ČETVOROGODIŠNJICA DEMOKRATSKIH PROMENA U SKUPŠTINI VOJVODINE

Čanak: Srbiji treba novi Peti oktobar

Predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak priredio je u subotu uvece koktel u Klubu poslanika povodom cetvrte godišnjice demokratskih promena i pada Miloševicevog režima. Medu brojnim zvanicama i novinarima, tu su bili i “prvoborci” petooktobarskih dogadanja koji su ovaj put uz meze i čašicu u opuštenoj atmosferi “pretresli” protekle četiri godine, onome šta je učinjeno, ali i onome šta nije.
- Prošlo je četiri godine od 5. oktobra, ali nemamo razloga da ovaj datum doživljavamo ni kao komemoraciju, ali ni kao proslavu, već kao obeležavanje jednoga dana kada smo zaista mislili da cemo nešto istorijski i učiniti. I jednu istorijsku stvar smo tada i uradili - rekao je Nenad Čanak pozdravljajući prisutne zvanice. - Medutim, svi dogadaji koji su sledili pokazali su i gde smo to pogrešili. Po njegovim rečima, Srbiji ce biti potreban novi 5. oktobar, kako bi bile ucinjene suštinske promene u zemlji.
Skupština Vojvodine, podsetio je Nenad Čanak, bila je prva institucija konstituisana nakon 5. oktobra 2000. godine, sa 118 od 120, poslanika sa liste Demokratske opozicije Srbije. Ona je četiri godine funkcionisala trudeći se koliko god može da izvorne principe oktobarskih promena sprovede u život - rekao je Čanak.
- Sada su održani izbori za novi pokrajinski parlament i za nekoliko nedelja ce u skupštinske klupe sesti novi poslanici, ali sam siguran da ce 5. oktobar u ovoj zgradi, PIV-u i celoj Vojvodini ostati da živi kao dan kada smo svi imali veru da je počela bolja budućnost - rekao je Nenad Čanak. - Verovali smo da je to dan kojim se završava naša desetogodišnja borba za bolju, lepšu, ozbiljniju, jaču, bogatiju, evropsku Srbiju. Verovali smo, ali ocito je da smo se prevarili. Verovali smo u to sve do onog tragicnog 12. marta prošle godine. Od toga dana Srbija se vraca unazad. Danas želimo da se vratimo na onaj put na koji smo krenuli zajedno sa našim prijateljem i saborcem, premijerom Zoranom Đindicem, jer je to jedini put kojim Srbija mora i treba da ide - rekao je Vladan Batić, bivši ministar pravde u prethodnoj vladi.
- Današnji trenutak je mnogo ozbiljniji, jer smo svi zajedno platili najskuplju cenu pogibijom našeg prijatelja i premijera Zorana Đindića, što je i dokaz da 5. oktobar nije bio šala. Ali Srbija ce na kraju da pobedi i to ona demokratska emancipovana evropska Srbija u kojoj se raspoznaju najvrednije tradicije našeg naroda - rekao je Milan St. Protić.
Koktelu u Klubu poslanika Skupštine Vojvodine prisustvovali lideri bivšeg DOS-a, clanovi prošle republicke i pokrajinske vlade Dušan Mihajlovic, Momčilo Perišić, Čedomir Jovanovic, Dragan Milovanovic, Vladimir Beba Popovic, Gordana Ćomić, Branislav Cole Kovačević, Đorde Đukic, Šandor Egereši, Branislav Pomoriški, Aleksandar Kravić, Đorde Ostojić, Jelica Rajačić-Capaković, Đerd Ozer.
Iako je bio pozvan, zbog, kako je saopšteno, “ranije preuzetih obaveza”, koktelu nije prisustvovao premijer Srbije Vojislav Koštunica.

REZULTATI LOKALNIH IZBORA DRMAJU SPO

Vuk cisti po opštinama

Predsedništvo SPO jednoglasno je juce odlucilo da se zbog loših izbornih rezultata na lokalnim izborima raspuste gradski i opštinski odbori te stranke u Beogradu, a o ostalim odborima u Novom Sadu i opštinama gde ova stranka nije prešla cenzus, raspravljace se na Glavnom odboru SPO za dve nedelje.

