|
vojvodina.com
arhiva
|
|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 28. 10. 2004.
|
|
|
VOJVOĐANSKA POLITICKA MAPA POSLE LOKALNIH IZBORA
Svi bi nekako da vladaju, ako može
Iako je od lokalnih izbora prošlo više od mesec dana, proces formiranja lokalne vlasti zaokružen je tek u malom broju opština u Vojvodini. Problemi vezani za postizanje postizbornih dogovora izmedu politickih aktera na lokalnom nivou posebno su izraženi u gradovima i vecim opštinama. Pošto u vecini opština nijedna stranka nije osvojila vecinsku pobedu, konstituisanje lokalnih vlasti zavisi od spremnosti politickih aktera na kompromise. Medutim, postizanje postizbornih kompromisa u velikoj meri je otežano zbog medustranackih razmirica na centralnom nivou, koje su pomutile medustranacke odnose i na lokalnom nivou, cak i kad je rec o “tradicionalnim savezništvima”.
U javnosti se u poslednje vreme sve više pominje i mogucnost uvodenja prinudne uprave u pojedinim lokalnim samoupravama. Takav scenario sigurno sledi u onim opštinama koje ne konstituišu organe vlasti u roku od 60 dana od dana izbora. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, u opštinama koje dobiju prinudnu upravu, Vlada Srbije obrazuje privremeni organ od pet clanova koji vrši poslove skupštine do izbora nove. Vanredne izbore raspisuje predsednik republickog parlamenta u roku od tri meseca od dana kad je trebalo konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Cekajuci Vojvodinu
Novi Sad poseban
Novosadska skupština još nije formirana od kako su se 19. septembra održali izbori za odbornike gradskog parlamenta ni nakon što su, mesec i po kasnije, izbori ponovljeni u pojedinim delovima grada. Nakon oba izborna ciklusa, paralelno sa koalicionim pregovorima politickih partija o formiranju skupštinske vecine, usledili su i brojni prigovori Gradskoj izbornoj komisiji i žalbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, od kojih neke još uvek nisu rešene. Od ukupno 174 biracka mesta, ponovljeni izbori održani su na 31 mestu, po nalogu Opštinskog suda u Novom Sadu koji je prethodno usvojio žalbu G17 plus. Ponovljeni izbori nisu u mnogome izmenili sliku gradskog parlamenta. G17 jeste uspeo da prede cenzus, istisnuvši Karicev PSS “ispod crte”, ali je raniji raspored politickih snaga ostao isti. Od 78 mesta u Skupštini grada, SRS je zadržala 34 mandata, DS 24, koalicija “Zajedno za Vojvodinu” (predvodi je LSV) devet, DSS pet, SPS tri, dok je G17 plus osvojila tri mandata. Tik ispod cenzusa ostali su koalicija “Ciste ruke Novog Sada” (RV, SPO i G. G. Opor) i PSS. Od sudbine njihovih žalbi zavisice da li se izborni yakovi ponovo prevrtati ili možda opet slede ponovljeni izbori? U meduvremenu, pregovori DS i DSS, s jedne strane, i SRS i DSS s druge, o formiranju skupštinske vecine zamrznuti su, a bice nastavljeni nakon što se ovih dana bude znao epilog sudskih presuda.
|
U Backoj Palanci, na primer, prvi put od uvodenja višestranacja nisu pobedili socijalisti, a najviše mandata, cak 16, dobila je Srpska radikalna stranka, koja u prethodne cetiri godine nije imala nijednog odbornika. Od 42 odbornika, koliko broji Skupština, pored radikala mandate su osvojili Demokratska stranka devet, SPS šest, DSS cetiri, Pokret snaga Srbije tri, a po dva mandata imaju SPO i koalicija “Klub Pivnicana”. Bolji poznavaoci prilika tvrde da je koalicija radikala i socijalista izvesna, ali da bi to bila tesna vecina od samo 22 odbornika.
- Sacekacemo subotnju konstitutivnu sednicu Skupštine Vojvodine, pa cemo videti ko ce s kim i mi cemo se tako ponašati - kaže novoizabrani predsednik opštine Dragan Bozalo, prvi radikal koji u ovoj opštini obavlja bilo kakvu funkciju.
