|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 23. 12. 2004. |
||
VOJVOĐANSKA SKUPŠTINA USVOJILA BUDŽET ZA 2005. GODINUPajtić obećao „desetkovanje” administracije
Vojvođanska riznica raspolagaće u narednoj godini sa 19 milijardi i 763 miliona dinara, od čega će najveći deo - 13,8 milijardi - otpasti na transferna sredstva namenjena za plate zaposlenima u obrazovanju i kulturi, u šta se ubrajaju i famoznih 360 miliona koje je centralna vlast obećala Banovini posle višenedeljnih trzavica između republičke i pokrajinske vlade. Naime, prošle nedelje premijeri Vojislav Koštunica i Bojan Pajtić dogovorili su se da ukoliko se u vojvođanski budžet u prvoj polovini iduće godine ne slije projektovani prihod od poreza na zarade na teritoriji Pokrajine, da u tom slučaju republička vlada interveniše i nadoknadi pokrajinskom budžetu tih 360 miliona. Upravo za toliki iznos je u međuvremenu PIV i popravio svoj prvobitni predlog budžeta.
- Budžet za 2005. godinu izražava naše zajedničko opredeljenje za jačanje privrede, veći broj radnih mesta i viši standard za građane Pokrajine. Usmerili smo velika sredstva ka razvoju poljoprivrede - 519 miliona, razvoju nauke - preko 107 miliona i razvojnim projektima u privredi - 200 miliona. Uz to, sledeće godine preko Fonda za razvoj investiraćemo milijardu dinara u našu ekonomiju - kazao je Pajtić. Navodeći da trenutno u upravi i izvršnoj vlasti Pokrajine postoji višak radnika, pokrajinski premijer je najavio „odlučnu racionalizaciju i akciju koja će u sledećoj godini broj zaposlenih u pokrajinskim organima smanjiti za minimum deset odsto”. On je istakao i da u narednoj godini neće biti povećanja plata u pokrajinskoj administraciji, navodeći da će to, uz još neke mere štednje koje je uveo po stupanju na funkciju, vojvođansku izvršnu vlast učiniti „najštedljivijom u zemlji”. Jučerašnju skupštinsku raspravu obeležili su ne samo uobičajeni opozicionarski nastupi za govornicom, već i do sada neviđena revnost pokrajinskih sekretara u obrazlaganju budžetskih stavki namenjnih njihovim resorima. Opozicione SRS i SPS, čijih je 30-ak amandmana većina glatko odbila, najviše su se ostrvile na predviđeno finansiranje muzičkog festivala Edžit i nevladinog sektora, kao i Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Tvrdili su, tako, da bi bilo pametnije da se novac preusmeri ka važnijim institucijama, kao što su Matica srpska, vojvođanski ogranak SANU, te za popravke pojedinih škola ili pak u poljoprivredu. Najgovorljiviji poslanici i juče su bili šefovi poslaničkih klubova radikala i socijalista - Milorad Mirčić i Dušan Bajatović, koji su prednjačili po broju izlazaka za govornicu. Sam početak sednice obeležio je protest radikala zbog odbacivanja njihovog predloga da se u dnevni red sednice uvrsti i glasanje o poverenju potpredsednicima Izvršnog veća, Dušanu Jakovljevu i Gaboru Lodiju. Radikali su, naime, insistirali da se utvrdi odgovornost ovih pokrajinskih funkcionera u vezi sa navodnim izjavama povodom nedavne tuče u Tordi, kojima je taj događaj, umesto „ordinarne tuče momaka oko devojke”, u javnosti pak predstavljen kao međunacionalni incident. Pokrajinski poslanici usvojili su juče i Program demografskog razvoja APV i mere za njegovo sprovođenje, koji je sačinjen u resornom sekretarijatu zbog alarmantnih podataka o negativnoj stopi prirodnog priraštaja u svih 45 vojvođanskih opština. Zajedničko tim merama je podsticaj Vojvođanima da rađaju treće i četvrto dete, pa će tako već od Nove godine roditelji sa trećim detetom, sve do njegovog punoletstva, dobijati mesečni dodatak u iznosu od 15, odnosno 20 odsto prosečnog ličnog dohotka u Vojvodini za četvrto dete. Uz to, previđen je i besplatan boravak u vrtiću za treće i četvrto dete, čiji roditelji, bez obzira na svoj materijalni status, imaju pravo i na dečji dodatak. Takođe, tim merama predviđeno je i uvođenje dodatka za prvorođeno dete u visini od 40 odsto iznosa koji se inače već dobija za drugo dete. Pokrajinski parlament usvojio je i srednjoročni plan razvoja JVP „Vode Vojvodine” za period od 2005-2009. godine. Bez obzira na to što zakon o vodama, zakon o finansiranju vodoprivrede i brojni propisi iz oblasti vodoprivrede još uvek nisu doneti, ovim planom su određeni osnovni vodorežimski, hidrotehnički, finansijski, organizacioni i drugi pravci aktivnosti JVP „Vode Vojvodine” u narednom periodu. Između ostalog, planirano je da se poveća finansijska disciplina, odnosno naplativost vodoprivrednih naknada, da Poreska uprava prinudnu naplatu obavlja administrativnim putem, kao i da se otkloni nesporazum oko tumačenja omnibus zakona i obezbedi novac iz republičkog budžeta za poslove od opšteg interesa. Uzgred, poslednjim srednjoročnim planom obuhvaćen je period od 1986. do 1990. godine, a nakon toga nije bilo strateškog planiranja u oblasti vodoprivrede. |
||
INTERVJU
|
||
Na sednici Vrhovnog saveta odbrane danas će biti izabran novi načelnik Generalštaba Vojske SCG, a kako ministar odbrane Prvoslav Davinić otkriva za “Dnevnik”, Branka Krgu menja general iz Kopnene vojske, koju očekuju najveće promene u predstojećim reformama.
