DNEVNIK ISTRAŽUJE KOLIKO SMO DALEKO, A BLIZU GLOBALNE KATASTROFE

Planeta na ivici nervnog sloma

Velike poplave, nevremena, požari i suše koji se smenjuju na skali prirodnih katastrofa u protekloj deceniji pokazuju da osetljiv balans prirode na Zemlji pošteno uzdrman usled teškog zagađenja koje prati neumoljiv industrijski napredak. Katastrofalne poplave u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, Italiji, južnom delu SAD, mnogim oblastima Azije; gotovo polarne zime usred kontinentalne klime i prolećni januari na severu Balkana govore da se klima ubrzano menja. Na sve ovo se nadovezuje efekat staklene bašte čije se dejstvo na Zemlju povećava neslućenom brzinom. Emisija ugljen dioksida u atmosferi sve više zagreva vazduh usled čega dolazi do otapanja polarnih kapa, povećanja nivoa mora i okeana, ubrzanog širenja pustinjskih predela (naročito Saharskog pojasa)... Negde je trebalo podvući crtu. Jasan signal da se naša šarena planeta nalazi pred ozbiljnim ekološkim problemima pušten je 1997. godine u japanskom gradu Kjoto gde je 50 država sveta potpisalo okvirni sporazum o redukciji ispuštanja štetnih gasova u atmosferu do 2012. godine. Ovaj sporazum poznat kao "Kjoto protokol" proizišao je iz potrebe da se globalno zagrevanje leči, kada već nije bilo pameti za preventivu. Zemlje potpisnice su se njime obavezale da će smanjiti nivo ispuštanja otrovnih gasova za, u proseku, pet odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Bukvalno natezanje predstavnika zemalja učesnika u najvećoj ekološkoj konferenciji ikad dovelo je do klauzule koja je za malo progutala ceo projekat. Protokol je, naime, postajao pravno obavezujući tek kada ga ratifikuje 55 država koje zajedno proizvode 55 odsto globalne emisije ugljen-dioksida u atmosferu.
Najveći zagađivač na svetu SAD je odmah istupio iz Protokola i u zamenu napravio sopstveni ekološki program. Amerikanci su i pored svega na neki način ispoštovali ovu inicijativu pokazavši nezavidnu dozu cinizma. Deo industrije je izmešten iz SAD-a, čime je obaveza smanjenja izlivanja otrovnih gasova prebačena u druge države. Efekat po prirodu je naravno ostao isti, jer je svejedno iz čijeg dvorišta "kulja dim". Slično obrazloženje je imala i Australija. Istorijski pokušaj da se koliko toliko predupredi nadiruća ekološka katastrofa globalnih razmera je tako ostala na ledu narednih nekoliko godina. U međuvremenu je Protokolu pristupio Japan, jedan od velikih svetskih zagađivača, da bi se na kraju, jesenas, priključila i Rusija.

I u Srbiji toplije Grupa domaćih metereologa čiji su članovi Tihomir Popović, Olivera Jovanović i Branko Zivlak prezentovali su prošle godine rad koji je govorio o temperaturama i globalnom otopljavanju kod nas. Po njihovom istraživanju 2003. godina je devetnaesta uzastopna toplija godina od normale 1961-1990. Po podacima iz perioda od 1951. godine do 2000-te u većem delu zemlje je zabeleženo otopljenje. Jugoistok zemlje i dalje zadržava negativne vrednosti trenda godišnje temperature vazduha. U poslednjoj deceniji prošloga veka na celom području tadašnje SRJ je zabeležen pozitivan trend godišnje temperature vazduha, što govori da se uticaj globalnog otopljavanja polako, ali sigurno odražava i na domaću klimu.

ZONA SUMRAKA: VOJVOĐANSKI CUNAMI

Kad se sudare bačka i sremska ploča...

