KREDITE I JEFTINIJU NAFTU DOBIJAJU SAMO REGISTROVANA POLJOPRIVREDNA DOMACINSTVA

Više od 650.000 seoskih gazdinstava ostaje bez para

Ukoliko se nešto ne promeni i zemljoradnici ne požure da se registruju, naredne godine od oko 700.000 poljoprivrednih domacinstava na jeftinije gorivo moci ce da racuna samo nešto više od 48.000, što je jedva pet odsto.
Naime, kako je najavio republicki ministar finasija Mladan Dinkic, umesto devet dinara, koliko je ove godine regres za dizel-gorivo za poljoprivredu, naredne sezone bice 17 dinara po litru, ali samo za one paore koji su registrovani. On je pojasnio da ce, u stvari, registrovani poljoprivredni proizvodaci biti u potpunosti oslobodeni placanja akcize na dizel, koja je trenutno 17 dinara, kao i da ce uskoro biti napušten stari sistem regresiranja goriva. Prema novom sistemu, poljoprivrednici ce dobiti legitimacije preko kojih ce se znati koliko imaju poljoprivrednih mašina, oranica i koliko im je goriva potrebno za obradu zemljišta. Isto važi i za kreditiranje. Država ce, po Dinkicevim tvrdnjama, za sledecu godinu obezbediti 75 miliona evra dugorocnih i kratkorocnih kredita za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
Kako je objasnio, fond od 50 miliona evra, koliko je ove godine dodeljeno poljoprivrednicima, bice dogodine uvecan za 25 miliona evra, i to iz fonda vracenih kratkoricnih kredita dodeljenih ove godine.
Zamenik republickog ministara poljoprivrede Danilo Golubovic kaže za "Dnevnik"da se relativno mali broj ljudi do sada registrovao jer je poverovao raznim glasinama i lažima po kojima se, navodno, registracija obavlja kako bi se naplatio porez i ko zna šta sve ne. To su apsolutno neistine, jer je cilj da država na najdirektniji nacin pomogne uspešne, a neuspešnima omoguci neki vid pomoci.
– Paori treba da požure da se registruju jer ako to ne ucine, sledece godine, osim verovatno za mleko, nijednu drugu premiju od države nece moci dobiti – kaže Golubovic. – Registracija nije komplikovana i zemljoradnici treba samo da se jave u kancelariju Uprave prihoda, to jest tamo gde su ove godine podizali bonove za regresirano gorivo, i da preuzmu formular. Cim popune ovaj dokument i predaju ga na isto mesto odakle su ga i uzeli, oni su registrovani i imace pravo na premije, regerese i kredite.
Koliko je odziv na popis slab najbolje pokazuje podatak da je u opštini Becej registovano samo 511 poljoprivrednika, u Srbobranu 201, u Novom Sadu 446, a u Sremskim Karlovcima 18...

DOK EVROPA I SVET SEJE PŠENICU, MI JE TERAMO S NJIVA

Zalihe se brzo troše, a ambari prekasno pune

Dok svet iz godine u godinu seje sve više pšenice, mi je proterujemo s njiva, a ako se ovaj trend nastavi, uprkos odlicnom ovogodišnjem rodu od cak tri miliona tona, u Privrednoj komori Srbije, kao i u mnogim drugim institucijama i naucnim kucama smatraju da cemo za godinu ili dve opet morati da je uvozimo.

Veliki mogu da se „igraju” Razlog zbog kojeg velike i bogate države imaju sve više pšenice pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjacki vidi u cinjenici da oni imaju daleko više novca i mogucnosti da pokriju eventualne gubitke svojih proizvodaca. Kurjacki napominje da su u Americi povecane setvene površine pod pšenicom jer ova država strateške rezerve više ne drži u silosima vec na njivama. Naime, zbog velikih troškova skladištenja SAD su promenile politiku pa podsticu povecanu setvu kako bi je u slucaju vremenskih nepogoda imali dovoljno, a u slucaju odlicnog roda kroz razne podsticaje pomogli farmerima da je se reše. Kurjacki ocekuje da ce ove godine pšenicom sigurno biti zasejano oko 250.000 hektara, što je za 50.000 manje nego lane, ali što ce sigurno biti dovoljno za domace potrebe.

