POCELA PREDIZBORNA TIŠINA PRED DRUGI KRUG LOKALNIH I POKRAJINSKIH IZBORA

Na biralištima u nedelju dve glasacke kutije

Sinoc je pocela predizborna tišina uoci drugog kruga lokalnih i pokrajinskih izbora, koji se održavaju 3. oktobra. U drugom izbornom krugu gradani ce birati više od 140 predsednika opština u Srbiji, kao i gradonacelnike Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, pošto u
prvom krugu nijedan kandidat nije dobio vecinu glasova. U Vojvodini ce istovremeno biti održan drugi krug izbora za pokrajinske poslanike koji se biraju po vecinskom sistemu.
Pokrajinski izbori održavaju se prvi put po kombinovanom izbornom sistemu, po kojem se polovina od 120 poslanika bira po proporcionalnom, a druga polovina po vecinskom modelu. Polovina poslanika Skupštine Vojvodine vec je izabrana 19. septembra, dok ce se u 59 od ukupno 60 izbornih jedinica 3. oktobra održati drugi krug pokrajinskih izbora po vecinskom sistemu u koji je prošlo 118 kandidata, od kojih je najveci broj iz SRS-a i DS-a. U prvom krugu pobedio je jedino kandidat u izbornoj jedinici Mali Idoš, gde je poslanicki mandat osvojio kandidat SVM-a Šandor Halgato, pošto je dobio vecinu glasova izašlih biraca.
U 39 od ukupno 45 vojvodanskih opština bira se po jedan poslanik po vecinskom modelu, dok su vece opštine podeljene na više izbornih jedinica. Tako Novi Sad daje sedam poslanika u vojvodansku Skupštinu, Subotica cetiri, Zrenjanin i Pancevo po tri, a Kikinda i Sombor po dva poslanika. U drugom krugu izbora pobeduje kandidat koji osvoji najviše glasova, a ukoliko oba kandidata u jednoj izbornoj jedinici dobiju jednak broj glasova, izbori se ponavljaju za osam dana.
Za razliku od prethodnog izbornog kruga kada su biraci glasali na cetiri izborna listica, na ponovljenom glasanju na birackim mestima u Vojvodini bice postavljene dve glasacke kutije. Na jednom listicu gradani ce moci da glasaju za predsednika opštine, odnosno gradonacelnika Novog Sada, birajuci izmedu dva ponudena kandidata koji su u njihovim sredinama osvojili najviše glasova u prvom krugu. Na drugom listicu, bice zastupljena dva kandidata za pokrajinski parlament, koji su pre dve nedelje ostvarili najbolji rezulatat u svojim izbornim jedinicama.
U prvom delu izbora po proporcionalnom modelu, mandate je osvojilo sedam stranaka i jedna koalicija. Najviše glasova osvojila je SRS, kojoj je pripao 21 mandat, a sledi DS koja je osvojila 15 mandata. Po šest poslanickih mesta dobili su koalicija “Zajedno za Vojvodinu” i Savez vojvodanskih Madara, dok su SPS, DSS i PSS osvojili po cetiri mandata.
Na izborima u nedelju bira se cetvrti saziv Skupštine Vojvodine, za koji ce moci da glasa 1.659.177 gradana Vojvodine na 1.666 birackih mesta u Pokrajini.
U odlazecem sazivu vojvodasnkog parlamenta, koji je konstituisan 23. oktobra 2000. godine, apsolutnu vecinu imale su stranke bivše koalicije DOS, koja je osvojila 118 od ukupno 120 mandata. B. D.

Arhitekta Lokalne samouprave u Srbiji koje ce biti izabrane na nedeljnim izborima imaju pravo na imenovanje glavnog arhitekte i opštinskog menayera. Opštinski, odnosno gradski arhitekta po zakonu je deo opštinske uprave za posebnu oblast. Pravo da postave arhitektu, kao i glavnog strucnjaka za druge oblasti primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda imaju opštine sa više od 50.000 stanovnika. Glavnog arhitektu postavlja i razrešava predsednik opštine, a njegova nadležnost je pokretanje inicijative za izradu urbanistickih planova i davanje uputstva i mišljenja pri izradi arhitektonskih projekata, kao i projekata za zaštitu arhitektonskih i ocuvanje ambijentalnih vrednosti. Menadžer Uslovi i nacin korišcenja usluga opštinskog menayera utvrduju se ugovorom predsednika opštine i menayera, a njegova nadležnost je unapredenje ekonomskog razvoja. Menayer u okviru svojih poslova posebno predlaže projekte kojima se podstice ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe gradana, obezbeduje zaštita životne sredine, podstice preduzetnicke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i partnerstava, koordinira investiciona ulaganja i privlacenje kapitala. Opštinski menayer je nadležan i za iniciranje izmena propisa koji otežavaju poslovne inicijative na podrucju lokalne samouprave.

