VOJVOĐANSKI PUTARI U SENCI MEĐUNARODNIH TENDERA

Strancima izgradnja, domacima krpljenje

Domaca putarska preduzeca nalaze se u prilicno nebranom groždu kada su u pitanju medunarodni tenderi za izgradnju puteva. Retko nastupaju samostalno, uglavnom sa stranim kompanijama ili od njih ocekuju da ih angažuju kao podizvodace. Od nekada renomirane vojvodanske firme “Vojvodinaput” danas je ostalo uglavnom ime, a odvojena preduzeca vecinom rade na održavanju vojvodanskih drumova i manjim poslovima, koji nisu ni približni njihovim mogucnostima.
Danas je “Vojvodinaut” a.d. pravni sledbenik predašnjeg sistema, u kojem je bilo pet putarskih preduzeca, Rudnici nemetala, somborska “Boja” i novosadski Centar za puteve. Transformacijom 1991. godine ova firma je postala akcionarsko društvo u kome osam bivših clanica ima 71 procenat vrednosti osnovnog kapitala. Svako se snalazi kako zna i ume, retko nastupaju zajednicki, radije se opredeljuju za druge. Tako su pretkvalifikacionu dokumentaciju za rehabilitaciju stare desne trake autoputa Novi Sad - Beograd zasebno otkupili somborska “Boja”, novosadski “Vojvodinaput - Backa put”, suboticki “Vojput” i “Srem put” iz Rume.
Kada je “Backa put” 2002. konkurisala za izgradnju deonice autoputa Novi Sad - Beška i dala najpovoljniju ponudu, do realizacije posla nije došlo, jer su austrijska firma “Alpina” i beogradski “Ratko Mitrovic” ponudili da izgrade celu deonicu. Austrijanci su nudili kredit, za koji se država nije opredelila jer je bio nepovoljan, pa se pristupilo izgradnji samo dela od Batajnice do Beške iz sredstava budžeta, a za spoj sa Novim sadom kasnije je raspisan novi tender, u kome je, ponovo, pobedila “Alpina”, s kojom sada rade PZP “Beograd” i “Vojput” Subotica.
Direktor “Vojvodinaputa” a.d. Marko Cigic kao najveci problem istice dugogodišnji spor s Republickom direkcijom za puteve, koji je glavna smetnja da preduzeca jedinstveno nastupaju na tenderima za velike projekte. Naime, pravilo je da preduzece koje je u sporu ne može da samostalno nastupi. A spor se vodi zbog dve milijarde dinara duga, što je oko trecina vrednosti izvedenih radova na poluautoputu Feketic - Horgoš.
- Sudski postupak se vodi više od pet godina - kaže Cigic. - Trgovinski sud je vec tri puta doneo presudu u korist “Vojvodinaputa”, a spor je sada pred višim sudom. Iako smo tokom ove godine u direktnim pregovorima s Republickom direkcijom došli do sporazumnog rešenja, Savet direkcije, na žalost, nije dao saglasnost.
Sagovornik kaže da se nešto slicno desilo i ove godine. Izuzetno velik obim radova obavljen je u periodu mart-septembar, medutim, Republicka vlada rebalansom budžeta umanjila je sredstva za puteve za 1,5 milijardi dinara. Ova odluka imala je izrazito teške posledice, jer je ukupan dug Republicke direkcije za puteve prema putarima dosegao cak pet milijardi dinara. Iako je izmireno oko dve milijarde duga izdavanjem menica s dospecem od 31. marta do 30. novembra 2005, za ostatak se ne zna ni kada ce, ni kako biti izmiren.
Od ovog duga vojvodanskim putarima Direkcija duguje oko 1,5 milijardi, a izmireno je svega oko 400 miliona, objašnjava Cigic. To znaci da se ne zna rešenje za dug od milijardu i sto miliona, plus dve milijarde duga za Feketic, što ukupno prelazi tri milijarde. S druge starne, putari imaju ogroman dug prema budžetu, NIS-u za energente i bankama za preuzete kredite i kamate, što, sve zajedno, dovodi do nelikvidnosti i nesposobnosti za udovoljenje tenderskim uslovima, pa su prinudeni da pronalaze partnere od slucaja do slucaja.
Direktor “Backa puta” Petar Dimitrijevic kaže da se radi otprilike s trecinom kapaciteta, i da je sada u toku zimsko održavanje oko 900 kilometara magistralnih, regionalnih i autoputeva (Feketic - Novi Sad - Beška). Zbog zaštite interesa preduzeca i spremnosti za buduce poslove cuvaju se strucnjaci, posebno oni koji su deficitarni na tržištu rada, kao što su rukovaoci gradevinskim mašinama.
- Najviše smo radili na izgradnji i održavanju saobracajnica u opštinama Titel, Vrbas, Backa Palanka, Bac, Beocin i Novi Sad, medutim, mogli bi da radimo još tri puta toliko - kaže Dimitrijevic. - Interesi vojvodanskih putara su ugroženi, jer ne raspolažu vlastitom sirovinskom bazom kamena u dovoljnim kolicinama, koja je limitirana interesima zelenih. Zato je važno da se nastavi s kopanjem kamena u Rakovcu.
Konzorcijum “Vojvodina put - Backa put”, “Mostogradnja” i Elektrovojvodina zakljucili su ugovor s Evropskom agencijom za rekonstrukciju o sanaciji tunela kod Mosta slobode, u vrednosti od 3,5 miliona evra. U postupku je zakljucivanje novog ugovora za izvodenje radova na Mostu slobode sa nemckom firmom DSD “Dilinger” za asfaltiranje i postavljanje signalizacije u vrednosti pola miliona evra, a ocekuje se još jedan ugovor oko ispitivanja nosivosti mosta. Dimitrijevic ocekuje završetak radova na mostu i tunelu do kraja leta sledece godine. Da i to docekamo nakon šest godina od rušenja i putovanja zaobilazno preko Petrovaradina.
R. Dautovic

