SUDBINA OSNOVNOG ZAKONA VOJVODINE

Cikaju Tadica, cekaju Markovica

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ocekuje da se njegov kolega iz Republickog parlamenta, Predrag Markovic, u drugoj polovini decembra pojavi u vojvodanskoj skupštini i poslanicima saopšti dokle je stiglo pisanje novog ustava Srbije. Ukoliko Markovicev izveštaj ne bude odisao optimizmom da ce taj mukotrpan posao u dogledno vreme biti okoncan, Kostreš najavljuje, i u to je apsolutno uveren - da ce pokrajinska skupština doneti odluku o nastavku rada na vojvodanskom osnovnom zakonu.
U nedavnom intervjuu našem listu Kostreš je objasnio da je prošli saziv Skupštine Vojvodine odustao od usvajanja "osnovnjaka" jer se ocekivalo da ce srbijanski parlament do Vidovdana usvojiti novi ustav Srbije, na osnovu kojeg bi se usvojio i pokrajinski konstitutivni akt. Pošto ocigledno nije definisano koji je to Vidovdan u pitanju, dodao je, mi cemo nastaviti rad na predlogu osnovnog zakona Vojvodine, jer smatramo da je veoma važno da sami Vojvodani, preko svojih legitimnih predstavnika u pokrajinskoj skupštini, definišu kakvu autonomiju žele, nakon cega bi se ta rešenja implementirala u novi ustav Srbije.
Prica o konstitutivnom aktu Pokrajine - osnovnom zakonu, zapoceta je u decembru 2001. kada je vojvodanska skupština formirala ekspertsko-politicki tim, na celu sa akademikom Aleksandrom Firom, s poverenom misijom da izradi prednacrt osnovnog zakona. Umesto sa jedinstvenim tekstom, ta komisija u februaru 2003. godine iznosi pred pokrajinske poslanike kompilaciju razlicitih, cak i medusobno suprotstavljenih videnja, pre svega dve glave stranke u pokrajinskoj vlasti pa tako i u samoj komisiji - LSV i DS, oko forme i sadržaja vojvodanske autonomije. Na istoj sednici osniva se ništa manje brojna komisija, ovaj put za izradu nacrta. Do njene prve sednice, dve stranke uspele su da postignu kompromis gotovo oko svih spornih pitanja, osim koliko ce Pokrajini ostajati novca od poreza, taksa i drugih izvora javnih prihoda. Stvari su se u meduvremenu malo promenile, pa tako, ironije li, danas upravo DS baca drvlje i kamenje na Beograd zbog drasticnog zakidanja Vojvodini, kako je to predvideno taze usvojenim budžetom za narednu godinu.
Do usvajanja "osnovnjaka" pre republickog ustava, iako je prvobitno tako bilo gromoglasno najavljivano, na kraju, vidimo, nije došlo, što mnoge i nije preterano iznenadilo. Za jedne je stoga citava prica o osnovnom zakonu bila tek poligon za nebrojene politicke igre DS i LSV, dok su oni oštriji, poput Mileta Isakova, tvrdili da je u pitanju obicna predstava "koja treba da prikrije nerad pokrajinskih vlasti".
Pokrajinska vlast, koju olicava i Kostreš, doduše, na samom je pocetku mandata. Držeci se obecanja o vodenju politike kontinuiteta sa prethodnim sazivom, predsednik Skupštine vec oživljava pricu o "osnovnjaku", mada nije poznato na cemu zasniva toliku uverenost da ce "sasvim sigurno" biti nastavljen rad na tom famoznom aktu. On, doduše, javno komplimentira lideru DS kako je najlogicnije da upravo on, Boris Tadic, bude promoter velike i jake autonomije Vojvodine. Iako demokrate na pitanje autonomije kao i na saradnju sa LSV, i dakako sa njenim predsednikom, gledaju ipak drugacije nego još koliko lane. Reci bivše potpredsednice Skupštine Vojvodine Jelene Jeftic da je tekst nacrta "osnovnjaka" gotovo kompletno usaglašen, zato danas zvuce pomalo antologijski. Jer, nova garnitura demokrata u Banovini nema nameru da se bakce sa osnovnim zakonom pre donošenja novog ustava. Tako tvrdi šef poslanika DS u Skupštini Vojvodine, Dragoslav Petrovic. On u izjavi "Dnevniku" naglašava da je veoma bitno doneti novi ustav Srbije, u kojem bi na odgovarajuci nacin bio definisan položaj Vojvodine kao autonomne pokrajine, a taj okvir ne bi smeo da bude manji od sadašnjeg. Tek tada ce realno imati smisla donositi akte koji proisticu iz ustava, bio je jasan Petrovic.

