DNEVNIK” SAZNAJE DS SPREMAN DA RUŠI VLADU

Ceka se znak predsednika Tadica

Demokratska stranka je spremna da u Skupštini Srbije zajedno sa radikalima ruši Vladu i za to joj fali još jedan poslanik, saznaje “Dnevnik”.
- To je samo pitanje dana kada ce odluku o uskracivanju poverenja Koštunicinom Kabinetu doneti predsednik Boris Tadic, kaže naš izvor.Time je potvrdeno pravilo da “sila zakon menja” i u Srbiji, pa i stav “nikada sa SRS”. Trenutno se odmerava koliko je za demokrate u ovom casu to odgovarajuci potez, i kakve bi bile konsekvence novog izbornog ciklusa po samu Srbiju, mada se uveliko izvode racunice ko bi bio premijer, a lista pretendenata u DS je poduža.
- Nakon lokalnih i pokrajinskih izbora svima je jasno da je gradanima birališta preko glave, a to pokazuju i istraživanja na terenu. Pritom se mora imati u vidu koji bi ucinak vanrednih izbora bio za radikale, kaže naš izvor,cime se potvrduje da je prisutan strah od radikalskog osvajanja vlasti.
Po sadašnjem prebrojavanju glasova u Republickom parlamentu demokratama je pored glasova SRS neophodan još jedan poslanicki glas za vecinu od 126 poslanika cime bi Koštunicin manjinski Kabinet izgubio podršku u Skupštini. Naš izvor nije hteo da otkrije koji poslanici iz vladajuce koalicije su spremni da se pridruže opoziciji, ali nije demantovao da je rec o nekima koji su ostali, u stranackim podelama u SPO, uz Vuka Draškovica. Na osnovu proste racunice tu bi se mogla naci i tri poslanika SDP Covica i Orlica, medutim najnesigurnija racunica je sa onima koje može da obezbedi Draškovic.
Sudeci po tvrdnji izvora bliskih predsedniku Tadicu, DS ovaj potez nece povuci preko noci, jer i oni kao i DSS cekaju rasplet obracuna u G 17 Plus. U stranci Miroljuba Labusa vodi se oštra polarizacija na one koji su za prikljucenje Tadicu i dobar deo stranke koji je bliži Koštunici i njegovoj opciji.”Dnevnik” saznaje u vrhu DSS da su spremni na izbore i da ih se nimalo ne plaše i da rasplet dogadaja na politickoj sceni, kao jednu od solucija namece vanredne izbore, možda vec u februaru ili pocetkom marta.
U svakom slucaju glavni akteri odmeravaju politicke pozicije na koje bi ih doveli novi izbori, a kako tvrdi naš izvor, kod takozvane druge lige su ispred državnih, istureni stranacki i licni intersi.

ŠTA MAĐARSKI SOCIJALISTI NUDE UMESTO DVOJNOG DRŽAVLJANSTVA

Posebni pasoši i fond za pomoc

Lider Madarske socijalisticke partije i ministar kulture te države Ištvan Hiler, koji je jedan od najvatrenijih protivnika uvodenja dvojnog državljanstva za Madare van matice, najavio je juce da madarska Vlada želi da osnuje fond “Ognjište”, koji bi finansijski pomagao Madare u susednim zemljama. Vlada Madarske bi za ovaj fond u startu trebalo da obezbedi cetiri miliona evra, ali je predsednik MSP-a dodao kako ocekuje da ce se ta suma povecati donacijama privatnih lica i preduzeca, koja budu želela da pomognu. Istovremeno, on je naglasio da se Madari u okolnim zemljama uskoro mogu nadati i dobijanju posebnog madarskog pasoša, koji bi im potpuno ukinuo prepreke na ulazu u maticu, nastale nakon ulaska Madarske u Evropsku uniju. Doduše, prema pisanju “Bete”, na pitanje novinara ko se može smatrati Madarom iz okruženja, Hiler je ostao nedorecen, rekavši samo da je to “svako ko o sebi to smatra”.
- Dacemo im nešto drugo i više od onoga što nudi predstojeci referendum o uvodenju dvojnog državljanstva - izjavio je Hiler, koji je, otkako je pocetkom novembra pozvao svoje socijaliste da na referendumu kažu “Ne”, stalna meta napada madarske opozicije i madarskih lidera u dijaspori.
Medutim, to ga nije mnogo pokolebalo, tako da je najavio i da madarska Vlada planira da obezbedi i dodatnih 80 miliona evra, kojima bi stimulisala madarska preduzeca da ulažu u regione susednih država u kojima su Madari nacionalna manjina. On doduše nije precizirao šta bi tacno bio cilj takvih selektivnih ulaganja i na koji nacin bi to pomoglo Madarima u dijaspori, jer teško da se može ocekivati da bi ijedna država na svojoj teritoriji dozvolila rad stranoj kompaniji koja bi zapošljavala iskljucivo Madare.

