U NOVOM SADU SUMIRANA JAVNA RASPRAVA O PREDNACRTU ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU

Univerzitet ište bezuslovnu autonomiju

Nastavno naucno vece Univerziteta u Novom Sadu sumiralo je javnu raspravu vodenu protekle dve nedelje o Prednacrtu zakona o visokom obrazovanju i zakljucilo da ovaj dokument konacno obezbeduje da pravno lice univerziteta bude puno - što nije slucaj s aktuelnim zakonom koji je, prakticno, univerzitet sveo samo na rektorsku kancelariju. Medutim, na Novosadskom univerzitetu smatraju da bi tekst Prednacrta trebalo još doraditi, kako bi se ova pocetna ideja sprovela do kraja.
Predloženo je tako da se studenti najpre upisuju na univerzitet, kao i da nastavnici na njemu zasnivaju radni odnos, pa tek onda da usledi rasporedivanje po fakultetima. Punu autonomiju, zakljuceno je na Nastavno naucnom vecu NU, zakon bi smeo da obezbeduje samo univerzitetu, dok bi ostale visokoškolske ustanove mogle imati samo neke aspekte te autonomije. Takode, zauzet je stav da se politika visokog obrazovanja ne može donositi bez saglasnosti Konferencije univerziteta.

Pozitivna diskriminacija

IZVRŠNO VECE U AKCIJI „KAKO ZADRŽATI MLADE STRUCNJAKE”

Prvo stipendije, posle odmah posao

Izvršno vece Vojvodine dodelilo je juce cetiri stipendije darovitim i uspešnim studentima Novosadskog univerziteta. Stipendije su dodeljene studentima Fakulteta tehnickih nauka, Filozofskog fakulteta i Pravnog fakulteta Petru Mileru, Slobodanu Vasicu, Andreju Marini i Mladenu Kovacevicu. Predsednik vojvodanske vlade Bojan Pajtic rekao je da je opredeljenje pokrajinskih vlasti da zadrže što više mladih strucnjaka u zemlji, kao i da privuku nazad u Vojvodinu mlade strucnjake koji su otišli u inostranstvo. On je najavio da ce u 2005. godini poceti da se realizuje projekat zadržavanja 400 darovitih svršenih studenata u Vojvodini, kao i projekat privlacenja 20 mladih strucnjaka da se vrate kuci. Potpisujuci ugovore o stipendijama sa cetiri studenta, potpredsednik vojvodanske vlade Tamaš Korhec rekao je da Izvršno vece studentima želi da pruži pogodnosti lakšeg studiranja, ali i da iskoristi njihove sposobnosti. Korhec je precizirao da ce pokrajinske vlasti, pored novcanog dela stipendije, tim studentima omoguciti i zaposlenje nakon završenih studija...