Kako se Dunav do sada nije pokazao kao adekvatan katalizator cunamija, dok bi se džinovski talasi koji bi eventualno mogli nastati u Jadranskom moru najverovatnije razbili o Lovćen i Dinaru, laici bi mogli reći da je Vojvodina potpuno zaštićena od ove vrste prirodnih katastrofa. Međutim, stvari ne stoje baš tako...
Kako podzemni lagumi Petrovaradinske tvrđave prema drevnim predanjima nema gde ne dopiru, ovih dana je ponovo u opticaju stara sumnja da se barem jedan od tih hodnika proteže u najmanju ruku do istočne obale Islanda. E, upravo taj zapadni krak novosadskog podzemlja bi se u eri globalnog zagrevanja mogao pokazati fatalnim po Pokrajinu, jer bi dobar deo plimskog talasa iz Atlantskog okeana, nastalog otapanjem severnih glečera, sasvim neočekivano mogao pokuljati i u ovom pravcu. Prave razmere ovog scenarija je teško tačno proračunati, ali je već sada izvesno da bi Novi Sad sa okolinom u roku od nekoliko sati zadesila sudbina Atlantide.
Drugi scenario, sa gotovo identičnim posledicama, predviđa da bi, ukoliko ne prestane besomučna eksploatacija vojvođanske nafte, u skorijoj budućnosti moglo doći do sudara bačke i sremske tektonske ploče. To bi uzrokovalo erupciju vulkana na Fruškoj gori i katastrofalan zemljotres pa bi Novi Sad nekoliko desetina metara ispod nivoa mora. Gotovo istovremeno, potonuli grad bi prekrio ogroman talas sa Dunava, pustošeći sve što je izmaklo zemljotresu...
Dežurni paranoici uveliko spekulišu da se novosadska vlast (naravno u strogoj tajnosti, kako se stanovništvo ne bi bespotrebno uznemiravalo) već izvesno vreme priprema za povratak Panonskog mora na ove prostore što, između ostalog, potkrepljuju i podužim zastojem u obnovi Radničkog univerziteta. Naime, prema ovoj teoriji zavere, mudri umovi i planeri gradskog razvoja su odavno shvatili da ne treba prkositi neminovnom i procenili da bi ogoljena konstrukcija bivšeg univerziteta u perspektivi (uz minimalna ulaganja) mogla poslužiti kao centralna skakaonica budućeg veoma popularnog Voterlenda. Pritom bi ovaj zabavni park, u okviru akcije najbolje iz Vojvodine, sasvim sigurno bio uvršten među nezaobilazne destinacije na tankerskom Koridoru 10.
Takođe, ni posledice po geopolitička kretanja čitavog regiona, koje bi uzrokovala sve izvesnija restauracija Panonskog mora, ne bi bile zanemarljive. Naime, plimski talas bi, prema nekim mišljenjima, dobrano pročistio aktuelnu pokrajinsku političku scenu i tako potopio i poslednja strahovanja Beograda (na moru) od vojvođanske autonomije. Pokrajina bi tako (negde na Avali) dobila prirodnu granicu sa Srbijom i Drugim omnibus zakonom bi joj bila predata puna zakonodavna, izvršna i sudska vlast nad fruškogorskim i vršačkim priobaljem, mada bi novoformirana Srpska mornarica, kao i pasoška kontrola na trajektima iz Osijeka i Budimpešte, ipak ostala u rukama Republike. Istovremeno, Hrvatska bi postala poluostrvo i tako turistički još privlačnija destinacija, a izlazak na more bi napokon dobila i Mađarska. Jedino bi suverenitet nad Vršačkim ostrvom isprva mogao biti predmet međudržavnog sporenja sa susednom Rumunijom, a tako i sa celokupnom Evropskom unijom. Ali, s verom u mudru diplomatiju...

