbrane Karolj Barta, predsednik mađarske vlade dr Laslo Bardoši, pa i sam šef države Mikloš Horti. Neposredni izvršioci su bili general-potpukovnik Ferenc FeketeHalmi-Cajdner, vrhovni rukovodilac racije, pukovnik Laslo Deak, rukovodilac racije u Šajkaškoj i Bečeju i pukovnik Jožef Graši, komandant snaga koje su izvršile raciju u Novom Sadu.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 21. 01. 2005.
|
|
|
|
BIVŠI GRADONAČELNIK POMAŽE MALOJ MILANI
Radio 021 danas će po drugi put odneti pomoć koju su prethodnih dana Novosadjani doneli za Milanu Marković, prvorođenu novosadsku bebu u ovoj godini . Upravni odbor Zavoda za izgradnju trebalo bi danas da porodici Igić-Marković ustupi na privremeno korišćenje stan u ulici Alekse Šantića, na Grbavici.
Prikupljanje pomoći ovoj porodici nastavljamo i dalje. Akciji se pridružio i prethodni gradonačelnik Borislav Novaković. On je kao i mnogobrojni gradjani doneo u prostorije Radija 021 pakete sa potrepštinama za bebu. Novaković nije želeo da daje bilo kakve izjave uz objašnjenje da je ovo uradio kao Novosadjanin koji ima mogućnosti da pomogne maloj Milani.
Ukoliko neko želi da uplati novac, to može uraditi na žiro-račun 330-1520100020774-55 kod Meridian banke. (021)
PROTIV UKIDANJA 1. FEBRUARA
Slušaoci Radija 021 u emisiji "Novosadjani glasajte" negativno su ocenili najavu radikala da će inicirati ukidanje proslave 1. februara, kao praznika Novog Sada. Umesto toga, slavio bi se 9. novembar-Dan kada je srpska vojska posle Prvog svetskog rata umarširala u Novi Sad. S druge strane, slušaoci smatraju da treba ukinuti služenje vojnog roka.
Niko od slušalaca nije komentarisao najavu republičke vlade da će doneti uredbu o zamrzavanju cena. Emisija "Novosadjani glasajte" je svakog petka u 8:30, posle Zornjaka. (021)
SPAJANJE OBALA MOSTOM SLOBODE U MARTU
Za spajanje sremske i bačke obale Dunava preko Mosta slobode nedostaje još 78 metara konstrukcije. Prema ranijim izjavama glavnog menadžera projekta Frenka Minasa, most bi trebalo da bude spojen polovinom marta, do kada će pristići svi delovi konstrukcije i biti postavljena sva tri reda kablova na pilonima.
Preostali deo konstrukcije mosta podeljen je u pet delova, od kojih bi prvi na gradilište trebalo da stigne ove nedelje, a poslednji polovinom februara, saznaje Glas javnosti na gradilištu. Uporedo za radovima na montaži konstrukcije Mosta slobode, prošle nedelje je počela i obnova tunela na Mišeluku i prilaznih puteva na sremskoj obali. (021)
PAJTIĆ NA BRANIKU AUTONOMIJE
Premijer Vojvodine Bojan Pajtić izjavio je da neće dozvoliti da "i ono malo nadležnosti koje Vojvodina ima, tiho i kroz usvajanje pojedinačnih zakona praktično bude izbrisano.
On se dogovorio sa vicepremijerom Srbije Miroljubom Labusom da Sekretarijat za zakonodavstvo ubuduće "kontroliše i uskladi sve zakonske akte, koji se nadju na sednici Vlade Srbije, sa 'Omnibus' zakonom". (021)
|
|