Oprez na jugu Srbije- Vojska SCG pojačava svoje snage u području juga Srbije, kako bi sprečila eventualne bezbednosne izazove. Doneta je odluka da se komanda kopnenih snaga uskoro premesti iz Beograda u Niš, i da se trenutno pripremaju dva bataljona vojske koji će biti razmešteni prema potrebi na određene lokacije na jugu Srbije. On je istakao da nema razloga za zabrinutost građana i da je bezbednosna situacija na jugu Srbije trenutno stabilna. Ovim merama samo želimo da poručimo da smo u stanju da odgovorimo na sve bezbednosne izazove. To je jasna poruka svima koji bi želeli da ugroze bezbednost građana na jugu Srbije - poručio je Davinić. |
S novom strategijom da li je Vojska SCG jedinstvena, s jedinstvenom komandom?
– Apsolutno. Mi imamo Vojsku koja je raspoređena na teritoriji Srbije i Crne Gore, ali se njome komanduje jedinstveno i nema nikakvih smetnji da odgovorimo izazovima bezbednosti i zadacima koji se pred Vojsku postavljaju.
Odlazak Krge i ostalih generala – da li je to čišćenje Vojske od Miloševićevog kadra?
– O tome postoje različita mišljenja i izražavaju se različiti stavovi. Ja to ne doživljavam na takav način. S generalom Krgom desio se značajan momenat u našoj novijoj istoriji: on je prvi general koji s mesta načelnika Generalštaba odlazi jer ispunjava godine staža i starosti za penziju. S njim ne odlaze samo generali već i ostali oficiri, jer se naša vojska praktično i dramatično smanjuje, ali tako da ne dođe do kolapsa odbrambenog sistema. U Crnoj Gori se formacijska mesta smanjuju na 3.340 od skoro 7.000, a onda morate i vrh piramide da smanjite. U Srbiji još nismo tačno izračunali koliko će ljudi otići zbog opšte preorijentacije Vojske, ali će se u svim slučajevima voditi računa o socijalnom aspektu i suprotstaviću se tome da iz Vojske ljudi odu na ulicu.
Šta s kandidatima za Krgino mesto koji otpadnu na sednici VSO?
– Dobiće ključna mesta u Generalštabu.
Koliko je bilo političkih pritisaka u vezi s tim ko odlazi, ko ostaje i na kojem mestu, posebno iz Crne Gore?
– Asolutno ih nije bilo. Ne znam ko su političari koji bi kadrirali po Vojsci, sem ako ne smatrate da su generali političari. Diskusije su vođene u okviru Generalštaba, koji je najstručniji deo naše vojske. Kao ministar odbrane konsultovao sam se s članovima VSO. Dakle, generali su predložili naslednika Branka Krge.
Hiljade sijalica za srećnu Novu
Da bi grad bio “obučen” u novogodišnje ruho svake večeri se upali 5.000 sijalica, a samo za jelku visoku 11 metara na uglu Trga slobode i Ulice Modene utrošeno je 1.300 metara kabla sa sijaličicama. Za stvaranje novogodišnjeg štimunga utrošeno je i oko dva kilometra svetlećih cevčica.
Uskoro će, osim Beogradske kapije, Bulevara Mihaila Pupina, Gradske kuće, ulice Kralja Aleksandra, NJegoševe, Zmaj Jovine i Dunavske, biti ukrašena i Skupština grada. Predviđeno je da se do Nove godine iskoriste i stari ukrasi od kojih će biti načinjene svojevrsne svetleće skulpture koje će biti postavljene kod Železničke stanice i u univerzitetskom kampusu.
