Padavine gode pšenici

Sekretar udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran ocenio je juce da trenutne padavine pogoduju tek zasejanoj pšenici.
Prostran je agenciji Beta rekao da ce zahladenje i padavine dobro uticati na pšenicu zasejanu u oktobru, jer ce je “pripremiti za prezimljavanje”, ukazujuci, medutim, da padavine ne pogoduju poljoprivrednim radovima.
“Zbog obilnih padavina mehanizacija ne može da ude u njive kako bi se obavila setva, tako da je sve manje nade da ce oni koji nisu zasejali pšenicu to i uciniti”, kazao je Prostran.
Prema njegovim recima ove godine je do sada posejano oko 400.000 hektara pšenice što je za oko 230.000 hektara manje nego lane, a to ce ovogodišnju setvu ciniti jednom od najskromnijih.
“Za manje zasejane površine nego prošle godine nije ’odgovorno’ samo loše vreme, vec i neodlucnost poljoprivrednika da seju pšenicu”, rekao je Prostran i dodao da ne ocekuje da ce zbog smanjene setve naredne godine biti nestašice pšenice.
“Nestašice nece biti jer u 2005. godinu ulazimo sa velikim zalihama i ukoliko ne bude nekih vecih vremenskih nepogoda, snabdevanje pšenicom ce biti stabilno”, ocenio je Prostran.
On je naveo da je završena berba suncokreta i soje, da je pri kraju vadenje šecerne repe, dok je neobranog kukuruza ostalo na nešto manje od 30 odsto površina. Prostran smatra da “nije problem” što kukuruz još uvek nije obran jer je njegovo sazrevanje završeno tako da kad god se poprave vremenski uslovi berba se može nastaviti.

HRVATSKI PREMIJER IVO SANADER U BEOGRADU

Otvorena vrata dobrosusedskim odnosima

Hrvatski premijer Ivo Sanader i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic izrazili su zadovoljstvo razgovorima koje su vodili juce u Beogradu i potpisanim sporazumom o zaštiti prava manjina u dve zemlje. Sanader je posle razgovora kazao da je buducnost i Hrvatske i SCG u zajednickoj Evropi koja se ujedinjuje. Hrvatski premijer je istakao važnost sporazuma o zaštiti prava manjina koji su potpisali ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim LJajic i ministarka pravde Hrvatske Vesna Škare Ožbolt.
Sanader je ocenio da je to veliki korak napred, iako je taj problem bio rešen nacionalnim zakonodavstvima. Hrvatski premijer je preneo da je sa Marovicem razgovarao i o problemu nestalih, istakavši da je u odnosima dve države to humanitarno pitanje vrlo važno. Marovic je novinarima rekao da je njegov sastanak sa Sanaderom bio veoma važan, konstruktivan i uspešan i da je potvrdeno da je politicki cilj obe države unapredenje medusobnih odnosa i jacanje regionalne stabilnosti, uz napore za evropske integracije. Primer Hrvatske u procesu evropske integracije, posebno u ispunjavanju obaveza prema Haškom tribunalu za SCG je veoma instruktivan, rekao je predsednik SCG.
Marovic i Sanader juce su usvojili i zajednicku izjavu o uzajamnim odnosima i saradnji, evropskoj i evroatlantskoj perspektivi i otvorenim pitanjima i neposrednim ciljevima. Hrvatski premijer je izrazio zadovoljstvo zbog odluke Saveta ministara o stavljanju granica pod kontrolu policije, a Marovic je pozdravio spremnost Hrvatske za liberalizaciju viznog režima prema SCG. Sanader je prvi hrvatski premijer koji je došao u Beograd posle raspada SFRJ.

O Gurovicu, sportu i toleranciji Premijeri su komentarisali i zabranu ulaska u Hrvatsku košarkašu “Partizana” Milanu Gurovicu, rekavši da je rec o problemu kojim bi ubuduce dogovor trebalo da postignu košarkaški savezi, odnosno sportski radnici dve zemlje. Koštunica je kazao da je u razgovoru izrazio iznenadenje da se ovakav problem pojavio u oblasti u kojoj bi trebalo da ima najmanje problema, u sportu. “Bilo je reci jednostavno o tome da se slucajevi poput ovog ne ponove, i u tome naravno odgovornost pada na košarkaške radnike, a ako je potrebno i u dobrom duhu, da se neformalno ukljuce i politicari”, rekao je Koštunica. Sanader je rekao da hrvatska strana gleda prema napred, i da ce se on “zauzimati da teme iz prošlosti ne koce napredak Hrvatske prema atlantskim integracijama”. On je ocenio da “klubovi moraju izmedu sebe naci rešenje za takve slucajeve, jer njih može biti u buducnosti, a da je uloga sportaša kao javnih ljudi, iako privatno svako može misliti kako hoce, da propagiraju toleranciju i evropske vrednosti”.