TO IMA SAMO U RAVNOM SELU

Vladimirova vetrenjača u oazi mira

Ravno Selo kod Vrbasa široj javnosti je poznato po fijakerijadi, zabijačkama i Lazaru Ristovskom, ali u poslednjih desetak godina i po nesvakidašnjoj vetrenjači poznatog slikara Vladimira Stepanova koje je postala zaštitni znak mesta. Podignuta tik uz Jegričku, na mestu gde se nekada nalazila velika deponija, vetrenjača privlači pažnju svih koji tuda prođu i koji se zaustave da bi barem na kratko uživali u prizoru. Koliko i sama vetrenjača, pažnju privlači njeno okruženje u kojem se pored četiri stotine različitih vrsta cveća, rastinja i drveća, nalazi i nekoliko jezeraca sa drvenim mostićima i gejzirima kao i jedan broj kamenih mozaika, što zajedno čini celinu koja se retko može videti.
Ono po čemu je ovo mesto jedinstveno plod je ruku jednog čoveka - Vladimira Stepanova. Ideja o izgradnji vetrenjače počela je da ga zagreva još u Holandiji, gde je dugo godina živeo i gde je ostvario zavidnu slikarsku ali i fudbalsku karijeru. Život Vladimira Stepanova, inače rođenog Ravnoselca, prepun je kontradiktornosti, tako da iako je od malih nogu pokazivao sklonost ka slikanju i umetnosti, on je na nagovor roditelja završio elektrotehničku školu, baveći se jedno vreme tim se zanimanjem. NJegova sportska karijera takođe je imala interesantnu putanju. Naime, kao džudista, Stepanov je postizao uspehe na saveznim takmičenjima, ali svoje sportsko ime, poznato i van granica naše zemlje, stvorio je kao fudbaler, nastupajući za nekoliko belgijskih i holandskih klubova. Fudbalsku karijeru završio je 1993. godine, kada se u potpunosti posvetio slikarstvu što mu je oduvek i bila želja.
“Izgradnja vetrenjače sa prizemljem i dva sprata iznad zaista nije bila nimalo jednostavna. Pogotovo zbog njenog oblika i složene unutrašnjosti koja zahteva gradnju na jedan specifičan način – do tada nepoznat ovdašnjim majstorima. Zbog toga sam neprekidno i sam učestvovao u radovima koji su ukupno trajali oko dve godine”, kaže Stepanov.
Iako nije građena sa tom namerom i namenom, vetrenjača je neko vreme bila i ugostiteljski objekat.
“Ja sam je gradio za svoju dušu, porodicu i prijatelje, međutim po završetku radova upravo su me prijatelji nagovorili da prizemlje i sprat pretvorim u restoran. Obzirom da sam nepopravljivi Lala, bio je u potpunosti u duhu vojvođanske tradicije. Međutim u ugostiteljstvu se nisam pronašao, a novac mi nikada nije bio na prvom mestu tako da sam dosta brzo odustao od toga”, kaže Vladimir.
On je nakon zatvaranja restorana vetrenjaču prilagodio svojim potrebama. U prizemlju se sada nalazi atelje impresioniste u čijim radovima dominiraju vojvođanski motivi, a od svega što podseća na nekadašnju namenu ostao je šank ukrašen neobičnim vitražima. Iznad ateljea nalazi se prostor na koji je slikar posebno ponosan. Reč je o svojevrsnom muzeju koji oslikava tradicionalni vojvođanski život, a u kojem je postavljeno nekoliko stotina eksponata kojih se ne bi postideli ni veliki muzeji. Tu se mogu videti ćilimi, stari nameštaj, razno posuđe iz pretprošlog veka kao i veliki broj već pomalo zaboravljenih oruđa koja su se nekada koristila u vojvođanskim domaćinstvima. Kulturno-istorijsku vrednost ove zbirke pohvalili su i predstavnici Narodnog muzeja iz Beograda, zainteresovani za saradnju sa Vladimirovim mini muzejem. Na poslednjem spratu vetrenjače je stan u kojem Stepanov živi, a koji je takođe uređen u tradicionalnom stilu.
“Ovde sam se pronašao, ovaj ambijent me umiruje i ispunjava, što je neophodan uslov za slikanje i kreativno stvaranje. Uopšte sve što se nalazi u vetrenjači i njenom okruženju smatram svojim delom kojem posvećujem istu pažnju kao i slikama. Sve je u konceptu, od osmišljavanja samog objekta do eksterijera i enterijera. Ovde ja živim i radim i praktično sve što vidite je ogledalo mog načina života, to je moje delo koje umesto mene govori ko sam i šta sam i kakav imam pristup životu”, kaže Vladimir. Osim što opremio i osmislio svoje dvorište, on je u više navrata pomagao uređivanje i ozeljenjavanje školskog i dvorišta ovdašnjeg vrtića, što mu je, kaže, pričinjavalo posebno zadovoljstvo.
Iako je restoran odavno zatvoren, a sam objekat nije otvoren za javne obilaske, tokom proleća i leta vetrenjaču svakodnevno poseti pedesetak ljudi. Po Vladimirovim rečima, mnogo ljudi koji su samo u prolazu, kada vide vetrenjaču zaustave se i uđu da pogledaju dvorište i unutrašnjost, a veliki je broj i onih koji prevale i poduži put ciljajući da vide objekat o kojem su čuli. Čak su čitave đačke eksurzije navraćale.
“Nagovaraju me da vetrenjaču otvorim i za turističke posete. Agencije žele da se ovo mesto uvrsti u turističku kartu, ali o tome za sada ne razmišljam jer bih time izgubio svoju privatnost i “intimnu” vezu koju imam sa ovim prostorom”, ističe Stepanov. Tokom dana on najviše vremena provodi u svom vrtu za koji skoro svakodnevno ima po neku novu ideju, dok se uveče vraća štafelajima na kojima ga čekaju vojvođanski pejzaži, portreti i sve češće ikone koje po narudžbini slika za pojedine crkve. Po njegovim rečima, upravo je to način života koji ga potpuno ispunjava jer su slikanje i uređivanje doma stvari u kojima uživa.
“Ukoliko bih se jednog dana možda i zasitio prostora koji sam ovde stvorio sigurno ne bi odustao od ovakvog načina života. Postavio bih sebi neki novi zadatak kojem bi se posvetio. Recimo, voleo bih da sagradim i jedan autentični vojvođanski salaš jer poput vetrenjača ni njih više nema po Vojvodini i bila bi velika stvar sačuvati ih od zaborava obzirom na njihovu nekadašnju rasprostranjenost”, kaže slikar trajno “zaražen” Vojvodinom.

