PREDLOG ZAKONA O DRŽAVLJANSTVU

Matica otvara vrata dijaspori

Predlog Zakona o državljanstvu Srbije je na dnevnom redu ovog zasedanja Skupštine Srbije. Ovaj predlog iniciralo je Ministarstvo za dijasporu, predlagac je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zakonodavac je rešio da omoguci znatno liberalniji postupak sticanja državljanstva Srbije za iseljenike, izbeglice, raseljene, strance, ljude rodene u SFRJ, kao i za zaslužne i sve to po hitnom postupku, bez preteranih formalnosti.
- Najmanje što Srbija može da ucini za sunarodnike rasute po svetu, a sa kojima smo mi u stalnom kontaktu i cije želje, potrebe i nadanja slušamo, jeste da im ponudi što lakše i jednostavnije sticanje državljanstva. Došli smo do saznanja da onih koji traže i ocekuju da dobiju državljanstvo Republike Srbije ima nekoliko stotina hiljada, pa možda i skoro milion, i da je zarad svih njih potrebno napraviti zakon koji omogucava da se jednostavno i brzo dode do našeg državljanstva - objašnjava za naš list ministar za dijasporu Vojislav Vukcevic.
Predlog zakona o državljanstvu Republike Srbije predvida olakšano sticanje državljanstva i omogucava da ovo pitanje reše i oni koji to do sada uopšte nisu mogli.
- Postojecim zakonom predvideno je da stranac koji želi da postane naš državljanin treba da ima prijavljeno boravište ili prebivalište u Srbiji pet godina, i tek posle toga vremena mogao bi da traži naše državljanstvo, mada zahtev ne znaci da ce državljanstvo i dobiti. Sada se predlaže da taj rok bude tri godine i da uzimanje našeg državljanstva ne znaci gubitak stranog. Usvojena je odredba po kojoj državljanstvo Srbije stice dete rodeno u inostranstvu, ciji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rodenja državljanin Srbije, a drugi ili nepoznat ili nepoznatog državljanstva. Kada takvi budu želeli naše državljanstvo moraju podneti pismenu izjavu da Srbiju smatraju svojom državom - objašnjava ministar Vukcevic.
Svi koji su rodeni u nekoj od republika SFRJ koji su srpskog, ali i ne samo tog porekla, mogu tražiti naše državljanstvo uz potpisivanje izjave da Srbiju smatraju svojom državom. Potpisane izjave o tome treba da predaju, zajedno sa zahtevom za prijem u državljanstvo, Ministarstvu unutrašnjih poslova.
- Predlažemo i da oni koji su bili naši državljani pa su tražili ispis iz našeg državljanstva zato što je to bio uslov da bi dobili državljanstvo, na primer, Austrije ili Nemacke, jer su samo tako mogli sacuvati posao, kada odu u penziju mogu tražiti i dobiti bez ikakvih formalnosti ponovni upis u državljanstvo Srbije. Predlaže se i da i osoba koja je strani državljanin a nalazi se u braku s državljaninom Srbije može tražiti da bude primljen u naše državljanstvo bez ikakvog cekanja. Tu ne bi važila pravila za strance. Dovoljno bi bilo da dokaže da je u braku sa državljaninom naše Republike i da priznaje Srbiju kao državu - kaže ministar Vukcevic.
Dvojno državljanstvo bi i dalje postojalo i bilo regulisano izmenama Zakona o državljanstvu koje je usvojila Skupština SRJ pre dve godine. Omogucilo bi se prvo državljanstvo neke od bivših jugoslovenskih republika a sada samostalnih država kao i državljanstvo Srbije. Državljanstvo bi na jednostavan nacin mogli da dobiju i rodeni u nekoj drugoj republici bivše SFRJ koji su imali državljanstvo te republike i koji su, kao izbegli, prognani ili raseljeni, danas ili u inostranstvu ili u Srbiji.
U prvih šest meseci ove godine 2.948 ljudi je otpušteno iz državljanstva Srbije, dok je od februara 2003. do danas otpuštena ukupno 5.071 osoba. U isto vreme, na osnovu Zakona o dražvljanstvu, 81.861 osoba stekla je državljanstvo Srbije, a rec je uglavnom o izbeglicama i prognanicima iz bivših jugoslovenskih republika ili gradanima Srbije koji su poreklom iz njih. Državljanstvo Srbije, a time i državne zajednice SCG, otada je steklo i 296 stranaca, a od tog broja njih 95 u prvih šest meseci ove godine.