INTERVJU STEVAN LILIC, PROFESOR USTAVNOG PRAVA

„Šesti oktobar” za Miloševicevo cedo

- Danas je ocigledno i da je ustavni sistem trebalo promeniti 6. oktobra 2000. godine i time jasno proglasiti diskontinuitet sa prethodnim ustavnopravnim sistemom i politikom koja je vodena, ali to nije ucinjeno jer price o „legalizmu” koje su se tad pojavile, cini se, nisu bile samo stvar profesionalne etike, vec smišljene politicke intencije. Iako Srbija i dalje ima potrebu da donese novi ustav zbog toga što je neophodno da se time utvrdi nova suštinska demokratska vrednosna orijentacija i zato što je to obaveza koja proizilazi iz Ustavne povelje SCG, pokazalo se, nažalost, da su ustavne promene trenutno nesprovodive i da aktulni politicki establišment nema ustavotvorni kapacitet, ocenio je u razgovoru za „Dnevnik” profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Stevan Lilic, koji je inace bio i zamenik predsendika ustavne komisije formirane za vreme vladavine DOS-a.
On napominje da je zbog propuštenog „šestog oktobra” prethodni skupštinski saziv pokušao da pronade drugaciji model ustavne revizije, ali da su pojedine stranke, a prvenstveno DSS, opstruisale rad tada formirane ustavne komisije koja je izradila nacrt najvišeg pravnog akta. „Kasnije se rad te komisije u javnosti tumacio beznacajnim, ali sad se pokazuje da ni aktuelni vladajuci establišment, koji je ustavne promene zacrtao kao prioritet, nije u stanju da obavi taj posao”, ukazuje Lilic.
lDa li to znaci da je proces ustavnih promena zapao u zacarani krug i postoji li izlaz?
- Promena aktuelnog Ustava u ovom trenutku nije realna, jer je za taj posao neophodan prethodni društevni konsenzus, odnosno potpuna saglasnost oko kljucne vrednosne orijentacije društva, koja podrazumeva i jasan stav oko pitanja da li je Srbija za evrospke integracije ili nije, kakav je njen odnos prema saradnji sa Haškim tribunalom, kakav je stav države o Kosovu i drugih tema. Pored toga, ustavne promene trenutno su nerealne i zbog toga što ne postoji ni jedan dovoljno kredibilan i legitiman politicki kompromis unutar demokratkog bloka oko tih kljucnih tema. Pošto nije moguce realizovati takav društveni konsenzus, niti politicki kompromis, ustavna revizija je pretvorena u politicko, a ne ustavno pitanje. Tako je ustav i dalje prva politicka ponuda koja se pominje u raznim kombinacijama, ali nema rešenja da se ona ostvari.
lParlamentarne stranke trenutno se bave dilemom može li se aktuelni skupštinski saziv proglasiti ustavotvornim, koja, cini se, nije razjašnjena ni tumacenjem koje je ponudio i predsednik Ustavnog suda Srbije?