POTPREDSEDNIK SPO I SKUPŠTINE SRBIJE VOJISLAV MIHAILOVIC

Vukovi poslanici ne vise na koncu

Poslanici SPO kao i svi drugi su vlasnici svojih mandata i nisu ljudi koji vise na koncu, izjavio je potpredsednik SPO i republickog parlamenta Vojislav Mihailovic, demantujuci optužbe lidera stranke Vuka Draškovica, izrecene na sednici Glavnog odbora da su samo glasacka mašina.
- To nije tacno, poslanici SPO su veoma kvalitetni i to što su u nekoliko navrata precutali kritike bilo je više zbog jedinstva u stranci, a ne da bi potvrdivali neku neistinu, ukazuje Mihailovic. - Smatramo da ukoliko jesmo u vladi i pored svih teškoca i muka, koje nisu u potpunosti po planu koji smo imali, moramo biti spremni na neke kompromise da bi opstali u politickom životu i u toj koaliciji. Sigurno da ti kompromisi imaju neke granice i da cemo u vladi biti dotle dok ona radi u interesu gradana i programskih nacela SPO. Postoji jedan prag ispod koga necemo ici, kaže i dodaje da je u ovom momentu teško odrediti šta je taj plafon.
Mihailovic naglašava da poslanici SPO u Skupštini Srbije nisu spremni da rade protiv ovog kabineta, ukoliko kritika nije osmišljena i nije u interesu buducih izbora koji ce doneti neku bolju vladu.
- Vlada Vojislava Koštunice trajace onoliko koliko bude zaslužila i nemojte se nadati da ce je SPO po svaku cenu rušiti i doneti dodatni haos u Srbiji, izricit je Mihailovic, uz napomenu da to ne znaci da su poslanici ove stranke protiv stava predsednika SPO. - Naprotiv mislim da nas spaja zajednicki interes, dugo smo u toj stranci i lako cemo se dogovoriti o daljem radu, optimista je Mihailovic. Ujedno, kako potpredsednik stranke istice da ne želi u SPO da se svrstava ni na jednu, ni na drugu stranu, ali i da se oduvek zalagao da se sve odluke donete na najvišim organima stranke moraju poštovati, bez obzira o kome da je rec. - Svako u nekom momentu može ostati u manjini, ali mimo Sabora, predsedništva GO nema nikavih odluka, niti tako nešto može obavezivati poslanike i ministre. Pa svi oni su ujedno i sami clanovi najviših stranackih organa i ucestvuju u kreiranju svih odluka i kako sam vrh stranke onda može neko da optuži da ne sprovodi odluke SPO-a.
Mihailovic je izbegao da konkretno odgovori na pitanje da li ce SPO pokrenuti pitanje opstanka vlade, ukoliko Danica Draškovic ne bude dobila funkciju u BIA koju traži, vec je rekao da se stvari ne mogu postavljati na takav nacin.
- SPO ce zahtevati poštovanje koalicionog dogovora, a mesto u BIA interesuje nas kako bi informativna agencija bila pod kontrolom i da bi se rasvetlili svi zlocini pre i posle 2000. godine. Saglasan sam da treba demontirati jedan sistem sile i laži koji se još uvek nalazi u BIA i naši koalicioni partneri ne bi smeli da imaju ništa protiv toga. Nisam bio prisutan kada se sve to dogovaralo, a pošto se cuju oprecne stvari, oni koji su ucestvovali u pregovorima o koaliciji morali bi ponovo da sednu za sto kako bi se videlo šta je dogovarano, šta jeste, a šta nije dobijeno od svega toga.
Na pitanje “Dnevnika” da li je nakon sednice GO usaglašena politika stranke prema vladi i državnoj politici uopšte, Mihailovic odgovara da ’na GO ništa narocito nije donešeno’. - Videli ste i sami, zakljucci su nešto što se samo po sebi podrazumeva. Sigurno je da cemo slediti svoj program, interes gradana Srbije i interes SPO, to je receno i prilikom samog ulaska u ovu vladu. Na GO ništa novo nismo culi i ako je možda neko želeo da izazove sukob izmedu odredenih opcija u stranci, u tome se prevario, jer je za nas interes gradana i SPO na prvom mestu.

