vojvodina.com
arhiva
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 05. 11. 2004.
|
|
NOVA VOJVOĐANSKA VLAST OCEKUJE OTVORENA VRATA VLADE SRBIJE
Banovina zove Beograd
Zahladivanje odnosa na relaciji Banovina-Beograd jedan je od kljucnih problema sa kojim se u poslednjoj godini mandata suocavao prethodni saziv pokrajinske vlade. Nesporazumi su nastali pošto su posle decembarskih parlamentarnih izbora vlast na republickom nivou osvojile stranke koje su se protivile uspostavljanju takozvane omnibus-autonomije, stecene za vladavine DOS-a. Poremacaji u odnosima pokrajinske i centralne vlasti manifestovali su se i kroz poruke politickih aktera, ali i kroz smetnje koje su se pojavile u tokovima novca izmedu republicke i pokrajinske kase.
Pošto je mandat koalicije DOS u Pokrajini fakticki trajao godinu dana duže, odnosi izmedu dva nivoa vlasti sveli su se na išcekivanje pokrajinskih izbora. Ti izbori, pak, nisu doneli promenu aktera vlasti u Banovini, a iz novoformirane pokrajinske vlade - u kojoj ce ponovo dominantnu ulogu imati DS, SVM i LSV, uz pomoc PSS-a - najavljuje se politika kontinuteta u odnosu na prethodni saziv.
Zajednicka ocena predstavnika nove pokrajinske administracije je da opozicioni status stranaka koje su formirale vlast u Pokrajini, u odnosu na vladajucu koaliciju na centralnom nivou, ne sme biti prepreka za kvalitetniju saradnju ta dva nivoa vlasti u narednom periodu.
Šef poslanickog kluba Demokratske stranke u Skupštini Vojvodine i clan nove pokrajinske vlade Dragoslav Petrovic ocekuje ipak bolju komunikaciju izmedu republicke i nove pokrajinske administracije, ali navodi da ce usvajanje republickog budžeta za narednu godinu biti prvi test na tom putu. U izjavi našem listu Petrovic je kazao i da je svestan da je u prethodnom periodu bilo "odredenih nesporazuma izmedu aktuelne Vlade Srbije i Izvršnog veca Vojvodine", ali smatra da razlike u rasporedu politickih snaga na jednom i drugom nivou vlasti ipak nece biti prepreka za uspostavljanje saradnje izmedu dva nivoa izvršne vlasti.
On je naveo i da u prethodnom periodu komunikacija izmedu resornih sekretara u PIV-u i ministara u Vladi Srbije "nije bila dovoljno intenzivna". Dodao je da ce, zato, vec naredne nedelje iz Banovine krenuti inicijativa prema kabinetu Vojislava Koštunice kako bi se rešili problemi oko "neispunjenih finansijskih obaveza Republicke vlade prema pokrajinskom Fondu za razvoj".
- Novi republicki budžet bice i prvi test za odnose izmedu republicke i nove pokrajinske vlade, a naš zadatak je da postignemo dogovor da se ispoštuju zakonski okviri autonomije i da se ne smanjuju izvorni prihodi Pokrajine, pošto ima takvih nagoveštaja. Cinjenica da vlast u Banovini cine stranke koje su opozicija republickoj vlasti ne bi trebalo da bude smetnja za saradnju izmedu dva nivoa izvršne vlasti. Pogotovo zbog toga što na oba nivoa vlast cine stranke demokratskog bloka, cija opšta orjentacija jeste demokratizacija zemlje, nastavak reformi i ulazak u evropske integracije - rekao je Petrovic.
Potpredsednik Saveza vojvodanskih Madara Zoltan Bunjik, koji vec drugi mandat vodi resor obrazovanja i kulture, rekao je u izjavi našem listu da je njegov sekretarijat imao dobru saradnju sa resornim ministarstvom u prethodnom periodu, te ocekuje da ce tako biti i ubuduce.