U Subotici lokalna vlast još nije konstituisana i za sada se ne zna ni kada ce. U toku su pregovori DS i SVM, a po svemu sudeci vecinu ce ciniti ove dve stranke uz pomoc DHSV, LSV i G17 plus. Od 25 odbornickih mandata u Skupštini opštine Bac 11 je osvojila DS, SRS osam, DSS tri, SPS dva i G 17 plus jedan mandat, a mesto predsednika Opštine ponovljenim izborima obezbedio je demokrata Tomislav Bogunovic, koji je funkciju predsednika SO obavljao u prethodne cetiri godine.
- Još nismo utanacili dogovor o formiranju vecine, pa zato nismo ni sazvali konstitutivnu sednicu Skupštine, ali treba reci to da je odbornik iz redova G17 plus prišao DS-u, a ocekujemo da nam se pridruže odbornici DSS, cime cemo ostvariti komotnu skupštinsku vecinu - kaže Bogunovic.
„Dejtoni” po opštinama
Konstituisanje lokalnih vlasti u Zapadnoj Backoj samo polovicno je uspešno. Pored izabranih predsednika u svim opštinama samo u Apatinu je formirana nesporna vlast olicena u skupštinskoj vecini SPS-a i SRS-a, i to pod nesumnjivo odlucujucim uticajem predsednika opštine i jednog od lidera vojvodanskih socijalista dr Živorada Smiljanica. U centru Zapadnobackog okruga, Somboru još uvek traju pregovori DS (15 odbornika), koja je dala i predsednika opštine dr Jovana Slavkovica, i koalicionog bloka okupljenog oko DSS (koji pored ove stranke sa ukupno 21 mandatom cine i SPO-NDS, DZVM-LSV, NS I G17 plus), a da li ce se u celu pricu ipak umešati pojedinacno najbrojnija SRS (sa 17 mandata) još je neizvesno. Najkonfuznija je ipak situacija u Kuli, gde je kao predsednik opštine izabran radikal Tihomir Đuricic, dok DS uz brojne odbornicke grupe predstavnika grupa gradana ipak ima skupštinsku vecinu. Predsednik Skupštine je, u liku i dosadašnjeg prvog coveka opštinskog parlamenta Željka Dvožaka, ipak izabran, ali su usledili protesti parlamentarne manjine i žalbe Ustavnom sudu Srbije, da bi se dokazao navodno nezakonit rad SO Kula.
Vladajuca koalicija u opštini Vršac, Grupa gradana “Pokret Vršacka regija – Evropska regija” ciji je kandidat Jovica Zarkula izabran za predsednika opštine, zatim SRS, SPS i DSS, zahvaljujuci vecini (24 od 45 odbornika) konstituisali su Skupštinu opštine, izabrali sve njene organe, Opštinsko vece i zamenika predsednika opštine (DSS). Medutim, konstitutivna sednica je prekinuta, a datum nastavka još uvek nije najavljen.
Dva brata u Zrenjaninu
U cetiri od pet opština severnog Potisja konstituisanje lokalne vlasti je obavljeno. U opštinama sa vecinskim madarskim stanovništvom Ada, Senta, Kanjiža i Coka izmenio se odnos politickih snaga, jer je do sada najuticajnijem Savezu vojvodanskih Madara znatno opao rejting. SVM je tako u velikoj meri izgubio tlo pod nogama, a kao rezultat neuspeha SVM-a, kako saznajemo raspuštena su rukovodstva te stranke u Adi i Coki.
Pajtic: Lokalne ograde
Šef Poslanickog kluba Demokratske stranke u Skupštini Srbije Bojan Pajtic ocenio je juce da formiranje lokalnih samouprava tece sporo i da stranke demokratskog korpusa moraju da prevazidu dnevno politicke “ograde” prema drugim strankama.