KARLA DEL PONTE U SAVETU BEZBEDNOSTI UN

Koštunica nije voljan da hapsi

Vlada Srbije namerno je izabrala da ignoriše svoje pravne obaveze, izjavila je glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, u obracanju Savetu bezbednosti UN . Od poslednjeg obracanja predsednika suda tom telu, u maju ove godine, ništa se nije promenilo kada je rec o saradnji Srbije kao ni stav Srbije da se protivi Tribunalu. Del Ponte je procenila da više od 12 optuženika, haških begunaca "slobodno živi u Srbiji", a da je srpski premijer Vojislav Koštunica jasno rekao da ih nece hapsiti, vec samo pokušati da ubedi begunce da se sami predaju. "Takva politika nije dala nikakve rezultate," zakljucuje glavni tužilac uz komentar da je ona u suprotnosti sa medunarodnim obavezama zemlje.
Del Ponte je potom podsetila na bekstvo Gorana Hadžica, koji je kako tvrde u Tužilaštvu, nestao nekoliko sati pošto je vlastima u Beogradu receno gde se on nalazi. Zatim je pomenula i slucaj Beara uz komentar da se bivši visoki oficir VRS nije dobrovoljno predao, vec da se nije opirao hapšenju. Del Ponte je ocenila da je Beara uhapšen "samo zato što je moja kancelarija dala sve informacije o tome gde se on nalazi... i što je Beograd znao da mi nadziremo njegovu kucu. A trebalo je da se i ja, kroz dva dana, obratim ministrima EU. Samo je takav pritisak mogao doneti rezultata," zakljucila je Del Ponte. Ona je obavestila SB da je "zarad domacih politickih razloga Beograd Bearino hapšenje predstavio kao dobrovoljnu predaju".
Karla del Ponte izjavila je da postoji odreden pomak na bolje u saradnji sa sudom na nivou državne zajednice. Zahvaljujuci efikasnom radu Nacionalnog saveta, vecem broju potencijalnih svedoka omoguceno je da obave razgovore sa predstavnicima tužilaštva.
Postoji, ocenila je Del Ponte, i spremnost da se tužilaštvu omoguci pristup dokumentima, ali je problem u tome što se oni nalaze u rukama onih koji blokiraju saradnju sa sudom. Sve u svemu, zakljucila je Del Ponte, nesaradnja Beograda ostaje najvažnija prepreka sa kojom se suocava Tribunal u završnoj fazi svog rada. Ona je ponovila da sud ne može završiti rad dok se pred njim ne bude sudilo Karadžicu, Mladicu, Gotovini, srpskim generalima i odgovornim za masovno ubistvo u Srebrenici, koji su još u bekstvu. Govoreci o najavljenom prebacivanju slucajeva iz Haga na domaca pravosuda, što je deo završne strategije suda, Del Ponte je izjavila da ce do kraja godine 11 slucajeva, odnosno 20 optuženika, biti predloženo za transfer na domace pravosude, pri cemu je politika tužilaštva da se, tamo gde je to moguce, slucajevi prebacuju na sudove država gde su zlocini pocinjeni.
Ona je, medutim, izrazila bojazan da "u zemlji kakva je Srbija nece biti moguce suditi za ratne zlocine. Jake su mreže koje podržavaju optuženike, one mogu da se uplicu u sudsku proceduru, pa i da uznemiravaju svedoke, sudije i tužioce, ili cak da prete stabilnosti zemlje," smatra glavni tužilac. Del Ponte veruje da se "i u Srbiji i na Kosovu agresivna nacionalisticka retorika koristi za napade na Tribunal i tužilaštvo. Poruka je uvek ista: ako vlasti saraduju, destabilizovacemo zemlju. Medunarodna zajednica i demokratski izabrane vlasti morale bi da sprovedu odlucne mere protiv ovih mreža."
Karla del Ponte je rekla da ce do 31. decembra biti završeno preostalih šest istraga tužilaštva, kao i da ce biti podignute nove optužnice. (B92)