- Ne verujem da ce neki uhodani procesi sad biti dovedeni u pitanje, ali ocekujem veliku raspravu o temama koje još nisu otvorene, a koje se odnose na ustavne promene i osnovni zakon Vojvodine. A u tom pogledu, kljucni problem nije u tome što je vladajuca koalcija u Pokrajini opozicija republickoj vlasti, vec u tome što ne postoji temeljni kompromis oko okvira autonomije Vojvodine, bez obzira na to ko je gde na vlasti - zakljucio je Bunjik.
Potpredsednik Izvršnog veca Dušan Jakovljev, inace potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, smatra da bi, pošto je nova pokrajinska vlast konstituisana, Republicka vlada terbalo da prihvati izbornu volju gradana Vojvodine i pocne da saraduje sa njihovim legitimnim predstavnicima.
On je ukazao da razlicit politicki sastav vladajucih koalicija na pokrajinskom i republickom nivou "ne može biti prepreka, ni opravdanje za oglušivanje centralne vlasti o interese trecine svojih gradana koji žive u Vojvodini".
Prema njegovim recima, nova pokrajinska administarcija nastavice reformski i proevropski kurs koji je u Banovini zacrtan u prethodnom sazivu, kao i procese ostvarivanja pune autonomije Vojvodine u okviru najavljenih ustavnih promena.
- Želimo da u naredne cetiri godine Vojvodina umesto omnibus autonomije konacno dobije ustavnu autonomiju, jer to nije interes samo pojedinih politickih stranaka, vec Srbije i njenih proevropskih stremljenja - istakao je Jakovljev.
|
|
NOVI SAD U IZBORNOM VAKUUMU
Prinudna uprava (ne)preti
Dok pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Emil Fejzulahi tvrdi da polovini vojvodanskih opština, medu kojima je i Novi Sad preti uspostavljanje prinudne uprave, advokat i predstavnik YUCOM za Vojvodinu Milan Đukic, kao i potpredsednik Gradske izborne komisije Vladimir Višnjic ne dele njegovo mišljenje.
Po recima Višnjica, za razliku od drugih vojvodanskih opština u kojima stranke ne mogu da se dogovore oko skupštinske vecine, u Novom Sadu izborni proces još uvek nije završen i sve dotle nema osnova da se u vojvodanskoj prestonici uvede prinudna uprava. Slicno misli i Đukic, koji kaže da, ukoliko Opštinski sud danas odbije žalbu Politickog pokreta Snaga Srbije, izborni proces se završava i u roku od 20 dana po Zakonu o lokalnim izborima, i sledi konstituisanje Skupštine grada.
Diskutabilno tumacenje Zakona
To prema Đukicu znaci da rok za formiranje gradske Skupštine pocinje nakon završetka izbornog postupka za ponovljene izbore, odnosno kada Gradska izborna komisija i sud odluce o eventualnim prigovorima. Kako Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje 60 dana, dok drugi odreduje 20 dana za konstituisanje gradske Skupštine, Đukic smatra da Zakon o lokalnim izborima, kao ledž specialis, odnosno onaj koji bliže ureduje oblast, može da ima prednost, mada napominje da ovakvo tumacenje može da bude diskutabilno.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo je tumacenje clana 53. Zakona o lokalnim izborima, u kojem stoji da je potrebno u roku od 20 dana, od dana izbora, verifikovati mandate odbornika, a u roku od 60 dana od dana izbora i skupštinske organe: predsednika Skupštine, zamenika predsednika i sekretara Skupštine.
U slucaju da Opštinski sud usvoji žalbu PSS i naloži GIK-u ponavljanje izbora na nekoliko birackih mesta, Višnjic tvrdi da ce se izbori održati najkasnije sledeceg vikenda a, s obzirom da je u pitanju mali broj birackih mesta, prostor za eventualne žalbe na rezlutate tih ponovljenih izbora se sužava.