- U doktrini su poznata dva nacina ustavne revizije, a to je pravni ili politicki model. Ukoliko bi se odabrao pravni put, to bi podrazumevalo poštovanje revizione porcedure propisane postojecim Ustavom, što je apsolutno nepoželjno jer bi znacilo kontinuitet sa autoritarnim režimom koji je taj akt doneo. Uz to, poznato je da su ustavopisci Miloševicevog ustava, medu kojima je bio i aktuelni predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic, odabrali takav postupak ustavne promene koji je zapravo nemoguc, cime se Ustav pokazao i „neiskrenim”. Za drugi model ustavne revizije, odnosno politicki put, nije neophodno poštovanje propisane procedure, vec je to moguce sprovesti donošenjem odredene deklaracije ili posebnog zakona. Dakle, pravno je moguce da se postojeci saziv Skupštine Srbije proglasi ustavotvornim, ali ne znaci da je to realno i najbolja opcija. Prema tome, izjave predsednika USS-a da tako nešto nije pravno izvodljivo, vec da je potrebno doneti zakon po kojem se skupštinski saziv proglašava ustavotvornim, samo je maskiranje cinjenica. Uz to, ne vidim nikakvu razliku izmedu tog Vucetecevog predloga i onog što je ucinio prethodni skupštinski saziv donošenjem Zakona o postuku i nacinu pormene Ustava koji je predsednik USS-a, inace, kritikovao i koji je proglašen neustavnim.
lKoliko je takva opcija realna s obzirom na aktuelni raspored politickih snaga u parlamentu od cijeg dogovora zavisi kako ce izgledati najviši pravni akt?
- Cak i pod pretpostavkom da dode do usvajanja nekog ustavnog teksta u Skupštini, on ce samo biti mrtvo slovo na papiru. Naime, ako imamo u vidu aktuelni raspored politckih snaga, onda postoje dve mogucnosti. Po jednoj, ustavne promene pocivale bi na dogovoru DSS-a i SRS-a, što bi bilo pogubno po Koštunicinu stranku koja do sad nije javno pravila aranžamne s radikalima, vec samo tajno kao što je bio slucaj kod formiranja lokalne vlasti u Novom Sadu. Takav ustav, uostalom, ne bi mogao imati legitimitet jer je SRS stranka kontinuiteta sa autoritarnim režimom Slobodana Miloševica. Ukoliko bi se, pak, DSS odlucila da za koalicione partnere u ustavnim promenama izabere DS i zaobide radikale, ne bi bilo šanse da se taj posao obavi. Zbog toga dalje od smokvinog lista u ovom trenutku ne možemo, na šta upucuje i odluka o privremenoj upotrebi državnih simbola, zastave, grba i himne. Postojeca politicka opcija ocigledno nema ustavotvorni kapacitet.
lZnaci li to da smatrate da bi ustavnu reviziju trebalo odložiti za „bolja vremena”?
- Uporedno iskustvo tranzicionih zemalja pokazuje da su se ustavne promene izvodile ili na pocetku procesa promene društvenog sistema, ili su pak stari ustavi ostali na snazi do danas, ali oni nisu „aktivni”. Mislim da je to rešenje koje se može prihvatiti i u našem slucaju, cime se pažnja mogla usmeriti prema drugim pitanjima. Naime, ustav je postao balast kojem robujemo i oko kojeg se vode politicke borbe, što samo koci promene vrednosne orijentacije društva, koje bi u nekom buducem periodu mogle rezultirati i adekvatnim ustavnim promenama. U meduvremenu, dakle, ne treba važeci Ustav posmatrati kao Poslovnik, vec kao jedan režimski koncept koji je vezan za autoritarnu vladavinu, preko kojeg treba preci.
Branka Dragovic Savic

AKCIJA „DNEVNIKA” – KO CE DOCI NA EXIT 05?

Prvi glasovi za „Prodigy”