ZBOG MALVERZACIJA NA BEOGRADSKOM AERODROMU

Uhapšena Marija Rašeta i deset direktora

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je juce da je uhapšen bivši ministar za saobracaj i telekomunikacije Marija Rašeta Vukosavljevic i više direktora Aerodroma Beograd osumnjicenih da su ovo javno preduzece zloupotrebom položaja oštetili za 220 miliona dinara i prisvojili 60 miliona dinara.
MUP u saopštenju navodi da je UBPOK lišio slobode i uz krivicnu prijavu priveo istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu i bivšeg generalnog direktora Aerodroma "Beograd" Branislava Vitasovica, zamenika generalnog direktora Aerodroma Duška Grilihesa, bivšeg pomocnika gen. direktora Aerodroma Sladana Ikovica i bivšeg koordinatora razvoja Aerodroma Aleksandra Đordevica".
Uhapšeni su i bivši direktor Gradevinske direkcije Srbije Zoran Popovic, vlasnik i direktor preduzeca "Eurosalon" Branislav Stojakovic, direktor preduzeca "Termoenergo inženjering", Jovan Đenadic direktor preduzeca "Kolubara invest-gradnja" iz Beograda Dejan Mišovic, zamenik direktora "Kolubara invest-gradnja" Lazar Buncic i direktor preduzeca "Abies sistem" Predrag Vukovic.

Milion za fotelje UPBOK se zainteresovao za poslovanje bivšeg rukovodstva Beogradskog aerodroma nakon što je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilic pre dva meseca rekao da je vrednost radova na rekonstrukciji Terminala 2 na Surcinu pod neverovatnim okolnostima narasla sa 18 na 47 miliona evra. Prica je pocela da kruži o naduvanim cenama i ukazalo se na cinjenicu da je za renovinaranje aerodromskog VIP salona zvanicno potrošeno 2 miliona evra, a prava vrednost radova je bila 1,2 miliona. Volšebno su cene fotelja od 6.500 dinara porasle na 900.000 dinara, a kažu da su slicnu sudbinu doživele i lampe i slike kojima je ukrašen VIP, za koje se tvrdi da im je cena dvesta puta uvecana. D. M.

DREVNE KULTURE OPET „NA ISPITU” U NOVOM SADU

Gomolava u vremenu i prostoru

“Gomolava u vremenu i prostoru (1904-2004)” naziv je medunarodnog naucnog skupa organizovanog povodom stogodišnjice istraživanja arheološkog nalazišta Gomolava (periferija sela Hrtkovci), koji ce se od danas do 27. novembra održati u Muzeju Vojvodine i ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu. Referati i diskusije brojnih domacih i inostranih arheologa, paleobotanicara, istoricara i antropologa trebalo bi da rezultiraju novim, petim izdanjem posvecenim ovom znacajnom civilizacijskom “dokumentu”, mestu koje mnogo govori o kulturi naših predaka.
- Jugoistocna Panonija i Balkan su izuzetno važan prostor u ogrlici kulturne baštine Evrope, pogotovo kada se govori o praistoriji i antici. Gomolava je narocito znacajna jer je višeslojno nalazište, pouzdano se zna da je bila naseljena od neolita do pocetaka srednjeg veka i veoma veliki deo lokaliteta je istražen; što otvara mogucnosti izvodenja finih veza i zakljucaka o životu razlicitih ljudskih zajednica iz tih perioda – najavio je dogadaj akademik Bogdan Brukner, dodavši da je zbog cinjenice da su u istraživanju Gomolave pored Muzeja Vojvodine ucestvovali i arheolozi iz drugih republika bivše Jugoslavije, naucni simpozijum je mogucnost da se ponovo utvrde i veze nekada jedinstvene države.
- Buduci da su arheološka istraživanja okoncana još 1985. godine, sada je krajnje vreme da se znanje nadogradi i da se ponovo progovori o tajnama Gomolave, ciji predmeti predstavljaju jedan od najvecih fondova Muzeja Vojvodine – mišljenje je muzejskog savetnika arheologa Marije Jovanovic koja je zajedno sa koleginicom Jelkom Petrovic bila jedan od najaktivnijih posvecenika ovom lokalitetu, temeljno ispitivanom od 1965. godine.
Ucesnici konferencije za novinare su se složili u tome da je Gomolava od velikog znacaja i za širu naucnu javnost, jer je vec uvrštena u sve svetske udžbenike, a zanimljiv je podatak da su narodi s podrucja današnje Nemacke, Švajcarske, Poljske, Švedske, nekada veoma zavisili od onoga što se dešavalo u današnjoj Vojvodini, jer su tu bili najveci žitni i keramicki centri, a najverovatnije i pristaništa.
Podsecamo da je simpozijum “Gomolava u vremenu i prostoru (1904-2004)” drugi ovogodišnji naucni skup koji rasvetljava i promoviše istoriju starih kultura nekada naseljnih na našim prostorima. Prvi je bio posvecen Vinci i nosio je naziv “Znaci civilizacije”.