JOŽEF KASA, LIDER SVM: Male šanse referenduma?! - Mišljenja o uvodenju dvojnog državljanstva u Madarskoj su duboko podeljena i ne verujem da ce referendum oko toga biti uspešno okoncan po nas. Teško mi je da poverujem da, u ovom trenutku, oba rešenja imaju perspektivu - i referendum, ali i ovaj predlog MSP-a. Mi nismo u situaciji da bilo šta odredujemo i na nama je samo da tražimo ono za šta mislimo da nam pripada, a oni mogu da nam udovolje ili ne. Medutim, predstavnici socijalista ocigledno žele da izbegnu pozitivna rešenja, poput uvodenja dvojnog državljanstva za Madare van Madarske.

NOVO LICE GRADSKE VLASTI

Skupština bira direktore

Gradonacelnik je jedina institucija gradske vlasti koja je za sada konstituisana. Sledi formiranje gradske Skupštine, a nakon toga i Gradskog veca. U Statutu grada piše da je “Skupština predstavnicki organ koji vrši osnovne funkcije vlasti”. U novom sazivu, Skupština ce imati 78 odbornika, za razliku od 70 dosadašnjih, s mandatom od cetiri godine. Odbornici u gradskoj Skupštini ne mogu da budu zaposleni u Gradskoj upravi, kao ni osobe koje imenuje i postavlja Skupština. Skupština donosi Statut grada i Poslovnik Skupštine, što ce verovatno biti jedan od prioriteta, pošto je aktuelni Poslovnik donet još 2000. godine i nije uskladen s novim uredenjem gradske vlasti, a time i Skupštine. Skupština donosi budžet i završni racun, donosi program razvoja grada, urbanisticke planove i ureduje korišcenje gradevinskog zemljišta. Jedno od najznacajnijih ovlašcenja Skupštine je da osniva službe, javna preduzeca, ustanove i organizacije i nadzire njihov rad. Takode, imenuje i razrešava upravne i nadzorne odbore i postavlja direktore javnih preduzeca, ustanova, organizacija i službi.

Parlament bira ombudsmana

Predsednik zamenjuje gradonacelnika

„DNEVNIK” ISTRAŽUJE KAKO JE RASLOJAVANJE DRUŠTVA OD ŠKOLA NAPRAVILO MODNE PISTE

Znanje u raljama firmirane garderobe

Ovih dana u jednoj novosadskoj osnovnoj školi u toku je anketiranje ucenika o uvodenju školskih uniformi, a istovremeno je direktor jedne od srednjih škola u glavnom gradu Pokrajine na nastavnickom vecu diskusiju o odevanju ucenika završio konstatacijom da ono nije ništa gore od nastavnickog. I jedan i drugi slucaj reakcija su na stanje u školama koje su poslednjih godina, po oceni šire javnosti, postale modne piste.
No, škole su, kao i sve druge javne ustanove, samo ogledalo društva –koje se u našem slucaju sve više raslojava. To raslojavanje, naravno, mnogo veci procenat stanovništva pogada, dok su oni kojima pogoduje u statistici obicno izraženi jednocifrenim brojkama.
U svakom slucaju, tezu o pogubnom uticaju odevanja na školovanje veoma je teško braniti, i to iz više razloga. U prvom redu, manifestacije raslojavanja mnogo su šire od samog odevanja, a i pocinju mnogo pre polaska u školu. Vec iz porodilišta jedni izlaze u firmiranim odelcima i kolicima, a drugi u, ne zna se ni od koga nasledenim, ali još uvek upotrebljivim benkicama. Modna revija nastavlja se zatim na kontrolama kod decjih lekara, a nedavno se jedna mama žalila da joj je druga u obdaništu skrenula pažnju na to da joj dete nije lepo obuceno, pa ga ostali izbegavaju.
I onda krece škola, koja je jednim roditeljima ozbiljan udar na ionako tanak budžet, i to zbog kupovine knjiga i ostalog pribora, tako da od garderobe kupuju samo ono što se baš mora i za to daju ono malo para što im je ostalo. Drugima je, opet, polazak deteta u školu još jedna prilika da pokažu svoj status u društvu i pre prvog školskog casa opustoše što naše, što firmirane prodavnice u inostranstvu.
I obicno tako kako je krenulo u školi se iz godine u godinu i nastavlja, s tim što s odrastanjem deca izlaze iz rama koji su im postavili roditelji. I baš kao u onoj reklami u kojoj iz jednog, do perfekcije urednog doma, izlazi krajnje neuredan sin, a iz neurednog mladic u beloj košulji i s kravatom, deca krecu svojim putem. Taj put roditeljski džep cesto nije u stanju da prati i obicno tada pocinju problemi. Dok jedni roditelji nerealne decje zahteve za kupovinom garderobe koju "vec svi u razredu imaju" zatvaraju recima "neka imaju, ti nemaš", drugi se, da dete ne bi osetilo razliku i ne bi postalo traumirano, dovijaju na sve moguce nacine i obicno na uštrb sebe, a treci, u onom jednocifrenom broju, i ne primecujuci, sve to diktiraju.
U tom stadijumu pocinju i šire rasprave na ovu temu, kako u školi, tako još više van nje. U školi se nastavnici tuže da ih ucenici, u patikama za koje bi jedva zalegla njihova mesecna plata, gledaju s nipodaštavanjem zbog izlizanih cipela i ovecanih kragni, koje oni sebi jedino mogu da priušte. Ucenici opet, s obzirom na to da im nastavnici odavno više nisu uzor, imitirajuci sve agresivniju estradnu scenu, patike od sto, zamenjuju onim od dvesta ili vec ko zna koliko stotina evra, a naravno sve u skladu s ostalim delovima garderobe. Roditelji, koliko mogu, prate sve ovo, neki sa zadovoljstvom, neki s mukom, a neki nikako.
I tako se sa svakom novom generacijom otvara i zatvara jedan isti krug. Ni u jednom, ili bar u retko kojem, ne vodi se racuna o tome da li je važnije ono što ucenik iz škole ponese u sebi, ili šta u nju donese na sebi. To su, izgleda, u ovim nesrecnim godinama iza nas, svi zaboravili.