“Mnogo usporava odbijanje saradnje G17 Plus sa Pokretom Snaga Srbije, kao i odbijanje saradnje Demokratske stranke Srbije sa SVM i Ligom socijaldemokrata Vojvodine. Kada se unutar demokratskog korpusa podignu tolike ograde sa kim ne možete saradivati onda je prirodna posledica da je teže konstituisanje lokalne samouprave”, rekao je Pajtic novinarima. DS pokušava da objedini demokratski blok i da unutar njega formira stabilnu skupštinsku vecinu, rekao je Pajtic.
|
U Adi pošto je predsednik opštine postao Ferenc Irmenji (Grupa gradana »Znanjem i srcem za uspešnu opštinu«), izabrana je kompletna nestranacka rukovodeca garnitura u lokalnoj samoupravi. Grupa gradana predsednika opštine ima 11 od 29 odbornika, SVM je osvojio samo cetiri, a za konstituisanje cak nisu sklapali nikakav koalicioni sporazum radi obezbedenja vecine za odlucivanje, pa se dogodilo da predloženi kandidati za funkcije dobiju podršku gotovo svih odbornika, a za zamenicu predsednika dr Eriku Horvat-Arežina na tajnom izjašnjavanju glasali su svi odbornici. Predsednika opštine iz redova SVM-a ima jedino Senta, ali je za razliku od prethodnog perioda stranka Jožefa Kase koja je na lokalne izbore izašla sa još dve stranke vojvodanskih Madara i osvojila 10 od 29 mandata, u raspodeli celnih funkcija morala znacajno da popusti, kako bi obezbedila vecinu za odlucivanje u opštinskom parlamentu zajedno sa odbornicima DS-a i LSV-a. U Coki su sa minimalnom vecinom 13 od 25 mandata DS, SVM i G17 plus raspodelili funkcije.
U Zrenjaninu, najvecoj od pet srednjobanatskih komuna, za novog predsednika opštine izabran je demokrata Goran Kneževic, dok je u opštinskom parlamentu najbrojnija radikalska grupacija sa 19, od 67 odbornika. Ipak, za formiranje odbornicke vecine, ovih dana, grcevito se bori DS, koja je postigla dogovor sa PSS-om, LSV i G17 plus, ali ne i sa DSS, cijih 6 glasova nedostaje, pa je konstitutivna sednica odložena za 2. novembar. U Žitištu su socijalisti i radikali, udruženi sa DSS, PSS, i grupom gradana “Dragan Salak”, preuzeli upravu od, prethodno, vladajuce koalicije DS, Lige, Nove Srbije, SPO i SVM. Do promene vlasti došlo je i u Secnju, ali u obrnutom smeru. Socijalisti i radikali, po prvi put, otišli su u opoziciju. Novobecejci su se, kod izbora za predsednika opštine, opredelili za Acu T. Đukicina, reformistu, dok su odbornici, za predsednika Skupštine, izabrali Dobrivoja Raškova, iz Demokratske stranke.
Konstitutivna sednica novog saziva Skupštine opštine Kikinda održana je 11. oktobra, a vecinu tvore 16 odbornika SRS, tri SPS i jedan odbornik PSS. Radikali su, naravno, prvo koaliciju ponudili socijalistima, no, odgovor predsednika kikindskog odbora SPS-a dr Slavka Đuricina bio je – negativan. U meduvremenu, dr Milovan Blažic, nekadašnji republicki poslanik SPS-a i SRS-a, koji je na izborima predvodio listu stranke Bogoljuba Karica (osvojili dva mandata), saopštio je da ce u pravljenju skupštinske vecine podržati svoga rodenog brata, radikala dr Branislava Blažica, tek izabranog predsednika opštine. Takvoj odluci usprotivio se odbor PSS-a, ali je dr Milovan Blažic, ostao pri svojoj odluci. Interesantno je da braca Blažic nisu štedela jedan drugog u predizbornoj kampanji (njihov sukob traje od 2001. godine, kada je Milovan napustio radikale), ali su vec dan nakon izbora napravili dogovor. Onda su lokalni socijalisti smenili dr Đuricina i imenovali novo rukovodstvo koje je brže-bolje sklopilo koalicioni dogovor sa SRS-om.
Dogovor SRS i SPS
U Vrbasu vladajucu koaliciju cine: SRS - 14 odbornika, SPS - 4, NDS - 2, a u opoziciji su DS - 9, G17 - 1, NSDV - 2, DSS - 2, PSS - 2. Izabrani su i svi opštinski organi. U Srbobranu je izabran samo predsednik Skupštine opštine, Opštinsko vece još uvek nije jer nije prošao predlog predsednika opštine Branka Gajina kojeg je kandidovala GG “Savez za opštinu Srbobran”. U opštinskom parlamentu u Srbobranu od ukupno 28 mandata, najviše odbornika imaju radikali koji su osvojili 9 mesta, a pored njih svoje odbornike ce imati i: SPS-2, SPO-1, GG “Za bolji Srbobran, Turiju i Nadalj” – 3, Zajedno za Vojvodinu – 2, DS – 3, SVM – 2, PSS – 2, G17 plus – 1 i GG “Savez za opštinu Srbobran – 3 odbornika.