DANAS SE OTVARA NARODNA KANCELARIJA PREDSEDNIKA SRBIJE

Po pravdu u Beogradanku

Gradani Srbije imaju na raspolaganju još jednu adresu na koju mogu da pišu i zatraže pomoc u rešavanju svojih problema.To je Palata Beogradanka u kojoj od danas pocinje sa radom Narodna kancelarija Predsednika Republike. U svojoj predizbornoj kampanji, takmiceci se za funkciju prvog coveka Srbije, predsednik Boris Tadic izašao je sa idejom da osim što je predstavnik države, ovako visoki funkcioner na neki nacin mora biti i advokat svojih gradana. Današnji start kancelarije prvi korak je u ostvarenju tog predizbornog obecanja, a samo vreme ce pokazati koliko ovakva institucija može imati realnu snagu u Srbiji.
U kabinetu Borisa Tadica najavljuju da ce se narodna kancelarija baviti operativnim, strucnim, analitickim i savetodavnim poslovima u cilju uspostavljanja neposredne dvosmerne komunikacije predsednika sa gradanima. Kancelarija ce, kako isticu, imati saradnju sa državnim organima, službama, institucijama, udruženjima i organizacijama, kako bi se gradanima pomoglo u rešavanju problema, ali ce i ukazivati na prioritetne probleme, prikupljati i stimulisati incijative, predloge i projekte.
Kada je u etar puštena sama ideja o formiranju narodne kancelarije, u javnosti se krenulo sa spekulacijama ko bi mogao doci na celno mesto službe koja bi se mogla na neki nacin tretirati kao preteca izvornog narodnog advokata - ombudsmana, kojeg još uvek nema na republickom nivou. Mada se ocekivalo da ce to biti covek od pravnog iskustva, predsednik Tadic se ipak opredelio za direktora marketinške agencije Ovejšn Dragana Đilasa, coveka kome je u opisu radnog mesta ’propaganda’, a struka- diplomirani mašinski inženjer, aero smera. Najvažnija uloga koju treba da odigra narodna kancelarija, pritisak javnosti na institucije sistema, kako bi se one vratile na kolosek normalne, pravne države, u kojoj svako tacno zna šta mu je posao, u službi gradana.
Da li je narodna kancelarija marketinški, ili potez u službi gradana? Saradnik Instituta društvenih nauka dr LJiljana Bacevic upozorava da možemo zapasti u panmarketizam, ako sve što neki pojedinac, stranka, ili vlada ucine, posmatramo kao da rade samo da bi poboljšali predstavu o sebi u javnosti.
-Narodna kancelarija mora biti posmatrana kao demokratsko i civilizacijsko dostignuce. Postoji potreba za postojanjem jedne takve institucije, koja nema snagu sudske, ni izvršne vlasti, ali ima autoritet, jer iza nje stoji autoritet predsednika države. Jedina ograda koju bih u ovom momentu stavila u odnosu na tu instituciju jeste što pretpostavljam da ce biti zatrpana svim i svacim, pa i nekim krajnje individualnim problemima, cak i komšijskim svadama, ali na kraju krajeva to jeste jedan oblik funkcionisanja demokratske javnosti, pa se kao i svaki vid demokratije uci-kaže za “Dnevnik” LJiljana Bacevic. Na pitanje da li je, obzirom da je predsednik Srbije neposredno izabran, narodna kancelarija adresa sa vecom težinom od ostalih, LJiljana Bacevic kaže da autoritet predsednika Srbije pociva baš na tome što je izabran od strane gradana, a ne u skupštini gde ipak u igru ulaze dogovori, kompromisi, male trgovine kojih u politici uvek ima. Ova institucija sigurno je u tom smislu važnija od slicnih kojima su gradani i do sada mogli da se obracaju kao neformalnim autoritetima. Jer, medu neformalnim autoritetima – ovaj autoritet je najveci, upozorava LJiljana Bacevic.
Konsultant Centra za demokratsku kulturu Miodrag Radojevic procenjuje da ce narodna kancelarija imati paraombudsmanske funkcije i može se posmatrati kao izvestan element izlaska predsednika republike izvan njegove tradicionalne uloge, shvacene kao medijatora u odnosima izmedu državnih organa. – Po nekom ekstenzivnijem tumacenju, Predsednik Srbije u ovom slucaju na sebe preuzima i funkcije koje mu po Ustavu ne stoje, da predstavlja zaštitnika ljudskih prava. Ali onako kako je kancelarija koncipirana na osnovu jedne odluke, predsednik ipak ne izlazi iz njegovih širih ingerencija, smatra Radojevic. Ono što je sporno, jeste koliko, zapravo, sam Predsednik Republike može da utice na zaštitu ljudskih prava. Po mom mišljenju mnogo bi bilo bolje da se pristupilo donošenju zakona o ombudsmanu i pocetku rada te institucije, jer narodna kancelarija po izvesnim karakteristikama podseca na nju.
Radojevic kao nepoznanicu navodi i to što još uvek ne znamo kako ce narodna kancelarija raditi, jer za sada ne postoji praksa slicnih ustanova u komparativnom pravu. U predsednickom sistemu postoji predsednicki kabinet, ali to je nešto što je pandan vladi u parlamentarnom sistemu.
U buducnosti Radojevic vidi tendenciju da narodna, preraste u nekakvu predsednicku kancelariju, kakva postoji u SAD u klasicnom predsednickom sistemu. Ona formalno nema veliki znacaj, ali ga ima fakticki zato što u okviru nje rade veoma uticajni ljudi, bliski predsedniku, koji uticu ne samo na njegov rad, vec i na funkcionisanje citavog mehanizma organizacije vlasti. Naravno da li ce do toga doci, zavisi kako ce biti pozicionirana ovlašcenja predsednika u buducem Ustavu Srbije, ukazuje Radojevic.