PILOTI U ŠTRAJKU
Piloti Jata su od ponoći u generalnom štrajku. Predsednik Štrajkačkog odbora Ljupčo Nikodinovski je izjavio da su svi domaći i medjunarodni letovi Jata obustavljeni, jer Vlada Srbije nije ispunila zahtev pilota da im se isplate zarade za novembar i decembar i devizne dnevnice. "Taj zahtev je bio peti, a sada je postao prvi", istakao je Nikodinovski i dodao da je vlada ispunila ostale zahteve pilota. Svi avioni Jata koji se nalaze u inostranstvu biće, kako je rekao, vraćeni u Beograd po redu letenja. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić najavio je kadrovske promene u "Jat ervejzu", smanjenje broja zaposlenih za oko 1.000 i reorganizaciju tehničke službe u nacionalnoj avio-kompaniji. (Beta)

U FONDU 80 MILIONA
Vlada Srbije danas je za predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju imenovala premijera Vojislava Koštunicu, a za počasnog predsednika patrijarha Srpske pravoslavne crkve Pavla. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar izjavio je da je do sada na žiro račun fonda pristiglo oko 80 miliona dinara. Ministarstvo za kapitalne investicije će u naredna tri meseca uplatiti 30 miliona dinara na račun fonda, a odlučeno je da se svi ministri, u korist Fonda, odreknu po jedne mesečne plate. Vojvodjanska banka je saopštila da je u Fond za KiM uplatila 2 miliona dinara. (Beta)

LABUS NA ČELU TIMA
Vlada Srbije postavila je potpredsednika Miroljuba Labusa za šefa tima za pregovore s Evropskom unijom. Članovi tima su ministar za ekonomske odnose s inostranstvom Milan Parivodić, ministri privrede i finansija Predrag Bubalo i Mlađan Dinkić, savetnik premijera Slobodan Samardžić i sekretar Kancelarije za pridruživanje EU-u Radmila Milivojević. Nakon odlaska s vlasti vlade premijera Zorana Živkovića, u kojoj je pregovarački tim vodio Čedomir Jovanović, vlada Vojislava Koštunice nije imala svoj tim. (021)

SAD USKRATILE FINANSIJSKU PODRŠKU
Sjedinjene Države su odlučile da Srbiji i Crnoj Gori zbog neuspeha u hvatanju odbeglih haških optuženika uskrate dodatnih deset miliona planirane finansijske pomoći. Prošle godine je iz istog razloga pomoć umanjena za šesnaest miliona. Beogradu je istovremeno upućen poziv da u punoj meri sarađuju sa Haškim sudom time što će uhapsiti i tribunalu izručiti pre svih Ratka Mladića. Agencije navode da američki zvaničnici rade na preoblikovanju pomoći od oko 74 miliona dolara sa ciljem da nađu kanale dostave pomoći koji zaobilaze vlasti u Beogradu. Tako dostavljena finansijska pomoć Stejt departmenta biće namenjena podršci reformama tj. primaće je neposredno organizacije i programi koji podržavaju reforme u zemlji, a nisu pod neposrednom kontrolom centralnih vlasti. (BBC)