Raka zaposlen pola dana „Dnevnik” je interesovalo da li je SPO-u, nevezano za ime Danice Draškovic obecano neko mesto u BIA. Mihailovic kaže da koliko je njemu poznato postojalo je neko obecanje, cak i da je bilo reci o direktoru Instituta za bezbednost, ali i da nije siguran da li je to mesto vec postojalo, ili ne. - Siguran sam u jedno: naš advokat Raka Živkovic otišao je u BIA i cak tamo bio zaposlen pola dana, ali mu je potom saopšteno da je to mesto ili sistematizacijom izbrisano, ili da ne postoji. Onda je trebalo da dobije neko mesto savetnika koje nije bilo ništa znacajno ni interesantno, vec samo da budete neki broj na spisku i normalno je da smo tada odustali od toga - kaže Mihailovic. Kojadin uz lidera O toku sednice poslednje GO SPO nerado govore svi funkcioneri ove stranke, pa i sami ’sitniji’ clanovi jer još uvek ne žele da idu u otvoren sukob sa Vukom Draškovicem. Medutim, “Dnevnik” iz pouzdanih izvora saznaje da sami zakljucci sa te sednice nisu doneti u punom sastavu, jer su je napustili sadašnji, ali i bivši poslanici i clanovi vlade, a da je do kraja ostao samo ministar kulture i informisanja Draga Kojadinovic. - Sve ima svoje granice i stvar je otišla isuviše na licni teren, tako da u tome nismo želeli da ucestvujemo, rekao nam je izvor „Dnevnika”.