NA GRADILIŠTU KOD MOSTA SLOBODE

Spajaju se prilazni i srednji deo mosta

Spajanje prilazne konstrukcije Mosta slobode s novosadske strane i srednjeg dela mosta je u toku, a završetak montiranja poslednjeg segmenta teškog oko 140 tona, koji ce spojiti ova dva dela mosta, ocekuje se tokom sledece nedelje.
Radovima, koji su u toku, prethodilo je pomeranje središnje konstrukcije mosta od nekoliko metara prema Dunavu, kako bi pristigli segment mogao da se montira. Nakon što grubi radovi budu završeni, srednji deo mosta ce se privuci prema obali, a prilazna konstrukcija spojiti sa središnjom.
Kako za "Dnevnik" navodi Dragoslav Jovanovic iz "Goše" iz Smederevske Palanke, jednog od podizvodaca obnove najveceg novosadskog mosta, iz brodogradilišta u Golupcu, odakle se transportuju delovi za most, stigao je još jedan segment. Pomenuti deo treba da se montira u produžetku srednje konstrukcije mosta s novosadske strane. Ipak, objašnjava Jovanovic, pristigli deo ce poceti da se montira tek kada se spoje prilazna i središnja konstrukcija. On napominje da se nakon spajanja konstrukcija ocekuje i postavljanje prvih delova pilona s novosadske strane, koji se uskoro ocekuju u u Novom Sadu.
Na drugoj obali, stigao je deo za prilaznu konstrukciju sa kamenicke strane, a od sledece sedmice pocinje montiranje i takode spajanje dela mosta ispred tunela i srednje konstrukcije.
Naš sagovornik navodi da se ovih dana ocekuje još jedan deo za središnju konstrukciju mosta bliže sremskoj obali. Ovaj segmnet takode stiže iz Golupca, a težak je oko 180 tona.
Podsetimo, obnovu Mosta slobode, vrednu blizu 40 miliona evra, finansira Evropska unija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju. Naime, nakon dogovora na državnom nivou, potpisani su ugovori o rekonstrukciji Mosta slobode u Novom Sadu jula 2002. godine. Tada su potpisana dva ugovora: prvi, o rekonstrukciji mosta, vredan 34 miliona evra, potpisali su predstavnici Novog Sada, glavnog izvodaca radova, nemacke firme DSD "Dilinger" i, u ime Evropske komisije, predstavnici Evropske agencije za rekonstrukciju; i drugi - ugovor o nadzoru radova (vredan 2,5 miliona evra), koji su potpisali predstavnici Novog Sada, francuske konsultanske kuce Louis Berger i Evropske agencije za rekonstrukciju. Oba ugovora dodeljena su na osnovu rezultata tendera otvorenog tipa.
Prvobitno je bilo ugovoreno da obnova mosta bude gotova u decembru ove godine. Ipak, tokom obnove DSD je poslao zahtev nadzornom organu da se rok produži za sedam meseci, a Evropska agencija za rekonstrukciju je navedene razloge za produžetak roka prihvatila. Prema zahtevu, Most slobode bi trebalo da bude gotov krajem juna sledece godine. Đ. B. Foto: N. Stojanovic