KAKO „PREŽIVETI” PRAZNIKE I JANUAR

Srpska tranzicija na praznicnoj trpezi

Imamo li cega u novcaniku uoci božicnih i novogodišnjih praznika? Hoce li se na svecanim praznicnim trpezama zacakliti pecene curke, kolaci i torte i šta ce biti kada se prvog januara nove godine probudimo iz tog, izgleda, dubokog sna? Filmski scenario “2005” mogao bi da se gradi na prici u kojoj se stanovnik zemlje jugoistocne Evrope, Srbije, jednog jutra probudio i uzeo u ruke omiljene novine. Ali njene ustaljene rubrike “ekonomija” i “crna hronika” promenile su nazive i sada glase “crna ekonomija” i, jednostavno, “hronika”.
Neki od tih naslova polovinom decembra u najmanju ruku su katastroficni:”Ministar najavio tranzicioni šok”, “Najradikalniji potezi ekonomske politike”... Teško, teže, najteže, Stiže godina koja ce se pamtiti... Ova ce, bar kada je rec o našim novcanicima, ostati upamcena po prosecnim platama koje su tek pokrivale minimalnu potrošacku korpu, ali i po trošnji kojoj smo se nemilice prepuštali uz bankarske kredite, odlažuci cekove u rafove prepunih trgovina i koristeci dozvoljene “minuse”, najcešce u visini jedne plate. U ekonomiji kakva je srpska, takav apsurd ima svoje ime i prezime, ali je on u u tranzicionoj Srbiji bio nacin preživljavanja.
U oktobru se živelo sa 15.372 dinara, koliko je iznosila prosecna neto plata u Vojvodini, a sa hiljadu dinara manje u centralnoj Srbiji. Na nivou cele zemlje, prosecna plata u oktobru bila je 14.639 dinara. Sa tim novcem statisticki je bilo moguce pokriti minimalnu potrošacku korpu od 13.892 dinara, ali ne i prosecnu za koju je bilo potrebno izdvojiti oko jedne i po prosecne plate.
Statisticari su takode izracunali da je minimalna potrošacka korpa pojeftinila za samo 3,11 dinara, dok je prosecna korpa poskupela cak za 248,47 dinara, pri cemu je izdatak za hranu i pice povecan za 219,71 dinar. Cinjenica je takode da je odnos prosecne mesecne zarade i minimalne potrošacke korpe od 2000. godine sve povoljniji.
Ilustracije radi, u septembru 2000. godine za pokrice minimalne potrošacke korpe bilo je potrebno više od dve prosecne plate a vec od oktobra prošle godine, prosecna mesecna zarada, iako neznatno, ipak premašuje iznos potreban za nabavku najosnovnijih životnih namirnica. Problem je, medutim, što su za vecinu gradana proizvodi koji cine sadržaj prosecne korpe i dalje nedostupni.
Inace, u minimalnu potrošacku korpu od povrca jedino staje više krompira i crnog luka nego u prosecnoj potrošackoj korpi, dok su izdvajanja za povrce za oko 250 dinara manja. Naravno, u prosecnoj potrošackoj korpi ima mnogo više mesa i ribe, a prema racunici Ministarstva trgovine, ukoliko spadate u grupu koja ima sredstva za pokrice samo minimalne potrošacke korpe, onda mesecno imate para za samo 800 grama juneceg mesa, dva kilograma svinjskog i cetiri kilograma pileceg mesa. Umesto cajne kobasice koja se nalazi u prosecnoj potrošackoj korpi u minimalnoj korpi je jeftinija kobasica od svinjskog mesa. Statistika beleži da konzumenti proizvoda iz prosecne potrošacke korpe izdvajaju za meso oko 1.500 dinara više nego oni koji podmiruju samo osnovne potrebe. Osim toga, u prosecnoj potrošackoj korpi nalazi se sedam litara jogurta i deset litara mleka više nego u minimalnoj.

Srbi najslabije štediše U našoj zemlji 54 odsto stanovništva posluje sa bankom. Od zemalja jugoistocne Evrope, u Hrvatskoj je najviše korisnika bankarskih usluga, dok se SCG nalazi na sredini ove lestvice, pokazalo je istraživanje marketinške agencije GfK obavljeno u 12 evropskih zemalja. U Madarskoj i Poljskoj, novim clanicama EU, dva od tri stanovnika su korisnici bankarskih usluga. U Sloveniji cak 86 odsto gradana ima neku od bankarskih platnih kartica, Slovacka i Madarska su na sredini ove liste, dok su Bosna, SCG, Rusija i Ukrajina na zacelju. Ipak, broj korisnika kartica u nekim zemljama se rapidno povecava, a u našoj se gotovo udvostrucio za samo šest meseci. Pet odsto stanovništva kod nas koristi kredite, a kada je rec o štednji, naša zemlja je medu poslednjim u Evropi. U SCG se najviše štedi za obnovu nameštaja i kucnih aparata, potom za odmor i odecu. Znatan deo gradana u SCG još uvek “slamaricu” smatra najsigurnijim oblikom štednje, a tako je i u Rusiji i Ukrajini, pokazala su istraživanja GfK. S. G.

POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA ZA POSLEDNJE CETIRI GODINE NARASLA ZA 700 ZAPOSLENIH

Brigada cinovnika troši 11 miliona evra

Ni najcuvanija državna tajna nije toliko misteriozna koliko podatak o broju ljudi koji su u poslednje cetiri godine zaposleni u pokrajinskoj upravi. Ipak, nezvanicni podaci do kojih je “Dnevnik” došao upucuju na to da je rec o 700 ljudi. Za razliku od 2000. godine, kada je u pokrajinskoj upravi bilo oko 550 zaposlenih (250 u Izvršnom vecu i 300 u pratecim službama), danas se taj broj povecao na 1.250.
Pokrajinska vlast planirala je da u narednoj godini izdvoji 883 miliona dinara za bruto plate 1.265 zaposlenih. Ovoliki broj ljudi utvrden je, po recima sekretara za finansije Jovice Đukica, sistematizacijom radnih mesta u 2005. godini, ali su to za sada jedini zvanicni podaci za koje je demokratska vojvodanska vlast “imala vremena” da iznese u javnost.
Ipak, šta oni govore vojvodanskom gradaninu i prosecnom platiši, koji svoje obaveze prema državi izmiruje redovnije nego što se to cini u drugim krajevima Srbije, i na šta se ovde, u ravnici, tako rado ukazuje?
Da zabune ne bude, govori/cuti se o više od 11 miliona evra, koliko ce naredne godine biti izdvojeno za bruto zarade zaposlenih u pokrajinskoj upravi i koje se iz vojvodanskog budžeta izdvajaju iz dela njenih izvornih prihoda - poreza koji se na teritoriji Vojvodine prikupi od zarada gradana i poreza na dobit preduzeca. Procena je da ce se za zarade pokrajinske administracije u 2005. godini izdvojiti gotovo cetvrtina pomenutih poreskih prihoda, buduci da su oni projektovani na ukupno 3.650 miliona dinara.
U ovoj godini zabeleženo je 1.250 radnih mesta u Pokrajini, gde stalni radni odnos ima 1.040 ljudi. Prema podacima Sekretarijata za finansije, iz ovogodišnjeg budžeta Vojvodine je za bruto zarade 1.250 zaposlenih izdvojeno 751 miliona dinara. Gotovo isto toliko zaposlenih bilo je u Pokrajini krajem osamdesetih godina, kada je imala pun kapacitet republickih ovlašcenja i neposredno pre nego što ju je stigla “jogurt revolucija”, u kojoj su joj nadležnosti ukinute. Radilo se o 1.300 zaposlenih, koliko ih je, po recima republickog poslanika G17 plus Marka Krstina, bilo krajem osamdesetih. U to vreme Krstin je kao zamenik sekretara za upravu i pravosude radio obimnu analizu zaposlenih u vojvodanskoj pokrajini. U njoj su, kaže, bili predstavljeni i uporedni podaci o zaposlenosti u ostalim republikama tadašnje Jugoslavije.
- To što je sada zaposleno 1.250 ljudi nešto govori. I broj od 1.000 zaposlenih je ogoman u odnosu na nadležnosti koje Pokrajina ima - kaže Krstin. - Pokrajinska uprava sada nema u svojoj nadležnosti Hidrometeorološki zavod, u kojem je osamdesetih bilo 220 zaposlenih, nema Zavod za statistiku, koji je imao 120 zaposlenih, nema Narodnu odbranu, gde ih je bilo 90, ni pravosude koje je brojalo 60, niti Zavod za javnu upravu, sa oko 30 zaposlenih. To je zajedno cinilo 520 ljudi u organima koji sada ne postoje.
Deo njih je posle prešao u republicku nadležnost, ali je deo kasnije vracen, pa po njegovoj gruboj racunici ispada da u pokrajinskoj upravi postoji “minimalni višak od oko 200 ljudi”. Praksa da se nakon izbora u okruženje dovode “svoji ljudi” nije nepoznata. Takve promene su, po recima Krstina, nužne, ali samo kada se radi o pomocnicima i zamenicima funkcionera. Medutim, mesta u sekretarijatima su se, tvrdi, popunjavala clanovima partija, komšijama, kumovima...

DELEGACIJA CONGRADA POSETILA BECEJ

Spojeni brodskom linijom

BECEJ: Delegacija madarskog grada Congrada, boravila je u Beceju gde je sa celnicima lokalne samouprave razgovarano o nastavku dalje saradnje. Predsednik Opštine Đorde Predin Badža je izjavio da ce, na osnovu ranije potpisane Povelje o bratimljenju, biti nastavljeno približavanje gradana ove regije, a sadašnja vlast ce najveci akcenat staviti, na produbljivanje privredne saradnje, radi oživljavanja prozvodnih kapaciteta i zapošljavanja radnika.
Pošto je Madarska vec clan Evropske unije, mogu se tim putem obezbediti donacije, radice se na poboljšanju vodosnabdevanja, a planira se i probna brodska linija, i to od juna do oktobra iduce godine, dva puta nedeljno, u cilju još veceg približavanja ova dva grada.
Pored toga, nastavice se i bogata saradnja na kulturnom planu tako da ce biti organizovano gostovanje dva folklorna ansambla (srpskog i madarskog), te Kulturnog kruga „Dr Imre Kiš” iz Backog Petrovog Sela u susednoj zemlji, kao i sportski susreti u kajaku i muškom i ženskom vaterpolu.

