|
PREUZETO IZ LISTA: "DNEVNIK" OD 18. 10. 2004. |
||
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE MIROLJUB LABUSPozivam Tadića da održi reč
|
||
POTPREDSEDNIK DS DUŠAN PETROVIĆNe znam kada će biti izboraBeograd: Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrovic izjavio je juce da ne zna kada ce biti održani parlamentarni izbori u Srbiji, jer to ne zavisi od Demokratske stranke. Petrovic je naveo da je DS u opoziciji, a da Vlada u Skupštini Srbije ima 131 poslanika, ukljucujuci poslanike Socijalisticke partije Srbije koji je podržavaju, a kada Vlada ne bude imala podršku 126 poslanika u parlamentu, doci ce do raspisivanja parlamentarnih izbora. “Mi smo danas spremni da, ukoliko tih izbora bude, na njima ucestvujemo i pobedimo”, naveo je Petrovic. Petrovic je rekao da DS kao dobru ocenjuje odluku Demokratske stranke Srbije da nece glasati da se u dnevni red Skupštine Srbije uvrsti inicijativa o opozivu predsednika Srbije Borisa Tadica zbog toga što je pozvao Srbe na Kosovu da izadu na izbore. Odgovarajuci na pitanje šta ce se dogoditi ukoliko se DSS predomisli, Petrovic je naveo da DS nema problema sa organizovanjem referenduma na kojem bi se gradani izjasnili o poverenju predsedniku Tadicu. (FoNet) |
||
VOJVOĐANSKA INTELEKTUALNA ELITA O BUDUCNOSTI POKRAJINEModerna evropska regija, ili Bosna bez krvi?
Dogovor politickih elita- Stalno smo svedoci etnickog na konto gradanskog i najrazlicitijih etnickih trgovina, pri cemu izgleda niko ne vodi racuna o tome da je dogovor politickih elita vecine i manjine obicno jako dobar za sredine u kojima predstavnici manjinskog naroda zapravo cine vecinu, ali da je istovremeno užasno štetan za sredine gde su oni zaista manjina i da oni tamo placaju ceh takvih dogovora i ideja poput one o posebnoj autonomiji nekoliko pretežno madarskih opština na severu Backe - naglasio je sociolog Vladimir Ilic, koji je ovakvu homogenizaciju Vojvodine nazvao “Bosna bez krvi”.Po oceni publiciste Dimitrija Boarova, cinjenica da autonomija Vojvodine posle 5. oktobra nije realizovana usporila je i celokupnu tranziciju u Srbiji. - Tome su u velikoj meri doprineli i ideološki nazori autonomistickih stranaka nasledeni iz komunizma, koji su, kao takvi, ugrozili evropeizaciju i tranziciju, u cemu se krije i srž krize vojvodanske ideje - kaže Boarov. Ipak, kada se podvuce crta, više je nego jasno da se osnovni postulati potrebe za autonomnom Vojvodinom kriju u težnji ka njenoj kolikoj-tolikoj ekonomskoj nezavisnosti i prestanku do mahnitosti iscrpljujuceg eksploatisanja za tud racun, prema cemu svi ostali argumenti izgledaju kao obicna šminka. Boarov je podsetio da je bivši republicki ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic, na kraju svog mandata, objavio da je Srbija od privatizacije zaradila 1,3 milijardi evra, ali da nikada i nigde nije receno koliki deo tog prihoda je ostvaren od prodaje vojvodanskih preduzeca. U Vojvodini je za poslednje cetiri godine prodato preko 350 preduzeca i prema proceni Boarova radi se o cifri od najmanje 300 miliona evra. Tranzicija škodi autonomiji- Fond za razvoj Vojvodine podelio je skoro 1000 kredita, u iznosu od 2,3 milijardi dinara. Pod uslovom da je sve to novac od privatizacije preduzeca u Vojvodini, ispada da se radi o samo 10 odsto ukupno zaradene sume, a nikako o onih famoznih 50 odsto koliko je dogovoreno, mada taj dogovor zapravo nikada nije i fakticki institucionalizovan - ukazao je Boarov.Stoga profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu Kosta Josifidis i smatra da tranzicija, kratkorocno gledano, ne doprinosi autonomiji, jer ce socijalne tenzije u zemlji tek rasti, a nezadovoljan i siromašan covek se obicno, kao na jedinu mogucu stvar, oslanja na nacion, što posledicno vodi u radikalizam. - Tek u nekom dužem ali ipak doglednom roku, stvari ce, po prostoj definiciji ekonomskog ponašanja obicnog coveka, poceti da se krecu ka sve jacoj potrebi za autonomijom Vojvodine, jer kapital i ljudi koji ga imaju uvek štite sami sebe, a autonomija može biti izvrsno sredstvo za tako nešto - porucio je Josifidis. - Tako ce ekonomski faktor zapravo odrediti i stepen autonomije, jer kada se osvoji ekonomska vlast, politicka dolazi sama od sebe. |
||
DEMOKRATE POZIVAJU BIRACEPonovljeni izbori šansa za Novi Sad!