„DNEVNIK” ISTRAŽUJE KAKO ŽIVETI SA SIDOM U SUSEDSTVU

U strahu su najvece oci

Kada su saznali da su sedmogodišnjoj devojcici majka i otac HIV pozitivni, roditelji njenih drugara iz osnovne škole u Užicu svojoj deci nisu više dozvolili da budu u njenoj blizini i sa njom dele školske klupe. Informacija je dospela je u javnost nakon što je lekar cije je dete išlo sa devojcicom u razred, prvi ispisao svog mališana iz škole. Po inerciji i ostali roditelji su, uzdajuci se u to da „doktor valjda najbolje zna”, ucinili isto. Deca su se vratila u školu tek pošto su reagovali nadležni iz republickih ministarstava prosvete i zdravlja i posle niza roditeljskih sastanaka. Slicnih primera diskriminacije dece poslednjih nekoliko godina bilo je kod nas na pretek. O nekima se govorilo javno, dok se o vecini cutalo. Tako, zbog neznanja o najvecoj pošasti 20. veka, koja nije zaobišla ni našu zemlju danas najviše stradaju deca. Prema nekim podacima njih više od 2. 7 miliona u svetu živi sa HIV-om, dok u SCG taj broj dostiže 20.000.
Naš zakon o zaraznim bolestima ovu vrstu diskriminacije podržava, iako po Konvenciji UN o pravima deteta sva HIV pozitivna deca imaju pravo na lekarsku pomoc i zdravstvenu zaštitu, psihološko savetovanje, ali i na kontinuirano obrazovanje i zaštitu od diskriminacije.
- Kod nas se HIV tretira isto kao i kuga ili lepra što znaci da direktor škole ima pravo da izbaci dete koje je zaraženo HIV-om. Isto može da postupi i direktor bilo kojeg preduzeca ukoliko se utvrdi da je neko od zaposlenih HIV pozitivan - kaže portparol Centra koji se bavi pitanjima HIV-a „Crvena linija” Mira Vilovski.
- Problemi sa kojima se dete ,za koje se sumnja da je zaraženo HIV-om , susrece ne ticu se jedino bolesti same po sebi i medicinskih posledica koje može imati. Situacijom u kojoj se nalazi dominira strah, nesigurnost i neretko slaba obaveštenost. Sve su ovo dobro poznati izvori velikog broja predrasuda kod okoline, koja vode izolaciji i sve lošijem kvalitetu života deteta i porodice i pojacavaju efekat koji na njega vec ostavlja stres i neizvesnost same bolesti - tvrdi psiholog Ivana Mihic.
Zakon takode „kaže” da onaj ko drugu osobu namerno inficira HIV-om, mora krivicno da odgovara, a pri tom ne definiše šta znaci „namerno”. Tako da, ako je neko optužen da je namerno preneo HIV virus, nema mnogo mogucnosti da se odbrani.
Vilovski kaže da ljudi ne zaziru samo od osoba koje su zaražene HIV-om, vec i od svih koji se sa njima druže. Prema saznanjima centra „Crvena linija” vecina gradana ne želi ni da se informiše o nacinima prenošenja HIV virusa, jer misli da se to njima nikada ne može dogoditi.
- Zbog predrasuda i neznanja, kao i straha od zaraze kod nas je praksa da se krije cinjenica da je neko dete HIV pozitivno - kaže Vilovski.
Veliki broj organizacija danas nudi pomoc roditeljima ali i uciteljima, u rešavanju i prevenciji potencijalnih problema koji se zamišljaju ili realno javljaju kada se u odeljenju nade dete koje je zaraženo HIV-om ili se sumnja na potencijalnu mogucnost zaraze. Vecina ovih edukacija istice da bi se rad trebao bazirati na kontinuiranoj podršci roditeljima i deci, koja se pre svega zasniva na edukaciji o samoj bolesti i nacinima prenošenja i prevencije rizika.
- Deca za koju se sumnja ili su zaražena HIV-om, cesto se susrecu sa raznoraznim nacinima na koje im bliža ili šira okolina uskracuje druženje s vršnjacima. Ukoliko je zbog bolesti ili lecenja, izostajalo iz škole, veoma je važno pomoci mu da ostvari kontinuitet u savladavanju gradiva, ali je jednako važno i pružiti mu mogucnost da ostvari kontinuitet u komunikaciji i odnosima sa drugom decom iz razreda. Važno je da vide da su u razredu nedostajali, da se misli na njih, a poneki psiholozi cak preporucuju neku vrstu priprema za povratak ove dece u školu - kaže Mihic.
Takode su brojni problemi sa kojima se srecu ucitelji u ovim situacijama. Od njih se ocekuje da obezbede siguran prostor za svu decu i sprece bilo kakvu mogucnost zaraze. Zbog toga je važno da znaju principe prevencije bolesti. Ovakve edukacije se kod nas nude i neke škole su imale priliku da ih produ.
- Od ucitelja se ocekuje da održavaju kontinuitet odnosa sa roditeljima deteta kod kog se sumnja na HIV. Takode ocekuje se i da obezbedi dobru komunikaciju i saradnju medu svim roditeljima, kako bi i oni ucestvovali na što kvalitetniji i primereniji nacin u životu odeljenja i kako bi se sprecila strepnja i zabrinutost, ali i razvoj predrasuda zbog koji oni mogu povuci poteze koji ce za cilj imati da zaštite svoje dete, ali ce ostvariti prilicno negativan efekat po «dete i život odeljenske zajednice u celini - navodi Mihic.