OBRT: DS I DSS ZAJEDNO U NOVOM SADU
Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka postigle su sporazum o koalicionoj saradnji u Novom Sadu, uprkos ranijim najavama da ce DSS utanaciti koaliciju sa radikalima i socijalstima, saznaje list Danas od dobro obaveštenog izvora bliskog obema strankama. Danas na naslovnoj strani piše da je Demokratska stranka Srbije tražila i funkcije u pokrajinskoj vlasti na nivou zamenika ministara, odredjen broj rukovodecih mesta u institucijama kulture, obrazovanja i zdravstva, direktorska mesta u JP Vojvodina-šume, i Novosadskom sajmu, a navodno bi im, prema koalicionom sporazumu pripalo i šest gradskih preduzeca u Novom Sadu - Poslovni prostor, Tržnica, TV Apolo, Cistoca, Novosadska toplana i Informatika, kao i novoustanovljeno preduzece za upravljanje parking prostorima. Bez obzira na ovaj dogovor o koaliciji, poslednju rec ce, što se tice DSS-a, ipak imati lider Vojislav Koštunica. Naime, visoki funkcioner DSS-a Gordana Matijaševic je u izjavi za Gradjanski list najavila da ce predsedništvo te partija na vecerašnjoj sednici doneti odluku s kime ce u koaliciju u Novom Sadu. (021)

VOJVODJANSKI BUDŽET 18.780.637.000 DINARA
Pokrajinski budžet u sledecoj godini ce iznositi oko 18 milijardi i 780 miliona dinara. Sekretar za finansije Jovica Djukic kaže da je budžet nominalno veci, ali da je realno manji zbog rasta inflacije i troškova života. Djukic kaže da pokrajna od te sume ima samo 3,6 milijardi za svoje programe i troškove, jer je ostatak namenski opredeljen i samo prolazi kroz vojvodjanski budžet ka krajnim korisnicima. On tu kao primer navodi plate prosvetnih radnika. "Iz tog dela mi ne možemo da finansiramo aktivnosti koje su ustavom i zakonom ozvanicene za APV, jednostavno to je nešto što dodje na naš racun i potom se prosledi dalje", kaže Djukic. Pokrajinski sekretar za finansije kaže i da je vlada odlucila da Skupštini Vojvodine predloži da donese odluku o rebalansu budžeta za ovu godinu. U pitanju je smanjenje za oko 580 miliona dinara i to u osnovi zbog toga što se u vojvodjansku kasu slilo manje novca od privatizacije i poreza na dobit. Ovome dodajmo i da je poslanicka grupa DS-a u Skupštini Vojvodine saopštila da ce predložiti parlamentu da usvoji deklaraciju o potrebi rebalansa budžeta Srbije za 2005. godinu. U deklaraciji se traži da Vlada Srbije preloži rebalans upravo usvojenog budžeta kako bi se povecala izdavajanja za budžet Vojvodine. (021)

POCELA RASPRAVA O GRADNJI BRANE NA TARI
Skupština Crne Gore pocela je danas raspravu o planu vlade da sagradi branu Buk Bijela, cime bi bio poplavljen kanjon Tare, koji je UNESKO uvrstio u spisak svetske baštine. Vlada Crne Gore tvrdi da je brana neophodna da bi se okoncala hronicna nestašica elektricne energije u toj republici. Crna Gora godišnje troši 50 miliona evra na uvoz struje. "Niko dovoljno osetljiv ne može reci 'da' potapanju kanjona Tare, ali niko ne želi da živi u mraku, bez elektricne energije. Branom možemo rešiti goruci problem", izjavio je crnogorski premijer Milo Djukanovic. Protivnici tog projekta tvrde da ce njime biti narušen biljni i životinjski svet u kanjonu dubokom 1.300 metara i da ce naškoditi crnogorskom turizmu. Ispred skupštine se okupilo oko 100 demonstranata. "Brana bi za kanjon predstavljala smrtni udarac", ocenio je lider ekološke organizacije "Most" Siniša Stevovic. "Most" je prikupio 11.000 potpisa, neophodnih da bi se problem kanjona Tare našao pred poslanicima. (FoNet)