Na vrhu mirno Na jucerašnjoj sednici predsedništva SPO nije raspravljano, iako je bilo najava, o smeni predsednika SPO Vuka Draškovica. - Niko nije podneo takav zahtev ni inicijativu, pa o tome nije bilo ni govora - rekao je za “Dnevnik” Slobodan Živkucin.

PRICE IZ NOVOG VEKA

Uticaj Ivana Groznog na našu inflaciju

Ako me neko ismeje zbog mog stalnog kukanja da je „Bljesak“ (za)bljesnuo i „oluja“ razduvala Novi Sad na poslednjim lokalnim izborima, te da su nam gradonacelnicu (ili „prigradonacelnicu“, jer je više glasova dobila uglavnom u prigradskim naseljima, Veterniku, Futogu, mom Kacu i rodnoj mi Rumenki) izabrali-postavili-nametnuli uglavnom oni ocajnici koje su Majini radikali tako dobro branili na njihovim vekovnim ognjištima da su se listom iselili s ove strane Drine i naselili mahom u Vojvodini i Beogradu, ja cu lako na to ismevanje pristati i još lakše ga podneti. Pa cak i ako mi reknu da to ima veze kao i ruski car Ivan Grozni, ili onaj tajfun nazvan po njegovom imenu, sa porastom inflacije u Srbiji.
Jer ne samo da je prvi krunisani car svih Rusa bio polusrbin po majci (baba mu je bila od Jakšica, poslednjih srpskih despota, Sremica dakle) nego je odjednom ispalo da je baš onaj istoimeni tajfun kriv za slom cvrste politike Labusa, Dinkica i ostalih eksperata iz stranke G17 plus.
Evo kako: nama je na prvom mestu obecano da inflacija nece prelaziti onih famoznih, okruglih 10 odsto.
I onda, kad je ta „desetka“ pukla, citam jedno sasvim sumataristicko objašnjenje, kao kod Crnjanskog, koji je znao da rekne i „da je život možda samo jedna komedija, Goldonija“. Dakle, inflaciju je najviše podigao rast cena nafte na svetskom tržištu. Ona je dostigla rekordnih 52 dolara po barelu. Dobro, dotle mi je prica poznata, pa i logicna. Ali nafta je kažu „skocila“ zbog cetiri grozna tajfuna, tornada, orkana, orkanska vetra… a najviše zbog najgroznijeg, kako mu samo ime i kaže, zbog „Ivana Groznog“.
Eto kako je Ivan Grozni pomogao babinoj unucadi, potomcima svoje bake Sremice, od Jakšica, da objasne narodu inflaciju. Nije li to cist, programski sumatraizam u poetici Miloša Crnjanskog, cija je kredo da od necijeg nežnog osmeha ovde u Sremu, kod Cortanovackog tunela ili na Stražilovu, mogu da procvetaju trešnje u Kini?
Onda mi se dan posle smene u novosadskoj Gradskoj kuci posrecilo. Uspelo mi je ono što je prošlog ponedeljka poželeo valjda svaki GRAĐANIN Novog Sada cim se probudio. Da ga nema, da nestane, da se negde drugde probudi. Tj. da posle pobede nove PREDGRAĐEnacelnice ili PRIGRADOnacelnice ode iz svog rodnog grada bilo kuda, na Mesec, u pustinju, u prašumu, u bilo koju Bestragiju kad se vec na vreme nije zaputio u Kanadu, Australiju, Novi Zeland ili Dominikanu. Meni je to 6. oktobra uspelo, ali samo na tren, na nekoliko dana.