U zavisnosti od odluke Opštinskog suda, GIK ce proglasiti izborne rezultate sledece sedmice ili za 14 dana ( ukoliko ne bude novih žalbi), te se formiranje gradske Skupštine može ocekivati najranije krajem novembra, a najkasnije tokom decembra.
Malo je verovatno da se po okoncanju izbornog procesa stranke nece odazvati pozivu GIK-a da imenuju odbornicke liste. Kao podnosioci izborne liste, stranke su obavezne da najkasnije u roku od deset dana od objavljivanja ukupnih rezultata izbora, dostave GIK-u podatke o tome kojim ce kandidatima sa liste dodeliti preostale dve trecine odbornickih mandata.
U slucaju da ne dostave podatke, GIK ce ih upozoriti da to urade pismenim putem u naknadnom roku od pet dana. Sigurno je da nijedna partija nece promašiti ovaj rok, ali u slucaju da se i to desi, GIK ce dobijene mandate dodeliti kandidatima prema redosledu na izbornoj listi. S obzirom da je vecina stranaka koje su prešle izborni cenzus isticala da ih stalno odlaganje završetka izbornog procesa sprecava da se dogovore oko skupštinske vecine, javnost bi zbog moguceg proglašenja konacnih rezutata izbora ubrzo mogla da sazna koje ce partije voditi grad.
Skupština ili sramota
Ukoliko se to ne desi, Novi Sad bi krajem meseca mogao da dobije prinudnu upravu, koju bi sprovodilo petoclano vece ciji sastav odreduje republicka Vlada (mada neki smatraju da je jedno od tih mesta predvideno za gradonacelnika), a nove izbore za odbornike u Skupštini grada bi raspisao predsednik Narodne skupštine Srbije, u roku od tri meseca od trenutka kada je Skupština grada trebalo da bude konstituisana.
Optimista je i sekretar Skupštine grada Dušan Pavlovic koji ne razmišlja o prinudnoj upravi, jer smatra da ce Novi Sad smoci snage da konstituiše organe lokalne samouprave. Đukic naglašava da bi Narodna skupština Srbije trebalo da da autenticno tumacenje zakona, da bi se sve nedoumice otklonile jednom za svagda. Novosadanima ostaje da cekaju da li ce nakon stranackih dogovora i trgovine uslediti konstituisanje Skupštine ili sramota prinudne uprave i novi izbori.
|
|
INTERVJU
ZOLTAN BUNJIK, POKRAJINSKI SEKRETAR ZA OBRAZOVANJE I KULTURU
U Vojvodini ne sme biti gladnih daka
U skladu s rezultatima minulih pokrajinskih izbora, raspored snaga u vojvodanskoj izvršnoj vlasti takav je da su na celu nekoliko sekretarijata ostali ljudi koji su ih vodili i u minule cetiri godine. Tako i pokrajinski sekretar za obrazovanje i kulturu mr Zoltan Bunjik svoj mandat ne zapocinje, nego, posle cetiri godine, nastavlja.
Koliko drugi mandat na celu ovog sekretarijata za Vas predstavlja prednost?
Drugi mandat, posebno u odnosu na okolnosti prvog, svakako je prednost, jer kada smo 2000. godine preuzeli vlast u Pokrajini, prioritetan cilj svima u Izvršnom vecu bio je vracanje dela nadležnosti i na tome smo radili prve dve godine. Naredne dve godine radili smo s postojecim nadležnostima, koje su u svakom slucaju vece od nikakvih, ali daleko od toga da imamo sve potrebne instrumente.
Te druge dve godine protekle su u uspostavljanju institucija i otklanjanju nagomilanih problema, od kojih smo najveci deo uspeli i da otklonimo, pocev od dugovanja ustanova, preko popravke zapuštenih školskih objekata, do opremanja fakulteta. Rezultati nisu spektakularni, jer smo ispravljali i nadoknadivali što se moralo. Nadam se da ce mi ovaj mandat proci u produktivnom radu za opštu dobrobit i trudicu se da postignem maksimum u okviru nadležnosti koje imamo.