PODRUMI I LAGUMI ISPOD SREMSKIH KARLOVACA KRIJU VEKOVNE TAJNE

Reka vina bi mogla da potece

Izreka veli: klima je sudbina, loza majka, a zemlja otac vinu. Na kvalitet uticu i vreme berbe, obrada grožda, nega i cuvanje vina, ali mada je uloga podruma i laguma je zanemarena u ovoj narodnoj mudrosti, nju nisu zaboravljali vinari koji su stotinama godina spravljali pice za bogove i smrtnike u Sremskim Karlovcima, nekadašnjoj vinskoj prestonici.
Da bi vino sazrelo neophodna je stabilna temperatura, koja se postizala nekad samo u utrobi zemlje. Stoga su karlovacki vinari zidali podzemne hodnike, široke od cetiri do šest metara - lagume, ukopane u brda i izdvojene od ostalih objekata u domacinstvu, i podrume, hodnike ispod kuca. Ima ih skoro u svakom starom karlovackom domu. Pretpostavlja se da je, što laguma što podruma, oko 500, a prostiru se na 11,5 kilometara. Ništa cudno, ako se zna da je 1800. godine pod vinovom lozom u ovom mestu bilo više od 1.500 hektara zemlje. Lagume su zidali majstori specijalno obuceni za taj posao. Danas se koristi oko 500 metara podruma i laguma - 300 za proizvodnju vina, a 200 metara za uzgoj šampinjona. Ostali su zapušteni.
Klasican tip podruma u Karlovcima može se videti u domu Tomislava Derdica u Stratimirovicevoj ulici. Cim se kroci strmim drvenim stepenicama u vinski tunel ispod citave Derdiceve kuce, širi se miris, vlažan i memljiv. S obe strane nanizana drvena burad razlicite zapremine, u kojima je nekada spravljano i po dva-tri vagona vina. Podrum je izgraden pre stotinak godina i u poredenju sa drugima je mladi. Poslednje tri generacije Derdicevih se bave vinogradarstvom. Otac i stric, seca se Tomislav, imali su u jednom momentu pre Drugog svetskog rata 18 jutara pod vinogradima, a on sada sam obraduje jutro i po. Od oca je naucio kako se pravi vino i ostao veran starom receptu. Hemikalije ne koristi.
- Malo duže se ceka, ali od mog vina glava ne boli, kaže Tomislav Derdic. Treba znati proizvesti vino, ali najvažnije je održavati ga. Imam iskljucivo drvene bacve, koje održavam sumporom.
Razocaran je malom cenom grožda i potražnjom vina. Planira da ga ubuduce proizvodi samo za sebe i „one koji su naucili na mene”. Veli da ga je ove godine više podelio nego prodao. Seca se da su kupci nekad, pred praznike, od njega odnosili od 800 do 1.000 litara vina, a sada ni za godinu toliko ne proda, vec jedva 10-15 litara mesecno. Za to krivi mlade, što „više piju pivo nego vino”.
Nešto dalje, u istoj ulici, u dvorištu porodice Živanovic, lagum je dug 25 metara i podrum ispod stare kuce. Lagum je star oko 300 godina i jedan je od mnogih koji su bili porodicno vlasništvo. U Švapskoj ulici bilo je cetiri laguma Josima Živanovica.
- Na ovom podrucju su odlicni uslovi za uzgoj vinove loze. Do Drugog svetskog rata izvozili smo „ausbruh”, najskuplje vino. Ono je služilo kao ’diškrecija’, kada je trebalo izdejstvovati kakve privilegije na brckom dvoru, a lekovito vino „bermet” je stizalo do NJujorka redovnom linijom - prica Žarko Živanovic, praunuk cuvenog profesora Jovana Živanovica. - U naš lagum može da se smesti oko pet vagona drvenih buradi. Vino negujemo u hrastovim buradima. Jedino su nam sudovi za razlivanje od prohroma, jer su prakticni, jednostavni za održavanje.
Lagume su vinari gradili da bi obezbedili prirodne mikroklimatske uslove za nastanak vrhunskih vina. Jer, vina traže mir za sazrevanje i istu temperaturu.
- U našem lagumu se izmedu treceg i petog stepenika temperatura stabilizuje na 12 stepeni. Pod zemljom su uvek iste temperatura i vlažnost, a mikroklima takva da vino zri do savršenstva, bar po nekim svetskim normama, zbog plesni koje ima u lagumima a živi od isparenja vina. U lagumima nema betona jer je hidroskopan i upija vlagu.
U podrumu poznatog karlovackog vinara i podrumara Radmila Dimitrijevica Roše stoje samo moderna burad, od prohroma. Podrum je, pretpostavlja Roša, star oko 250 godina. Dug je 20 metara, širok šest i isto toliko ukopan u zemlju. Obezbeduje stabilnu temperaturu, što je za proizvodnju vina neophodno. Vinu najviše smetaju temperaturne oscilcije.
- Moj deda je osnovao vinograd, vino je proizvodio i moj otac, a ja sam podrum preuzeo pre 40 godina - pripoveda Roša, koji se ozbiljnije bavi vinarstvom poslednjih desetak godina. - Drvenu burad sam zamenio prohromskim sudovima jer se belo vino u njima bolje održava. Prohrom ne dozvoljava da kiseonik prodre u vino, a on je štetan, izaziva oksidaciju. Neophodno je da grožde ili vino dodu u kontakt s kiseonikom, ali nakratko. Proizvodim vino po savremenoj tehnologiji, sledeci uputstva cuvenog enologa prof. dr Vladimira Kovaca i prof. Petra Cindrica.
Podrum dr Milana Ubavica, dug 15 metara, sazidan je 1929, a u njemu od 2001. tim strucnjaka proizvodi bela vina, zatim „frankovku”, koja je dobila u Parizu ove godine srebrnu medalju za kvalitet, „bermet”, „panon biter”, pice dobijeno od lozovace s dodatkom lekovitih i zacinskih biljaka i malo šumskog meda, i jaka pica.
- Stalnu temperaturu održavamo sudovima - objašnjava tehnolog Bojan Gregec. - Svaki sud ima u unutrašnjosti veliki radijator od rosfraja. U podrumu su metalne cisterne od nerdajuceg celika, sudovi za fermentaciju i cuvanje vina, i poseban sud za flaširanje. Primenjujemo kontrolisanu fermentaciju i hldnu stabilizaciju, što je u svetu uobicajeno. Tokom alkoholne fermentacije, kada kvasci prevode šecer u alkohol, oslobada se velika kolicina toplotne energije, koja se nepovoljno odražava na kvalitet buduceg vina. Pri kontrolisanoj fermentaciji, koja se odvija u zavisnosti od tipa vina, na temperaturi od 17 do 20 stepeni, maksimalno se oslobadaju sve mirisne materije, vina postaju sveža, imaju lep vocni karakter, visoke kiseline, tipicne za sortu, bivaju prepoznatljiva. Prilikom hladne stabilizacije vino se dovodi na temperaturu upola manju od procenta alkohola koji sadrže. Ako je vino s 12 odsto alkohola, tacka mržnjenja mu je minus šest. Na toj temperaturi se deži od sedam do deset dana. Vina koja nisu prošla hladnu stabilizaciju cesto na dnu flaše imaju talog.
Godišnje se u ovom podrumu proizvede 12.000 litara pica. U sklopu „Vinumovog” podruma postoji i laboratorija, u kojoj i ostali vinari mogu da kontrolišu svoje proizvode