DODATNI NOVAC ZA OBRAZOVANJE, ZDRAVSTVO...
Nakon dogovora republicke i pokrajinske vlade o obezbedjivanju dodatnih 360 miliona dinara za vojvodjanski budžet, bice obezbedjeno finansiranje nekoliko vojvodanskih projekata. Izmedju ostalog, sa 90 miliona dinara bice finansirani troškovi boravka u vrticima za trece, odnosno cetvrto dete u porodici, u svim opštinama u Vojvodini, kaže za 021 pokrajnska ministarka za demografiju i brigu o deci Novka Mojic.
Za programe sekretarijata za obrazovanje i kulturu obezbedjeno je 46 miliona dinara. Pomocnik resornog pokrajinskog sekretara, Jožef Kabok, kaže za naš radio da ce novac biti upotrebljen za opremanje novih smerova na fakultetima: veterinarskog na Poljoprivrednom fakultetu, farmaceutskog smera na Medicinskom i audio-vizuelnog smera na Akademiji umetnosti. Deo je namenjen za opremanje nove osnovne škole u Šajkašu i za adaptaciju objekta za rad Fondacije "Stevan Sremac" u Senti.
Deo novca bice izdvojen za opremanje i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova, za subvencije strucnim poljoprivrednim službama, unapredenje stocarstva, za izradu studije regionalnog sistema vodosnabdevanja južnog Banata, adaptaciju sportsko-rekreacionog centra "Letenka" na Fruškoj Gori. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš saopštio je da ovaj novac ne smatra poklonom ili aktom dobre volje republicke vlade, vec necim što Vojvodini pripada. Kostreš navodi da i dalje smatra da je budžet pokrajine nedopustivo mali.

PREGLOMAZNA POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA
Broj zaposlenih u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu povecan je na blizu 80, a resorni pokrajinski ministar Zoltan Bunjik sada ima cak šest pomocnika. Kako saznaje Radio 021, poslednji koji su dobili funkcije pomocnika su prethodni gradski ministar za kulturu i obrazovanje Robert Kolar i v.d. dikrektorka Pedagoškog zavoda Vojvodine Danica Stefanovic. Pored njih Bunjikovi pomocnici su još i: Svetlana Vujovic za oblast obrazovanja, Dragan Sreckov i Branislav Andric za kulturu i Jožef Kabok za finansije.
Pokrajinska administracija je za poslednje cetiri godine zaposlila novih 700 ljudi. 2000. godine radilo je 550 ljudi, a danas je sistematizacijom predvidjeno 1.250 mesta za zaposlene u pokrajinskoj administraciji. Na njihove plate odlazi ukupno cetvrtina prihoda iz budžeta Vojvodine.
Dnevnik piše da je Pokrajna poslednji put imala ovoliki broj zaposlenih krajem osamdesetih kada je izgubila mnoge nadležnosti. Pojedini politicari tvrde da sada postoji “minimalni višak od 200 ljudi”. Mnoga mesta u pokrajinskim sekretarijatima popunjavaju se clanovima partija, komšijama i kumovima.

TALENTOVANI MLADI VOJVOĐANI
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu ove godine nagradice 69 darovitih ucenika koji su ostvarili vrhunske rezultate na takmicenjima u zemlji i inostranstvu. Ucenici osnovnih i srednjih škola dobice novcanu nagradu od 2.500 dinara, dok ce njihovi mentori, profesori i treneri dobiti pohvalnice i simbolicne poklone. Takodje ce biti dodeljene i specijalne pohvale za 16 prošlogodišnjih laureata koji su i ove godine postigli odlicne rezultate.
Rec je o talentovanim mladim Vojvodjanima koji postižu vrhunske rezltate u oblasti nauke, tehnike, umetnosti i sporta. Medju nagradjenima su, izmedju ostalih, ucenici osnovne škole iz Ratkova i nastavnica Ižak Ankica, koji su osvojili cak 11 visokih priznanja na medjunarodnom takmicenju iz likovnog stvaralaštva u Portugaliji, zatim tamburaški orkestar osnovne škole "Desanka Maksimovic" u Futogu, svetski prvak u raketnom modelarstvu za juniore Krcedinac Branislav, baletski umetnici Raicevic Natalija i Pavic Saša, mali pesnik Kekovic Petar. Ove godine po prvi put su dodeljene nagrade i u oblasti fudbala, i to mladicima koji pored odlicnih sportskih rezultata ostvaruju i dobar uspeh u školi. Nagrade su dobili clanovi FK "Vojvodina" i reprezentativci Kacar Gojko i Djurovic Stefan.
Za ovogdišnje nagrade prijavljeno je preko 200 kandidata, a odluku o laureatima jednoglasno je donela komisija sastavljena od cetrnaest clanova. Svecano urucivanje diploma i nagrada održava se u petak 17. decembra u podne u centralnom holu Izvršnog veca Vojvodine. Talentima iz oblasti sporta nagrade ce se uruciti 27. decemba u okviru dodele nagrade u oblasti sporta.(021)