U Vojvodini se pravi pokrajinska strategija razvoja visokog školstva. Dokle je stigao taj posao?
- Moglo bi se reci da je prva faza ovog posla gotova s obzirom na to da su gotovi svi separati. Sada ih valja uskladiti i objediniti, tako da nose jedinstvenu poruku. Ocekujem da ce javnosti ovaj predlog biti predstavljen za mesec ili dva. Razgovarao sam s Duškom Radosavljevicem, koji je na celu ovog tima, i predložicu da tim ostane isti, pošto je sve do sada dobro uradeno.
Jedna od zamerki nedavnom osnivanju novih fakulteta u Vojvodini bila je i da je to ucinjeno pre izrade strategije razvoja ovog segmenta obrazovanja. Fakulteti su ipak osnovani, ali upis prvih studenata ostavljen je za sledecu godinu. Dokle se stiglo s tim novim fakultetima?
Isprepletane nadležnosti podsticu saradnju
U prošlom mandatu saradivali ste s dva ministra prosvete. Sada je na celu tog ministarstva nov covek. Kako je tekla ta saradnja?
– Problema u saradnji s Republickim ministarstvom smo imali samo u pocetku, tokom pregovora o omnibus-zakonu i u prvim mesecima njegove primene. Ovaj zakon donet je nakon politicke odluke tadašnje Republicke vlade da je dobro da se deo nadležnosti da Vojvodini. Ta odluka Vlade naišla je na vece ili manje razumevanje u postojecim ministarstvima, bilo je nepoverenja i predubedenja da pokrajinski organi nisu dovoljno sposobni za poslove koji su im povereni i da ce upropastiti ustanove o kojima treba da brinu. U takvom stavu sigurno je bilo i težnje da se sacuvaju stecene pozicije upravljanja iz jednog centra. Medutim, mi smo se dugo pripremali za preuzimanje nadležnosti i vec posle nekoliko meseci, kada smo brže i efikasnije rešavali upravne postupke, nepoverenje je nestalo i uspostavili smo veoma dobru saradnju sa svim službama Ministarstva, bez obzira na licnost ministara, od kojih su neki bili više spremni da rešavaju jedna, a manje druga pitanja, a neki obrnuto. Pored toga, omnibus je donet na brzinu i kao rezultat mnogih kompromisa, tako da su nadležnosti ostale isprepletane, te moramo maksimalno da saradujemo.
|
– Upis studenata u ovu godinu studija nije bio realan, jer neki fakulteti nisu ni imali plan i program, a oni koji su ga imali, nisu dobili saglasnost Novosadskog univerziteta, tako da ni mi nismo mogli da utvrdimo da li imaju uslove za rad, od prostornih i kardovskih, do onih koji se ticu opremljenosti. Fakulteti u Sremskoj Mitrovici i Vršcu najdalje su odmakli i oni sada rešavaju svoje prostorne probleme i nabavljaju opremu. Fakultet u Subotici malo zaostaje, i u fazi je otvaranja žiro-racuna, dok je fakultet za Evropski bizinis u Novom Sadu u najvecem zaostatku, jer se još nije ni registrovao u Sudu. Da li ce dogodine oni biti spremni da prime studente uveliko zavisi i od razumevanja i pomoci lokalnih sredina.
Za vreme Vašeg prošlog mandata zapoceto je konkursno finansiranje projekata. Kako se ta praksa pokazala i da li cete je nastaviti?