BOJKOT KIKINĐANA ZBOG RADIKALA
Peti medunarodni privredni sajam "Kikinda EXPO 2004" prvi put je protekao bez ucešca firmi iz EU i bivših jugoslovenskih republika, a prefiks medunarodni simbolicno su potvrdila preduzeca iz Rumunije i Madarske. Razlog za bojkot je u cinjenici da su posle osam godina na izborima lokalnu vlast osvojile SRS i SPS. Direktor sajma Zoran Stojisavljevic izrazio je cudenje zbog izostanka stranih izlagaca iako se nešto slicno desilo i na tradicionalnoj priredbi "Dani ludaje" u oktobru. (Danas)

NESTALA CELULOZA IZ MATROZA
Zbog osnovane sumnje da je izvršio krivicno delo zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave policija sremskomitrovackog SUP uhapsila je Milisava Tufegdžica (50) iz Macvanske Mitrovice. Tufegdžic je bio zaposlen u Fabrici celuloze i papira "Matroz" na radnom mestu samostalnog referenta prodaje celuloze i sekundarnih sirovina. Osnovano se sumnja da je on u periodu od 2000-2004. godine, za sada nepoznatom kupcu isporucio 967.622 kilograma celuloze, cija vrednost iznosi 30,5 miliona dinara. Robu je naplatio u gotovini, a otpremnice je falsifikovao razdužujuci ih na više stalnih kupaca "Matroza", saopštila je sremskomitrovacka policija. Pored Tufegdžica, privedeno je još devet radnika ove fabrike zbog osnovane sumnje da su izvršili krivicno delo zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanja službene isprave i nesavesnog rada u privredi. (Danas)

PREDSEDNIK SKUPŠTINE SRBIJE PODNEO OSTAVKU
Predsednik Narodne skupštine Predrag Markovic podneo je sinoc ostavku. Markovc je ostavku podneo nakon što je izglasana povreda Poslovnika o radu parlamenta, potvrdjeno je Televiziji B92 iz G17 Plus. Markovic je podneo ostavku iz moralnih razloga, jer kada je stupao na dužnost predsednika skupštine rekao je da ce parlament voditi po poslovniku i zakonu. Iz te stranke ja najavljeno da ce Predrag Markovic tokom dana i pismenu podneti ostavku. Potpredsednik Skupštine iz redova SPO-a Vojislav Mihailovic izjavio je da je u parlamentu došlo do nesporazuma. On je izrazio ocekivanje da Skupština nece usvojiti Markovicevu ostavku. (B92)

TADIC I SPC NAJPOPULARNIJI U SRBIJI
Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadic najpopularniji je politicar u Srbiji, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo Centar za marketing i istraživanja Marten bord internešenel. Više od polovine gradjana Srbije je protiv izrucivanja optuženih za ratne zlocine Haškom tribunalu. Tradicionalno je za gradjane institucija od najveceg poverenja Srpska pravoslavna crkva, sa 29,2 odsto glasova ispitanih. (FoNet)