List „Dnevnik”, uz saglasnot Exit tima, istražuje koga biste voleli da vidite i cujete na festivalu „Exit 05”. Tokom narednih meseci, na stranicama „Novosadske hronike” objavljivacemo spisak stranih muzickih imena, koja su sledeceg leta na svetskim turnejama i koja bi, ako nam se posreci, mogla da budu potencijalni gosti Novog Sada u julu 2005. godine. Dovodenje bilo koga sa spiska je neizvesno, ali ako se vaše želje poklope s mogucnostima organizatora postoji šansa da i sledece godine dobijemo festival po ukusu domace publike.
Podsecamo da smo slicnu akciju organizovali i pred ovogodišnji festival, što se ispostavilo kao dobar potez, jer su citaoci „Dnevnika” najviše glasova dali za rok ikonu Igi Popa i elektronsko cudo „Massive Attack”. Ispostavilo se da su ova dva muzicka brenda i zasvirala na Tvrdavi, što je bio nezaboravan spektakl.
Citaoci „Dnevnika” mogu da glasaju svakog radnog dana od 14 do 15 sati i od 17 do 18 casova na broj telefona 528 - 765 ili na mejl redakcije: nshronika@dnevnik.co.yu - uz glas je potrebno i objašnjenje zašto želite da cujete baš tu svetsku zvezdu. Ocekujemo i vaše predloge muzicara, koji nisu na spisku, kako bi se formirao stav vecine. Naglašavamo da Edžit tim nije kontaktirao nijedno od muzickih imena sa spiska, vec su izvodaci predlog novinara „Novosadske hronike” za koje smo saznali da planiraju turneje tokom naredne godine ili da ih je moguce dovuci na Tvrdavu.
Stigli su i prvi glasovi za dva barda svetske muzike Nick Cave, Tom NJaits. Za mega bendove poput matorih „Rolling Stones” i neprevazidenih „Red Hot Chilli Peppers” su mali izgledi da dodu na festival, jer za takve velicine novosadska Tvrdava je mali prostor. Bolje bi bilo da oni naprave solo koncert, što bi bila prava uvertira za predstojeci Edžit. Od zanimljivijih predloga izdvajamo glas za „Depeche Mode”, jer su oni po nekim citaocima najbolji i prvi su poceli da se bave elektronskom muzikom. Za „Offspring” su takode stigli glasovi, a najbolja preporuka za njih je to što su žestok, beskompromisan gitarski bend, a pri tom veoma slušljiv, kažu naši citaoci. Polako se bude i fanovi odlicnih “Prodigy”, koji su posle duže pauze izdali novi album, pa citaoci smatraju da bi njihov nastup na Tvrdavi bio svetski, jer ih mnogi nisu gledali 1995. godine kad su svirali u Beogradu.
Na spisku se nalaze: Fat Boy Slim, Beastie Boys, Offspring, Moby, NJhite Stripes, Franz Ferdinand, Pet Shop Boys, Prodigy, Ramstein, Black Eyed Peas, Audioslave, Kings of Leon, Chicks on Speed, Radiohead, The Cure, Robert Plant, B 52’s, Korn, Mighty Mighty Bosstones, Nenj Order, The Cardigans, Coldplay, Primal Scream, Paul NJeller, Beck, Foo Fighters, The Strokes, Undernjorld, Morrissey, Kraftnjerk, Groove Armada, Ibrahim Ferrer, Nick Cave, Tom NJaits.
Spisak sigurno nije konacan i zato ocekujemo vaše predloge, sugestije, saznanja i želje. Gradonacelnica Maja Gojkovic još nije imala sastanak sa Exit timom a, kao što je poznato, potrebno je da se obnovi ugovor o korišcenju Petrovaradinske tvrdave. Bez obzira na sve, pripreme za Exit 05 su u toku, a to potvrduje svakodnevni kontakt organizatora festivala sa medijskom kucom MTV. Podsecamo da je MTV ove godine boravio u Novom Sadu i prvi put napravio film o novosadskom festivalu, pa je logicno da se ocekuje nastavak saradnje dva uspešna brenda.
D. Ig.

Šarenilo u Zmaj Jovinoj

Bliže se praznici, a to se vidi i po Zmaj Jovinoj ulici koju su preplavile tezge pune šarenih ukrasa. Kao i svake godine i ove su prodavci izložili svoju ponudu sitnica sa novogodišnjim i božicnim motivima, plasticnih jelki, raznolikih ukrasa, prskalica, cestitki i igracaka.
Kako u Sekretarijatu za komunalne poslove kažu, u Zmaj Jovinoj ulici ce biti postavljeno 54 pulta za izlaganje ukrasnih predmeta, u Ulici kralja Aleksandra 3, a veliki broj ce biti postavljen i po celom gradu. Dozvole su delili na mesec dana, do 15.januara, ali ima i onih koji su tražili dozvolu samo do 31. decembra.
A. V.