– Princip se jako dobro pokazao i sigurno je da cemo ga nastaviti, pa cak i proširiti. Mnogo je lakše odabrati bolji projekat kada je konkurencija veca. Na ovaj nacin se postiže i transparentnost, jer smo ranije finansirali devet ustanova kulture, a sada nam se na jedan konkurs javi i više stotina subjekata. Inace, ovo je u Evropi normalna praksa, kojom se smanjuje koncentracija moci. Vec imenujemo celne ljude u ustanovama i obavljamo inspekcijski nadzor, tako da ne bi bilo dobro da odlucujemo i o finansiranju. Zbog toga u konkursnim komisijama nema nijednog coveka iz pokrajinske administracije. Veliki pomak je i to što su na ovaj nacin svi koji ucestvuju na konkursima naterani da mnogo ozbiljnije planiraju svoje aktivnosti, bar godinu dana unapred. Zbog svega toga cemo ovakvo finansiranje uvesti delimicno i u ustanove koje smo do sada finansirali na stari nacin. To nece znaciti da cemo im smanjiti kolicinu novca, ali ce, recimo, Muzej ponuditi deset projekata, od kojih cemo mi finansirati tri, a za ostale ce morati da traže finansijere u Republici ili medu medunarodnim institucijama.
I konacno, šta ce Vam biti prioriteti u mandatu koji ste zapoceli?
– U prvom redu, poboljšacemo vaspitni rad u školama, jer su nam deca sada prakticno prepuštena sama sebi, s nemotivisanim nastavnicima i brigama preopterecenim roditeljima. U takvoj situaciji narkomanija se uvukla u gotovo svako odeljenje, medijska scena obiluje propagiranjem nasilja, netolerancije, otvorenim porno-kanalima... Mnoge od posledica ovako alarmantne situacije pokušacemo da ublažimo predlaganjem odgovarajucih zakona i edukativnim preventivnim aktivnostima.
Sekretarijat na cijem sam celu pokušace da obezbedi i jednaku pristupacnost obrazovanja za sve, jer je cinjenica da su malom broju bogatih dostupni svi nivoi obrazovanja, dok je medu sve vecim brojem siromašnih u porastu cak i procenat gladnih u ovoj našoj bogatoj pokrajini, pa se neretko dešava da ni talenti ne uspevaju da se probiju. Mislim da svako dete mora imati jednake šanse i da kao zajednica ne smemo dozvoliti da izgubimo ijedan talenat, jer to usporava oporavak citave zajednice. Zbog toga planiramo da povecamo davanja za regresiranje troškova prevoza daka i studenata za polovinu, ali da u tolikom procentu ucestvujemo i u regresiranju stanovanja studentima koji nemaju mesta u studentskim domovima, jer njihovi kapaciteti pokrivaju tek tri odsto populacije, dok podstanara ima još cetrdesetak odsto. Planiramo i da posebno pomažemo seoske škole, te da obezbedimo rucak i užinu svim ucenicima u stanju socijalne potrebe, jer u Vojvodini nijedan ucenik ne sme ostati gladan.
I konacno, prioritet ce biti i brži razvoj visokog školstva kroz njegovo integrisanje u evropski sistem.
|
|
„DNEVNIK” ISTRAŽUJE
PORNOGRAFIJA U LEKTIRI I PRAKSI
Zabranjeno voce u slobodnoj prodaji
Baš nam je bilo lepo. Uživali smo u tom slatkom „neznanju” i verovanju kako je našoj deci, usred informaticke ere, prica o pcelicama i cvecu i dalje sasvim dovoljna, sve dok nam taze postavljeni republicki ministar prosvete Slobodan Vuksanovic nije otvorio oci, ukazavši na to da školarci vec duže „utvrduju gradivo” i iz predmeta koje im ne pruža konvencionalno obrazovanje. Naravno, javnost je još jednom bila zgrožena i svi odreda, od roditelja do profesora, tvrdili su da tako nešto apsolutno nije moguce i da bi oni sigurno prvi saznali kada bi u školama bilo maloletnicke prostitucije. Kako je to moguce?