MAJA CUTI LI CUTI
Praksa nekomunikacije sa medijima kabineta gradonacelnice Maje Gojkovic se nastavlja. Radio 021 ni posle nedelju dana od pismeno poslatog zahteva nije dobio informaciju o tome da li ce gradonacelnica preduzeti nešto da se obezbede pare za nadogradnju 25 šasija u autobuse za potrebe GSP-a. Podsecamo, u budžetu grada nije obezbedjeno 80 miliona dinara i zbog toga ne može da se raspiše tander za odabir firme koja ce šasije pretvoriti u autobuse. Pokušaji novinara Radija 021 da telefonskim pozivima uticu na dobijanje informacije završavali su se tvrdnjom ljudi iz tima gradonacelnice da cemo uskoro dobiti neku informaciju, koja do sada nije stigla. (021)

STRANKE PREDLAŽU ODBORNIKE
Dok se ceka završetak pregovora politickih partija oko pravljenja vecine u Skupštini grada, Gradskoj izbornoj komisiji stranke polako dostavljaju spiskove sa imenima novih odbornika. GIK je do sada verifikovao 56 mandata odbornika iz redova SRS-a, DSS-a, SPS-a, G17 plus-a, Koalicije "Zajedno za Vojvodinu" i DS-a. Ostala 22 odbornika ce biti poznata pošto DS i LSV dostave GIK-u spiskove. Ocekuje se da ce to uraditi najkasnije pocetom sledece nedelje. Podsecamo da zakon predvidja da jedna trecina kandidata sa svake liste, koja je prošla cenzus, direktno dobije mandat odbornika, a da ostatak predlažu same stranke odabirom sa liste. (021)

CUVAJU VOJVODINU
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš razgovarao je danas sa nacelnikom Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Milivojem Mirkovim, o daljoj realizaciji projekta Bezbedne zajednice. Cilj ovog projekta je unapredenje bezbednosti zajednice koji je, upravo, moguc kroz razvoj tolerancije i odgovornosti svih njenih clanova, koji treba da aktivno ucestvuju u rešavanju bezbednosnih problema. (021)

REHABILITACIJA CRVENIH BERETKI?
Ministar policije Dragan Jocic kaže da nova Antiteroristicka jedinica nece imati nikakve veze s rasformiranim “crvenim beretkama”. "Razlozi za stvaranje nove jedinice su efikasnost i racionalizacija. To nije formiranje nikakve nove jedinice, vec uvodenje kriterijuma da samo najsposobniji i najodgovorniji udu u novu, jednu jedinicu za ta dejstva i da njihov broj bude smanjen", kaže Jocic. RTV B92 je došla do informacije da formiranje nove jedinice znaci ponovno okupljanje pripadnika “crvenih beretki” i da ta ideja postoji vec nekoliko meseci. (B92)