U novom sazivu SO Becej ukupno 36 odbornickih mesta podeljeno je izmedu 10 odbornickih lista koje su prošle cenzus. Vladajucu koaliciju cine NDS, SRS, DZVM, SPS i PSS.
|
|
|
KO SU PRVI SARADNICI GRADONACELNICE MAJE GOJKOVIC
Sandicevi nejasni tragovi
Gotovo jedine informacije koje su novinarima, a preko njih i novosadskoj javnosti, stigle iz kabineta gradonacelnice o novopostavljenom gradskom menadžeru Krsti Sandicu su da je Beogradanin, koji je poslednjih 12 godina živeo i radio u Atini, gde je i pohadao univerzitet. Tragom ovih informacija, “Dnevnik” je došao do podataka koji otkrivaju deo njegove tajnovite biografije.
Krenuli smo od naše ambasade u Atini. Potvrdeno nam je da je Sandic roden 1966. godine u Beogradu i da je u Atinu stigao 1992. godine zbog zaposlenja, kako je sam naveo u pismenom zahtevu za vizu. Služio je vojni rok u Sloveniji tokom 1985. i 1986. godine. U ambasadi još navode da je Sandic prošle godine podneo zahtev za novi pasoš, jer je stari bio ispunjen, a da je tom prilikom prijavio beogradsku adresu stanovanja na Vracaru. Na broj telefona, koji je prijavljen na toj adresi, tokom celog dana niko se nije javljao. Telefon je registrovan na žensko ime sa prezimenom Sandic. Gradski menadžer je prilikom prekjucerašnjeg predstavljanja javnosti saopštio da je u Atini radio u konsultantskoj kuci “Myers Sands & Associates inc.”. Medutim u ambasadi su saopštili da je Sandic prilikom zahteva za nov pasoš naveo da radi u firmi “Verano commercial”, te da im je naziv preduzeca “Myers Sands & Associates inc.” nepoznat. Telefon firme “Verano commercial” (ova firma nema veze sa ovdašnjim “Verano motors”), koji je prijavljen ambasadi je nepostojeci, ali je broj Sandicevog mobilnog u Grckoj tacan. Sandic taj broj koristi i u Novom Sadu, dok ne dobije broj na domacoj mreži.
Na spisku prezentacija koje su postavljene na domacem Internet provajderu “SC net”, dva puta se spominje ime Krste Sandica. On je kao fizicko lice registrovao i zakupio prostor na globalnoj mreži za dva veb sajta njnjnj.spmsystems.com i njnjnj.myerssands.com, ali prezentacija tih sajtova još nije postavljena na globalnu mrežu.
Namecu se pitanja: zašto je inostrana firma otvorila sajt na domacem provajderu kad ovde ne posluje i koliko je poslovanje tog kolektiva uspešno i poznato široj javnosti, ako prezentacija na Internetu još uvek nije postavljena.
U Sandicevoj biografiji takode je navedeno da je završio Americki Univerzitet u Atini. Putem Interneta saznali smo da u glavnom gradu Grcke postoji samo jedan takav Univerzitet - American University of Athens.
Kontaktirali smo i ovu instituciju, ali zbog, kako su rekli, pravila na tom Univerzitetu nisu smeli da nam daju bilo kakve informacije u vezi sa studentima, tako da nemamo potvrdu da li je glavni menadžer Novog Sada pohadao ovu školu. Da ne bude zabune, rec je o americkom privatnom, nezavisnom i kako kažu, nesektaškom, koledžu za Jugoistocnu Evropu gde studenti pohadaju osnovne studije. U okviru koledža postoje School of business administration, School of science and engeneering i School of liberal Arts. Koju od ovih škola i da li ih je Sandic pohadao i završio, nismo mogli da saznamo. N. H.
|
|
|
Šcekic u frizerskom biznisu
Savetnik za odnose sa javnošcu gradonacelnice Maje Gojkovic, Miljan Šcekic direktor je firme “Hair Fair” iz Beograda, koja je nastala u novembru 2000. godine i koja organizuje istoimeni sajam nege, oblikovanja i dizajna kose, kozmetike i frizerske opreme. Na celu “Hair fair”, kazali su u ovoj firmi, Šcekic se nalazi od 2001. godine.