Predsednik Gradskog odbora DS Goran Vasic pozvao je Novosadane da masovno 23. oktobra izadu na ponovljene izbore za odbornike u Skupštini grada i izjasne se kakav Novi Sad žele.
To, po njegovim recima, znaci da radikali “nemaju kadrove, sposobne i obucene ljude sa prethodnim iskustvom” za upravljanje ogromnom imovinom grada, javnim i komunalnim preduzecima, koja su u prethodne cetiri godine obnovila komunalnu infrastrukturu, uz pomoc medunarodne zajednice. U kontekstu kadrova, demokrate podsecaju i na period vladavine SRS u Novom Sadu 1992-93. godine. - Bili smo svedoci inflacije, propasti novosadskih preduzeca “Noviteta”, “Jugoalata”, “Pobede” ... Ta vremena pamtimo po restrikcijama struje i propasti komunalne infrastrukture. Oni bolje nisu umeli, a mi se bojimo da bi se to ponovilo ako ponovo dodu na vlast - rekao je Vasic, ponudivši kao primere i dva nova slucaja. - Gradonacelnica je rekla da ce prošle nedelje objaviti ime gradskog menadžera. Nije to ucinila, jer pouzdano znamo da na to nije pristalo najmanje pet osoba sa kojima je razgovarala - tvrdi Vasic i nastavlja da bi u suprotnom to bilo kao da su u svoj “curiculum vitae” upisali da su bili “menadžeri Sadamu ili Žirinovskom”! Kao drugi primer, Vasic je naveo da je gradonacelnica za 15 dana otkako je stupila na dužnost kupila “samo jedan ‘nokia’ mobilni telefon”, a da ce DS uskoro izneti podatke koliko je potrebno za funkcionisanje grada. DS ce danas nastaviti pregovore sa DSS o formiranju skupštinske vecine, najavio je Vasic. |
||
ROĐENDAN PETROVARADINSKE TVRĐAVERemek delo za sva vremena
Gradilo se citav vekGradnja velelepnog zdanja je pocela polaganjem kamena temeljca od strane princa (kasnije kneza) Kroja, izaslanika cara Leopolda prvog na mestu na kome je kasnije izgraden “Leopoldov bastion”. Gradilo se po sistemu francuskog vojnog arhitekte, markiza Sebastijana Bobana, koji je pre toga vec izgradio nekoliko tvrdava u zapadnoj i srednjoj Evropi i koji Petrovaradin nikada nije posetio. Sa prekidima, gradnja je trajala skoro citav vek, do 1780, kada je definitivno završena. Na njenoj izgradnji, odnosno projektovanju radili su austrijski vojni strucnjaci: Vamberg, Marsili, Kajzerfeld i Šreder.Zidanje je zapoceto sa južne strane koja je bila najugroženija i tada je izgraden prvi u nizu bastiona Gornje tvrdave. Do 1728. delimicno je podignuta Donja tvrdava, zatim trouglasti rog mostobrana na levoj obali Dunava, Petrovaradinski šanac, cetvrtasto utvrdenje - Inzelšance i Hornverk - dvorožno utvrdenje okrenuto prema južnoj strani. Posle tri decenije mirovanja, izgradnjom od 1753. do 1760. godine Donja tvrdava se proširuje na Podgrade prema Beogradskoj kapiji na starom putu Novi Sad - Beograd. Na gornjem platou Tvrdave sazidana je “dugacka” i “jednostavna” kasarna, arsenal Mamula - topovnjaca i Sahat kula. Tek 1768. prokopani su lagumi, podzemne galerije u cetiri nivoa. Dužina hodnika iznosi 16 