Laku noc, deco
Veoma jednostavno. Pogotovo kada se zna da im je sva potrebna pornografska literatura najcešce dostupnija, jeftinija i, imajuci u vidu neutoljivu radoznalost tih godina, umnogome zanimljivija od školske lektire. Šta sprecava jednog tek stasalog tinejdžera da na prvom kiosku kupi obicne dnevne novine, otvori kolornu duplericu i natenane uživa u foto-reportaži o tome kako „ono” radi hrvatska pop-zvezda Severina, o kojoj je i ranije maštao gledajuci njene škakljive spotove na televiziji? A zapravo ni ne mora da izlazi iz kuce, gde andele svake noci ceka „hepi aur” pornic, dok roditelji umorni od života uveliko spavaju. Štaviše, maltene da i nema TV stanice koja u udarne reklamne blokove, usred bela dana, ne uvršcuje i reklame za raznorazne hot-lajnove, „trojke”, „cetvorke” i slicne provokacije koje pobuduju pubertetsku maštu. Uostalom, dokaz da se radi o smišljenom „ataku” na citavu jednu populaciju, koju je neko ocigledno procenio kao veoma isplativu društvenu kategoriju, bilo je pojavljivanje ovakvih reklama usred crtane serije „Simpsoni”. I posle se neki roditelji i dalje cude kada dobiju frapantno visok telefonski racun...
Naravno, najlakše je optužiti TV stanicu ili vlasnika nekog hot-lajna i prvo što bi mnogi uradili bilo bi utrkivanje u razglabanju težine krivice jednog ili drugog. Medutim, istina je u tome da jedan jednostavno prodaje svoj proizvod, a drugi televizijske sekunde i da se pri tom obojica vode cistom tržišnom logikom, koristeci sve prednosti postojeceg pravnog vakuuma. Drugim recima, ne postoji zakon koji utvrduje audio-vizuelni sadržaj EPP-a i zabranjuje mogucnost da se pojedini reklamni spotovi pojavljuju u takozvanim porodicnim terminima, dakle mnogo pre nego što roditelji pošalju decu na spavanje. Doduše, s obzirom na to da je i vreme kada današnja deca ležu poprilicno rastegljiva kategorija, kao i da je cinjenica da mnoge prosecne porodice odavno obezbeduju po jedan televizor i za deciju sobu, pitanje je koliko bi tu zakon išta promenio. Pogotovo ako se tome doda i pitanje njegove primene jer, primera radi, postoji i zakon o zabrani prodaje alkohola i cigareti maloletnicima, ali... Pogadate, oni i puše i piju.
Naravno, sve i da se pornografija i „laka erotika” u starim dobrim medijima nekako i obuzdaju, odnosno da nekim cudom postanu iskljuciva privilegija „zrelijih” konzumenata, tu je uvek novi i još bolji Internet. Sve moguce ankete pokazuju da se globalna mreža ubedljivo najviše koristi za razgledanje više nego bogate ponude porografskih sadržaja, a Srbija, iako joj možda manjka racunara, po tome nimalo ne zaostaje za svetom. Jer svom tom izobilju nisu odoleli ni oni stariji, koji bi o svemu ovome trebalo da su ponešto vec i naucili, pa kako onda ocekivati da to urade „neupuceni” klinci? Ako se tome doda da je za ulazak na neki od ovakvih sajtova dovoljno kliknuti „Yes”, kao odgovor na debilno i neproverljivo pitanje „Da li ste stariji od 18 godina?”, stvar je jasna. Mladima je pružena samo još jedna, mnogo teža za proveriti i kontrolisati, mogucnost konzumiranja „zabranjenog voca”.
„Muvanje” može da pocne
Cak i kada nemaju kompjuter, mladi danas teško da su uskraceni za mobilni telefon. Verovatno je mali broj onih koji u meduvremenu nisu culi za „glavnu foru” devojcice pristaju da se dopisuju s decacima samo pod uslovom da im oni prethodno uplate kredit. Dakle, decak devojcici pošalje „izgrebani” broj, ona ga ukuca u svoj telefon i „muvanje” može da pocne...