Na pitanje da li je Šcekic vlasnik ove firme, kao i šta je po obrazovanju i šta ga je preporucilo za mesto direktora nismo uspeli da dobijemo odgovor. Maja Pavlovic, PR i marketing menadžer ove firme, kazala je da ne zna odgovore na ova pitanja, jer u firmi radi tek godinu dana. Rekla je da ce se konsultovati sa Šcekicem oko toga i javiti nam. Od Šcekiceve sekretarice u firmi saznali smo da nije dobila nikakva posebna uputstva kada je rec o organizovanju njegovih obaveza, kao i to da je on vec nekoliko dana odsutan. Šcekica juce nismo uspeli da dobijemo ni u kancelariji u Gradskoj kuci, a njegova sekretarica na novom radnom mestu nije znala da nam kaže kakve su mu obaveze, kada ce se vratiti na posao, niti da li je u gradu. Posle nekoliko telefonskih poziva novinara “Dnevnika”, ona nas je uputila na Službu za informacije. Šef te Službe u kabinetu gradonacelnice Aleksandar Petrovic kazao je da “ne može da nam da nikakve informacije, da ne zna koga bi trebalo da pitamo ono što nas zanima i da se jedino možemo informisati iz saopštenja koja se upucuju iz kabineta”. Zbog toga nismo uspeli da saznamo na osnovu kog akta je gradonacelnica imenovala Šcekica za savetnika, ko ce ga placati i da li ce, dok obavlja funkciju savetnika, i dalje biti direktor “Hair fair”. Šcekic je inace na konferenciji za novinare koja je održana u utorak kazao da ima rešenje o imenovanju, ali da nije vezan ugovorom niti zaposlen u Gradskoj upravi.
Na sajtu firme “Hair fair”, kaže se da sajam organizuju po uzoru na najpoznatije svetske sajmove iz ove oblasti u Londonu, Parizu i Bolonji. Namera sajma je, isticu, da “pozicionira Beograd kao modni centar iz oblasti kozmetike i dizajna kose u centralnoj i istocnoj Evropi”. Šcekicevo ime spominje se i na sajtu Adižesovog centra za Jugoisticnu Evropu, u kojem je on, kako su rekli u novosadskoj kancelariji ovog centra, pre dve godine pohadao seminar poslovne komunikacije. NJegov komentar o seminaru izdvojen je medu najzanimljivije. Šcekic je kazao da mu je “posebno bila zanimljiva tema - upravljanje konfliktima”.
“Uspeli smo da otkrijemo na ovim seminarima kako da se ponaša covek u razlicitim situacijama. Naucili ste nas strpljenju, toleranciji, veštinama i, na moju veliku žalost, poništili ste moju vec ustaljenu ulogu rukovodioca - diktatora”, stoji u njegovoj izjavi na sajtu.
Misija Adižesovog centra za Jugoistocnu Evropu, koji je kao deo Adižes Instituta iz Sjedinjenih Americkih Država osnovan 1994. godine, jeste “da klijentima obezbeduje menadžerske resurse za postizanje izuzetnih rezultata, uz negovanje konstruktivne i kooperativne organizacione kulture”. Namera im je, kaže se na sajtu, da obezbede brže promene i izbegnu destruktivne konflikte. N. H.
|
|
|
Nastavak saradnje Novog Sada i Ulma
Delegacija grada Ulma, koju je predvodio Peter Langer, direktor Dunavskog biroa iz Ulma, juce je bila u radnoj poseti kod gradonacelnice Maje Gojkovic, stoji u saopštenju iz njenog kabineta. Sastanku su prisustvovali i Oto Zelcle, izvršni direktor Industrijske i trgovinske komore iz Ulma, direktor sektora za medunarodne odnose ove komore Karl Šik i potpredsednik Privredne komore Vojvodine Ratko Filipovic.