VOJVOĐANSKI AKADEMICI ZASUKALI RUKAVE
Statut Vojvodjanske akademije nauka i umetnosti, koja je konstituisana sredinom jula, bice donet do kraja godine. VANU ima cetrnaest clanova, od kojih jedanaest radi u odeljenju prirodno-tehnickih nauka, a ostali su društvenjaci. Kako je naveo predsednik ove akademije Julijan Tamaš, u pripremi su strateški projekti za cetvorogodišnji period pod nazivom "Prirodni i duhovni resursi Vojvodine". Prema njegovim recima, uz nacelo globalizacije i ocuvanja izvornih vrednosti, cilj je da projekti VANU odgovore na probleme koje muce gradjane ovog podneblja. "Ukoliko postoji neka vrsta sporenja oko izvesnih cinjenica i shvatanja doživljaja odredjenih istorijskih situacija, dužnost Akademije je da naucno odgovori, i to ne sa stanovišta državotvornog naroda, vec sa stanovišta pune istorijske istine". Tamaš je dodao da je jedan od projekata dovršetak Enciklopedije Vojvodine, cija izrada je prekinuta 1989. godine. Rad nastavlja predjašnji urednik Enciklopedije Vojvodine Dušan Popov koji je devedesetih poceo sa objavljivanjem Enciklopedije Novog Sada. Susedne zemlje su takodje zainteresovasne za završetak tog posla. Enciklopedija Vojvodine trebalo bi da bude završena do 2006. godine, kada ce Vojvodina biti Centralna evropska regija. Za kraj oktobra planiran je naucni skup na kojem ce strucnoj javnosti biti prezentovane teme koje se rade u okviru projekta "Prirodni i duhovni resursi Vojvodine. VANU za ovu godinu na raspolaganju ima 13,5 miliona dinara, a uskoro bi trebalo da bude useljena u prostorije stare zgrade ZIG-a na Bulevaru Mihajla Pupina. (021)

OD PONOCI IZBORNA TIŠINA
U ponoc je pocela (pred)izborna tišina uoci drugog kruga lokalnih i pokrajinskih izbora, koji ce biti održani u nedelju 3. oktobra. Izborna tišina traje sve do zatvaranja birackih mesta. Za to vreme zabranjen je svaki vid izborne propagande preko sredstava javnog informisaja i javnih skupova, kao i objavljivanje procene rezultata izbora. Drugi krug izbora za gradonacelnike bice u nedelju održan u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kandidate za gradonacelnika Demokratska stranka ima u sva cetiri grada, Srpska radikalna stranka u dva, a Nova Srbija i Srpski pokret obnove u po jednom. U Novom Sadu ce se za ovu funkciju nadmetati Maja Gojkovic (SRS) i Borislav Novakovic (DS). U Vojvodini ce u nedelju biti održan i drugi krug izbora za preostalih 60 poslanika pokrajinskog parlamenta. (021)