ŠAROLIKA PONUDA ZA DOCEK NOVE GODNIE

U „najludoj noci” koliko para toliko muzike

Izlozi su izmenili boje, grad dobija novogodišnje ruho i hteli to ili ne ljudi bivaju uvuceni u pravljenje planova kuda u noci kada nova smenjuje staru godinu. Ponuda je kao i uvek šarenolika, a odabir mesta na kojem ce se docekati Nova godina zavisi od ukusa i debljine novcanika.
Vecina novosadskih kafica, klubova, restorana i hotela pripremila je ponudu za noc 31. januara. Rezervacija mesta vec je pocela a na izbor ce svakako ce uticati i ponuda pica, hrane i muzike. U kaficima pod stavkom hrana i pice uglavnom stoji napomena „neograniceno”, a na muzickom meniju su disko, ritam i bluz, latino, dram end bejs, džangl, brejk bit, domaca i strana komercijalna muzika, a u nekima nisu izostavljeni ni trubaci. Treba, medutim, napomenuti da se u kaficima za jelo najcešce nude peciva i grickalice.
Kako obecavaju u klubovima, i kod njih ce se neograniceno jesti i piti, a spravljace se i koteli. Gostovace di–džejevi i bendovi s raznolikim repertoarom. Restorani imaju „klasicnu” ponudu koja podrazumeva veceru, „živu” muziku i tombolu, a slicno je i u hotelima. Kada je rec o cenama, u kafeima se krecu od 15 do 35 evra, u klubovima od 35 do 60 evra, restoranima oko 50 evra, kao i u hotelima, mada ima i skupljih aranžmana.

Najskuplje uz Harisa

Platiš jedno dobiješ tri

Bice slavlja na Trgu slobode

KURJACKI: PDV UVODI RED
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjacki izjavio je da više od 90 odsto kukuruza i oko 50 odsto pšenice na tržištu Srbije sada "ide sivim kanalima", pa ce uvodjenje poreza na dodatu vrednost (PDV) uvesti red. Prema recima Kurjackog, PDV ce samo u pocetku biti opterecenje za poljoprivredne proizvodjace, jer ce, dok ne pocne da im se vraca, finansirati državu, ali ce kasnije imati nesumnjivo odredjene koristi. (Tanjug)

NORVEŠKA DONACIJA ZA KIKINDU
Za izgradnju deponije Komunalnog otpada u kikindskoj opštini, vlada Norveške obezbedila je donaciju vrednu 180.000 evra. Projekat kojim je lokalna samouprava konkurisala za tu donaciju uradio je strucni tim iz norveškog grada Narvika, pobratima Kikinde. (Tanjug)

POZNAT RECNIK RADIKALA
Srpska radikalna stranka u Pirotu, TV B92 naziva izdajnickom televizijom, a TV Pirot njenom ispostavom. Pirotski radikali zahtevaju da TV Pirot prestane da reemituje program TV B92. U suprotnom odbornici te stranke uskratice podršku budžetu toj medijskoj kuci. Lokalni odbor SRS u Pirotu izdao je saopštenje u kojem se, izmedju ostalog, kaže da je TV Pirot glasilo propalog režima DOS-a i ispostava B92, izdajnicke televizije stranih obaveštajnih službi kojima je jedini cilj rasturanje Srbije i njenih institucija. Predsednik Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke Boban Vojinovic objašnjava da je saopštenje izdato zbog toga što je TV Pirot emitovala emisije o "navodnim zlocinima u Srebrenici". (B92)

PARAFIRANJE SPORAZUMA O TEKSTILU
U utorak ili sredu u Briselu ce biti parafiran sporazum o tekstilu izmedu Evropske unije i Srbije, koji ce dati mogucnost srpskim izvoznicima da bez ikakvog ogranicenja izvoze svoje proizvode na tržište Unije. Sporazum se odnosi samo na Srbiju i to je prvi prakticni primer primene takozvanog duplog koloseka koji su ministri inostranih poslova EU, u odnosima sa Srbijom i Crnom Gorom, usvojili pre nekoliko meseci u Mastrihtu. Drugi važan detalj je svakako u cinjenici da ce to biti prvi 'pravi' medunarodni sporazum koji Srbija ili Crna Gora, odnosno državna zajednica potpisuje sa EU. Nakon potpisivanja i ratifikacije, sporazum o tekstilu izmedju EU i Srbije mogao bi konacno da stupi na snagu tokom februara iduce godine. (RTS)

SRBI NECE U PRIVREMENE INSTITUCIJE
Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Covic izjavio je da predstavnici Srba nece ucestvovati u privremenim institucijama pokrajine, zato što je kosovski premijer Ramuš Haradinaj 'potencijalni optuženik Haškog tribunala'. 'Nemamo tu šta da se diplomatski igramo', rekao je Covic u Gracanici, posle razgovora sa zamenikom šefa UNMIK-a Larijem Rosinom. Napominjuci da je Rosinu preneo cudenje zbog dvostrukih standarda medunarodne zajednice u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji, Covic je ocenio da 'ta nemoc i objašnjenje da je nacin izbora predsednika vlade Kosova demokratija, najblaže receno, predstavljaju netacnost'. (RTS)