U saopštenju se navodi da je tema sastanka bila nastavak dosadašnje saradnje dva grada, a Langer je pozvao gradonacelnicu i gradskog menadžera Krstu Sandica da posete Ulm. Gojkovic je zatražila pomoc PKV da bi saradnja dva grada “bila uzor svim ostalim gradovima koji imaju iste ili slicne težnje”, stoji u saopštenju. S. K.
|
|
|
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 28. 10. 2004.
|
|
|
|
PROTESTI ZBOG NAGRADE DRAGANU RADEVICU
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine saopštili su da ne podržavaju odluku žirija Saveza novinara SCG, koji je nagradu za životno delo dodelio nekadašnjem direktoru i glavnom uredniku novosadskog "Dnevnika" Draganu Radevicu. "Ne možemo da poverujemo da je covek koji je obeležio epohu kao direktor i glavni i odgovorni urednik medija u najmracnijem periodu Miloševiceve vladavine, uopšte mogao da bude kandidat za bilo koju od nagrada novinarskih udruženja", navedeno je u saopštenju te dve novinarske asocijacije.
Zaposleni u listu "Dnevnik" takodje protestuju povodom odluke Saveza novinara SCG, smatrajuci da taj cin predstavlja vrhunac sarkazma i prst u oko profesiji, demokratiji i svim žrtvama najmracnijeg perioda u istoriji ove zemlje. "Tom odlukom nastavlja se amnestija kreatora i najprilježnijih poslušnika tog vremena i flagrantno falsifikovanje istorije zemlje, što je, priznajemo, i svojevrstan danak nespremnosti u branši da se suoci sa sopstvenim delom krivice za sve što je u Srbiji i van nje, a u ime njenih gradana, cinjeno u toj deceniji užasa", navodi se u saopštenju "Dnevnika". (021)
SVEDOK VIDEO CIVILA SA “FANTOMKOM"
Predsednik nezavisne komisije, Boža Prelevic, potvrdio je postojanje svedoka koji je neposredno posle pucnjave u topciderskoj kasarni, u kojoj su ubijena dva vojnika, u blizini video civila s "fantomkom". Svedok koji se pre nekoliko dana prijavio istražnim organima video je, kako saznaje Blic, osobu u civilnom odelu kako skida masku "fantomku" i rukavice, menja obucu i ulazi u automobil sa civilnim registarskim tablicama jednog grada u unutrašnjosti Srbije.
Muškarac sa "fantomkom" je, prema saznanjima Blica, identifikovan na osnovu tablica vozila, ali još nije utvrdjeno da li je na neki nacin povezan sa pogibijom dvojice vojnika u Topcideru. Zasad je navodno sigurno da rec nije o pripadniku vojnih ili policijskih jedinica. Vojni tužilac Nikola Petkovic izjavio je da je predložio ekshumaciju i ponovnu obdukciju tela vojnika Dragana Jakovljevica i da bi to trebalo da se obavi danas. (FoNet)
TADIC HOCE NA KOSOVO
Predsednik Srbije Boris Tadic zatražio je od medunarodnih institucija da mu omoguce odlazak na Kosovo. Tadic je rekao da mu je do sada tumaceno da na Kosovo ne može da ode zbog bezbednosnih razloga i da "kao predsednik Srbije zahteva od medunarodnih institucija da mu omoguce da može da ode na Kosovo i da tamo sa Srbima, cija je dezorijentacija velika, govori o tome šta bi trebalo ciniti i koji su legitimni interesi srpskog naroda". Istovremeno je izrazio spremnost i želju da razgovara i sa albanskim stanovništvom Kosova. (Beta)
GLASANJE U UTORAK
Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu o Predlogu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znacaja, a podršku ovom zakonu najavile su sve partije, izuzev Srpske radikalne stranke. Zakon ustanovljava pravo gradjanima da dodju informacija kojima raspolažu državni organi i obavezuje državne organe da informacije o svom radu ucine dostupnim.
Zakon utvrdjuje pojam informacije od javnog znacaja, odredjuje postupak dobijanja informacije, a poverenik za informacije ce pratiti poštovanje obaveza državnih organa utvrdjenih zakonom i izveštavace javnost i Skupštinu Srbije o tome. Poslanici SRS smatraju da bi trebalo ukinuti instituciju poverenika i da poslove, koje predlog zakona propisuje umesto poverenika, obavlja nadležno republicko ministarstvo. Glasanje o zakonskom predlogu bice 2. novembra. (FoNet)
|
|