I koga sada još cudi što mladi, nakon što su ovladali svom lako dostupnom teorijom, požele da sve to primene i u praksi? Poslednji primer, za koji je javnost saznala, je vest da su dvoje kragujevackih gimnazijalaca snimili „kucni pornic”, koji su kasnije podelili sa svojim vršnjacima. A sve se to dešavalo u trenutku dok su profesori širom Srbije odgovorno tvrdili da ministar ne zna šta govori i da oni veoma dobro znaju šta njihovi ucenici rade na casu, ali i tokom malih i velikih odmora. Ako je neko u javnosti i bio u nedoumici da li se sve to jeste desilo ili nije, prikazivanje inserata iz vec pomenutog filma u drugom Dnevniku RTS-a zapušilo je usta mnogim profesorima i, nadamo se, otvorilo oci mnogim roditeljima.
Dakle, sada svi pouzdano znamo da je ono cega smo se pribojavali – zaista istina. Uostalom, nije to nikakva tekovina novih generacija. Bilo je svega toga i ranije, s tim da je danas klincima ceo posao još dodatno olakšan. S druge strane, imamo još jednu konstantu ‡ društvo i dalje ništa ne cini, jer povremena talasanja u javnosti, od jednog do drugog „šokantnog” slucaja, sasvim sigurno nisu ni blizu pokušaja da se problem reši. S tim u vezi se postavlja pitanje kako se od društva koje u škole vraca veronauku, a pri tom zaobilazi seksualno vaspitanje, može ocekivati da napokon prevazide licemeran stav da je seks dekadentna tabu-tema o kojoj se javno ne govori? A dok bude tako, može se ocekivati da se deca, pokušavajuci da pronadu odgovore na zabranjena pitanja, sama snalaze i tako nastave da nas „šokiraju”.
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 05. 11. 2004.
|
|
DSS OSTAO BEZ JEDNOG POSLANIKA
Pokrajinski poslanik iz Beocina, Sava Svircevic, prešao je iz DSS-a u tabor DS-a. U DSS-u kažu da Svircevicev potez nije rezultat nikakvih unutarpartijskih problema, vec da je u pitanju klasicni primer koristoljublja. U DS-u, medjutim, demantuju da je Svircevic dobio bilo šta od te stranke. Pošto je Sava Svircevic u pokrajinsku skupštinu izabran po vecinskom sistemu, DSS mu ne može oduzeti mandat, tako da ova stranka sada ima šest poslanika, a DS trideset pet. (Glas javnosti)
ALBANCI U HAGU
Medjunarodne vlasti na Kosovu izrucile su Haškom tribunalu kosovskog Albanca Beca Becaja. On je osumnjicen da je zastrašivao svedoke u procesu koji se u vodi protiv trojice kosovskih Albanaca.
Predsednik Alijanse za buducnost Kosova Ramuš Haradinaj (na slici) saopštio je da ce se odazvati pozivu Haškog tribunala na razgovor. Povod za razgovor je istraga koju zvanicnici Tribunala vode o dogadajima iz vremena ratnih sukoba na Kosovu i aktivnostima OVK i njegoj ulozi u tim zbivanjima. (Beta)
GLAS: POSLANIK OMETAO FOTOREPORTERA
Fotoreporter "Glasa javnosti" Marko Rupena, kojem je oduzeta akreditacija za rad u Skupštini Srbije, izjavio je da je apsolutna neistina da je bilo kome u parlamentu dobacivao i da je remetio tok sednice. On je za maticni list kazao da mu je poslanik DSS-a Dragan Šormaz glasno dobacivao da je u Skupštinu došao u "cebencetu, trenerci i sa rancem na ledima i da nema nikakvo poštovanje prema Narodnoj skupštini". Sem neprijatnosti koje sam doživeo od gospodina Šormaza koji je, glasno i bez povoda, komentarisao moje odevanje, drugih nije bilo, rekao je Rupena. (021)
|
|