Krenuo sam bez razmišljanja i gotovo napamet u Bosnu i Hercegovinu, u zavicaj našeg birackog tela. Krenuo u Bosnu, a stigao u Republiku Srpsku, kako me tamošnji Srbi redovno – uvredeno i oštro – ispravljaju, jer još uvek posle one be-ha klanice ne mogu da prevale ni veliko „B“ od imenice i imena „Bosna“ ni malo „b“ od prideva „bosanski“ i ja na to, vazda neprijatno iznenaden, kako bi se reklo: zatecen, zapravo i ne mogu da se snadem ni da im sudim, jer „sit gladnom ne veruje“. Tj. nikako da proniknem u dubinu njihovog bola, otpora i nemirenja. Kao što su me uvek nervirali i Grci i Srbijanci kad negoduju što u hotelu narucujem „tursku kafu“. A ja tako navikao. Ne znam, možda oni znaju nešto što ja ne znam. Setite se, uostalom, kako je Nasradin Hodža oterao doktora kojeg su doveli kad je ono pao s tavana: „Jes ti, hecime, ikad pado s tavana? Nisi? Ajd onda otale, ti meni pomoci ne mereš!“ E, ja nisam pado s tavana.
(Bar zasad. A i kako bih, kad me Sloba od 33. do 47. godine života moga držao u suterenu. Za moje dobro valjda, cisto da se ne ugruvam.)
Ali sam zato prvi put pošao niz dlaku jednoj koleginici sa Srpske televizije na Palama, najlepšoj plavuši u našem novinarstvu, to potpisujem. „Došao sam, Slado, da sa tobom najzad podelim revolt prema bosanskim Muslimanima, muslimanskim Bošnjacima… ili kako ih vec sada zovete i kako ih u ovaj mah uopšte treba zvati! Kako su samo mogli onako efikasno da isteraju milion Srba, biracko telo za Maju i SRS. Da nas nisu u ratu pobedili, ne bi mojim gradom danas vladali radikali!“
E onda su me moji veseli Bosanci sa Jahorine i Romanije toliko zavitlavali, da sam ja pred njima poceo da branim izbeglice. Uz njihove neoborive dokaze da je SRS najjaci u Novom Sadu i u Beogradu (gde je Vucic zaista zamalo izgubio) i da oni nisu napustili BiH da bi živeli u srbijanskoj provinciji: „Pogledaj, Đole, nema nas, pa nema ni radikala, ne samo u Nišu i Kragujevcu, Kraljevu, Cacku i Užicu… nego nas nema ni u Vranju i Leskovcu, Lebanu i Crnoj Travi, Žagubici i Vladicinom Hanu, tamo je sirotinja, tekstilne fabrike, sitna domaca radinost. Ne, mi imamo velegradske manire, velegradski mentalitet, za nas su samo veliki gradovi. Tj. njihova prigradska naselja.“
A ja sam onda, kaki sam vec neopevani kontraš (onaj što je zapamcen po izjavi: „e sad necu ni kako ja ocu“) pred njima branio njine, a kudio moje Bacvane i Banacane. Sremce nisam, oni su ionako njini, i to još od prvog vagona. I rekao sam im da za demokratski blok, nažalost, ovom prilikom nešto baš nije glasao ni moj, vojvodanski seljak. Selo smo mi davno izgubili, jer je žito lane bilo osam dinara, a ove godine šest! I nije placeno ni do dana današnjeg, a „skinuto“ je još u julu! Dal bi se Slobi desilo da ne isplati seljaku žito uoci izbora? Molim? Ni u pismu! Naštampao bi on kamare, yakove novaca, bilo bi ih više neg yakova žita. I po dve penzije svakom, u dve predizborne sedmice. A posle šta nam Bog da. Jer, kad je nekom ovde država bila važnija od partije? I da li je ikad? Možda i jeste, ali ja se toga ne mogu secati, jer tad je i moj otac bio osnovac. Mislim – pre 1941. godine.
I kako sad da glasa moj backi seljak kad od avgusta nije imao hiljadu dinara u džepu? Ni kod pekara da ode, a ne cigare da kupi, ili poruci tri piva u kafani. I tako 60 do 90 dana. Zato sam u mom Kacu i cuo od bivšeg komšije: „Glasacu za radikale. Ne valjate ni vi, ni oni, al oni lepše lažu!“
E to žito je, gospodo demokrate, upravljanje i vladavina državom i narodom. A ne pljuvanje po opoziciji. Jer ne sluša selo šta popa nedeljom propoveda, neg gleda kako on s popadijom živi!“
Piše: Đorde Randelj