ODJECI PRIVREDNOG FORUMA EUROREGIJE DUNAV-KRIŠ-MORIŠ-TISA

Nova granica za carinu

S obzirom na znacaj regionalnog razvoja, ocekuje se da ulaskom susedne Madarske u EU, saradnja u okviru Euroregije Dunav–Tisa-Kriš–Moriš dobija još više na znacaju. Odnosno, da ce direktni kontakti medu privrednicima ove tri regije biti cešci i uspešniji, kao i da ce se odvajati više sredstava za realizaciju zajednickih projekata.
Ovo su osnovni akcenti sa Trogranicnog privrednog foruma, odnosno poslovnog susreta privrednika iz Vojvodine, Madarske i Rumunije, koji je ovih dana održan u Segedinu. Oko 140 ucesnika imalo je priliku da sazna nešto više o mogucnostima saradnje u okviru ove regije nakon ulaska Madarske u EU. Generalna je ocena da velikih pomeranja u dosadašnjim pravilima poslovanja, posebno za Vojvodinu, nema. Sa susednom Madarskom saraduje se na istim principima kao i sa svakom drugom zemljom, clanicom EU, što našim privrednicima nije strano. Izmenjene su samo granice i carina za EU se više ne obavlja na austrijsko-madarskim prelazima, vec se roba carini na granici izmedu Madarske i SCG, naravno, ukoliko nije drugacije ugovoreno.

Vizni režim Kako ocenjuje samostalni saradnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Vojvodine Ana Bercek, na ruku privrednicima ide i sadašnji mehanizam viznog režima koji se primenjuje u saradnji sa Madarskom. Viza koja se odobrava na godinu dana, možda je i jednostavnije rešenje od Šengena, koji ce se odobravati na kraci rok uz komplikovanu proceduru dobavljanja pozivnog pisma. Slicne utiske sa ovog skupa ima i direktor Novosadske filijale ITDH-a Mihalj Caki, koji ocenjuje da je ovogodišnji Trogranicni skup Euroregije DTKM, jedan od najuspešnijih susreta te vrste. Pokazali su to i brojni bilateralni razgovori medu privrednicima iz razlicitih branši, odnosno brojni kontakti iz kojih se ocekuju konkretni poslovi.

ROBNA RAZMENA PRIVREDE VOJVODINE SA SVETOM

Minus koji opominje

Do kraja avgusta ostvarena je robna razmena vredna 2,427 milijarde dolara i nagomilan spoljnotrgovinski deficit koji premašuje milijardu dolara.
Ova godina preti ogromnim spoljnotrgovinskim deficitom koji se u Srbiji procenjuje na blizu sedam milijardi dolara. Za osam meseci nagomilalo se preko 4,5 milijardi dolara minusa. Slicno je i u Vojvodini. Nasvežiji podaci iz Pokrajinske privredne komore govore da je u osmomesecnoj medunarodnoj razmeni nagomilan spoljnotrgovinski minus od preko jedne milijarde dolara, što predstavlja bezmalo polovinu vrednosti robne razmene Pokrajine sa svetom u tom periodu (2,427 milijarde dolara).
Ovakve projekcije završetka poslovne godine i osmomesecna ostvarenja u spoljnotrgovinskoj razmeni uklapaju se u proracune profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mladena Kovacevica da ce spoljnotrgovinski deficit poslovanja Srbije sa svetom, u poslednje tri godine dostici, vrednost od cak 17 milijardi dolara. Minus koji zabrinjava, po njegovom mišljenju, posledica je nekontrolisane liberalizacije uvoza. Iz inostranstva se uvozi sve i svašta. Velike kolicine nepotrebne, nedovoljno kvalitetne i jeftine robe preplavilo je domace tržište što sve više ugrožava domacu proizvodnju. Ali, ni to nije najveci problem. U ovom casu, dosta zabrinjava i naš nedovoljno kvalitetan izvoz. Naša roba sve teže pronalazi kupca u svetu i gubi konkuretnost na tržištu. Ponuda nam je štura i preskupa, što govore i osmomesecni podaci o spoljnotrgovinskim ostvarenjima. Vojvodanski privrednici do kraja avgusta izvezli su robe vredne oko 677 miliona dolara, što je za oko 20 posto više nego lane u isto vreme. Uvoz od oko 1,751 milijardu dolara porastao je cak za preko 27 posto. U ovoj trci izvoz polako gubi dah. On je bezmalo dva i po puta manji od uvoza, a da nevolja bude još veca, oslanja se na samo nekoliko uzdanica. Približno polovinu vrednosti izvoza nosi svega pet proizvoda. Najznacajniji su pokrivaci podova i tapete, a mnogo skromniji “kontingent” cini izvoz polietilena razlicitih gustina. Cetvrti izvozni proizvod u Vojvodini je sircetna kiselina koja sa izvozom lekova zaokružuje najveci deo izvozne ponude vojvodanske privrede. Izvoz hrane je tek na 11. mestu. Ostali proizvodi se na svetskom tržištu veoma teško probijaju i nose tek oko jedan posto ukupnog izvoza.
U uvozu, koji je preskup i preobiman dominira nafta koja cini petinu ukupnih nabavki vojvodanske privrede iz inostranstva. Za nabavku gasa odvaja se oko dva posto vrednosti uvoza, a za kupovinu, na primer, banana, za osam meseci ove godine, iz Vojvodine se je odlilo 0,4 posto vrednosti ukupnog uvoza, samo nešto manje nego što je otišlo za nabavku polovnih automobila
Strucne rasprave o konkurentnosti naše robe na inostranom tržištu dosta su pesimisticke. Na primer, predsednik Naucnog društva ekonomista profesor dr LJubomir Madžar, smatra da naša privreda još dugo nece biti konkuretna na svetskom tržištu. Kako je izneo, nedavno, na konferenciji za novinare u “Medija centru” iza nas je puna decenija u kojoj su propuštena dva investiciona ciklusa, te je naša privreda ostala na nivou ostvarenja iz 1980. godine. Možda, smatraju eksperti, boljitak može da donese redovno, godišnje pracenje konkurentnosti privrede, kao što se to radi u svetu. Temeljniji zaokret, medutim, istice se, može da donese samo lokalni razvoj malih i srednjih preduzeca. E. B.