Slava i jubileji karlovacke Bogoslovije

Srpska pravoslavna bogoslovija “Sveti Arsenije” u Sremskim Karlovcima danas obeležava svoju slavu i zaštitnika, Svetog Arsenija Prvog Sremca , drugog srpskog arhiepiskopa. Tim povodom, u Sabornom hramu bice služena u 9 sati sveta arhijerejska liturgija, a dva sata kasnije u svecanoj sali škole presecen slavski kolac. U 19 sati, u školi pocinje duhovna akademija na kojoj ce osim o školskom patronu biti reci i o tri znacajna jubileja, 210-godišnjici osnivanja Bogoslovije, 100 godina od izgradnje Bogoslovskog seminara i dva veka od Prvog srpskog ustanka. Sutradan ce biti održan parastos osnivacima i ostalim licnostima zaslužnim za rad i razvitak škole.
Tri godine posle osnivanja najstarije gimnazije u Srba, u Sremskim Karlovcima je 1.(14) februara 1794. godine pocelo da radi Karlovacko klirikalno ucilište. Doduše, u Karlovcima je od 1749.do 1768. godine postojala ustanova za obrazovanje sveštenika - Klirikalna škola pri Pokrovobogordicnoj školi mitropolita Pavla Nenadovica, ali se njegovom smrcu ona ugasila. Ime Stefana Stratimirovica koje se, uz Dimitrija Anastasijevica Sabova, neizostavno mora pomenuti kao osnivaca Karlovacke gimnazije, ne može da se ne naglasi i kada je rec o nastanku Bogoslovije. Naime, mitropolit Stefan Stratimirovic je o svom trošku otvorio malu klirikalnu školu za obrazovanje sveštenickog podmlatka iz sremske dijeceze, koja je više podgovarala duhu pravoslavlja, nego generalna seminarija, cije otvaranje je odobreno na temišvarskom saboru i podržao austrijski car Leopold Drugi.
Prve godine nastavu je pratilo 30 daka od 17 do 26 godina. Sledece godine škola nije radila zbog kuge. Školovanje je trajalo dve, a od 1825. tri godine . Od 1872. do 1875. je bila zatvorena zbog hiperprodukcije sveštenstva u Karlovackoj mitropoliji, a tri godine kasnije nastavlja da radi i školovanje od tada traje cetiri godine. Nastava se održavala u zgradi koju je podigao mitroplit Stratimirovic, u tesnim i nezdravim prostorijama, a kada je sagradena nova gimnazijska zgrada 1891. Bogoslovija se preselila u severoistocno krilo.
Preokret u organizaciji, škola doživljava 1897. kada je donet Statut o ustrojstvu pravoslavnog srpskog bogoslovskog ucilišta po kojem se u školu primaju kandidati sa završenom potpunom gimnazijom i položenim ispitom zrelosti, a njegovom dopunom iz 1906. ucilište je podignuto na rang Bogoslovije. U vreme Prvog svetskog rata, nastava se nije odvijala u Bogosloviji, mada su daci dolazili povremeno na ocenjivanje. Rad je obnovljen 1918. da bi ubrzo 1922. godine zamro, sve do 1964. od kada u sadašnjoj zgradi pod imenom svetog Arsenija Sremca Bogoslovija ponovo postoji . U njoj se sada školuje oko 160 ucenika, nastava traje cetiri godine, s tim što su od školske 2002/03. u obavezi da završe još dve godine na bogoslovskom Institutu. Z. Ml.

PONUDA KOJA SE NE ODBIJA
Predsedništvo DSS i gradski odbor u Novom Sadu sinoc nisu odlucili koga ce DSS spodržati prilikom formiranja vecine u Skupštini grada. Sastanci su otkazani zbog dužine sednice Skupštine Srbije. Radio 021 nezvanicno saznaje da su radikali DSS-u nudili direktorska mesta u svim gradskim javnim preduzecima (Vodovod i kanalizacija, Cistoca, Gradsko zelenilo, Lisje, Put, Tržnica, Poslovni prostor, Informatika, Novosadska toplana, SPC Vojvodina, Urbanizam, Stan, GSP i TV Apolo) sem u Zavodu za izgradnju grada. Prema tumacenju Ministarstva za lokalnu samoupravu Srbije, konstitutivna sednica gradskog parlamenta mora da bude održana do 10. decembra. (Dnevnik/021)

VOJVODINA CE STATI NA PUT RADIKALIZMU
Predsednik pokrajinskog parlamenta Bojan Kostreš organizovao je prijem u Skupštini Vojvodine povodom Medunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma. Kostreš je sinoc izjavio da ce se vojvodanska Skupština najoštrije boriti protiv svakog radikalizma i ekstremizma, kao i da ce biti najjaca brana širenju fašizma u našem društvu. Prijemu su prisustvovali predstavnici ambasada Amerike, Madarske, Ceške, Grcke, Makedonije i Švedske. (021)

DA LI I NAS TO CEKA?
Predsedništvo BiH saopštilo je da ce danas razmatrati ostavku koju je u petak ponudio predsednik Saveta ministara BiH Adnan Terzic. Clanovi troclanog Predsedništva su juce razgovarali sa predstavnicima svojih partija i zakljucili da Terziceva ostavka ne bi trebalo da bude prihvacena. Terzic je nezadovoljan što je u predstavnickom domu parlamenta BiH prihvacen predlog zakona kojim se odredjuju razlicite stope poreza na dodatnu vrednost. Tim zakonom se hleb, ulje, mleko i knjige oslobadjaju poreza, koji se na sve ostale proizvode obracunava po stopi od 17 odsto. (FoNet)