- Praveći projekat novogodišnjeg ukrašavanja namera je bila da se napravi svojevrsna gradska scenografija i da se pritom zaštiti ambijent i arhitektonsko nasleđe – kaže arhitekta u Službi za razvoj i planiranje u Zavodu za izgradnju grada Vera Golubović koja je u saradnji s "Elektrovojvodinom" radila idejni projekat dekorativne novogodišnje rasvete. – Raspored ukrasa morao je da bude uklopljen s osvetljenjem fasada u centru, s rasporedom ulične rasvete i naravno s količinom novca koju smo imali na raspolaganju.
Novi - „stari” ukrasiNovac za ukrašavanje, a reč je o 3.900.000 dinara, odvojen je u proleće ove godine programom održavanja javnih gradskih funkcija koji je doneo prošli saziv gradske skupštine. Kako su rekli u Sekretarijatu za komunalne delatnosti, tada je za ukrašavanje grada i javne manifestacije izdvojeno 6.300.000 dinara. Za ukrašavanje u vreme pojedinih gradskih manifestacija utrošeno je 2.300.000, a ostatak je namenjen novogodišnjoj dekoraciji. Tenderom je odlučeno da izvođač radova bude Elektrovojvodina – Elektrodistribucija Novi Sad. |
- Ideja vodilja je bila da dominira belo svetlo, što je i svetski trend, a da ono koje se nalazi u visini očiju bude plave boje kakvo smo postavili na kandelabre – objašnjava Golubović. – U Ulici kralja Aleksandra i Zmaj Jovinoj ukrasi su odabrani na osnovu širine ovih ulica. Zbog toga u njih nije bilo moguće postaviti viseće kakvi se nalaze u Dunavskoj ulici.
Ukrasi koji su postavljeni ove godine, kako je rekla Golubović, za doček 2006. biće obogaćeni, a najverovatnije će biti ukrašene i druge ulice u centru. Prema tome, ovo je samo početak onog što bi trebalo da se uradi u budućnosti kada je reč o izgledu grada u vreme božićnih i novogodišnjih praznika.
Novogodišnji ukrasi će svetleti tokom božićnih i novogodišnjih praznika, a biće skinuti do 15. februara i čuvaće se za sledeću godinu.
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 23. 12. 2004.
SRBIJA VRAĆA KULTURNA DOBRA
Na osnovu sporazuma o restituciji koji je postignut izmedju Srbije i Crne Gore i Hrvatske, Ministarstvo kulture Srbije nastavilo je da vraća kulturna dobra koja su proteklih godina bila u našoj zemlji a koja su vlasništvo Hrvatske. Hrvatska godinama od Srbije i Crne Gore potražuje više hiljada umetničkih predmeta koji su nestali ili ukradeni tokom rata.
Pomoćnik ministra kulture Srbije Vladimir Tomačić kazao je za Radio Slobodna Evropa da se ne može precizo reći gde se trenutno nalaze ta kulturna dobra. Prema njegovima rečima, deo eksponata i predmeta koji su izmešteni iz ratnih područja završio je na crnom tržištu Evrope, tako da je to posao i za Interpol i za policiju Srbije i Hrvatske.
Iz vojvodjanskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u hrvatski manastir Bobota vraćene su ikone i ikonostas. Početkom nedelje 36 skulptura vraćeno je u matičnu galeriju u Ernestinovo, a obavljena je i primopredaja knjiga iz biblioteke Franjevačkog manastira u Vukovaru. (021)
PRITISKA IMA I DANAS
Odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm rekao je da i dalje postoji politički pritisak u medijima, ali da je on sada više "tržišno politički". "U zavisnosti o tome kako će mediji pisati i kako će objasniti odredjenu medijsku pojavu neko će da zaradi neko će da izgubi", rekao je on na tribini "Zloupotreba profesije - politički pritisci na novinare".
Švarm je ocenio da se tužbe za klevetu i laž podnosi samo protiv "ozbiljnih novina", a da tabloidne novine bez obzira šta napišu prolaze nekažnjeno. Predstavnik Medija centra Vladan Radosavljević je izjavio da je političkog pritiska na medije bilo i da ih još uvek ima, samo da su sada "promenili formu". (FoNet)
IZABRAN POVERENIK ZA INFORMACIJE
Skupština Srbije izabrala je Rodoljuba Šabića za Poverenika za informacije od javnog značaja. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji prvi put daje dodatna prava građanima i obavezuje državne organe da daju informacije o svom radu, usvojen je 13. novembra.
Poverenik je izabran na sedam godina, on je nezavisan u svom radu i ne sme da bude funkcioner nijedne stranke. Svaki organ vlasti će ovlastiti jedno ili više lica koja će se baviti samo prikupljanjem svih podataka i godišnje davati izveštaj čime se određeni organ bavi i kako građani mogu da ispune svoja prava. (Beta)