USPEŠNA PRIVATIZACIJA „STOLARIJE” TITEL

Etno-nameštaj stigao do Kine

Titel: Veliko umece i godinama sticano iskustvo u umetnickoj radionici „Art njood Land”, Zoran Micic preneo je u titelsku „Stolariju”, preduzece koje je kupio pre godinu dana. Komadi etno-nameštaja od punog drveta, kreveti, stolice, stolovi, natkasne, škrinje i još mnogo toga izlaze iz stolarske radionice u Titelu. Na prvi pogled, svaki komad izgleda kao sve više traženi restaurirani nameštaj s pocetka prošlog veka, pa i ranijih vremena. Ovaj asortiman bio je novina za radnike u „Stolariji”, koji su do dolaska Micica radili prozorske okvire, ali svi su brzo savladali tehniku potrebnu za izradu nameštaja i sada uspešno posluju.
- Za godinu dana opremili smo enterijere nekoliko poznatih kafica i restorana, napravili brod-kafe za festival piva u Pancevu, ucestvovali na više sajmova, a za opremanje štanda Privredne komore Vojvodine dobili smo prvu nagradu - rekao je Micic i dodao da trenutno rade na enterijeru jednog restorana u Novom Sadu, a vec imaju ugovoren sledeci posao.
Za Micica i radnike koji uspešno posluju neprihvatljiv je tekst objavljen u „Dnevniku”, u kojem se, izmedu ostalog, navodi da je Sindikat „Stolarije” poslao zahtev Agenciji za privatizaciju da preispita ugovor o prodaji vecinskom vlasniku, jer se plate ne isplacuju i vecina radnika ne radi. Ne želeci da demantuje tekst, jer, kako kaže, ono što je za godinu dana izašlo iz „Stolarije” i zadovoljni radnici koji su sada u mogucnosti da zarade mnogo više nego ranije, demant su za sebe.
- Zahtev Sindikata, koji je uputio nekadašnji predsednik Emil Petrovic, nikada nije stigao u Agenciju za privatizaciju. Petrovic je na bolovanju više od godinu dana, a radnici su ga davno smenili s mesta predsednika. Inace, Sindikat u „Stolariji” nikada nije registrovan, tako da je on, prakticno, nevažeci, ali sam cak i takav Sindikat prihvatio. Ne znam koji su njegovi motivi da tako narušava ugled preduzeca, koje je stalo na noge - rekao je Micic, isticuci da u Stolariji rade svi radnici koji su i pre radili, a zaposlenje su, zbog velikog obima posla dobila još dva radnika.
Kako kaže, sve ono na šta se obavezao prilikom kupovine preduzeca je ispunio. Uloženo je 1,6 miliona dinara, plate radnicima redovno se isplacuju, a svaki prekovremeni rad se obracunava, tako da može da se zaradi i do 25.000 dinara, što je mnogo više nego pre njegovog dolaska. Držeci se svog mota „priroda je umetnik, mi smo samo završna ruka”, Zoran Micic i njegova ekipa iz „Stolarije” nastavlja da radi. O umecu ovih majstora culo se i izvan granica naše zemlje. Uredili su enterijer jednog restorana u Šangaju u Kini, a dogovaraju se novi poslovi.