R021 SAZNAJE: OSUJECEN NOVI POKUŠAJ KRIJUMCARENJA PTICA
Na granici naše zemlje i Madarske, kod sela Rastina, pre nekoliko dana, spreceno je novo krijumcarenje životinja, saznaje Radio 021. Pogranicna patrola Madarske zaustavila je osobe u pokušaju da ilegalno prenesu egzoticne ptice poreklom iz Afrike. Jedno lice je uhapšeno a dva su pobegla o cemu je obaveštena naša policija. Kod sela Rastina, u zelenoj zoni medudržavne granice, pre nekoliko dana, otkrivena je grupa švercera egzoticnih vrsta ptica..U poteri madarske patrole jedna osoba je uhapšena a dve su pobegle, ostavivši džakove sa ošamucenim životinjama. Radi se o cetiri primerka ugroženih vrsta ptice sekretara i africke kori droplje koje se u ovom podneblju mogu sresti jedino u bogatim zoološkim vrtovima. U našoj zemlji, medutim, zoološki vrtovi cesto su fiktivne institucije koje postoje samo na papiru, kaže za Radio 021 predsednik Lige za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore Dragan Simic. Krijumcarenje životinja jedna je od najrazvijenijih grana organizovanog kriminala u svetu. U arapskim zemljama, dresirani soko košta do 50. 000 dolara a samo u Nemackoj, što se gmizavaca tice, ima oko 120 000 anakondi i pitona koje se nalaze u privatnom vlasništvu. Pored masovnog krivolova, naša zemlja ocigledno postaje pogodna sredina za još jedan oblik ekološkog kriminala ciji je krajnji cilj bogato tržište razvijenih zapadnoevropskih zemalja. (021)

UNIJA POZDRAVLJA PREDAJU
Ministri Evropske unije ce danas kao ohrabrujuci znak oceniti predaju haškog optuženika Ljubiše Beare i njegov odlazak u Hag. Smatra se da to može biti dokaz i korak u buducoj punoj saradnji Srbije i Crne Gore s tim sudom, što je kljucni politicki uslov za nadoknadjivanje kašnjenja u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji. Britanski Independent ocenjuju da bi transfer Beare u Hag mogao da predstavlja i uvertiru u nova hapšenja ili predaje haških optuženika. (FoNet)

TADIC: NAJBOLJE ZA KOSOVSKE SRBE
Predsednik Srbije Boris Tadic ocenio je da njegov poziv kosovskim Srbima da izadu na izbore nije u suprotnosti sa stavom premijera Vojslava Koštunice, niti sa planom Vlade Srbije za Kosovo. "Nije Koštunica pozvao na bojkot, nego je rekao da nema uslova da pozove Srbe na izbore. Na bojkot su pozvali neki drugi. Premijer po ustavu i zakonu ne može da zove na bojkot nekih izbora koji se održavaju u okviru naše zemlje", rekao je Tadic gostujuci na Televiziji B92. Tadic je istakao da veoma uvažava stav crkve po pitanju Kosova, ali da je pismo patrijarha Pavla upuceno njemu i Koštunici u kojem od njih traži da ne pozivaju Srbe na izbore bio samo jedan od argumenata koje je razmatrao tokom donošenja odluke. "Crkva nije sastavni deo države, ali je sastavni deo društva. Ona ima potpuno pravo da iznese svoje mišljenje. U pojedinim godinama je samo crkva na Kosovu opstajala i funkcionisala. Razumem crkvu kada hoce da kaže svoje mišljenje, ali crkva ne treba da bude ukljucena u politiku", rekao je predsednik Srbije najavljujuci da ce ponovo razgovarati sa patrijarhom. (B92)