kilometara u kojima je razmeštenooko 10 hiljada puškarnica, dok je sa zidova moglo dejstvovati 200 topova. Kada je završena, Tvrdava se prostirala, a i danas se prostire, na 112 hektara i jedna je od najvecih (posle Verdenske) u Evropi. Medu tridesetak evropskih tvrdava tog ranga i znacaja, a sve su gradene po sistemu Sebstijana Vobana, Petrovaradinska tvrdava je najbolje ocuvana jer od završetka izgradnje nikada nije zauzimana niti razarana. Habzburuški bastionTokom citavog veka Petrovaradin je bio veliki garnizon sa posadom od preko 4.000 vojnika i jakom artiljerijom, pa je Petrovaradinska tvrdava bila jedna od najbezbednijih tvrdava Habzburške monarhije. U njoj su od 1702. bili smešteni Kapetanat Podunavske vojne krajine, a od 1719. do 1783. i Slavonsko-Sremske vojne granice.Od 1750. do 1880. Petrovaradinska granicna regimenta ucestvovala je u trideset ratova i preko 140 bitaka, a od 1763. Petrovaradin je bio jedno od utvrdenih pristaništa Dunavske šajkaške flotile. Kada je Napoleon 1812. napao Rusiju i zapretio Austriji, u Petrovaradinsku tvrdavu, kao najsigurnije mesto, sklonjeni su i cuveni simboli Imperije: žezlo, kruna, mac, jabuka i plašt dok opasnost nije prošla. Zbog napada carske vojske, sastavljene pretežno od Srba, kojom je komandovao hrvatski ban Josip Jelacic, inace roden u Petrovaradinu, madarska posada je 12. juna 1849. sa Tvrdave bombardovala Novi Sad iz svih 200 topova. Od 2.812 kuca porušeno je 800, a stanovništvo je sa 20.000 spalo na trecinu. Petrovaradinsku tvrdavu posetila su tri austrijska cara: Josip drugi, Franjo prvi i Franjo Josip. Prestolonaslednik Aleksandar Karadordevic, zajedno sa francuskim vojvodom Franše d’Epereom, posetio je tvrdavu 1919. Gradena kao vojni objekat, Tvrdava je to prestala da bude 1948, otkada se za potrebe vojske koristi samo kasarna na Trandžamentu. Od 1951. stavljena je pod zaštitu države i dobila karakter kulturnog i turistickog objekta najvišeg ranga. Tada pocinje adaptacija, restauracija i konzervancija pojedinih objekata koji sada gradani Novog Sada i drugi posetioci mogu razgledati iznutra. Nigde na svetu toliko ateljeaNovi stanari postaju studenti Pravnog i Tehnološkog fakulteta i Akademije umetnosti, a u Drugoj kasarni otvoren je studentski dom. U prizemlju “Duge kasarne” u prostorijama gde su bile smeštene tehnicke službe i zanatske radionice: cizmara, obucara, krojaca, saraca, sedlara, puškara, bravara, tesara, zidara, kovaca, kolara, oštraca... od 1953. uradeno je niz ateljea (na tvrdavi ih ima ukupno 88) likovnih i primenjenih umetnika. Nigde na svetu nema na jednom mestu toliki broj ateljea umetnika raznih struka.Posle 1965. studenti Pravnog i Tehnološkog fakulteta se sele u svoje zgrade na Limanu, a u “Dugoj kasarni” umesto studentskog doma, prostorije su adaptirane za hotel “Varadin”. Pre dve godine, na Tvrdavi je zapoceta adaptacija vodovoda i kanalizacije koji služe hotelu “Varadin”, ateljeima umetnika, gradskom arhivu i muzeju, kada je podignuta zavesa sa izuzetno vrednih arheoloških nalaza, koje su skrivale zidine tvrdave. Arheološki nalazi potvrduju kontinuirani razvoj civilizacije na ovim prostorima od starijeg paleolita, oko 60.000 godina pre naše ere, do danas. Potvrdeno je da je na petrovaradinskoj steni živeo neandertalac, nadeni su ostaci cisteritske opatije, rimskog Kuzuma i drugi izuzetni arheološki predmeti. Sve to se može videti na izložbi “Petrovaradin u prošlosti”, postavljenoj u muzeju na Tvrdavi. |
||
|
PREUZETO IZ VESTI: "RADIO 021" OD 18. 10. 2004. |
||
|
POTRAGA ZA TROSTRUKIM UBICOM VUKSANOVIĆ MINISTAR PROSVETE? |
||
Beograd: Predsednik G17 Plus i potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus pozvao je juce predsednika Srbije Borisa Tadica da održi rec da ce obezbediti politicku stabilnost najmanje na godinu dana.
Komentarišuci izjavu Tadica da su parlamentarni izbori moguci do kraja godine i zahtev SRS za raspisivanje izbora na svim nivoima, Labus je na konferenciji za novinare izjavio da je to politicki marketing Borisa Tadica i Tomislava Nikolica.
“Inace, zna se kako se organizuju prevremeni izbori i ja pozivam, ako to zaista žele, i gospodina Tadica i gospodina Nikolica da podnesu zahtev za izglasavanje nepoverenja vladi. Ako se izglasa zahtev bice izbora, a ako ne nece biti izbora, a sve ostalo je prica predsednika stranke, a ne predsednika države”, naveo je Labus.
On je istakao da ce G17 Plus ostati u Vladi sve dok ona bude sprovodila politiku za koju se stranka zalaže, a to ce biti duže nego što se ocekuje. Labus je dodao da je uveren da ce rebalans budžeta biti usvojen, kao i budžet za narednu godinu.
Labus je rekao da u Srbiji postoji “neiskrena kohabitacija”, navodeci da je kohabitacija predsednika države i Vlade moguca, ali G17 Plus ne veruje u kohabitaciju izmedu partija, “pa ako je predsednik države ujedno predsednik jedne od opozicionih partija i ponaša se kao partijski predsednik, onda je jako teško da se održi kohabitacija”. (FoNet)
Na okruglom stolu “Vojvodina 1988-2004.”, koji je organizovao Kulturni centar Zrenjanina, ukazano je da jedan od argumenata u korist pokrajinske autonomije i njena etnicka šarolikost, što je oduvek isticano kao posebnost koju treba negovati. Mada, kako je receno, nikada nije u potpunosti razjašnjeno da li je tobožnja briga za pripadnike brojnih manjinskih nacionalnih zajednica u Vojvodini zaista odraz evoluitivne zrelosti, ili se, pak, radi o pukoj kozmetici, koja baš lepo stoji uz ostale argumente i daje im poseban ton. Narocito u EU, koja je posebno boleciva na manjinska pitanja. 
Današnju Petrovaradinsku tvrdavu, cija je gradnja zapoceta18. oktobra 1692. godine na mestu prethodne iz Rimskog i Turskog perioda, a završena tek 1780. godine, zbog dominantnog (strateškog) položaja uzvišenja na kojoj je gradena, su vec tada nazvali “Gibraltar na Dunavu”.