VOJVOĐANI SAMOSTALNO O AUTONOMIJI
Rad na izradi osnovnog zakona Vojvodine bice nastavljen, najavio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. On je za Dnevnik rekao, da je važno da Vojvodani sami definišu kakvu autonomiju žele, kako bi se ta rešenja implementirala u novi ustav Srbije. Prema njegovim recima, osnovni zakon je povucen iz procedure jer se ocekivalo da Skupština Srbije usvoji novi ustav Srbije do Vidovdana, ali s obzirom da se nije definisalo koji je to Vidovdan u pitanju, nastavice se rad na izradi predloga osnovnog zakona Vojvodine. Kostreš je najavio da ce u narednih desetak dana razgovarati sa predsednikom republicke Skupštine Predragom Markovicem i o tom pitanju. Takodje, je dodao da ocekuje da Skupština Srbije uputi poziv Skupštini Vojvodine da njeni predstavnici ucestvuju u pisanju novog ustava Srbije. "Pisanje najvišeg pravnog akta Srbije bez legitimnih predstavnika gradana Vojvodine ne bi bilo dobro rešenje, jer bi to znacilo da novi republicki ustav nece zadovoljiti interese gradana Vojvodine", ocenio je predsednik vojvodanske skupštine. (021)

REKONSTRUKCIJA ZLOCINA NA TOPCIDERU
Nacelnik Generalštaba Branko Krga izjavio je da nece odbiti poziv na eventualnu krivicnu odgovornost ako se utvrdi njegova krivica u slucaju pogibije dvojice gardista na Topcideru. "Slažem se da budem pozvan na krivicnu i svaku drugu odgovornost ukoliko se utvrdi da sam išta skrivio ili bilo šta sakrivao", izjavio je Krga za Vecernje novosti, dodajuci da za takve kvalifikacije - ako se ispostavi da su netacne - krivicno bi morao da odgovara onaj ko za njima poseže. Demohrišcinska stranka Srbije optužila je Krgu i ministra odbrane SCG Prvoslava Davinica da su pokušali da sakriju uzroke pogibije dvojice gardista i da su time pocinili više krivicnih dela. Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draškovic je izjavio da se skriva istina o pogibiji dvojice vojnika. "Naše vojnike ubijaju ispred tajnovitih ulaza u skrivališta haških optuženika, a onda objavljuju da su ti mladi gardisti pucali jedan u drugog. Zlocin kriju lažima, novim zlocinom", kazao je Draškovic. U kasarni u Topcideru danas ce ponovo biti rekonstruisan zlocin u kojem su 5. oktobra stradali gardisti Dragan Jakovljevic i Dražen Milovanovic. Predsednik nezavisne Komisije za utvrdivanje okolnosti pogibije dvojice vojnika, Božo Prelevic je kazao da zasad postoje dva scenarija o uzrocima njihove smrti - jedan da ih je ubio neko treci i drugi da su se medusobno upucali. Zasad tragovi ne odgovaraju tome da su se medusobno upucali, rekao je Prelevic, dodaduci i da postoje tragovi koji tek moraju da se razjasne da bi se utvrdilo da li je postojao neko treci. Rezultati rekonstrukcije ocekuju se tokom nedelje. (021)

BESPLATNI TEHNICKI DO SUBOTE
MUP Srbije do 13. novembra u saradnji sa Auto-moto savezom sprovodi akciju pojacane kontrole saobracaja pod nazivom "Ispravno vozilo-bezbedna vožnja". Cilj je da se besplatno proveri tehnicka ispravnost vozila, kako bi se uocene nepravilnosti blagovremeno otklonile. Tokom akcije, saobracajna policija nece kažnjavati vozace, vec ih upucivati na vanredan tehnicki pregled koji je do subote besplatan. (021)

MOGUCE NESTAŠICE GORIVA
Ukoliko Naftna industrija Srbije obustavi nabavku nedostajuce kolicine nafte i naftnih derivata za koje su zaduženi privatni trgovci, na benzinskim pumpama u Srbiji mogle bi da se pojave ozbiljne nestašice. Privatnici više meseci uvoze manje nafte zbog nesklada izmedu prodajne cene derivata u zemlji i cene nafte na svetskom tržištu. Po mišljenju predsednika udruženja privatnika Nebojše Atanackovica, jedino rešenje za normalizaciju tržišta je poskupljenje goriva. Istovremeno, direktor centra za odnose sa javnošcu NIS Tomislav Micovic, najavio je da NIS ubuduce nece moci da obezbeduje nedostajuce kolicine. “Prethodnih nekoliko meseci nadoknadivali smo taj nedostatak, ali naš finansijski rezultat je ugrožen i mi nismo više u mogucnosti da to radimo. Mi cemo pokriti 75 odsto potreba, što znaci da necete baš na svakoj benzinskoj stanici moci da kupite gorivo, ali ce ga biti”, kazao je on i dodao da se NIS ne zalaže za poskupljenje, nego samo da se prate promene cena na svetskom tržištu. (Danas)